Tito

[Bad_Wolf]

VIDJU STA JE CRVENE MAFIJE

A ove slike imaju veze sa temom?

Kako samo preskaces drugi red u kome ukratko sazimam kako je bilo divno za vreme njegove vladavine. I sve tako. Cudan si ti covek.

 

[Parra-Bellum]

A ove slike imaju veze sa temom?

Ti si prvi spomenuo crvenu mafiju, kakve veze oni imaju sa temom?

Kako samo preskaces drugi red u kome ukratko sazimam kako je bilo divno za vreme njegove vladavine.

Receno vec, oko 100000000 puta u oko 1000 tema

Cudan si ti covek.

Sve je dobro dok mi to takvi govore.

 

[Grammaton Cleric]

БЕКСТВО ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ

БЕКСТВО Ј. Б. ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ

...План се састојао у избацивању падобранаца на Дрвар, у коме се налазио Ј. Б. Тито са Врховним Штабом и савезничким војним мисијама, док био остале јединице истовремено кренуле према Дрвару и Босанском Петровцу. Како су те јединице полазиле из Бањалуке и других удаљених места, а терен је био тешко проходан, очигледно је да су Немци потцењивали партизане. Јер, и без икаквог отпора, било је тешко очекивати да ће нека јединица током дана стићи до падобранаца у Дрвару.
Ипак, у зору 25. маја, 654 падобранца разбијају “Титову тврђаву” у Дрвару, а уједно и пропаганду о “300.000 прекаљених бораца”, који су држали “две трећине Југославије”.
члан Врховног Штаба, “генерал” Александар Ранковић, тога јутра налазио се поред Ј. Б. Тита, у пећини изнад Дрвара. Према изјави коју је дао тадашњем партизанском комесару, а потоњем писцу и академику, Добрици Ћосићу, а коју је овај објавио у књизи “Пишчеви записи”, Ранковић је видевши падобранце истрчао из пећине да доведе Пратећи батаљон Врховног Штаба. Ранковићев опис догађаја по приспећу у Пратећи батаљон, који се налазио у вароши, гласи:
Долази Жујовић (Сретен, звани “Црни”, члан Врховног Штаба - прим. аут) и каже Арси Јовановићу: “Иди горе и натерај Тита да крене. Одмах да изађе из пећине.” Арса каже: “Он мене неће да послуша”. Ја наредим Жујовићу да оде у пећину и натера Тита да изађе напоље. Пошто је он одувек сумњао у Жујовића као ривала и фракционаша, напишем цедуљу и дам Жујовићу да однесе Титу: “Сад је моменат да изађеш одмах. Све је обезбеђено”. Без писменог доказа Тито вероватно не би послуђао Жујовића. Али Жујовић је - стари Жујовић. С машингевером је утрчао у пећину: “Излази, стара кукавицо! 'Оћеш да се предаш Немцима и као командант спасеш главу, а упропастиш и издаш нашу борбу!” Тито је обукао маршалску униформу и уз вриску своје секретарице Даворијанке (Пауновић, звана “Зденка”, уједно и љубавница партизанског вође - прим. аут) чекао Немце да се преда. Жујовић га је претњама приморао да изађе из пећине. Он је изашао, а борци Пратећег батаљона и скојевци на курсу гинули су штитећи га док се повлачио с булументом секретарица.66 П. Милићевић, Сећања, 57-58.

 

[Grammaton Cleric]

БЕКСТВО ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ (2)

