TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945

[banebeograd]

ja ne lupetam za razliku od tebe

dakle, ja znam da niko do četnika sa slike nije doživeo kraj rata sem onih četnika koji su samo par nedelja posle slikanja prešli u partizane po proglasu njihovog vrhovnog komandanta kralja petra drugog, septembra 1944 godine

ti znas da niko nije preziveo a malopre si pitao gde i je i kad je snimnjena fotka
dokle vise da ti se svi smeju na budalastinama

 

[Лекизан]

ja ne lupetam za razliku od tebe

dakle, ja znam da niko do četnika sa slike nije doživeo kraj rata sem onih četnika koji su samo par nedelja posle slikanja prešli u partizane po proglasu njihovog vrhovnog komandanta kralja petra drugog, septembra 1944 godine

А како то знаш видовити проко?

Сликано је на Видовдан, дакле јуна 1944, само пар недеља после, ти не лупаш ти више не знаш шта пишеш.

 

[Добро дошли]

TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945
http://www.znaci.net/00003/555.pdf
TITO - HEROJ SAVEZNIKA
SITUACIJA KRAJEM 1944.
Rat u Evropi se bližio kraju, uz izvestan poraz Nemačke; jedino pitanje koje je ostalo bilo je koliko brzo će se to dogoditi? Savezničke armije sa zapada i istoka stigle su do teritorije Nemačke. Da je bilo po Čerčilu, Zapadni Saveznici su trebali da probiju nemačku odbranu u Italiji i da se iskrcaju na Balkan. Prvobitno inspirisane prvenstveno vojnim i strateškim motivima, ove britanske želje su tokom 1944. bile osnažene i jakim političkim motivima. Kako je Crvena Armija napredovala ka zapadu, Čerčil, Idn i drugi su bili ubeđeni da su Sovjeti imali nameru da zamene stari poredak u istočnoj Evropi režimom koji je pokoran Moskvi. Iz tih razloga je Čerčil sugerisao demarkacionu liniju između Britanaca i Sovjeta na Balkanu.
SAD su nastavile da se rukovode isključivo vojnim motivima. Stoga je britanski predlog za napredovanje preko Italije i Balkana odbačen u korist iskrcavanja u južnoj Francuskoj. Stejt Department je sumnjao da u Čerčilovom planu postoje i politički motivi za demarkacionu liniju u istočnoj Evropi, pa su stoga bili protiv.
Kako je Crvena armija istiskivala Nemce van sovjetske teritorije tokom 1944, vođe u Kremlju su sve više se fokusirale na posleratnu situaciju u istočnoj Evropi, više nego na trenutno uništenje nemačkih vojnih snaga. Sovjetsko ponašanje pre Varšave kao i odluka da se skrene ka Budimpešti posle pada Beograda, pre nego da se pomogne partizanima da se očisti jugoslovenska teritorija, su bili slučajevi gde je politička motivacija odnela pobedu nad čistom vojnom strategijom. U tom kontekstu, ponašanje tri glavna Saveznika prema Jugoslaviji može se lakše razumeti.

Kako su pridavali sve veću težinu političkim motivima, britanske vođe, posebno Čerčil, su ponovo preispitivali svoju politiku prema Jugoslaviji. Do toga je došlo pošto se Premijer sastao sa Titom avgusta 1944. - što je bio razočaravujući sastanak ss Čerčilove tačke gledišta. Bilo da se tajno nadao ili ne da Tito ipak nije tako veliki komunista, Titovo odbijanje da javno izjavi da neće uvesti komunizam u posleratnu Jugoslaviju je uznemirilo Premijera. Štaviše, Titovi zahtevi za teritorijama koje nisu bile jugoslovenske, kao što je Istra, su dodatno doprineli Čerčilovom uzbuđenju. Od tada, akcije britanske vlade prema Jugoslaviji su dobiljale sve veći politički karakter. Pravljeni su svi mogući koraci u pokušaju da se održi britanski uticaj u Jugoslaviji - sporazm „pola-pola" iz Moskve, na primer - i da se dođe do jugoslovenske koalicione vlade, u kojoj bi članovi koji su prozapadno orijentisani imali barem nekakvu ulogu .

SAD nisu delile takvo mišljenje. One, za početak, nisu ni podržavale Tita - iako mu, iz čisto vojnih razloga, nisu uskraćivale vojnu pomoć - niti su američke vođe bile naročito iznenađene kada su saznale za Titove aspiracije i želje. SAD su podržavale jugoslovensku vladu u izbeglištvu i nisu videle niit jedan razlog da skrenu sa tog puta, iako su istovremeno pružale vojnu pomoć Titu jer se on borio protiv Nemaca. S obzirom da je američki vojni interes na Balkanu samo periferan, američkoj vladi je trebalo mnogo vremena - sve do kraja 1944. - da se umeša u političku situaciju u Jugoslaviji a i tada jedino zbog pritiska koji su izvršili Britanci.

U Jugoslaviji su partizani - tj. komunisti - dobili građanski rat. Zauzeli su Beograd i uz pomoć Crvene Armije, iz Srbije su izbacili ne samo Nemce već i četnike.
Polovina zemlje je bila pod kontrolom i Kralj i kraljevska vlada su napustili Mihailovića, ukinuli mu podršku i okrenuli se Titu; doduše, uz veoma velike napore, barem kada je Kralj u pitanju.
Mihailović je bio negde u Bosni, sa sve manjim brojem pristalica ali rešen da se bori do kraja za svoju domovinu
Mnogo ne-komunista koji su se pridružili partizanima su, posebno tokom 1944, postali svesni da oni koji kontrolišu pokret nemaju namere da napuste duh kongresa u Bihaću i Jajcu i da su postojala velika razmimoilaženja u mišljenju u vezi sa pravom demokratijom i slobodom.
Malo je bilo partizana koji su tokom rata postali komunisti; u poređenju sa povratkom na raniji status quo neki su u komunizmu videli manje zlo. Ipak, odlučili su da pokušaju da naprave najbolje moguće kako bi izbegli ono što su duboko u svojim srcima mrzeli i čega su se plašili: gubitka građanskih sloboda, eksproprijacije imovine, brojnih hapšenja i egzekucije naroda koji se suprostavio partizanima.
*************************************
Толико о стању крајем 1944 године. Сасвим је било јасно ко је победник а ко губитник у оба фронта: против окупатора и у грађанском рату у Југославији.

 

[vučji čopor]

Како да не већ је показано да то нема благе везе са истином тако да ти остаје само да машташ.
Краљевска југословенска војска заједно са народом у селу Лазац на планини Јелици 1944 године.
Pogledajte prilog 767969

Песма с ори од Ужица
Четничка је сва Јелица !

 

[Добро дошли]

Песма с ори од Ужица
Четничка је сва Јелица !

U Jugoslaviji su partizani - tj. komunisti - dobili građanski rat. Zauzeli su Beograd i uz pomoć Crvene Armije, iz Srbije su izbacili ne samo Nemce već i četnike.

 

[vučji čopor]

То вам нико не спори Добро Дошли,било , трајало ( и предуго) и прошло.
Твој пост нема никакве везе с цитатом стихова које сам поставио, а који су настали пре него што сте добили власт

 

[Добро дошли]

То вам нико не спори Добро Дошли,било , трајало ( и предуго) и прошло.
Твој пост нема никакве везе с цитатом стихова које сам поставио, а који су настали пре него што сте добили власт

Тек да се зна ко је косио а ко воду носио. Носио, носио па на крају - просипао.

