Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

[ИгарЈ]

Још пре годину дана човек овде написа:

ВАЛАКОЊЕ (1684 ст.), сточарско-ратарско (40,6% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на (240 m) долинским странама Валакоњске реке, десне притоке Црног Тимока, 5 km СИ од Бољевцa. Површина атара износи 4,665 ha. По предању, назив је влашког порекла и потиче од главног геоморфолошког и фитогеографског својства окружења - основано је у долини са значајним присуством дрвећа јове (на влашком језику valja ku aljin - долина јова).

[SUB]ГЕОГРАФСКА енциклопедија насеља Србије. [Књ.] 1, А-Ђ / под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића. - Београд : Географски факултет : Агена : Стручна књига, 2001.[/SUB]

---

[SUP]VÁLE – Lat. vallis.
CU – Lat. cum.
ANIN – Lat. *alninus.[/SUP]

Што се Мркаљевих наклапање тиче, нема речи *vlak- у оном значењу посведочене у словенским језицима нити ичега што би доказало постојање такве.

 

[snouden]

Je li iko istraživao vezu vlaškog i romansh jezika u Švajcarskog?

ne postoji neki jedinstven vlaški jezik jer se termin vlah/vlaj/valah koristi, kroz istoriju, za imenovanje različitih zajednica ljudi.

stanovništvo dalmatinskog zaledja, dubrovačkog zaledja, crne gore.. se takodje kroz povijest zvalo vlasima (vlasima katolicima i vlasima pravoslavcima). a njihov je govor postao osnovom književnog srpskog-hrvatskog jezika.takodje vlasima se zovu i govornici romanskih jezika.

evo primera govora onih koje će zvati vlahima:

"А се лежи Љубљен у Врхбосни рожден в Врхбосни закпан на својини на племенитој. Ја бјех онај ткоји цијел живот на раскрсницам стајах, размишљах, оклијевах. Бјех онај ткоји се питах как то да небо не стари а из њег се стално раджају нова и нова годишња доба. И у соби гдје бјех бјеше прозор, а иза прозора бескрај. Ал ја упорно гледах у под. И мишљах мојом смерти све тће то конечно стати. Ал није и моја смерт све старша и све тјешња је. Кам ми усјече Дражета а запис уписа Хусан не да покажу да бјех ветћ да ме више неима. Љета господњег 1258."

a ima li, tamo po hercegovini, dalmatinskom zaledju, crnoj gori ... stećaka ispisanih nekim romanskim jezikom ?

 

[Mrkalj]

Још пре годину дана човек овде написа:


Што се Мркаљевих наклапање тиче, нема речи *vlak- у оном значењу посведочене у словенским језицима нити ичега што би доказало постојање такве.

Što se Igrajeve prepisivačke škole i selektivnog odgovaranja na pitanja (isključivo na ona koja mu nisu upućena), molim objašnjenje glasovnih promena koje su od ovog:

[SUP]VÁLE – Lat. vallis.
CU – Lat. cum.
ANIN – Lat. *alninus.

dovele do srpske reči Valakonje. Gde se u reči Valakonje vidi vlaška reč anin (jova)?

Inače, referenca "po predanju" ubija.[/SUP]

 

[Mrkalj]

A šta ako Valakonje se ne izvodi od Valaka nego od Valja ku anjinje, što znači Dolina sa jovom? Bar to kaže jedan dobar poznavalac vlaškog jezika, Vlaha Srbije, i diplomirani etnolog Paun Es Durlić:

Po predanju, naziv je vlaškog porekla i potiče od glavnog geomorfološkog i fptogeografskog svojstva okruženja - osnovano je u udolini sa značajnim prisustvom drveća jove (na vlaškom jeziku valja ku anjin - dolina jova).
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/sela_pogled.php?id=66

Prema predanjima i legendama koje sam ja slušao i prikupljao ime naselja potiče upravo od prisustva Vlaha u njoj i to sa pomalo pejorativnim prizvukom.