О догађајима од 25. маја 1944. Ранковић је сведочио и у интервјуу датом часопису “Дуга”. Ова његова изјава гласи:
Кад су пећински становници били ван директне опасности, на питање Црног где је Тито, тад је примећено да врховни командант није смео као остали да изађе пред немачки ватромет и да је остао са Зденком и Кардељем да чекају судбину. Тог тренутка Црни је кренуо натраг у пећину, а у њој Тито паралисан, гледа у Зденку... Кад запраште меци око нас, Тито поче да се трза, а Црни му добацује: “Немој много да се трзаш, неће гром у коприве”. То му Тито никад није заборавио.66 П. Милићевић, Сећања, 57.
А комунистички генерал Павле Јакшић, у књизи “Над успоменама”, о Десанту на Дрвар поред осталог пише:
Привући ће, при оцењивању ликова појединих руководећих личности НОР-а, пажњу и чињеница да Јосип Броз Тито и Едвард Кардељ нису из Дрварске пећине изашли 25. маја 1944. године одмах после јасно изражене опасности, на брдо изнад пећине, заједно са Сретеном Жујовићем, Александром Ранковићем и Арсом Јовановићем, па је то условило велике губитке бораца у одбрани пећине.66 П. Милићевић, Сећања, 59.
Јакшић цитира и извештај британске обавештајне службе о Десанту на Дрвар, објављен 1977. године:
Генерал Црни... члан је Титовог Штаба. Потврдио је да је једини члан Штаба који заиста функционише кад ствари постану тешке и далеко је супериорнији...66 П. Милићевић, Сећања, 60.
Најискреније сведочење оставила је Лепа Жујовић, супруга Сретена Жујовића, која је такође имала официрски чин и налазила се у Врховном Штабу. У присуству мужа, Лепа Жујовић је изјавила:
Врховни се “укакио”, тресе се од страха, опустио руке и буљи у ку... (нећу да је вређам, мртва је, и она је његова жртва), она вришти, хистерише, а он чека Немце да им се преда. Уча (Кардељ - прим. аут) чучи у ћошку, не “теорише”. Овом (Жујовићу - прим. аут) је требало пола минута да “очисти” пећину. Пукоше шамари, престаде вриска, њу за тур па кроз рупу, шепави Уча више не чека, али “херој” неће из пећине, не иде му се на брисани простор. Овај (Жујовић - прим. аут) га је потерао, цев на њега прислонио: “Немцима те живог не остављам!” - гурнуо кроз рупу и узгред ногом у “грешно место”.66 П. Милићевић, Сећања, 56.
Према немачком извештају од 25. маја, батаљон падобранаца “чистио је после спуштања место Дрвар и бранио град”. До подне није погинуо ни један падобранац, а рањено их је 70. Овај први извештај такође бележи: “читавог дана дејствовало је савезничко ваздухопловство”.99 Зборник докумената, том XII, књига 4, 308.
У поноћ, падобранци су послали телеграм да су опкољени “на доминирајућем положају у Дрвару”. Губици су им остали исти: 70 рањеника, без погинулих. Дакле, видевши да им током дана ни једна јединица не може доћи у помоћ, они су се повукли на одговарајуће место и забарикадирали. До падобранаца је прва стигла 1. пуковска група 373. легионарске дивизије.99 Зборник докумената, том XII, књига 4, 343.
Ј. Б. Тита су његови људи успели да извуку из пећине, али по цену губитка везе са јединицама. После девет дана непрекидног бежања, са мањом групом партизана, Ј. Б. Тито је, изнурен и преплашен, молио Енглезе да радио везом пошаљу један авион ради бекства у Италију. Ево како је то описао британски генерал Фицрој Маклин, покушавајући да ублажи истину:
Једног дана Тито је позвао Вивијана (пуковника, британског официра за везу - прим. аут). Вивијан је нашао маршала изнурена и утучена. Маршал је тешка срца дошао до закључка да је немогуће да управља операцијама својих снага широм Југославије, гоњен кроз шуме и стално у покрету... Он је већ био изгубио сваку везу са скоро свим јединицама под његовом командом. Затражио је од Вивијана да уреди евакуацију авионом за њега и његов Штаб.66 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 327.
Авион британског ваздухопловства спустио се на Купрес 3. јуна. У Бари су отпутовали “Тито, његов пас Тигар, шесторица чланова његовог штаба, Вивијан и руска војна мисија”, пише Маклин.
Бекство Ј. Б. Тита из Југославије Енглези су морали да чували као највећу војну тајну, тим пре јер је Черчил дан уочи напада на Дрвар, 24. маја, у британском парламенту одржао један од својих хвалоспевних говора о партизанима и њиховом вођи. Предаја Југославије комунистима улазила је у завршну фазу. Управо тих дана, Черчил је правио планове о привременој влади Тито-Шубашић бан предратне Бановине Хрватске требало је да изврши формалноправни део посла, да би кршење Атлантске повеље имало макар какав легалитет.
Све је то, међутим, подразумевало Ј. Б. Тита хероја, а не неспособњаковића и бегунца са бојног поља. Зато је пропаганда настављала по старом, а Енглези су притискали Ј. Б. Тита да се врати у Југославију. Компромис је нађен у пребацивању “хероја” на острво Vис. То острво Енглези су већ бранили јаким снагама војске, морнарице и ваздухопловства, а и било је најдаље од обале, тако да вођа комуниста више није морао да се боји да ће му се нешто десити.
Званични Вашингтон обавештен је о бекству Ј. Б. Тита тек 17. јуна, под изговором да је до “евакуације” дошло “због слома система веза”. Међутим, 23. јуна истина се ипак пробила до америчког конгреса. Огорчен енглеским манипулацијама, посланик Ј. Лесински је најпре изнео праву верзију догађаја:

 

[Grammaton Cleric]

БЕКСТВО ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ (3)