 

[banebeograd]

U Jugoslaviji su partizani - tj. komunisti - dobili građanski rat.

konacno je ta borba dobila i pravo ime, gradjanski rat a ne rat protiv okupatora.
tzv partizani su se borili za rusenje drzave i poredka i preuzimanje vlasti dok su se jedine regularne vojne formacije na teritoriji kraljevine JVuO borile na svim mogucim frontovima protiv okupatora, domacih izdajnika i bandita koji su rusili drzavu !!!

 

[banebeograd]

Тек да се зна ко је косио а ко воду носио. Носио, носио па на крају - просипао.

i sad vas hvala bogu vise nema...osim po subnoru gde vas je sve vise, jer vi ste medicinski fenomeni

 

[Добро дошли]

TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945
http://www.znaci.net/00003/555.pdf
TITO - HEROJ SAVEZNIKA
PRVE AMERIČKE DIPLOMATE STIŽU U BEOGRAD
Prva dva američka diplomatska predstavnika, oficiri Forin Servisa Karl Norden i Piter Konstan, stigli su u Beograd 16. januara 1945.
(Ostaće zabeleženo da je Konstan bio u poslednjoj grupi Amerikanaca koja je napustila Beograd 15. jula 1941.) I Stejt Department i partizani su postavili nekoliko ograničenja na njihove aktivnosti i kretanje: Stejt Department je želeo da izbegne utisak da SAD ponovo formiraju redovnu diplomatsku misiju a partizani umanje domet, sobzirom da SAD nisu formalno ustanovile svoju diplomatsku misiju u Beogradu.
Tako se glavni zvanični kontakt nastavio kroz američku vojnu misiju pod Tajerom. Odnosi su bili korektni, iako je Tajer osećao da partizani pokazuju nedostatak kooperativnosti i ljubaznosti prema američkoj misiji.
Nema sumnje da je Tito bio sumnjičav prema američkoj politici i motivima i da se požalio Tajeru da je „većina Amerikanaca bila protiv njegovog režima". Tajer je odmah izvestio Kazertu da ne bi bilo dobro „da utisak koji se ostavlja bude takav da bismo mi, svakako ograničeni na vojna pitanja, mogli da predstavljamo nekakvu alternativu događajima u Jugoslaviji... jer ne postoji ni najmanji dokaz da bi bilo koji oblik pritiska SAD povećao šanse naroda da se slobodno i na fer način izrazi na izborima..." Iz Kazerte, Kirk je 20. januara obavestio Stejt Department da je Tajer izvestio ,,o svom mišljenju da su, uprkos površinskim znacima toplog prijateljstva prema SAD, partizanski zvaničnici veoma sumnjičavi, što je mnogo manje vidljivo u slučaju Britanaca; taj osećaj je toliko duboko ukorenjen da će trebati mnogo strpljenja i napora da se to prevaziđe."

Iako su partizani snažno sovjetski orijentisani, takođe su i odlučni da ne zavise samo od Moskve.
Ideja o držanju vrata odškrinutih prema Zapadu je u velikoj meri bila i pod uticajem ekonomskih faktora. Sovjetski Savez, i sam razrušen, će manje od Zapada, posebno od SAD, biti u mogućnosti da obezbedi Jugoslaviji ekonomsku pomoć. Ali politički faktori su odigrali svoju ulogu. Dok su partizanske vođe, kao dobri marksisti, gajili većinu svojih političkih sumnji prema Zapadu, neki od njih su bili rezervisani prema Sovjetima, koji nisu uspeli da im pomognu u njihovoj ranoj fazi borbe, koji su uglavnom bili snishodljivi u svojim stavovima tokom skoro čitavog rata i čije je ponašanje na oslobođenoj teritoriji bilo uvredljivo.

MIHAILOVIĆ JE NAPUŠTEN
Mihailović i njegovi četnici su nastavili da drže enklavu u Bosni, na teritoriji države koja je još uvek bila pod kontrolom Nemaca.
Pre nego što je napustio Jugoslaviju, novembra meseca 1944, pukovnik MekDauel je predložio Mihailoviću da se sa svojim trupama približi italijanskoj granici, gde bi sačekali američke trupe.
To je bilo lakše reći nego uraditi. Blokadu takvog poteza vršile su kombinovane nemačke i hrvatske snage. Mihailoviću su za leđima bili partizani. Zima samo što nije nastupila, donoseći loše vreme, otežano kretanje i nedostatak hrane i osnovnih potrepština.
Ipak, Mihailović je odlučio da pokuša ali je zima ubrzo zaustavila njegovo napredovanje.
Pošto je izgubio mnogo ljudi posle poziva kralja Petra da se pridruži partizanima, sada ih je izgubio još dodatno, usled smrzavanja i gladi.
Osim otga, epidemija tifusa je uzela mnogo žrtava u januaru 1945. U martu je jedan od Mihailovievih glavnih poručnika, Pavle Đurišić, otišao ka Italiji sa oko 7.000 do 9.000 vojnika i izbeglica, očigledno ne slušajući savete generala. Upali su u ustašku zasedu i samo ih je približno trećina pobegla.

Starker, nemački emisar koji se do tada tri puta susreo sa Mihailovićem, je 17. marta došao u posetu generalu u njegov štab, koji se tada nalazio u bosanskom selu Dugo Polje, na planini Vučjak, blizu Dervente. Tokom razgovora, Starker je tražio od Mihailovića da prenese savezničkom štabu u Italiji tajnu nemačku poruku o kapitulaciji. Mihailović je prosledio ovu ponudu u Kazertu. To je bila jedna od poslednjih poruka koje je preneo. Ubrzo posle toga, krajem marta, odlučio je da pokuša povratak u Srbiju.
Do početka maja, tri četničke kolone su dospele do Drine, blizu Foče. Ipak, 10. maja približno 6.000 četnika je naletelo na partizanske snage i oko polovina je neutralisana. Druga polovina se probila ali su praktično zbrisani u drugoj bici, dva dana kasnije.
Svega 300 do 400 četnika je pobeglo, među njima i Mihailović. Bio je primoran da se krije i da razbije na manje delove svoju desetkovanu organizaciju, nadajući da će se jednog dana ponovo okupiti. Neki od njegovih drugova su se vratili u Srbiju ali ne i Mihailović. On je ostao prvo u Zakmurskoj oblasti blizu Foče. Tokom bitaka u maju izgubio je svoj radio-odašiljač pa je sada čitava komunikacija sa spoljašnjim svetom, pa čak i sa njegovim pristalicama u Jugoslaviji, bila odsečena.

Mihajlovića su 13. marta 1946. zarobili Titovi ljudi istočno od Višegrada, blizu bosansko-srpske granice.
Njegovo skrovište, lisičju jazbinu, je očigledno otkrio, voljno ili nevoljno, Kalabić, jedan od njegovih glavnih komandira. Bilo da je Kalabić bio deo razrađenog plana koji osmišljen radi hvatanja Mihailovića ili je on sam verovao da su oni koji ga traže zapravo imali nameru da ga spasu, nije baš najjasnije. Mihailoviću se sudilo u junu, osuđen je na smrt i streljan od strane Titovog režima 17. jula 1946. Od njegove najbliže porodice jedino je supruga dolazila u zatvor da ga poseti.
Njegovi sin i ćerka, pošto su ga se odrekli kao izdajnika, su prešli na stranu partizana još ranije tokom rata.
***************************************
Долазак првих дипломата у Београд значило је да је ТИТО и нова Влада у Југославији добијала на капацитету признате државе. Нико више не помиње монархистичку избеглу Владу као могућу јер она више практично и није постојала

Крај рата Дража је провео у Босни и , гле чуда, баш на територији коју су држали Немци.
Из дана у дан, после позива краља да се придруже НОП-у, четници се видно осипали. Поготову када му је МекДауел предложио да крене према Италији и сачека Америчку војску. Дража је кренуо са око 6.000 четника и у околини Фоче налетели на партизане који су их преполовили а другог дана и докусурили. Дража са 300-400 четника је побегао , најпре кријући се у околини Фоче а потом у околини Вишеграда где су га ТИТОВИ људи заробили.
Треба истаћи и следеће: док је био у затвору пред суђење, посећивала га је само супруга јер су га се деца (син и кћер) одрекла и прешли на страну партизана. Онако како је краљ тражио од свих четника а они су му се претходно положили заклетву да ће га верно служити. Дражи је суђено и пресуђено за већину злочина а на личном терету му је била и нечасно кршење заклетве дате краљу.

