Муслимански походи до априла 1993.
Према једном од заплењених докумената Армије БиХ, који ћемо још помињати, стоји дословице „Крајем јануара и почетком фебруара 1993. год. у зони одговорности 8. ОГ створена је велика повезана слободна територија са центром у Сребреници која је обухватила 95% простора општине Сребреница, 90% простора општине Братунац, 60% простора општине Власеница и 50% простора општине Зворник. Такође успостављена је директна физичка веза са ОС регије Жепа.“[1] Муслимани су у то време, по истом извору, у наведреним општинама запосели преко 850 км2.Тај њихов неспоран војнички успешан подухват проузоковао је скоро потпуно уништавање српских насеља и помор мештана српске националности. Само у сребреничкој и братуначкој општини од 93 насеља у којима су живели и Срби уништено је њих 82 (изузев села Црвица, Лијешће, Петрића и Скелани у Сребреничкој општини, а у братуначкој општини поред самог града сачувана су и села: Дубравице, Јелах, Красановићи, Побрђе, Полом, Рековац, Реповац и Слапашница)[2]. Том броју треба додати и око 20 уништених српских села и заселака у општинама Власеница и Зворник.[3] Од 9390 Срба у истом подручју Сребренице у својим кућама, после овог муслиманског похода, остало је њих 860 или само 9%, а у Братунцу од 11500 мештана српске националности остало је само 5391 или 47% и то највише захваљујући Србима настањеним у самом општинском центру (3021 лице).