 

[Сребрена]

Lepi Jova iz dolina jova
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/537805/Stablo-kruske-posred-kuce

meni nepoznato drvo, ali verovatno raste uz reku Valakonjsku (да је зова, било би лакше, њих има свуда)
http://cajeviza.net/crna-jova-lekovita-svojstva/

Slično zvuči
Bađikuońi — (antr.) Badžikoni, vlaško prezime familije Bađikić u Valakonju, koje je nastalo prema pretku po nadimku Bađikă, demin. od Bađe ◊
- Bađikuońi đin Vaļakuańa — Bađikići iz Valakonja
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/pretraga_rez_mapa.php?uneta_rec=Valakonje

По панорами села, није никаква шума
http://www.panoramio.com/photo/63706230

 

[Pravi Vlah]

Inače, referenca "po predanju" ubija

Jeste, "po predanju" je slaba referenca. Uprkos tome bar meni je očito kako bi Srbi izveli Valakonje iz vlaškog Valja ku anjinje (što znači Dolina sa jovom). U svakom slučaju ovo objašnjenje ubija tvoju ad hoc pretpostavku da Valakonje ima veze sa etnonimom Vlaha.

A Igor je u pravu da ne postoji niti jedan primer ekvivalencije Vlah=Vlak u nijednom slovenskom jeziku. Oblik Valaque, Valacco, Valachi, itd postoji samo u starom francuskom, španskom, italijanskom, to jest u jezicima u kojima se h ne izgovara. Oblik je uveden u tim jezicima u dvanaestom veku od strane krstaša koji su tada prošli kroz Balkan, napali i privremeno osvojili Vizantiju, time omugućujući nastanak slovenskih država na Balkanu.

 

[snouden]

A Igor je u pravu da ne postoji niti jedan primer ekvivalencije Vlah=Vlak u nijednom slovenskom jeziku. Oblik Valaque, Valacco, Valachi,.

a ne. to što se ne zna nije dokaz da ne postoji.

da bi ste našli morali bi znati mnoge slovenske jezike. ili, barem govor moje babe.

a nema teorije da bi moja baba kazla vlah. samo vlak ili vlaj.
baš kao što bi rekla krvat umesto hrvat. kruv umesto kruh. ne znam da li je kod nas to h uopće postojalo u govoru.

ovo što sad ti čuješ od srpskog to je govor nakon vukove i štrosmajerove reforme.

vele da su turci razlikovali k i h. evo ti turski popis vilajeta VLK iz 15 veka pa se sam uveri obimnosti te zvučne kombinacije vlk. ima toga i u drugim popisima.

http://www.scribd.com/doc/60208030/O...-godine#scrib

izvod:

Vlkoslava, udovica
Vlkac, sin Rajka
Vlkašin, njegov sin
Vlkaši!ll, došlac
Vlk, brat Vojina
Vlk, sin Vlča
Radovan, sin Vlka
Vlkova, udovica
Đurađ, sin Vlkašina
Vlkac, brat vakoslava
Vlk, star
Vlkoje, njegov brat
Vlkota, sin Radislava
Pop Vlk
Vlčihna, brat Vlkašina
Vlkota, sin Rajaka
Vlkoje, sin Vlka
Vlksan, njegov brat
Vlkašin, vlah
Vlk, njegov brat
Ostoja, brat Vlkote
Vlkoje, njegov brat
Vukin, sin Dobrila

 

[ИгарЈ]

- у старосрпским споменицима налазимо само облик Влах, мн. Власи
- у другим словенским језицима такође налазимо само облике с гласом х
- од 17. столећа у главнини штокавских говора сугласник х нестаје или бива замењен другим гласовима

 

[Pravi Vlah]

izvod:

Vlkoslava, udovica
Vlkac, sin Rajka
Vlkašin, njegov sin
Vlkaši!ll, došlac
Vlk, brat Vojina
Vlk, sin Vlča
Radovan, sin Vlka
Vlkova, udovica
Đurađ, sin Vlkašina
Vlkac, brat vakoslava
Vlk, star
Vlkoje, njegov brat
Vlkota, sin Radislava
Pop Vlk
Vlčihna, brat Vlkašina
Vlkota, sin Rajaka
Vlkoje, sin Vlka
Vlksan, njegov brat
Vlkašin, vlah
Vlk, njegov brat
Ostoja, brat Vlkote
Vlkoje, njegov brat
Vukin, sin Dobrila

Vlah je jedno, vlk je drugo. Vlak je treće. Nemaju nikakve izvorne etimološke veze jedan s drugim. Ne važe maštarije i pučke etimologije ovde iznete radi razonode ili lečenja kompleksa.