 

[banebeograd]

Mihailović i njegovi četnici su nastavili da drže enklavu u Bosni, na teritoriji države koja je još uvek bila pod kontrolom Nemaca.

Крај рата Дража је провео у Босни и , гле чуда, баш на територији коју су држали Немци.

nemci su sve vreme bili okupatori na celoj teritoriji kraljevine,
ali kad smo vec na toj temi...
tzv partizani , od kad ih je srpski narod i cetnici prognali iz srbije posle prvih nekoliko bitaka sve vreme su boravili na teritoriji pod vlascu njihove brace usrasa i tzv ndh , tako da je potpuna budalastina prebacivati drazi sto je pod borbom prolazio kroz teritorije pod kontrolom nemaca.
ali idemo dalje sa tvojim opovrgavanjima samog sebe ...

Pre nego što je napustio Jugoslaviju, novembra meseca 1944, pukovnik MekDauel je predložio Mihailoviću da se sa svojim trupama približi italijanskoj granici, gde bi sačekali američke trupe.

ovde vidimo da su drazi upravo misionari tj tzv saveznici savetovali i pozivali ga da se priblizi italijanskoj granici ,
dakle saveznici su ti koji su incijalizirali to kretanje cetnickih jedinica .
idemo dalje , sta sada imamo ???

Starker, nemački emisar koji se do tada tri puta susreo sa Mihailovićem, je 17. marta došao u posetu generalu u njegov štab, koji se tada nalazio u bosanskom selu Dugo Polje, na planini Vučjak, blizu Dervente. Tokom razgovora, Starker je tražio od Mihailovića da prenese savezničkom štabu u Italiji tajnu nemačku poruku o kapitulaciji. Mihailović je prosledio ovu ponudu u Kazertu.

imamo ocigledan dokaz da su nemci vec tada ponudili opstu kapitulaciju cetnicima koji su tu odluku preneli saveznicima u kazertu, ali su oni to u potpunosti ignorisali i prikrili pred svetom u zelji da dovedu bivseg feld vebela i osudjenog provalnika na vlast i tako odlucili da zrtvuju srpski narod i zivote hiljada srba ignorisuci ponude za predaju jer bi se to desilo u cetnicku korist.
dakle britanci se kao sto je to draza rekao borili do zadnje kapi kapi srpske krvi uz opstu podrsku tzv komunista sa jbt-om na celu.

idemo dalje ...

Mihajlovića su 13. marta 1946. zarobili Titovi ljudi istočno od Višegrada, blizu bosansko-srpske granice.
Njegovo skrovište, lisičju jazbinu, je očigledno otkrio, voljno ili nevoljno, Kalabić, jedan od njegovih glavnih komandira. Mihailoviću se sudilo u junu, osuđen je na smrt i streljan od strane Titovog režima 17. jula 1946. Od njegove najbliže porodice jedino je supruga dolazila u zatvor da ga poseti.
Njegovi sin i ćerka, pošto su ga se odrekli kao izdajnika, su prešli na stranu partizana još ranije tokom rata.

dakle ovde je na delu odavno otkriven falsifakat ondasnje vlasti.
kalabic je kao sto je to dokazano svedocima i materijalnim dokazima i na sudu tokom procesa rehabilitacije kalabicu vec bio uveliko mrtav kad je draza uz pomoc britanaca zarobljen ,
isto tako laz je i da su se draze odrekli njegov sin i cerka .

idemo dalje

Долазак првих дипломата у Београд значило је да је ТИТО и нова Влада у Југославији добијала на капацитету признате државе. Нико више не помиње монархистичку избеглу Владу као могућу јер она више практично и није постојала

ovde komentarises vreme januar 1945, da si se makar malo potrudio shvatio bi da si ovaj komentar napisao toliko bez i jedne istine da bi te mozda bilo i sramota na pokazanom neznanju
nesporna hronologija dogadjaja tog vremena lupa ti samar u svakoj tvojoj poruci , cak i na wikipediji bi mogao da nadjes podatak kad je zvanicno prestala da postoji kraljevina , a to svakako nije bio januar 45-e dok je rat jos uvek trajao, dakle za ubuduce udzbenik za istoriju osnovna skola 7 razred.

Треба истаћи и следеће: док је био у затвору пред суђење, посећивала га је само супруга јер су га се деца (син и кћер) одрекла и прешли на страну партизана. Онако како је краљ тражио од свих четника а они су му се претходно положили заклетву да ће га верно служити. Дражи је суђено и пресуђено за већину злочина а на личном терету му је била и нечасно кршење заклетве дате краљу.

drazina deca ga se nikad nisu odrekla, to je bila dokazana komunousraska laz i falsifikat.
drazi nikad nije
"суђено и пресуђено за већину злочина а на личном терету му је била и нечасно кршење заклетве дате краљу."
jer su tada za razliku od tebe postojali i po neki pametni likovi kojima bi tako nesto bilo smesno jer su upravo tzv partizani bili neprijatelji naroda, kraljevine i poredka i bilo bi ozbiljan glupost nekoga ko je ratovao protiv okupatora sve vreme rata prozivati za nesto necasno sto su sami cinili .
uostalom,
taj sudski postupak je i definitivno proglasen opozvanim kao i sve odluke koje su tada donete upravo zbog dokaza koji su u procesu rehabilitacije pokazali da je sve bila farsa sa gomilom laznih svedoka, falsifikovanih dokumenata i ostalih nepravilnosti.

a za kraj sigurno najsmesnije nesto sto si u ovoj poruci napisao i prikazao opste nepoznavanje cak i geografije iz osnovne skole ...

Pre nego što je napustio Jugoslaviju, novembra meseca 1944, pukovnik MekDauel je predložio Mihailoviću da se sa svojim trupama približi italijanskoj granici, gde bi sačekali američke trupe. ...

Mihailović je odlučio da pokuša ...

Do početka maja, tri četničke kolone su dospele do Drine, blizu Foče. Ipak, 10. maja približno 6.000 četnika je naletelo na partizanske snage

Mihajlovića su 13. marta 1946. zarobili Titovi ljudi istočno od Višegrada, blizu bosansko-srpske granice.

po tebi je draza iz okoline dervente krenuo prema italiji preko foce i visegrada

 

[Добро дошли]

TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945
http://www.znaci.net/00003/555.pdf
E P I L O G
U istoriji Jugoslavije je zaista počelo novo poglavlje.
U Beogradu je legalnim putem ustanovljen komunistički režim. Iako su partizani, od druge polovine 1943, primili veliku vojnu pomoć spolja, ta materijalna podrška nije bila ono što je odredilo njihovu pobedu: Tito i njegovi sledbenici su dobili građanski rat prvo jer su bili vojno mnogo aktivniji a zatim i politički mnogo smeliji od četnika. Jedino bi savezničko iskrcavanje u Jugoslaviji - koje je Čerčil pozdravljao ali su se Ruzvelt i Staljin tome opirali iz vojnih razloga - moglo da promeni krajni ishod unutrašnjih borbi u Jugoslaviji.

