Tesko pitanje za one koji kazu da je svest "odraz" rada mozga

[don nod]

Da bi sledeca situacija bila odraz rada mozga morao bi mozak da ima neke informacije, koje nema:

Povez preko ociju.
Dodirne vas neko negde. Drzi prst na tom mestu idalje.
Skidate povez,
Vidite ocima da osecate dodir bas tu gde ste i dodirnuti.

koje nema
udaljenost neurona na kome je receptor dodira od centra u mozgu gde informacija stize
- nije data kao informacija tom centru
pretpostavimo da jeste
pretpostavimo da se konvertovala u informaciju o tome na kojoj je visini tela bio dodir
opet ostaje informacija koje nema
udaljenost tog neurona u odnosu na nesto sto je "referentna tacka" na krugu koji obuhvata telo na visini tog neurona, obrucu na toj visini tela
- nije data kao informacija tom centru
pretpostavimo da jeste u vidu mesta na koje stize taj neuron ili informacija sa njega u centar za prijem informacija sa receptora
posto to mesto (centar za prijem) nije nesto istog oblika kao i telo, ili na kodovan nacin istog oblika a ne bukvalan, opet ostaje nemoguce da tacna informacija o mestu dodira bude odraz rada mozga
ali pretpostavimo da je i to tako, da je telo predstavljeno u mozgu na kodovan nacin (na neki jeste, ali na kodovan znam da nije)
On (mozak) ne zna (nema informaciju) koliku udaljenost od jednog do drugog mesta u delu gde je kod za telo predstavlja ta udaljenost za samo telo. Nema cime to da proceni. Sve i ako ima (a ima, ocima, dodirima prethodnim celog tela) nema gde i kako da ubaci tu informaciju u proces "konverzije" u "odraz" tacnog mesta.
tacan osecaj mesta dodira nije odraz rada mozga, zakljucujem ispravno.

 

[don nod]

Stepen sigurnosti u zakljucak: 100%. Nema statistika, generalizacija, analogija, korelacija, indukcija, vec sama logika govori...

 

[gost 129086]

Bio je film o jednom slepcu, od rođenja. Prilikom eksperimenta uspeo je da progleda, ali nije smeo da se kreće bez sručnog osoblja. Ogromna je razlika dok je saživeo u svom prostoru oslanjajući se na svoje čulo i orijentaciju, ali pojam udaljenosti njemu je i stran, trebalo mu je vremena da navikne na dodir, udaljenost i novu dimenziju, i dok je to savladao, dalje je imao onaj osećaj da mu ovaj svet ne pripada. Teško.

 

[Џорџи]

culo culo dodira

 

[don nod]

Bio je film o jednom slepcu, od rođenja. Prilikom eksperimenta uspeo je da progleda, ali nije smeo da se kreće bez sručnog osoblja. Ogromna je razlika dok je saživeo u svom prostoru oslanjajući se na svoje čulo i orijentaciju, ali pojam udaljenosti njemu je i stran, trebalo mu je vremena da navikne na dodir, udaljenost i novu dimenziju, i dok je to savladao, dalje je imao onaj osećaj da mu ovaj svet ne pripada. Teško.

Tesko prokletstvo je na njega bacio ovaj svijet, pa kako onda da ima osjecaj da mu pripada, ili zelju...

 

[Umri_muski]

Imas slicnu stvar kod osecanja i emocije.

Ili slicno ti je kad o nauci prica jedan naucnik i jedan seljak ili shizofrenik.
Dok naucnik iznosi razmisljanja o nizu u zakljucivanju , seljak ili shizofrenik ce non stop ubacivati pitanje "sta ja imam od toga" ili "da li cu time izgubiti postovanje".

U prevodu, koliko su 2 i 2 zavisi od toga , koliko od toga imam ja.

Poistovetiti egoviziju i svest je danas u modi, ali nesto ne bih ja tako lako upadao u tu egoisticku viziju sveta...
Kako onda nazvati one koji sve gledaju iz ugla kosmosa?

Zakljucci koje egovizija daje su prilicno povrsni...npr ako ne vidim nikad osobu, ona ne postoji...medjutim, neko je ipak ostavio otisak u pesku na plazi...
Egoisticko razmisljanje se forsira zato sto kad kola idu nizbrdo ka litici i ponoru, niko nece iskociti sa kolica u pokretu, jer boli....i tako sa cvrstim objasnjenjem padaju u ponor.
Sa druge strane onaj koji sliku gleda iz treceg kosmickog lica, skace iz kolica u pokretu i nanosi sebi veliku bol.Od njega se ocekuje da uhvati kanap kolica i svojom tezinom i snagom spasi one na kolicima nanoseci opet sebi veliki bol, jer je to sada spada u sposobnosti i ocekivanja od onog ko je skocio sa kolica...

Prosudjivanje o svesti se ne gleda iz polazne tacke onog ko ima nizi oblik.Ako bi se tako gledalo , onda bi se svest svela na bol....nista drugo...
Antipod osecaja bola je osecaj zadovoljstva...odustvo bola...

Sa druge strane je svest nekoga ko hoda ka dubini, stalnom medjudejstvu hiljade cinioca i detalja iz zivota....totalna besmisao za vecinu ljudi...
To im je jos i zanimljivo kad je na nivou Sherloka Holmsa, ali kad je razlika u nivou svesti jos veca i nije samo odokativno perceptivna (sherlok uopste ne koristi nijednu drugu metodu zakljucivanja osim pojacanu percepciju vida i onda spaja na normalan nacin podatke koje dobija na drugi nacin...)..

Da li je korektno reci svest i kod onoga koji svest shvata samo kao bol, negde na telu pa se zgrci...i kod onog ko svest shvata i proaktivno i pronicljivo...?
Jedna je rec, ali daleko su ta dva pojma...

 

[Dragoljub69]

Razvoj nesavršenih čula,percepcije i kognitivnosti mozga nije išao u pravcu osvajanja istine već
u pravcima i smerovima funkcija egzistencije! Tako da nije "cilj" (egzistencija ima cilj opstanak)
istina i preciznost merenja (nije bitno koliki je već da li funkcioniše!) evolutivnih procesa
nečiji naučni zaključak već vešnost,besmrtnost itd...