 

[vučko]

Da li je recimo po tebi hrišćani (srp.) jedno, a kristjani (slovenač.) drugo?

 

[Tandoori Masala]

Spojler

a ne. to što se ne zna nije dokaz da ne postoji.

da bi ste našli morali bi znati mnoge slovenske jezike. ili, barem govor moje babe.

a nema teorije da bi moja baba kazla vlah. samo vlak ili vlaj.
baš kao što bi rekla krvat umesto hrvat. kruv umesto kruh. ne znam da li je kod nas to h uopće postojalo u govoru.

Spojler

ovo što sad ti čuješ od srpskog to je govor nakon vukove i štrosmajerove reforme.

vele da su turci razlikovali k i h. evo ti turski popis vilajeta VLK iz 15 veka pa se sam uveri obimnosti te zvučne kombinacije vlk. ima toga i u drugim popisima.

http://www.scribd.com/doc/60208030/O...-godine#scrib

izvod:

Vlkoslava, udovica
Vlkac, sin Rajka
Vlkašin, njegov sin
Vlkaši!ll, došlac
Vlk, brat Vojina
Vlk, sin Vlča
Radovan, sin Vlka
Vlkova, udovica
Đurađ, sin Vlkašina
Vlkac, brat vakoslava
Vlk, star
Vlkoje, njegov brat
Vlkota, sin Radislava
Pop Vlk
Vlčihna, brat Vlkašina
Vlkota, sin Rajaka
Vlkoje, sin Vlka
Vlksan, njegov brat
Vlkašin, vlah
Vlk, njegov brat
Ostoja, brat Vlkote
Vlkoje, njegov brat
Vukin, sin Dobrila

Pacija skola

Jeste l' culi, kumo,
Verujte, bez sale -
Otvara se skola
Za pacice male.

Tako je i bilo,
Verujte, bez sale -
Otvorila se skola
Za pacice male.

Svi pacici dosli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metn'o
Naocare svoje.

Sve ih je upis'o
U katalog, male,
Pa ih je proziv'o, -
Verujte, bez sale.

Pa se onda set'o
S ozbiljnoscu krutom;
Ucio ih, ucio
I knjigom i prutom.

Ucio ih, ucio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od pocetka.

Nije bilo uspeha
Uciteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Nista vise ne nauci
Pacurlija ta,
Nego sto je i pre znala:
Ga, ga, ga, ga, ga!

Spojler

Jovan Jovanovic Zmaj, Pesme, Matica srpska, Novi Sad, 1958, str. 325-326.

 

[ИгарЈ]

ne postoji neki jedinstven vlaški jezik jer se termin vlah/vlaj/valah koristi, kroz istoriju, za imenovanje različitih zajednica ljudi.
stanovništvo dalmatinskog zaledja, dubrovačkog zaledja, crne gore.. se takodje kroz povijest zvalo vlasima (vlasima katolicima i vlasima pravoslavcima). a njihov je govor postao osnovom književnog srpskog-hrvatskog jezika.takodje vlasima se zovu i govornici romanskih jezika.
evo primera govora onih koje će zvati vlahima:

"А се лежи Љубљен у Врхбосни рожден в Врхбосни закпан на својини на племенитој. Ја бјех онај ткоји цијел живот на раскрсницам стајах, размишљах, оклијевах. Бјех онај ткоји се питах как то да небо не стари а из њег се стално раджају нова и нова годишња доба. И у соби гдје бјех бјеше прозор, а иза прозора бескрај. Ал ја упорно гледах у под. И мишљах мојом смерти све тће то конечно стати. Ал није и моја смерт све старша и све тјешња је. Кам ми усјече Дражета а запис уписа Хусан не да покажу да бјех ветћ да ме више неима. Љета господњег 1258."
a ima li, tamo po hercegovini, dalmatinskom zaledju, crnoj gori ... stećaka ispisanih nekim romanskim jezikom ?

Ово није натпис са стећка из 13. столећа, него стихови Ненада Азизина Тановића из његове књиге Стећци или облици босанских душа издате 1994. године.
Толико о твом познавању словенских језика.

Da li je recimo po tebi hrišćani (srp.) jedno, a kristjani (slovenač.) drugo?

