Шта ти је бре? Зар нека Влајна не сме да каже да је Румунка?
Колега, да ли си глув, не знам, али вероватно ниси слеп. Ако јеси, очигледно си обезбеђен непотребним помагалима, па те молим да овог пута прочиташ написано.
Овде сам већ рекао да сам косооки Куман усвојен од Влаха. И бар делимично јесам. Не кријем азијску крв.
Original postavio Mrkalj
Za narod nije bitno etničko poreklo svakog pojedinca, već da je kroz istoriju kontinuirano postojalo etničko jezgro. Na primer, to teorijski može da znači, da je neki etnos, koji je danas narod od 10 miliona pripadnika, pre dve hiljade godina činilo svega nekoliko desetina ili stotina ljudi i da je u procesu etnogeneze prilikom ujedinjenja sa drugim elementima zadržavao svoj jezik. Iz toga je teorijski moguće da prosečan pripadnik naroda ima biološko poreklo originalne etničke=jezičke grupe od svega nekoliko procenata, a da neki imaju 0% srodnosti sa etničkom grupom od koje smo počeli da posmatramo.
Pogrešna je analogija kada konfesionalna nacija, poistovećujući svoje arbitrarno nacionalno ime sa konfesijom, daje to isto arbitrarno nacionalno ime i jeziku koji upotrebljava. Konfesija je deljiva na više nacija, ali treba primetiti da zadržava ime iako se nacija njome definiše. Isto tako, jedan (isti) jezik treba da zadrži ime naroda koji ga je stvorio.
Srpski jezik govorio se u srpskim kneževinama, srpskoj srednjovekovnoj federaciji (Raška, Bosna, Duklja, Zahumlje, Hum, Paganija). Odatle objašnjenje kako je štokavica tj. srpski jezik počeo da se uliva prema primorju sa prvim bunjevačkim seobama, u Slavoniju sa šokačkim i u Krajinu sa Raškim.
Original postavio Mrkalj
Prvo, ako srednji (kod starijih naroda i stari vek) odredimo kao vremenski okvir u kojem posmatramo neki narod na Slovenskom Jugu (a jasno smo to odredili), zašto bismo u Sijera Leoneu činili drugačije? Zato i govorim o jezgru etnogeneze, koje nipošto nije moglo da bude francusko, budući da su plemena subsaharske Afrike etnički=jezički definisana u doba znatno pre francuske kolonizacije. Dakle, ovo pravilo je univerzalno pa ga i na njih možemo protegnuti.
Ako primenimo konfesionalno pravilo, koje je uzeto kao apsolut hrvatske etnografije, onda ćemo imati Hrvate svih boja po svim meridijanima. Doduše, ovo pravilo važi samo za katoličke štokavce, dok se na katoličke kajkavce ne odnosi. Koja sprdnja od nauke.
Original postavio Mrkalj
Tek ako si najmanje 50% poreklom naroda X, onda se može reći da mu etnički pripadaš. To znači da je najmanje 50% tvojih predaka imalo najmanje 50% predaka tog istog naroda X, odnosno predaka jezika X. To je, ujedno, definicija jezgra etnogeneze, koju svaki narod, nastao do srednjeg veka, ima.
Original postavio Mrkalj
Na temi Nesumnjivo Hrvati govori se o poreklu pojedinaca koji se smatraju Hrvatima (ako ne lično, ono od hrvatske povijesne nadriznanosti), a već u prvom kolenu vidi se da pripadaju nekom drugom narodu. Kao što vidiš, ne utvrđujemo kontinuitet porekla pojedinca kroz 1000 godina, kako impliciraš, nego diskontinuitet u prvoj generaciji. A s obzirom da se "nesumnjivi" pojedinci na temi postepeno množe, tema pretenduje da pokaže kako ogromna većina viđenih "Hrvata" nisu Hrvati (viđeni su reprezentativan uzorak), što znači da Hrvati nisu narod prema definiciji naroda sa srednjovekovnom etnogenezom već državom definisana nacija sa mehanizmom prisilne autocenzure koji ukida sve oblike nacionalnih sloboda.
Original postavio Mrkalj
A kako da zna, po čemu? Pre stopedeset godina 90% Nemaca nisu imali pojma da su di Dojčen, pa su ipak i tada bili etnički Nemci.
- - - - - - - - - -
Nemaš jezgro etnogeneze kod Hrvata. Što bi vaš Splićo, Božidar Violić, rekao "mi smo ionako sklepan narod". A to znači da ste, najblaže rečeno, "narod-presedan", nastao sudarima različitih etničkih masa, definitivno ujedinjenih u celinu rimokatoličkom verom i srpskim jezikom.
... i to u doba nakon to što su Srbi kao narod i država učestvovali na modernim Olimpijskim igrama.
Власи Србије су се већ изјаснили. Велика већина су напустили Србију, мада одржавају везе са рођацима који су остали. Али њихова деца се неће вратити и неће бити ни Власи, ни Румуни, ни Срби.
Дозволи мало питањце: да ли је краљ (краљ а не цар, јер још није био цар) Душан, оснивањем Српске Патријаршије која га је прогласила царем, покршио канонско право или не?
Нажалост, исто важи и за многе Србе и Румуне. Камо среће да је другачије.
Наравно да јесте. Због тога је, посредно или непосредно, био критикован и од стране самих Срба - и то савременика. Он није основао Српску патријаршију, већ је Пећку архиепископију уздигао у ранг патријаршије - или, тачније, иста је уздигнута по његовом налогу. Али, далеко већи проблем од самог уздизања ранга српске помесне цркве било је подвргавање грчких епархија у новоосвојеним крајевима, које су раније биле део Цариградске патријаршије, под јурисдикцију српског патријарха. То је био далеко озбиљнији, али оно што је Ромејима посебно засметало није имало везе са канонима већ политиком. Како год, на срећу, раскол који је Душан проузроковао, окончан је 1375.