Razlike u ličnosti, ambicijama, politici i programu dvojice vođa jugoslovenskog otpora, sada se čine gotovo fatalnim u određivanju ko će biti pobednik a ko poraženi u njihovoj tragičnoj borbi.
Kako je rat odmicao, postalo je očigledno da je Tito mnogo jača ličnost, ličnost čije su ambicije obuhvatale širi pogled na Jugoslaviju pa čak i šire posmatrale njegov sopstveni značaju na svetskoj sceni. Kao sprski patriota, Mihailovićeve ambicije bile su mnogo manje pretenciozne.
Za razliku od Tita, koji je izrastao u međunarodnu veličinu, Mihailović je sebe na suđenju opisivao kao „čoveka koji je mnogo hteo... mnogo započeo ali je svetska oluja oduvala i mene i moj rad."

Titova naklonost je u početku bila okrenuta ka Sovjetskom Savezu, kao svetskom komunističkom lideru iako ga ni politički, pa ni vojno, nisu podržavali sve dok rat nije bio i bukvalno gotov. Vremenom, Tito je svoje raspršene iluzije i frustracije pretovrio u nezavisnost, i na kraju bi se moglo reći da je počeo da se oslanja više na sebe nego na bilo koju spoljnu silu. Mihailovićeva naklonost bila je snažno okrenuta prema Kralju i srpskom narodu.
Pre nego što je njegova borba prestala, Kralj ga je otpustio a narod napustio.

Kao proizvod tvrde škole komunističke obuke i ilegalne aktivnosti u nekoliko zemalja, Tito je bio vrhunski organizator, dok je Mihailoviću ne dostajao i taj talenat.
I dok je disciplina je bila oružje partizana, Mihailović nije bio u stanju da kontroliše svoje potčinjene i pojedine četničke vođe su zaista donele mnogo sramote ovom pokretu.

Titova politika bila je dinamična, Mihailovićeva uglavnom statična, a programi koji su stajali iza ovih politika bili su u kontrastu - jedan agresivan, drugi defanzivan. Provobitni cilj Mihailovićevog pokreta - otpor prema osvajačima - je nestajao onako kako se komunistički talas kontrole širio velikom teritorijom zemlje, ugrožavajući mu sopstveni život. Iako neprijatelji prema Nemcima i Italijanima, četnici su sebi dopustili da budu uvučeni u politiku prilagođavanja i jednima i drugima, suočavajući se sa onim što su smatrali kao veću opasnost.

Mihailović se kockao, verujući u savezničku pobedu koja će osloboditi zemlju od spoljašnjeg neprijatelja a u međuvremenu bi on sa svojim sledbenicima trebalo da spreči širenje strane ideologije koja je ugrožavala njihovu kocepciju nove, posleratne Jugoslavije. Komunisti, s druge strane, su otpočeli svoj otpor Osovini tek posle nemačkog napada na Sovjetski Savez i prvobitno su se borili samo kao podrška Crvenoj Armiji.
Ali partizanski otpor se pretvorio u revolucionarni pokret koji je kroz svoju borbu širio veo narodnog fronta, služeći tako novom cilju - uspostavljanju političke kontrole nad zemljom na kraju rata.
**************************
У овом цитату јасно се виде разлике између ТИТА и Драже у приступу борбе против окупатора. Дража је одмах кренуо у грађански рат а приближавао се окупаторима (Италијанима, Немцима, Мађарима, Бугарима, ....) у очекивању личне заштите. Грађански рат је Дража започео у жељи да очува монархију и статус војске и сопствени, у оквиру монархије.
Војску коју је водио (најпре четници, па ЈВуО, па опет четници, ....) била је веома недисциплинована. Старешине су често радиле на своју руку и не питајући Дражу за допуштење. Никада их није укротио.
Дражина процена да ће му савезници створити услове да се на крају рата појави као победник је врло погрешна процена.
ТИТО је корак по корак али са другачијом проценом, трчао од савезника до савезника и договорно стварао нову државу Ју8гославију. Поред тога није упрљао свој покрет (НОП) са склапањем којекаквих споразума са окупаторима.
О свему овоме било је речи у ранијим постовима и на приложеном Линку.

 

[banebeograd]

po ko zna koji put si ispisao gomilu budalastina koje svi koji su se makar malo bavili ovom temom znaju da prepoznaju ,
ali da ne duzim , idemo redom...

U Beogradu je legalnim putem ustanovljen komunistički režim.

prva recenica i odma laz ,
rezim koji je uspostavljen je bio ustanovljen nelegalnim putem pod najnedemokratskijim uslovima koje pamti istorija .
vreme koje je usledilo pod tim rezimom pamtice se kao tipicni diktatorski sistem vladavine jednog coveka i jedne partije,
dakle nastupilo je kompletno unazadjenje demokratskih vrednosti i opste ljudskih prava.
dalje...

tito i njegovi sledbenici su dobili građanski rat prvo jer su bili vojno mnogo aktivniji a zatim i politički mnogo smeliji od četnika.

kad napises rec hrabrost iza imena jednog jedinog vodje iz drugog svetskog rata koji je u sred borbe pobegao sa bojnog polja i iza sebe ostavio narod i vojsku i 8000 mrtvih , onda je to najveci moguci oblik nipodastavanja svih zrtava koje je proizvelo njegovo nepoznavanje ratnih vestina i licni kukavicluk
dalje...

Mihailovićeva naklonost bila je snažno okrenuta prema Kralju i srpskom narodu.
Pre nego što je njegova borba prestala, Kralj ga je otpustio a narod napustio.

draza je bio oficir vojske kraljevine jugoslavije i to ne obican nego vrhunski operativac koji je ucestvovao u svim bitkama prosloga veka , (i to na starni srba a ne kao jbt na strani okupatora) od balkanskih ratova ,prvog svetskog rata, borbi protv siptara i kod njega nije postojala nikakva naklonost prema kralju,
nego normalan odziv prema svome poslu , prema svom narodu i kraljevini.
tako je on vec prvog dana rata presao u gerilu i objavio rat okupatoru, istom onom okupatoru koji je u kraljevini za saveznika imao tzv komunisticku partiju i sve njene clanove.
kako je rat poceo tako on od tada nije ni trena napustio svoj narod i svoju vojsku, njegova borba protiv okupatora i domacih izdajnika i rusitelja poredka nije nikad prestala.
bas kao sto ni kralj i narod nikad nisu njega napustili.
dakle i ovo si nalupao,
ali idemo dalje...

Tito je bio vrhunski organizator, dok je Mihailoviću ne dostajao i taj talenat.
I dok je disciplina je bila oružje partizana, Mihailović nije bio u stanju da kontroliše svoje potčinjene i pojedine četničke vođe su zaista donele mnogo sramote ovom pokretu.

jbt je bio takav talenat da nije umeo da cita topo kartu i oznake po njoj i "organizator" da nema borbe u kojoj nije ostao bez vecine svoje vojske uz gomilu civilnih zrtava , normalno svaka od tih akcija je bila nikakva ofanzivna delatnost vec bezanija od nemackih napada .
za razliku od cetnika koji su listom bili skolovani oficiri i koji su imali gro napada na svabe kojima je pomoc neretko stizala i od tzv partizana , bas kao u poznatoj ofanzivi koju su cetnici sproveli od granice sve do sarajeva a koje su vlasti decenijama unazad krili od javnosti .
cetnici koji su cinili zlodela i samoinicijativne akcije su bili obavezno kaznjavani, cak i likvidirani ako su napravili neke teze greske.

idemo dalje da oznacimo sve tvoje budalastine u ovom postu...