На дан 25. маја 1944. немачки радио је јавио да је извршен изненадни напад на Титов Штаб... Три недеље касније та вест није била потврђена од наших савезника... “Ројтер” је јавио да је због немачког напада на Дрвар Титов Штаб био пребачен са једног на други крај Југославије! Препад Немаца на Титов Штаб развејао је мит да Тито има 300.000 присталица. Нико паметан не може да поверује да је 300.000 људи могло бити разбијено и уништено са само неколико стотина непријатељских падобранаца... Како је могућно да тако мале немачке снаге бачене из ваздуха окупирају ослобођену територију, која је износила две трећине Југославије и да Тито побегне под заштиту савезничких топова у Бари у Италију. Титове снаге стварно су имале само банде његових присталица...66 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328.
Лесински се затим осврнуо на претходну пропаганду о југословенским комунистима:
Очевидно је, да је Титова активност против Немаца огромно претерана. Мали судари претварани су у читаве офанзиве, слабе банде партизана биле су представљене као читаве армије, мали препади против села и ненасељених предела били су представљени као велике војничке победе... Стварно, још су свежи у нашем памћењу извештаји објављени од стране О. Њ. И: како је Тито извршио инвазију Мађарске, Аустрије, Бугарске, Румуније и Италије. Од свих тих извештаја једини који има мало истине је да је Тито извршио инвазију Италије... Све што амерички народ зна о ситуацији у Југославији, зна кроз саопштења Дирекције за војне информације која нам долазе из Лондона, или Каира, или Барија. А сва три центра су под британском контролом и цензуром.66 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328-329.
Најзад, Лесински је тражио конкретне мере:
Сад кад је Титова обмана развејана, има ли још других разлога због којих ми допуштамо да амерички народ буде рђаво обавештен о томе шта се стварно дешава у Југославији. И зачто Сједињене Државе сматрају да је потребно да се напусти храбри генерал Михаиловић. Ми немамо разлога да допустимо да се и даље издаје југословенски народ и његова влада у иностранству по захтеву тајне политике једног другог народа.66 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 329.
Том “другом народу”, Британцима, била је потребна једино формулација да се Тито налази “негде у Југославији”, како је то Черчил саопштио Рузвелту. Јер, ваљало је испоштовати форму да се преговори о примопредаји Југославије воде на југословенском тлу, макар и на најудаљенијем острву.
Наравно, Стејт департмент је и пре овога имао тачне информације о партизанима. Примера ради, у извештају америчког Бироа ратних информација из Каира, од 19. маја 1944. године, поред осталог се каже:
Партизани уопште нису тако војнички или политички јаки као што се популарно верује... Ни једна већа насељена површина Југославије није ослобођена. Број ослобођених Југословена, не речунајући избеглице, је мали. Тито не држи ни једну луку, ни једну већу варош, нити и једно острво, сем Vиса (које су заправо заузеле и држале јаке британске снаге - прим. аут). Не контролише ни један важан пут, чак се његов саобраћај врши брдским и шумским стазама.99 М. Аћин Коста, Српска крв, Стаљинова власт 1944, 2.840.
Катастрофалан пораз у Дрвару енглеска историја касније је бранила “неприпремљеношћу” партизана, зато Што су “скоро целу недељу дана били у покрету”. Ипак, тумачењу десанта на Дрвар од стане Ј. Б. Тита, изреченом на Петом конгресу КПЈ 1948. године, нема равна. Вођа комуниста тада је рекао: “У Седмој офанзиви Немци су ангажовали 18 дивизија, девет бугарских, 150.000 Павелићевих војника, Недићеве снаге и Рупников домобран”...66 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328.

 

[Grammaton Cleric]

БЕКСТВО ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ (4)

Уз уобичајену напомену да су Немци у губитке непријатеља убрајали и убијене цивиле, као поуздан извор о “Седмој офанзиви” могу се узети извештаји Команде 15. брдског армијског корпуса. У извештају од 15. јуна, поред осталог пише:
Успело је: Разбијање матичних области комунистичких банди заузимањем њихових најважнијих командних и снабдевачких центара...
Елитне комунистичке јединице (1. пролетерска дивизија и 6. личка дивизија) биле су принуђене на борбу и у жестоким борбама тако тешко потучене да су, исцрпљене и изморене, уз недостатак муниције и животних средстава, биле присиљене на повлачење. Оне су добиле наређење да избегавају даље борбе. Vелике губитке претрпеле су и 9, 39. и 4. бандитска дивизија...
Савезничке мисије су непосредним увидом добиле праву слику борбене снаге банди...
Наше јединице, тамо где су ступале у борбу, енергично су се бориле, упркос моралне оптерећености услед непријатељеве ваздушне надмоћности.99 Зборник докумената, том XII, књига 4, 339-340.
Нешто касније, немачки 15. брдски армијски корпус подноси коначни извештај о губицима у Операцији “Реселшпрунг”. Комунисти су имали 1.186 избројано мртвих, још 1.075 процењено мртвих, 238 заробљених и 35 пребеглих. Савезнички губици износили су “четири непријатељска ловца сигурно, а један вероватно оборен”. Сем тога, погинуло је и неколико чланова савезничких војних мисија. Немци и Хрвати имали су следеће губитке: 122 погинула, 635 рањених и 26 несталих.99 Зборник докумената, том XII, књига 4, 342-343.
Немци нису рашчланили губитке које им је нанела савезничка авијација, од губитака које су им нанели партизани. Може се претпоставити да су губитке падобранцима нанели партизани (61 погинуо, 205 рањених), а да остали губици у великој мери отпадају на дејство савезничке авијације. Извештај 15. брдског армијског корпуса од 15. маја помиње “осетљиво испадање возила из строја, проузроковано нападима нисколетећих авиона”, наводећи и број униШтених возила: 96 аутомобила, четири оклопна извиђачка возила, један оклопни транспортер, један тенк, једна командна кола...99 Зборник докумената, том XII, књига 4, 340-343.
Другим речима, ово је била једна од највећих ваздушних битака на тлу окупиране Краљевине Југославије. Vођена је између америчке и британске авијације и немачке противваздушне одбране, која се налазила у саставу јединица послатих у напад на партизанску територију у области Дрвара и Босанског Петровца. Американци и Британци су још минуле јесени одвојили део ваздушних снага за снабдевање југословенских партизана, као и за бомбардовање циљева по њиховој жељи, односно за пружање ваздушне подршке. Међутим, катастрофа комуниста у Западној Босни пореметила им је планове. “Тих критичних дана, изведено је више од 1.000 борбених летова”, писао је Маклин.17 З. Кнежев, Западне силе и Југославија у Другом светском рату, 350 (према: Fitzroy MacLean, The Heretic, 220).
Уместо да се користе на главним фронтовима, преко потребне ваздушне снаге одједном су морале бити послате у Западну Босну, да спашавају Шта се спасти може. Тако су Западни савезници сами плаћали рачун за своју подвалу са југословенским комунистима.
Потпуковник Борислав Тодоровић, Дражин официр за везу са страним војним мисијама, вест о десанту на Дрвар примио је у Вашингтону. У свој дневник је записао:
Када после неколико дана сазнадох за напад једног батаљона немачких падобранаца на партизански главни штаб у Дрвару и Титово бекство, са неколицином преживелих, у Италију, морао сам се насмејати на 300.000 добро наоружаних партизана, које је г. Черчил стално истицао у својим говорима. Свакако да тих 300.000 наоружаних бораца нису могли бити груписани око главног штаба, веђ распоређени на широкој просторији, за коју је Тито тврдио да је контролише. Али, ипак, главни штаб би морао бити брањен најмање са две до три герилске бригаде, тј. са 2-3.000 људи. Та снага, да је постојала, могла је без велике муке да одбије напад две чете падобранаца, а не да главни командант сређним бекством једва извлачи голи живот. Сетио сам се напада једног другог немачког батаљона на главни штаб Ђенерала Михаиловића, извршен у зору 6. септембра 1943. године. Тај напад био је лако одбијен, чак је и немачки командант заробљен, иако се око главног штаба налазило само око 400 четника. Али, истина је била забрањена јавности. Цензура није дозвољавала да се руши углед маршалу, славном команданту велике армије партизана, тако јадно разбијене од две немачке чете.17 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 494.