Бркаш ствари. Први облик непосредно је преузет из грчкога, други из латинскога где χ > ch. Нема ово везе с предметом разговора.

 

[snouden]

- у старосрпским споменицима налазимо само облик Влах, Власи
- у другим словенским језицима такође налазимо само облике с гласом х
- од 17. столећа у главнини штокавских говора глас х нестаје или бива замењен другим гласовима

zna se kako je pisar piasao a ne kako se izgovaralo. pisar je mogao biti učen u nekoj slovenskoj školi pa i ne pisati govorom kraja nego kako je smatrao da je "ispravno". kako je učen u školi.
moliški šklavuni su se iselili u 15 stoleću u italiju. reč vlaj i vlajna u njihovom govoru se koristi u smislu zaručnik i zaručnica.

povodom rasprave u vezi valakonje, nadjoh posestrimu medju toponimima kraja moliških šklavuna. dajem prepis iz pdfa koji se ne da kopirati:

Vala do bričenji - valle caratterizzata dalla presenza di pietre e sassolini (bričenja)
Vala do Čimenda - picola valle della contrada (čimenat)
Vala Jakovina - dal nome o soprannome Jakov
Valakane - i di di etimologia incerta; potrebbe derivare dalla composizione delle parole vala (valle) e kana (canna)

Ово није натпис са стећка из 13. столећа, него стихови Ненада Азизина Тановића из његове књиге Стећци или облици босанских душа издате 1994. године.
Толико о твом познавању словенских језика.

- ja ne moram znati sve slovenske jezike da bi bio u pravu oko moje vlake. dovoljan mi je maternji

a ovo što spominješ u vezi stećaka nema veze s poznavanjem jezika. no sa izvorom na koji sam se pozvao.

https://sr.wikipedia.org/sr/Љубљен

Стећци — Википедија, слободна енциклопедија - Wikipe

 

[Pravi Vlah]

a nema teorije da bi moja baba kazla vlah. samo vlak ili vlaj.
baš kao što bi rekla krvat umesto hrvat. kruv umesto kruh. ne znam da li je kod nas to h uopće postojalo u govoru.

A da nije tvoja baba italijanskog porekla? Italijanci ne znaju kako da izgovore H.

 

[vučko]

Ali opet, kažu da je, taj deo reči za ratnika "wal", slovenski. Tako imamo zapadnoslovensku (češku, poljsku, lužičkosrpsku) reč valka za rat i glagol valčiti za ratovati. Etimolozi kažu da rač dolazi od slovenskog glagola valiti (prevaliti, odvaliti, zavaliti, navaliti, povaliti, obaliti, obala, strovaliti.

Ja ne bih pravio zbrku s ovim korenom, kao ni korenom vlast niti korenom volh (volšebno), kada je reč vlah u pitanju, iako su izgledi da su ti korenovi međusobno etimološki srodni i semantički sravnjivi. Vlah treba da se drži vuče, ako mene pitaš.

Ja bih ipak povezao ovo valh/Walha sa glagolom vuči, sa vlakima i dalje sa vlah, odnosno vlasima

"... od koje je nastao i etnonim Walha, ime kojim su stari Germani zvali Kelte, a on je opet nastao po plemenu Volcae (ovo čitaj volkae - moja primedba). Romanizacijom Kelta Germani su sve romanizirane narode počeli nazivati Walhae..."
https://sh.wikipedia.org/wiki/Istrorumunji

Znači prvo imamo VOLCAE, odnosno VOLKAE da bi kasnije to prešlo u WALHAE.

E sada, u germanskoj mitologiji imamo Halu mrtvih heroja Walhallu i imamu Valkire koje odlučuju koji vojnici će otići u Walhallu, podzemlje, odnosno svet umrlih.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Valhalla

Opet imamo VALH i VALK.

Ako to povežemo sa slovenskom mitologijom i Velesom/Vlasima, vidimo da je i slovenski bog Veles bog podzemlja, svet umrlih.


Što se tiće plemena Volcae:

"Most modern Celticists regard the tribal name Uolcae as being related to Welsh gwalch 'hawk', perhaps related (at the Proto-Indo-European level) to Latin falco 'hawk' (compare the Gaulish personal name Catuuolcus to Welsh cadwalch 'hero', literally 'battle-hawk'), though some prefer to translate Gaulish *uolco- as 'wolf'
https://en.wikipedia.org/wiki/Volcae

Danas u nekoliko slovenskih jezika vuk (srp.) nazivase volk, međuostalom i u slovenačkom. Baš me zanima u kom neslovenskom jeziku se vuk još naziva volk?