Titova politika bila je dinamična, Mihailovićeva uglavnom statična, a programi koji su stajali iza ovih politika bili su u kontrastu - jedan agresivan, drugi defanzivan. Provobitni cilj Mihailovićevog pokreta - otpor prema osvajačima - je nestajao onako kako se komunistički talas kontrole širio velikom teritorijom zemlje, ugrožavajući mu sopstveni život.

jbt je svojom politikom proizveo masovne srpske zrtve dok je draza mislio i o vojsci i o narodu i cuvao ih kao svoje.
nije bilo dana kad se nisu sprovodile neke ratne akcije , kako od prvog dana tako do kraja rata.
ali glupost kako su nekakvi komunisti drzali vecu teritoriju zemlje je ortodoksna budalastina kad znamo da su te iste tzv komunce cetnici vec posle nekoliko prvih borbi proterali iz srbije i crne gore i da se oni tamo nisu vratili iz bratske im ndh sve dok ih 440 000 rusa nije uvelo u srbiju
idemo dalje u budalstine

Mihailović se kockao, verujući u savezničku pobedu koja će osloboditi zemlju od spoljašnjeg neprijatelja a u međuvremenu bi on sa svojim sledbenicima trebalo da spreči širenje strane ideologije koja je ugrožavala njihovu kocepciju nove, posleratne Jugoslavije. Komunisti, s druge strane, su otpočeli svoj otpor Osovini tek posle nemačkog napada na Sovjetski Savez i prvobitno su se borili samo kao podrška Crvenoj Armiji.

mihailovic se kockao
pa u proslom postu si napisao kako su britanci i amerikanci sve vreme pricali o saveznickom iskrcavanju na jadran i tako i savetovali drazu da svoje jedinice prebaci u tom pravcu , a sad pises da se on kockao oko toga .
a sa kim se kockao u aprilu 41 kad je ustao protiv nemaca dok su tzv komunci bili u savezu sa njima ???

doduse citirao si valjda greskom i konstataciju da se za komunce culo tek kad je adolf napao ruse, dakle da se to nije desilo oni bi i dalje bili nemacki saveznici
toliko o tvojim vajnim "borcima za slobodu"
ali za kraj si ostavio najveci biser od svih budalastina ispisanih u jednom postu

У овом цитату јасно се виде разлике између ТИТА и Драже у приступу борбе против окупатора. Дража је одмах кренуо у грађански рат а приближавао се окупаторима (Италијанима, Немцима, Мађарима, Бугарима, ....) у очекивању личне заштите. Грађански рат је Дража започео у жељи да очува монархију и статус војске и сопствени, у оквиру монархије.
Војску коју је водио (најпре четници, па ЈВуО, па опет четници, ....) била је веома недисциплинована. Старешине су често радиле на своју руку и не питајући Дражу за допуштење. Никада их није укротио.
Дражина процена да ће му савезници створити услове да се на крају рата појави као победник је врло погрешна процена.
ТИТО је корак по корак али са другачијом проценом, трчао од савезника до савезника и договорно стварао нову државу Ју8гославију. Поред тога није упрљао свој покрет (НОП) са склапањем којекаквих споразума са окупаторима.

kazes
"Дража је одмах кренуо у грађански рат "
cuj draza je krenuo u gradjanski rat , pa u kojoj to zemlji regularna vojska koja se bori protiv okupatora i domacih izdajnika moze da izazove gradjanski rat ?
to valjda izazivaju oni koji ruse drzavu i poredak , neprijatelji naroda i otazbine su oni koji izazivaju nerede i zrtve, to je pravilo .
to bilo kao da kaze da su pavkovic i lazarevic izazivali gradjanski rat na kosovu a da su haradinaj i taci oslobodioci , ludnica
dalje kazes
"приближавао се окупаторима (Италијанима, Немцима, Мађарима, Бугарима, ....) у очекивању личне заштите. "
da si se potrudio ne bi uspeo da napises vecu budalastinu, drazu su dakle stitili nemci italijani, bugari, madjari , isti oni koji su za njim dizali poternice, hapsili mu najblizu falmiliju, zenu, decu, ubijali mu najblize saradnike, nikad ti neces to razumeti

po svom obicaju nastavljas sa budalastinama...nikad dosta
Грађански рат је Дража започео у жељи да очува монархију и статус војске и сопствени, у оквиру монархије.
Војску коју је водио (најпре четници, па ЈВуО, па опет четници, ....) била је веома недисциплинована. Старешине су често радиле на своју руку и не питајући Дражу за допуштење. Никада их није укротио.

draza naravno nije zapoceo nikakav gradjanski rat nego gerilsku borbu protiv okupatora i to u vreme dok su tvoji tzv komunci bili saveznici tog okupatora, i on nije vodio borbu za odrzanje monarhije nego za oslobodjenje drzave i naroda, a u to vreme kraljevina jugoslavija bila jedina regularna i priznata drzava na toj teritoriji i on je bio regularni oficir regularne vojske pod vodstvom jedine regularne vlade u kraljevini.
dakle njega prozivati da je cinio bilo kakav nenormalan akt je isto kao prozivati generala mladica sto je branio jugoslaviju od napadaca spolja i iznutra, potpuno ista stvar, samo sto je draza imao jos i gomilu otezavajucih okolnosti .
staresine koje su radile na svoju ruku ono sto se nije uklapalo u sistem vrednosti koje je sprovodio mihailovic bili su listom kaznjavani , cak i najstrozim merama.
opet za razliku od tzv partizana koji su zlocine cinile kad god i gde god ne mareci za srpske zivote i ne stedeci ih nikad i ni malo .

idemo dalje sa nabrajanjem tvojih budalastina...
"Дражина процена да ће му савезници створити услове да се на крају рата појави као победник је врло погрешна процена."
kakvi saveznici, kakve procene,pa draza je te iste saveznike jos 43-e lepo i javno okarakterisao ,
"borice se do poslednje kapi srpske krvi"
nisu mi ti saveznici trebali ni aprila 41 bas kao ni kasnije sto nisu nista pomagali ili bi se njihovo pomaganje svodilo na nesto simbolicno i nedovoljno za nesto ozbiljno.

konacno i poslednja budalastina u nizu ...
ТИТО је корак по корак али са другачијом проценом, трчао од савезника до савезника и договорно стварао нову државу Ју8гославију. Поред тога није упрљао свој покрет (НОП) са склапањем којекаквих споразума са окупаторима.

jbt je ne korak po korak nego avionom bezao do saveznika kad god bi zaprastalo oko glave i po tome je ostao poznat , jer je to jedini tzv vodja koji je u sred neprijateljske ofanzive ostavio narod, vojsku, ranjenike i 8000 mrtvih iza sebe i pobegao avionom u inostranstvo.
a kao sto znamo on je i jednini koji je sa tim istim nazovi neprijateljima u martu 43-e napravio i postovao sporazum o nenanpadanju zbog kojeg su mu i rusi prigovarali ,
dakle jedini za ciju saradnju sa nemcima postoje dokazi i svedoci i to sa obe strane i sa nemacke i sa tzv komunisticke su jasno je upravo tzv komunisti pod vodstvom i sa diretknim naredjenjima jbt-a .
pregovori sa nemcima u martu 43-e doneli su sramni savez i sporazum o nenapadanju dok su za to sve vreem optuzivali drazu koji je naravno sve to negirao a sto je i adolf isto tako potvrdio kao nepostojecu mogucnost.
toliko o tvom jbt i nejgovom pokretu i toe kako oni "nisu sklapali kojekakve sporazume"