 

[Grammaton Cleric]

Tito je bio jedini covek u istoriji koji je uspeo da zlo nacionalizma, ako ne unisti, onda bar da ga cvrsto drzi pod kontrolom, poklonivsi nam svima prvi put u nasoj istoriji jedan u svakom smislu stabilan period i lep i miran zivot.

Живели смо у лажи, а све што је направљено на лажи се једног дана сруши се као кула од карата.

Pre i posle njega, nije bilo nikoga ko je tako nesto mogao da ostvari.
U godinama pre WW2 KPJ je konstantno jacala, sirila se i dobijala sve vecu podrsku kod svih gradjana jugoslavije koji su prepoznavali jedini izlaz iz tadasnje katastrofalne situacije u koju ih je uvodila korumpirana i nesposobna vlada Kraljevine Jugoslavije.

Комунистичка лаж. До 1944. године ни 10% Срба није подржавало бравара. У Краљевини се живело много боље, али комунисти су хтели само власт и паре. Искорисили су други светски рат и дошли на власт. Они се нису борили против окупатора, него против монархије, тј. Српског народа!

Pocetak WW2, pozivanje na ustanak svih gradjana, bez obzira na naciju i veru, organizovanje prvog pokreta otpora u Evropi, prve pobede protiv okupatora i domacih izdajnika,

Први покрет отпора у Европи су били Дражини четници. У четницима је било Срба свих вера, а било је и других нација, нпр. Словенаца.

izgradnja jedne prave vojne sile u Evropi, samostalna pobeda nad okupatorom,

Војна сила? Јес, на папиру. Исто као што сте победили окупатора. Да није дошла црвена армија, не би ослободили ништа.

ugled u svetu koji ga je svrstao medju prvih 10 najuglednijih drzavnika sveta u 20 veku,

Тито је један од 10 највећих злочинаца 20. века!

 

[Grammaton Cleric]

ТИТО ЗЛОЧИНАЦ

Ј. Б. Тито је упутио Штабу Црногорско-санџачког партизанског одреда 14. фебруара 1942. oво наређење, које представља класичан пример ратног злочина, у интегралној верзији гласи:

"Морате обавезно стријељати све оне који су потпомагали четнике и били наклоњени њима. Исто тако расчистите са лабавим и колебљивим елементима. При свему томе морате бити потпуно енергични и без сваког милосрђа. Стријељајте масу оних који су били прешли из партизана на страну четника. Послије тог стријељања они који остану неће више помислити да тако нешто направе...
Поред овог, обавезно морате спровести мобилизацију људства у бјелопољском срезу. Оне који се не би јавили стријељајте...
Упамтите да је сада за нас важније убити и растјерати четнике него Талијане."
Ово наређење не само што није уништено, него је објављено у "Сабраним делима" Ј. Б. Тита, том 8, стране 206-208.