Ovo bi bilo dobro prevesti na srpski:

http://mifologies.ru/index.php?opti...d=952:2012-04-16-17-10-42&catid=99&Itemid=128


Jedna od životinja koja se poistovečivala sa bogom Velesom jeste i vuk (srp.) volk (slovenač.):
"Veles ali Volos je bil slovanski bog, ki je bil hkrati bog podzemlja in bog bogastva[1], obenem pa tudi bog živine in vojne in je lahko prevzemal podobo zmaja, kače[2], bika ali volka..."
https://sl.wikipedia.org/wiki/Veles_(bog)

 

[snouden]

Vlah je jedno, vlk je drugo. Vlak je treće. Nemaju nikakve izvorne etimološke veze jedan s drugim. Ne važe maštarije i pučke etimologije ovde iznete radi razonode ili lečenja kompleksa.

naravno da su ovde u pitanju današnji vuk, vukoje, vukašin...a onda je verovatno bilo drugaćije. dato ti je kao primer upotrebe glasovne kombinacije VLK koja ne može biti romanskog iskona. romani nisu kadri izgovoriti vlk,srb,brtva, grb, tako puno suglasnika, a da ne umetnu samoglasnik. pa tako nastadoše serbi, sorabi,,, a valachi umesto vlaki. da je bilo izvorno valachi sloveni nisu imali razloga da izbacuju to a.
.

 

[vučko]

Бркаш ствари. Први облик непосредно је преузет из грчкога, други из латинскога где χ > ch. Нема ово везе с предметом разговора.

To ćemo još da vidimo odkle dolazi reč hrišćani ili bolje reči kristjani i ko je od koga preuzeo ovu reč. Ali vezano za ovu temu po tome što si ti napisao, onda je i po tom pitanju došlo do razlike iz vlaki (prvobitno) u vlahi (grčki).

"... od koje je nastao i etnonim Walha, ime kojim su stari Germani zvali Kelte, a on je opet nastao po plemenu Volcae (ovo čitaj volkae - moja primedba). Romanizacijom Kelta Germani su sve romanizirane narode počeli nazivati Walhae..."
https://sh.wikipedia.org/wiki/Istrorumunji

 

[snouden]

A da nije tvoja baba italijanskog porekla? Italijanci ne znaju kako da izgovore H.

moguće je. pod uticajem taljana h iz dalmatinskog zaledja je pobeglo u istočnu srbiju.)

nema veza. važno je da sad shvataš da se u narodu s početka 19 stoleća govorilo: vla, vlaj, vlak. a kako se "govorilo" u X stoleću pitaj stručnjaka igarja.

- - - - - - - - - -

Spojler

Pacija skola

Jeste l' culi, kumo,
Verujte, bez sale -
Otvara se skola
Za pacice male.

Tako je i bilo,
Verujte, bez sale -
Otvorila se skola
Za pacice male.

Svi pacici dosli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metn'o
Naocare svoje.

Sve ih je upis'o
U katalog, male,
Pa ih je proziv'o, -
Verujte, bez sale.

Pa se onda set'o
S ozbiljnoscu krutom;
Ucio ih, ucio
I knjigom i prutom.

Ucio ih, ucio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od pocetka.

Nije bilo uspeha
Uciteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Nista vise ne nauci
Pacurlija ta,
Nego sto je i pre znala:
Ga, ga, ga, ga, ga!

Spojler

Jovan Jovanovic Zmaj, Pesme, Matica srpska, Novi Sad, 1958, str. 325-326.

primitivac ostaje primitivac.

 

[ИгарЈ]

zna se kako je pisar piasao a ne kako se izgovaralo. pisar je mogao biti učen u nekoj slovenskoj školi pa i ne pisati govorom kraja nego kako je smatrao da je "ispravno".

Јашта. Умеш ли нешто закључити из следећих односа?