 

[Добро дошли]

TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945
http://www.znaci.net/00003/555.pdf
E P I L O G (2)
Razvoj događaja u Jugoslaviji je direktno uticao na britansko-jugoslovenske i sovjetsko-jugoslovenske odnose i, u manjoj meri, na odnos SAD i Jugoslavije.
Britanci su u početku podržavali jugoslovenskiu vladu u izbeglištvu i Mihailovića jer se pretpostavljalo da će oni imati vojni značaj.
Ali Čerčil se brzo predomislio, zaključivši da se četnici ne bore protiv spoljašnjeg neprijatelja nego da su čak sa njime sklopili i pakt. Vojna podrška se zatim okrenula partizanima, na osnovu izveštaja iz prve ruke koji su stizali Čerčilu, da su oni ti koji efikasno vezuju za sebe značajne snage Osovine. To što su partizani bili pod komunističkim vodstvom nije mnogo brinulo Čerčila. S obzirom da Čerčil nije imao nameru da „od Jugoslavije pravi svoj dom posle rata", krajem 1942. je rekao Mekmilanu da „što se manje Vi i ja brinemo o obliku vladavine koji će oni tamo uspostaviti, to bolje." Ovaj stav se kasnije promenio, posebno pošto su, kako se bližio kraj rata, sovjetski planovi na Balkanu postajali jasniji. Ipak, Čerčil je nemilosrdno pritiskao jugoslovensku vladu u izbeglištvu da sklopi jednostrani sporazum sa partizanima, nadajući se da će tako nekakav britanski uticaj na Jugoslaviju ostati i kada se rat završi.

Sovjeti su pokazali iznenađujuće mali interes prema svojim komunističkim saveznicima u Jugoslaviji, između ostalog i zbog toga što nisu hteli da bez potrebe narušavaju svoj odnos sa britanskom i američkom vladom, pa su tako dobrano podržavali jugoslovensku vladu u izbeglištvu i tokom 1943. Radio poruke iz Kominterne partizanima su nedvosmisleno Titu davale instrukcije da prvo ima pred sobom sovjetski interes. S obzirom da su vojne operacije u Jugoslaviji Staljinu bile bez mnogo značaja, on je poslao sovjetsku misiju Titu tek u februaru 1944, skoro godinu dna pošto su se britanski oficiri za vezu iskrcali kod partizana. Sovjetski politički interesi nisu bili fokusirani na Jugoslaviju sve dok Staljin nije uzdigao značaj Tita na Jalti, na sastanku velike trojice početkom 1945.

SAD su pratile jugoslovensko pitanje donekle ali nisu uspele da razviju politiku prema Jugoslaviji i odlučno su odbijale da imaju bilo kakav uticaj.
Po shvatanjima SAD, Jugoslavija nije bila od ključne vojne važnosti po savezničku opštu strategiju. Ruzvelt je u početku bio pro-srpski orijentisan, mentor mladom kralju Petru i zastupao je obnavljanje srpske kraljevine. Kasnije, pošto je pročitao izveštaj američkog oficira za vezu kod partizana krajem 1943, njegov stav se kasnije promenio. Ta promena u stavu, pak, nije uticala na događaje u Jugoslaviji jer je ona bila udaljena od američkih interesa i nije bila u centru pažnje savezničkih vojnih operacija. Iako su u Čerčilovim i Staljinovim kalkulacijama, kako se kraj rata bližio, politčki motivi brzo preuzeli primat nad vojnim, Ruzvelt je ostao zainteresovan samo za brz kraj evropskog rata, kako bi Amerikanci mogli da se koncentrišiu na završavanje rata na Pacifiku.

Kada je u Beogradu postavljen za premijera, Tito je počeo da organizuje zemlju striktno po partiskoj liniji.
Jugoslavija je sada bila federalna država ali to je izgleda bilo jedino obećanje koje je dao na kongresima u Buhaću i Jajcu, a koje je održao. Građanska prava, nenarušivost privatne imovine, individualna inicijativa, bez radikalnih socijalnih promena, slobodni izbori posle rata - ništa od ovih obećanja nije ispunjeno. Nova moć u Beogradu bila je čvrst autoritaran komunistički režim.

Krajem 1945. nekoliko ne-komunista u vladi, čiji je uticaj na vladu ionako nije postojao, je istupilo iz vlade i monarhija koja je postojala samo u nazivu, je odbačena.
U danima posle kraja rata u Evropi, Titove snage su napale Mihailovića i njegove četnike i praktično ih zbrisale. Građanski rat je konačno završen iako je sam Mihailović uhvaćen tek deset meseci kasnije; suđeno mu je i ubijen je jula 1946.
****************************************
Ово је пресек догађаја крајем 1944. и почетком 1945. Наведена су понашања утицајних савезника према стварања нове државе федералног уређења.
Крајем 1945. монархија више није постојала ни у траговима а пре тога ТИТОВИ партизани су у сукобима практично збрисали четнике, Дражу ухапсили и пресуђено му је за већину (не)дела.

 

[vučji čopor]

Да резимирамо Добро Дошли. Ти сам потврђујеш оно око чега се препиремо да је промена државног и друштвеног система дошла насилно и споља и да нема никакве везе са вољом народа. Око чега сеонда свађамо ?

 

[Добро дошли]

Да резимирамо Добро Дошли. Ти сам потврђујеш оно око чега се препиремо да је промена државног и друштвеног система дошла насилно и споља и да нема никакве везе са вољом народа. Око чега сеонда свађамо ?

Ко се свађа? То вас троје - четворо који браните лик и (не)дела Драже и четника, из петних жила упињете да докажете нешто за шта нема доказа. А о Дражи и четницима докази из разних извора и, зачудо, поклапају се.
Друштвени систем је промењен на силу, наметнут, споља изнутра,...... народ је то прихватио и тачка. А на свим следећим изборима народ је потврђивао ту своју вољу за Републиком а не за монархијом. И данас имаш оне који стоје на супротној страни народне воље у које убрајам и тебе и оне који помен Републике кукуричу.
И не разумем зашто замараш том причом?

 

[Лекизан]

TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945
http://www.znaci.net/00003/555.pdf
E P I L O G (2)
Razvoj događaja u Jugoslaviji je direktno uticao na britansko-jugoslovenske i sovjetsko-jugoslovenske odnose i, u manjoj meri, na odnos SAD i Jugoslavije.
Britanci su u početku podržavali jugoslovenskiu vladu u izbeglištvu i Mihailovića jer se pretpostavljalo da će oni imati vojni značaj.
Ali Čerčil se brzo predomislio, zaključivši da se četnici ne bore protiv spoljašnjeg neprijatelja nego da su čak sa njime sklopili i pakt. Vojna podrška se zatim okrenula partizanima, na osnovu izveštaja iz prve ruke koji su stizali Čerčilu, da su oni ti koji efikasno vezuju za sebe značajne snage Osovine. To što su partizani bili pod komunističkim vodstvom nije mnogo brinulo Čerčila. S obzirom da Čerčil nije imao nameru da „od Jugoslavije pravi svoj dom posle rata", krajem 1942. je rekao Mekmilanu da „što se manje Vi i ja brinemo o obliku vladavine koji će oni tamo uspostaviti, to bolje." Ovaj stav se kasnije promenio, posebno pošto su, kako se bližio kraj rata, sovjetski planovi na Balkanu postajali jasniji. Ipak, Čerčil je nemilosrdno pritiskao jugoslovensku vladu u izbeglištvu da sklopi jednostrani sporazum sa partizanima, nadajući se da će tako nekakav britanski uticaj na Jugoslaviju ostati i kada se rat završi.