Друго наређење Тито је 10. марта 1942. послао Главном штабу за Црну Гору и Боку, а оно гласи:
"Ликвидацији четничких банди и пете колоне морате посветити сву пажњу. Против четничких банди у Васојевићима морате мобилисати што више људства. Када то четничко упориште ликвидирате, све ће остало ићи лакше... Ви морате прибјећи репресалијама против четника. Морате палити извјесне куће окорелих зликоваца и разбојника, а обавезно све куће четничких вођа и коловођа. Сва њихова имања треба конфисковати."
"Зборник докумената" (том 2, књига 3, документ бр. 34).

Оригинал је чуван у Архиву Војноисторијског института у Београду, фонд НОР-а, кутија 2, регистарски број 16-2. Уклоњен и вероватно и уништен


Титово наређење Црногорско-санџачком одреду од 5. фебруара 1942:
"Ликвидирајте са свим четничким бандама на вашој територији... Ликвидирајте све шпијуне, петоколонаше, разбијаче народне борбе на вашој територији. Сва њихова имања конфисковати."

(Зборник, том 2, књига 2, 323-324.)

У истом духу наређивао је и заступник Титовог Врховног штаба, Велимир Терзић, 21. децембра 1942:
"Противу четничких села, као што су Шаховићи и друга која сте споменули у свом извештају, која служе као четничка склоништа, гнезда и отпорне тачке - треба да предузмете оштре и немилосрдне мере... (Све четнике) или у борби или ван борбе, као и њихове помагаче и заштитнике, треба ликвидирати на лицу места."

(Зборник, том 2, књига 7, 151.)

У говору једној српској јединици од 7. јануара 1943, овако је хвалио своје најбоље убице Србе-комунисте како убијају своје сународнике, па чак и рођаке :
"Рука није задрхтала ни када се требало обрачунавати и са рођеним оцем, ако је он пришао издајницима четницима."

(Зборник, том 2, књига 8, 359.)

Тито је највише водио рачуна да комунисти ратују највише против Срба.

Овако је реаговао на мањи сукоб партизана са шиптарима на југоистоку Црне Горе, , депешом од 21. октобра 1943, прекорио свог команданта Пеку Дапчевића:
"Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше снаге морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража".

(Зборник, том 2, књига 10, 397-398.)

Партизане Тито је исто тако спречавао да се сукобљавају са окупатором, за рачун борбе против четника.

"Најхитније ликвидирати четничка упоришта на Тромеђи, с тим да се сада не напада личка пруга",

стоји у његовом наређењу 1. пролетерској дивизији из октобра 1942. године. (Зборник, том 2, књига 6, 320.)

 

[Grammaton Cleric]

ТИТО ЗЛОЧИНАЦ (2)

Тито, Ранковић и Жујовић послали су 29. марта 1943. следеће писмо секретару Покрајинског комитета за Босну и Херцеговину:
"Са 6. бригадом, појачаном са деловима Мајевичког одреда или Фрушкогорског, хитно се пребаците између Горажда и Међеђе на санџачку страну и чистите терен од четнка у правцу Заборка и Чајнича... На своме путу, тј. приликом пребацивања, не сукобљавајте се са Немцима, не предузимајте никакве акције на прузи, јер је то у интересу садашњих наших операција... Најважнији наш задатак сада јесте уништење четника Драже Михаиловића и разбити његов управни апарат, који представља највећу опасност за даљи ток народноослободилачке борбе."

(Зборник, том 2, књига 7, 271.)

Телеграмом од 14. априла 1943. године, Тито наређује 1. пролетерској дивизији:
"За сада никако не нападати Горажде, нити долазити у сукоб са тим гарнизоном, као ни са осталим немачко-хрватским посадама у долини Дрине."

(Дедијер, Дневник, том 2, 432.)

Свом 1. и 2. корпусу, Тито је 5. септембра 1944. године објашњавао циљ "ослобађања" Србије:
"Упамтите да је у целокупној овој операцији основни задатак ликвидација четника Д. Михаиловића и недићеваца, као и њиховог апарата."

(Ј. Б. Тито, Војно дело, књига 1, 273.)

Тито је одржавао добре односе са усташама, што се види из следећег документа:
"Продрли смо у крај у којем у селима има усташких елемената (Ракитница, Бјелемић и Ледићи, где су усташке страже). С четницима смо завршили у првом налету. Стигао је и батаљон који је донео храну петој бригади. Наишли смо у шуми на једног сељака са усташком капом. Села се налазе на сат и по одавде. Послали смо им писмо у којем их обавештавамо да настављамо својим путем и да их нећемо дирати."

(Дедијер, Дневник, том 2, 368-369, 202.)

Извештај генерала Паула Бадера Вермахту од 10. априла 1942:
"Изгледа да је четничка група Дангић јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у садејству са комунистима, тако да Дангић сада може да постигне само локалне успехе."

(Зборник, том 12, књига 2, стране 276-277.)