мува - мушица
суво - сушити
кијати - кишем
вр' - површина
глув - оглушити
пувати - пушем
тијо - тише
стреја - надстрешница
задијати се - задишем се
уво - уши
ора(ј) - ораси
смеј - смешно, смешити се
мајати, промаја - машем, промашити, машити се
да'нути - дашак
стра' - страшно, застрашити
гре'ота - греси, грешка, грешити
пра' - прашак, прашити
ду' - дуси, душа

To ćemo još da vidimo odkle dolazi reč hrišćani ili bolje reči kristjani i ko je od koga preuzeo ovu reč. Ali vezano za ovu temu po tome što si ti napisao, onda je i po tom pitanju došlo do razlike iz vlaki (prvobitno) u vlahi (grčki).

Не.

Danas u nekoliko slovenskih jezika vuk (srp.) nazivase volk, međuostalom i u slovenačkom. Baš me zanima u kom neslovenskom jeziku se vuk još naziva volk?

Прасловенске комбинације ьl, ъl, lь, lъ у словеначком су дале самогласно l, те је оно касније одражено као ol.

nema veza. važno je da sad shvataš da se u narodu s početka 19 stoleća govorilo: vla, vlaj, vlak. a kako se "govorilo" u X stoleću pitaj stručnjaka igarja.

Најстарија потврда је из 1070. године villa Vlasichi на Пагу.

 

[snouden]

Јашта. Умеш ли нешто закључити из следећих односа?

мува - мушица
суво - сушити
кијати - кишем
вр' - површина
глув - оглушити
пувати - пушем
тијо - тише
стреја - надстрешница
задијати се - задишем се
уво - уши
ора(ј) - ораси
смеј - смешно, смешити се
мајати, промаја - машем, промашити, машити се
да'нути - дашак
Не.

izvoli ti poveži VR i POVRŠINU. . baš me zanima ko vrše po ravnom..)

ne znam kakve veze sad ima promena zvučnosti u vlak i vlaj umesto vlah s ovim što sad hoćeš. mogao si jednostavno dati svoje mišljenje.
to što danas čujemo kao različito k-g-h nije moralo u starih ljudi tako zvučati a mogao je biti i isti glas.

koji je to glas u slučaju reči gor-hor naprimer?

- - - - - - - - - -

Најстарија потврда је из 1070. године villa Vlasichi на Пагу.

pa to nije jednina. i nije srpski. no pisano. i koja je zvučnost ovog ch?

 

[Tandoori Masala]

ИгарЈ, izvoli...

A se lezi Crěp i Rasko Vlahovic'
A se lezita dva Vlahova sin'

Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, III, Sarajevo, 1964, str. 20-21.

Ne mogu vise da citam snoudenove splacine.

 

[snouden]

Ne mogu vise da citam snoudenove splacine.

ne laži primitivac.

da si čitao video bi da je rečeno da pisanje može zavisiti od škole. pismenost se sticala po crkvama pa pismeni ljudi nisu morali pisati kako je narod izvorno govorio no kako su učeni.

lepo je videti ćirilicu po dalmaciji ali nisi morao. već znamo iz drugih isprava ( povelje mateja, zakonika hansa frankopana) da se pisalo ВЛАХ. htelo se je utvrditi kako je stvarno to vlah/vlak/vla izgovarano, u jednini, kod običnog puka.

ćarobnjak. vrač. sluga boga ognja. mudrac. slovenski druid. se zove još:

влъхъ-влхв-VLH

​

-

Славянское слово «волхвы»(иное написание «волсвы») имеет значение «жрецы Велеса», наиболее почитаемого у славян языческого бога домашнего скота. Кельтский аналог слова«волхв» — «друид».

a ni to nije važno. igarj je dao primer villa vlasichi iz 1070g na otoku pagu.ako pretpostavimo da je tadašnji talijan korektno zapisao zvučnost ima se "mesto vlašići". pa bi to bio neki pokazatelj o slovenskom prisustvu na otoku pagu te daleke 1070.

hteo bih videti taj zapis iz 1070: villa Vlasichi

 

[ИгарЈ]

ИгарЈ, izvoli... .

Сјајни прилози, као и увијек. Хвала лијепо.

 

[snouden]

Сјајни прилози, као и увијек. Хвала лијепо.

onda bi mogao reći i drugima šta je tu sjajno.

 

[ИгарЈ]

Ти не знаш правила палатализације и сибиларизације, не бих ништа даље објашњавао некоме ко треба натраг у основну школу.