Sovjeti su pokazali iznenađujuće mali interes prema svojim komunističkim saveznicima u Jugoslaviji, između ostalog i zbog toga što nisu hteli da bez potrebe narušavaju svoj odnos sa britanskom i američkom vladom, pa su tako dobrano podržavali jugoslovensku vladu u izbeglištvu i tokom 1943. Radio poruke iz Kominterne partizanima su nedvosmisleno Titu davale instrukcije da prvo ima pred sobom sovjetski interes. S obzirom da su vojne operacije u Jugoslaviji Staljinu bile bez mnogo značaja, on je poslao sovjetsku misiju Titu tek u februaru 1944, skoro godinu dna pošto su se britanski oficiri za vezu iskrcali kod partizana. Sovjetski politički interesi nisu bili fokusirani na Jugoslaviju sve dok Staljin nije uzdigao značaj Tita na Jalti, na sastanku velike trojice početkom 1945.

SAD su pratile jugoslovensko pitanje donekle ali nisu uspele da razviju politiku prema Jugoslaviji i odlučno su odbijale da imaju bilo kakav uticaj.
Po shvatanjima SAD, Jugoslavija nije bila od ključne vojne važnosti po savezničku opštu strategiju. Ruzvelt je u početku bio pro-srpski orijentisan, mentor mladom kralju Petru i zastupao je obnavljanje srpske kraljevine. Kasnije, pošto je pročitao izveštaj američkog oficira za vezu kod partizana krajem 1943, njegov stav se kasnije promenio. Ta promena u stavu, pak, nije uticala na događaje u Jugoslaviji jer je ona bila udaljena od američkih interesa i nije bila u centru pažnje savezničkih vojnih operacija. Iako su u Čerčilovim i Staljinovim kalkulacijama, kako se kraj rata bližio, politčki motivi brzo preuzeli primat nad vojnim, Ruzvelt je ostao zainteresovan samo za brz kraj evropskog rata, kako bi Amerikanci mogli da se koncentrišiu na završavanje rata na Pacifiku.

Kada je u Beogradu postavljen za premijera, Tito je počeo da organizuje zemlju striktno po partiskoj liniji.
Jugoslavija je sada bila federalna država ali to je izgleda bilo jedino obećanje koje je dao na kongresima u Buhaću i Jajcu, a koje je održao. Građanska prava, nenarušivost privatne imovine, individualna inicijativa, bez radikalnih socijalnih promena, slobodni izbori posle rata - ništa od ovih obećanja nije ispunjeno. Nova moć u Beogradu bila je čvrst autoritaran komunistički režim.

Krajem 1945. nekoliko ne-komunista u vladi, čiji je uticaj na vladu ionako nije postojao, je istupilo iz vlade i monarhija koja je postojala samo u nazivu, je odbačena.
U danima posle kraja rata u Evropi, Titove snage su napale Mihailovića i njegove četnike i praktično ih zbrisale. Građanski rat je konačno završen iako je sam Mihailović uhvaćen tek deset meseci kasnije; suđeno mu je i ubijen je jula 1946.
****************************************
Ово је пресек догађаја крајем 1944. и почетком 1945. Наведена су понашања утицајних савезника према стварања нове државе федералног уређења.
Крајем 1945. монархија више није постојала ни у траговима а пре тога ТИТОВИ партизани су у сукобима практично збрисали четнике, Дражу ухапсили и пресуђено му је за већину (не)дела.

Партизани ухапсили Дражу и пресудили му 1945, е мој историчару...

 

[Добро дошли]

TITO, MIHAILOVIC I SAVEZNICI 1941-1945
http://www.znaci.net/00003/555.pdf
E P I L O G (3)
U međunarodnim okvirima, Titov režim je bio spreman da gleda ka Moskvi, uprkos brojnim razočaranjima koje su partizani doživeli tokom rata od strane Sovjetskog Saveza Čak i pre nego što je rat u Evropi završen, Tito je otišao u Moskvu da potpiše „Sporazum o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i posleratoj saradnji", sa Sovjetskim Savezom a on i njegov režim su ovaj pakt smatrali veoma ozbiljnim. Tako, tokom nastanka hladnog rata, Jugoslavija je u početku imala veoma značajnu ulogu u pružanju podrške Sovjetskom Savezu. Jugoslovenski delegati su na međunarodnim sastancima većinu vremena govorili o Rusima, često nadmašujući i same Sovjete u njihovoj anti-zapadnoj retorici. Odnosi sa Zapadom su samim tim bili sve gori. Dva američka aviona koja su letela iz Italije preko Jugoslavije za Austriju bila su oborena 1946. a sledeći Sovjetski Savez, 1947. je odbijen Maršalov Plan.

Staljin se, pak, nikada nije osećao prijatno uz Tita, koji se svađao sa Moskvom u telegramima koje je slao Kominterni a pogotovu kada je i sam došao na vlast. Štaviše, Tito je otišao u Italiju da se sastane sa Čerčilom, pre nego što je otišao u Moskvu da se vidi sa Staljinom. Sovjeti su, stoga, ubrzo počeli sistematski da stežu obruč oko Jugoslavije kako bi je politčki i ekonomski što čvršće vezali za Sovjetski Savez. Jugoslovenske vođe su bile poprilično spremne za takvo udruživanje, ali su odbacili sovjetske metode spletki i intriga, mešanja u jugoslovenska unutrašnja pitanja i okretanja nižih članova partije protiv svojih vođa.

Komunistički svet je 28. juna 1948. prodrman kataklizmičnim razlazom između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Potpuno neočekivano, osim za one koji su u njemu imali glavnu ulogu, Jugoslavija je izbačena iz Kominforma (Komunističkog informativnog Biroa, koji je osnovan 1947. i koji je u određenoj meri bio naslednik Kominterne).
Danas znamo da je konflikt bio dug i da je začetak ovog razlaza nastao još pre, tokom rata, kao što sam i pokušao da objasnim ranije.
Izgovor je bio da Tito nije hteo da se zahvali Staljinu za pobedu koju je izborio u građanskom ratu. Nijedan vođa partije koji je dugovao svoje postojanje Sovjetskom Savezu a koji nije pokazivao kompletnu podanost komunističkoj otadžbini ne može po Staljinovom shvatanju da bude pouzdan komunista. Ponašanje jugoslovenskih komunista u odnosu na ono koje su pokazivale ostale vođe u drugim bratskim zemljama istočne Evrope, a koje su Sovjeti doveli na vlast, je bilo veoma različito. Staljinove sumnje su se samo uvećale kada su jugoslovenski komunisti počeli da preuzimaju vodeću ulogu u vezi sa ostalim komunističkim pokretima na Balkanu - u Allbaniji, Bugarskoj a posebno u Grčkoj, gde je ustanak iz 1946, protiv grčke vlade, snažno podstakla Komunisitička partija Jugoslavije.
Tito dakle, po Staljinovom mišljenju, nije bio podčinjen i to nikada nije ni mogao da bude čak i daje želeo, što očigledno nije. Stoga je morao biti zamenjen nekim jugoslovenskim komunistom koji če svoje naimenovanje da duguje Moskvi. Ali Staljin je teško pogrešio. Lojalnost Titu jugoslovenskih komunista koji su se borili pod njegovim vodstvom tokom rata bila je praktično jedinstvena i mada je zemlja trpela snažan vojni i ekonomski pritisak Sovjeta i njihovih satelita koji oni su čvrsto stajali na njegovoj strani.