Колико је ова усташко-партизанска сарадња била кобна по српски народ Источне Босне, казује

Извештај пуковника Ериха Кевиша од 20. априла:
"Прелазак српских избеглица, скоро искључиво жена и деце, преко Дрине у Србију није се делимично могао спречити због слабо поседнуте границе на Дрини. Хрватске усташке и муслиманске јединице поклале су велики број избеглица који су хрлили ка Дрини, а делимично их побацале у реку. Међу онима који су побегли у Србију хара глад и пегави тифус."

(Зборник, том 12, књига 2, 306-307.)

Кардељево монструозно писмо Брозу од 2. августа 1941:
"Код неких другова постоји бојазан од репресалија (не у руководству), од уништења села и људи итд. Баш тај страх највише кочи одлучније приступање мобилизацији хрватских села. А ја држим да ће баш репресалије пребацити хрватско село на страну српског села. У рату се не смијемо плашити уништавања читавих села. Терор ће безусловно довести до оружане акције. У том духу смо и донијели сада наше конкретне закључке... Образовати одреде заједно са мачековцима. Треба изазвати њихову акцију. Терор против мачековаца подићи ће тек читаву Хрватску у отпор."

(Зборник, том 2, књига 2, 31.)


Тито није послушао Кардеља, али ово монструозно писмо сведочи о њиховој геноцидној политици према Србима. Иначе, не може се пронаћи ниједно наређење Ј. Б. Тита које би се косило са хрватским интересима.
Титови најближи сарадници такође су водили геноцидну политику против Срба и то нису крили.



Када је 12. августа 1941. Светозар Вукмановић Темпо добио писмо Ђуре Пуцара о покољу 650 људи, жена и деце у околини Приједора, после чега се очекивало да ће Немци узети Србе у заштиту и укинути усташку власт, он је одговорио:
"Много више ме је забринула вијест да су окупатори ишли на укидање усташке власти у Приједору и да је читаву власт у граду преузела регуларна војска НДХ. Уколико окупатор почне стварати стање у коме ће се према Србима примењивати неки праведнији закони, то може да поколеба велики дио сељачких маса и да угрози развој оружане борбе."

(Светозар Вукмановић Темпо, Револуција која тече, страна 210.)

 

[Grammaton Cleric]

ТИТО ЗЛОЧИНАЦ (3)

У писму Титу од 28. априла 1942. Раде Хамовић отворено говори о "весељу" због убијања Срба:
"Сјутра судимо тринаесторици лица ради пљачке у Борчу. Надам се весељу - биће ваљда половина за стријељање. Замах другова из Херцеговине је обухватио и нас, јер заиста се не може никуда док се најприје у корјену не само ликвидира пета колона, него и они који ће да то буду за још 20 година... Све те петоколонаше ћемо да немилосрдно побијемо. Сутра баш реорганизујемо Обаљски батаљон. Смијенили смо све досадашње старешине, а сјутра ћемо да многима и судимо и заувијек пресудимо."

(Зборник, том 4, књига 4, документ број 104.)
Пљачка коју Хамовић помиње је, иначе, измишљења. Ових 13 Срба-партизана стрељани су у одмазди што су нанели губитке усташама приликом напада на њихову борачку тврђаву. Пошто је најзад попустио пред српским притисцима да се ово злогласно упориште нападне, Тито је направио план да се усташка главнина безбедно повуче, а онда је групу партизана оптужио за "саботерство".

(Саво Скоко, Крваво коло херцеговачко, књига друга, стране 298-320.)


Пролећа 1942, у Херцеговини, комунисти су ликвидирали толико много српских цивила, да су их у једном селу напале голоруке жене. Командант нападнутог Краљевачког батаљона 1. пролетерске бригаде, овако описује тај догађај:
"Слушајући ове несрећне српске жене, које су се усудиле да голим рукама насрну на митраљез, свесне тога како се све ово може завршити, покушао сам да дођем до одговора на загонетно питање. Све је, међутим, било узалуд. Оне нису хтеле ни једну једину реч да изусте. Из очију им је севала неодољива мржња. Остала је и таква и она која је животом морала да плати покушај не само да морално до презира унизи Краљевачки батаљон 1. пролетерске бригаде, него чак и да доведе у питање и његов опстанак."

(Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1, страна 235.)



Наређење које је у име Ј. Б. Тита издао Арсо Јовановић, 27. децембра 1941. године. Под тачком 3, у овом наређењу се каже:
"Против окупатора комунистичке јединице не могу се борити, зато што је окупатор исувише јак, што је способан и спреман да уништи једним замахом целокупну нашу организацију..."
Тачка 4 гласи:
"Такође и са усташама бесмислено би било да се води са наше стране ма каква војна акција с обзиром на њихово модерно наоружавање од стране окупатора, а друго што усташе у овом по нас згодном времену истребљују српски народ који је у огромној већини против нас..."
Тачка 9 делује нестварно:
Ово наређење први пут је објавио Радивоје Н. Брајовић у "Американском србобрану" бр. 1128, од 2. августа 1955. године.

"Ми се никад не можемо одрећи употребе сваког лукавства, сваке подвале и преваре, сваког незаконитог пута, или методе, гажења задате речи и изобличења саме истине."

(Лењин, "Дечје болести комунисткомунистичких левичара", књига 15, Москва 1920.)

