(Артуковић, кисело се смијући, покушава да извади ситуацију: ) Бане, моје вјерне усташе из Херцеговине, постројене су теби у част. (Виче према усташама: ) Постројба Херцег Стјепан, за дом!
(Сатнија једногласно: ) За дом, усташе из сатније Херцега Стјепана, војводе од Светог Саве!
(Бан, згранут, посматра.)
(Идиот Милош, мислећи да је Артуковић постигао пун погодак, обраћа се својим усташама из сатније Краљ Твртко: ) За дом, усташе!
(Сатнија, једногласно: ) За дом, сатнија Твртко, краљ Срба и Босне!
(Бан!!)
(Славко Дегориција, желећи да се и он додвори: ) Моји земљаци из села Кијево.
(Бан, грмну: ) А ја сам хрват из села Србиславци, пизда ли вам материна!
(Анте Старчевић, улагујући се бану: ) Је л их могу сикирама?
(Арсен: ) А била је мала . . .
(Торбарина: ) Дедићу, дајте се контролирајте.
(Дедић: ) Просим, ја сам из мијешаног брака.
(Кангрга: ) Ви из мијешаног. Ви сте чист кретен!
(Дедић, покушава да га удари, али погоди Франка. Падну заједно.)
(Кангрга, виче Артуковићу: ) Удари вам родоначелника!
(Артуковић: ) Ко **** Јевреје.
(Милош, Артуковићу: ) Да их кољем?
(Старчевић, изнервиран: ) Ја сам родоначелник.
(Милош, Артуковићу: ) Да га кољем?
(Артуковић, Старчевићу: ) Ти си за сикире.
(Старчевић, одобровољен: ) Је л могу сикиром. Само мало.
(Артуковић, за Дегорицију, који је у међувремену раздвојио завађене
Ал само Дегорицију, његови су били у четницима.
(Уто бан грмне: ) Стоко, хоћете ли се смирити већ једном!
(Сви се укипљују и вичу једногласно
Устани бане, хрватска те треба!
(Бан, изнервирано: ) Устао сам , устао!
(Сви: ) Усташе, усташе!
(Сатније пјевају: )
Херцег Стјепан, војвода од Светог Саве,
чувао је хрватске главе!
А Твртко, краљ Срба и Босне,
води наше ратнике поносне!
(Бан, резигнирано: ) Вама Бог не може помоћи.
(Артуковић: ) Може, може, Свети Сава, заштитник нашег Војводства, тј. Херцеговине.
(Бан, и даље резигниран: ) Ај, не лупај.
(Старчевић: ) А је л би могао ја да га мало сикиром?
(Милош, први пут за Артуковића, пита бана
А да га кољем?
(Артуковић га гледа запањено.)
(Јосип Франк: ) Све треба елиминисати који нису за нашу хрватску ствар!
(Кангрга: ) Филозофски темељно.
(Франк: ) Никога не треба штедити.
(Артуковић, избезумљен од страха: ) ***** ти матер, жидовску!
(Љубо Милош, бану, идиотски мирно: ) Је л да их кољем обојицу!
(Старчевић: ) Мени једног за сикиру.
(Арсен, пјева: ) А била је мала!
(Дегориција, пјева такође: ) Зови, само зови!
(Мештровић: ) Све ћу да вас овјековјечим.
(Кангрга, подсмјешљиво: ) Ко Марка Краљевића.
(Мештровић се окреће ка њему бијесно.)
(Милош: ) Да кољем?
(Старчевић: ) Сикира је боља.
(Кангрга: ) Темељно филозофски.
(Франк: ) Све одреда.
(Мештровић: ) У камену.
(Торбарина, као да долази себи: ) Ко су ови?
(Бан, грмну: ) Лудаци! Је ли било доста! Гдје је патријарх!?
(Сви: ) Нисмо нашли патријарха бане!
(Торбарина: ) И шта сад?
(Артуковић слијеже раменима.)
(Дегориција: ) Сад ништа.
(Франк: ) Ту се ниш не мре. Бан не може бити устоличен.
(Сви запањени: ) Осташмо без бана!?
(Бан, устаје, стоји мало, а онда се развиче: ) ***** ТИ ЗЕМЉУ У КОЈОЈ НЕМА ПАТРИЈАРХА ДА МЕ УСТОЛИЧИ!
(Устаде бан, усташе сви!)
(Пада завјеса.)
Горан КЉАЈИЋ