Vlada SAD je brzo razumela važnost ovog događaja. Ono što se ispostavilo kao jedan od glavnih uspeha spoljne politike posle rata bilo je da je predsednik Truman iskoristio priliku i Jugoslaviju snabdeo očajnički potrebnom ekonomskom i vojnom pomoći. Tito, sećajući se svojih srdačnijh odnosa sa Zapadnim oficirima za vezu tokom rata i pomoći koju je tada primio - vojne, ekonomske i moralne - prihvatio je SAD raširenih ruku. Jugoslavija je ostala slobodna i nezavisna. Štaviše, razlaz između Jugoslavije i SSSR je imao veoma važne pozitivne konsekvence za Zapad - nekomunistička Grčka, povratak Trsta Italiji i ne učestvovanje Jugoslavije u Varšavskom paktu. Koreni ovih događaja leže u burnim ratnim događajima čijim je tragom ova studija išla.
**************************************
Државна политика на челу са ТИТОМ, лавирала је између Истока и Запада покушавајући да не припадне ни једном блоку. Зато се та политика усредсредила ка несврстаним државама и са њима створили Покрет несврстаних. Тај покрет је одиграо врло важну улогу у турбулентним послератим годинама. ТИТО и Југославија,као оснивачи Покрета несврстаних, имали су запажену улогу у тим годинама.

 

[vučji čopor]

Да Добро Дошли, била је та лојалност толико јединствена да је морао да направи конц логор на Голом Отоку , хахаха!

 

[Добро дошли]

Да Добро Дошли, била је та лојалност толико јединствена да је морао да направи конц логор на Голом Отоку , хахаха!

Боље је било Голи оток него оно са четницима: ,,..... Titove snage su napale Mihailovića i njegove četnike i praktično ih zbrisale''(http://www.znaci.net/00003/555.pdf )

 

[psmaniac]

Боље је било Голи оток него оно са четницима: ,,..... Titove snage su napale Mihailovića i njegove četnike i praktično ih zbrisale''(http://www.znaci.net/00003/555.pdf )

Докле ћеш живети у прошлости? И у Русији се десила иста ситуација
у грађанском рату победили су црвени. Зарад твог враћања у садашњост
обавештавам те да су у Русији цркве опет пуне, Михалков снима филмове
о страдању Белогардејаца и о бездушним комунистичким џелатима.
Царска породица је проглашена мученичком, капиталисти располажу
својим и туђим новцем, Путин се понаша као Цар.
Та ваша револуција и овде и тамо толико је била антинародна да није
било потребе ни ратовати за промену система, урушио се сам јер је
саздан на костима невиних. Оно што боли сваког нормалног човека
је чињеница да људи попут тебе не виде сву узалудност и непотребност
тих крвавих братоубилачких револуција, које су очигледно служиле
туђим интересима. Само глуп човек може величати победу силе
која креше крила народу из кога долази.
А наши преци су се најахали кочева да би та крила раширили.
Слава им!

 

[banebeograd]

Britanci su u početku podržavali jugoslovenskiu vladu u izbeglištvu i Mihailovića jer se pretpostavljalo da će oni imati vojni značaj.
Ali Čerčil se brzo predomislio,

ubrzo, vec krajem 43-e

To što su partizani bili pod komunističkim vodstvom nije mnogo brinulo Čerčila. S obzirom da Čerčil nije imao nameru da „od Jugoslavije pravi svoj dom posle rata", krajem 1942. je rekao Mekmilanu da „što se manje Vi i ja brinemo o obliku vladavine koji će oni tamo uspostaviti, to bolje."

ocigledan primer kako su britanci brinuli o srpkom narodu i koliko ih je bila briga sto srbi ginu u ratu koji im je nametnut izmedju ostalog i od samih britanaca

Kada je u Beogradu postavljen za premijera, Tito je počeo da organizuje zemlju striktno po partiskoj liniji.
Jugoslavija je sada bila federalna država ali to je izgleda bilo jedino obećanje koje je dao na kongresima u Buhaću i Jajcu, a koje je održao. Građanska prava, nenarušivost privatne imovine, individualna inicijativa, bez radikalnih socijalnih promena, slobodni izbori posle rata - ništa od ovih obećanja nije ispunjeno. Nova moć u Beogradu bila je čvrst autoritaran komunistički režim.

sve objasnili...
"Građanska prava, nenarušivost privatne imovine, individualna inicijativa, bez radikalnih socijalnih promena, slobodni izbori posle rata - ništa od ovih obećanja nije ispunjeno. Nova moć u Beogradu bila je čvrst autoritaran komunistički režim."
znali su i britanci i celi svet o kakvoj se tiraniji i nedemokratskom uredjenju radi u tzv sfrj , ali njih je bilo bas briga za srbe , sve dok im se opet nisu ukazale neke opcije da prihoduju na tudjoj nesreci, i onda su 90-tih godina prosloga veka podrzali ratove i sve moguce neprijatelje srba i srbije ....

 

[banebeograd]

Ко се свађа? То вас троје - четворо који браните лик и (не)дела Драже и четника, из петних жила упињете да докажете нешто за шта нема доказа. А о Дражи и четницима докази из разних извора и, зачудо, поклапају се.
Друштвени систем је промењен на силу, наметнут, споља изнутра,...... народ је то прихватио и тачка. А на свим следећим изборима народ је потврђивао ту своју вољу за Републиком а не за монархијом. И данас имаш оне који стоје на супротној страни народне воље у које убрајам и тебе и оне који помен Републике кукуричу.
И не разумем зашто замараш том причом?

citas li ti to sto sam postavis
"Građanska prava, nenarušivost privatne imovine, individualna inicijativa, bez radikalnih socijalnih promena, slobodni izbori posle rata - ništa od ovih obećanja nije ispunjeno. Nova moć u Beogradu bila je čvrst autoritaran komunistički režim."

 

[banebeograd]

U međunarodnim okvirima, Titov režim je bio spreman da gleda ka Moskvi, uprkos brojnim razočaranjima koje su partizani doživeli tokom rata od strane Sovjetskog Saveza Čak i pre nego što je rat u Evropi završen,

uprkos tome sto su ga rusi spasili sigurnog zarobljavanja na drvaru i sto su ga sa njegovom starletom u sred borbe avionom prebacili cak u italiju

Izgovor je bio da Tito nije hteo da se zahvali Staljinu za pobedu koju je izborio u građanskom ratu.

"za pobedu koju je izborio u građanskom ratu."
istina...da nije bilo rusa, jbt i njegovi banditi nikad ne bi pobedili u gradjanskom ratu !!!!!!!!
vise manje sto nisu sa nemacima i usrasama ni vodili rat nego samo begali ispred njihovih formacija i sukobiljavali se kad bi ih ovi sustigli u nekoj bezaniji .
tacna definicija zavrsetka tog rata je bila bas to, pobedili su u gradjanskom ratu zahvaljujuci rusima!!!

 

[vučji čopor]

Титоистичка заједничка држава је преко пола века живела у лажној бајци коју је прописао диктатоски режим.Генерације и генерације су одрастале на тој лажи, а њихови наледници пошто - пото желе наставе да трују и данашње генерације српске деце.
На жалост коров је сасећен, али корен није ишчупан.