 

[nesha t.]

Sve je to lepo, ali ne može promeniti elementarnu činjenicu da su zemlju oslobodili partizani, a ne četnici. Pomagali im Rusi? Naravno, uvek i treba naći nekog da ti pomogne ako ti je teško. Nismo deca, znamo da su partizanski filmovi bili opako preterivanje, ali zar su mnogi holivudski u tom pogledu bolji? Ko je gledao američki film ''Chetnicks'' iz 1942. zna o čemu pričam.

 

[Parra-Bellum]

Живели смо у лажи, а све што је направљено на лажи се једног дана сруши се као кула од карата.
Комунистичка лаж. До 1944. године ни 10% Срба није подржавало бравара. У Краљевини се живело много боље, али комунисти су хтели само власт и паре. Искорисили су други светски рат и дошли на власт. Они се нису борили против окупатора, него против монархије, тј. Српског народа!
Први покрет отпора у Европи су били Дражини четници. У четницима је било Срба свих вера, а било је и других нација, нпр. Словенаца.
Војна сила? Јес, на папиру. Исто као што сте победили окупатора. Да није дошла црвена армија, не би ослободили ништа.
Тито је један од 10 највећих злочинаца 20. века!

Rekli cetnici, ustase, balisti, fasisti i nacisti...

A komentar na sve ostalo :

 

[Parra-Bellum]

Sve je to lepo, ali ne može promeniti elementarnu činjenicu da su zemlju oslobodili partizani, a ne četnici

Ne moze, i bas to najvise i boli

Stvar je SAMO u tome...

 

[BG5]

Da, imao je neke kerakteristike diktatora, s dobrim razlogom.

Broz je imao sve karakteristike diktatora

-kult licnosti
-jednopartijski sistem
-svi mediji pod direktnom kontrolom Partije
-sudstvo pod direktnom kontrolom Partije
-progon demokrata i ostalih neistomisljenika ili ubijanjem ili slanjem na robiju

Broz je bio klasican diktator.Bilo ne ponovilo se

Propaganda je kriva za sve.
Kako to da je onda propaganda komunisticke Jugoslavije uspela da zaslepi ceo svet? Da, imas pravo, Goebels je bio malo dete u odnosu na Tita, ovaj je uspeo samo Nemacku da zaslepi.

Svet je sredinom 90-ih govorio da je Milosevic faktor mira i stabilnosti.Izgleda da je i Milosevic uspeo da zaslepi ceo svet

 

[Parra-Bellum]

Broz je imao sve karakteristike diktatora

-kult licnosti
-jednopartijski sistem
-svi mediji pod direktnom kontrolom Partije
-sudstvo pod direktnom kontrolom Partije
-progon demokrata i ostalih neistomisljenika ili ubijanjem ili slanjem na robiju

Broz je bio klasican diktator.

Trotzdem - ZIVEO DIKTATOR

Bilo ne ponovilo se

Bez brige, nece, sloboda je konacno, dosla, ziveo mir i blagostanje svih gradjana Srbije!!!

Svet je sredinom 90-ih govorio da je Milosevic faktor mira i stabilnosti.Izgleda da je i Milosevic uspeo da zaslepi ceo svet

Mala je razlika u daljnjem ponasanju sveta prema Titu onda i prema Slobi malo kasnije, zar ne? Secas se kako su bili ofarbani NATO avioni odozdo?

 

[BG5]

Mala je razlika u daljnjem ponasanju sveta prema Titu onda i prema Slobi malo kasnije, zar ne? Secas se kako su bili ofarbani NATO avioni odozdo?

Ili se pravis blesav,ili zaista nisi razumeo poentu.Elem,poenta je ovo: Ako je u interesu Amerike,Engleske,Nemacke i ostalih zemalja da podrzavaju vladare koji donose nesrecu njihovim narodima te zemlje ce da podrzavaju takve vladare

 

[Parra-Bellum]

Ok, da vidimo tu "poentu" i logiku...dakle, u intersu svetskih sila je da neke zemlje, poput nas, imaju vladare koji donose nesrecu svom narodu, kako kazes, zasto je onda, na primer, USA isporucivala jednoj komunistickoj zemlji najbolje oruzje u ono vreme, kao na primer ove borbene avione? Da Tito bude jos jaci da moze na miru da nas "unesrecuje" jos vise? Sta su trebale svetske sile po tebi da naprave pa da nas rese te nesrece, da nas napadnu kao 99-te?

http://www.yumodel.co.yu/history_of_yugoslav_aviation/thunderjet_f__84_g.htm

Ovde imas kartu sveta gde su plavom bojom oznacene drzave koje su u svom naoruzanju imale F-86 Sabre, koliko i koje komunisticke zemlje medju njima vidis?

http://www.answers.com/topic/f-86-sabre

I da zakljucim tu poentu, ako je u interesu svetskih sila bilo da imamo vladara kao SM kasnije, zato sto nam nanosi nesrecu kako si sam rekao, zasto su ga onda kasnije napale? Zasto su NAS napali? Da nas spase? Bombardovanjem? Zasto ga nisu podrzali na vlasti da nam jos vise nesrece donese ako im je to bio interes? Ili Slobo nije bio dovoljno zao prema nama kao Tito, pa su odlucili da mu malo pomognu bombardovanjem i sankcijama? Tom logikom su onda trebali i SFRJ da napadnu dok je Tito bio ziv, zasto nisu? Zasto smo imali sankcije, opet Slobo nije bio dovoljno zao kao Tito? Tito dobivao oruzje i novce kad je hteo, trebao je samo da pita, a Slobo dobio sankcije i bombe...
Objasni mi, ja sam ocigledno blesav pa ne razumem...

 

[gost 94023]

VIDJU STA JE CRVENE MAFIJE

BRAVO ZA CHAVEZA!!! Nije ko Tito da unisti svoj narod (mislim u Titovom slucaju na srpski).
Imaju sad besplatno skolstvo,zdravstvo,socijalno,GSP i td.

 

[Parra-Bellum]

BRAVO ZA CHAVEZA!!! Nije ko Tito da unisti svoj narod (mislim u Titovom slucaju na srpski).
Imaju sad besplatno skolstvo,zdravstvo,socijalno,GSP i td.

Imali smo i mi, ali treba uzeti u obzir da Venezuela spava na nafti, Chavez moze da radi sta mu volja, samo da se cuva senki CIA-e...
Inace, svaka mu cast.

 

[Bad_Wolf]

Da, samo vama komunjarama je nesto "besplatno" - to uvek mora neko da plati i vojsku i beneficije i zavitlavanje po svetu na "galebu" od n dana sa sve kamarilom...

 

[Parra-Bellum]

Da, samo vama komunjarama je nesto "besplatno" - to uvek mora neko da plati i vojsku i beneficije i zavitlavanje po svetu na "galebu" od n dana sa sve kamarilom...

Kako NAS nije stid!!! Sirotinji da damo besplatno lecenje i skolovanje!!!

Umesto da ih ogulimo do gole koze, onako kako su to lepo radili u vreme kraljevine...

UZMIMO SIROMASNIMA DA DAMO BOGATIMA!!!

 

[lilyl]

E to nema veze možeš i na engleskom al

But Tito is king!!!!
Kako god okreneš Tile je Kralj!!!!

BRAVOOOOOOOOOOOOO!!!! :-D :-D :-D :-D TITO I JESTE BIO OSTAJE KRALJ!
A vi, braco Srbi, ucite , BRE jezike, ne drzite se onoga "govori srpski da te razume ceo svet"!!!Sta cemo ako nam dodju neke "sile" ne daj Boze, a mi od jezika znamo samo" pohovan, u saftu, restovan i litar belog i sifon!? Kuku, meni , kuku, odoh ja da ucim, ucim, ucim i naucim, pa ne samo da cu sve da vam prevedem sto treba, nego cu BRE i zedne preko vode da vas prevedem!!!! Vasa drugasrica, a Titova pionirka! :-D :-D :-D

 

[nesha t.]

Imali smo i mi, ali treba uzeti u obzir da Venezuela spava na nafti, Chavez moze da radi sta mu volja, samo da se cuva senki CIA-e...
Inace, svaka mu cast.

Tito je za razliku od njega i pored komunističkog uređenja uspeo održati dobre odnose i sa SAD. Štaviše, odnosi su bili najbolji upravo u vreme zloglasnih Makartijevih progona u Americi, kad je tamo antikomunistička paranoja dostigla vrhunac. Lik jedne od žrtava toga je u jednom filmu tumačio upravo ovaj iz mog avatara.
Nikad pre ni posle nismo imali tako uravnoteženu i uspešnu spoljnu politiku.

 

[cvele2]

Ej, samo se proseravate ovde! Mnogo je lako da se pljuje mrtav čovek, što to niste radili dok je bio živ? Što niste organizovali pokrete, da okupite narod i pokrenete revoluciju? Da je Tito bio toliki zlikovac kolikim ga pravite, pa narod bi se digao protiv njega i svrgnuli bi ga! Nemojte mi samo srati kako niko to nije smeo jer je bila stroga kontrola i velike kazne... Jesam se rodio nakon Titove smrti i nisam direktni svedok njegovog vremena, ali mislim da sve ove priče o tome kako je Tito bio loš plasiraju samo neke pristalice četnika!

 

[cvele2]

U tadašnjoj Jugoslaviji uopšte nije bilo ni k od komunizma. Bio je socijalizam, a težilo se komunizmu. To se samo partija zvala komunistička. Komunizam je za one koji neznaju: društveno uređenje u kome su svi kao jedna velika porodica. Svi su jednaki, radiš koliko možeš i uzimaš koliko ti treba, ali sve to u razumnim merama. Nema niti bogatih niti siromašnih. Sve je dostupno svakome. To je otprilike u kratkim crtama, ne znam ni ja baš sve detalje, ali ovo znam.
Zamisli samo da radiš isti posao koji i sada radiš, samo što bi u komunizmu mogao da uzmeš šta god ti treba, koliko god ti treba, možeš da radiš bilo šta normalno, sve ti je dostupno...