Teška su vremena... teški su ljudi.

OnlyYourShadow:
Kako onda da se objasni ona stereotipna priča starijih "bilo je bolje u vreme Tita"?
Kliknite za proširenje...

Ljudi su većinom nostalgični prema svojoj mladosti.
U tom smislu vreme je veoma subjektivan doživljaj, a sećanje na mladost udoban jastuk za sanjarenje.
I ne samo da lepe uspomene gaje prema prošlosti, već i prema prostoru za koji vezuju svoju mladost. Zbog toga se, neretko, ljudi u starosti vraćaju u zavičaj. A kod dementnih se javlja potreba da odu tamo gde su proveli detinjstvo.

Moja baka je, recimo, imala divne uspomene na period koji, globalno, uopšte nije bio lep. Ali, u tom periodu ona je bila mlada i puna snage. Kada bi je neko pitao kako je moguće da je izabrala baš taj period kao najsrećniji, govorila je: "Tada mi ništa nije bilo teško." Vrlo lično, sebično i - ljudski.
 
Čovek je po prirodi kontradiktoran. Pun je svojih unutrašnjih sukoba i protivrečnosti, plus što je u sukobu i sa svojom okolinom, svetom.
Mislim da je danas veći problem duhovna praznina, nego ekonomska. Počev od našeg društva pa do globalnog, vlada grabežljivost, oholost,
licemerje, trka za materijalnim i profitom. Današnji sistem prosto melje ljude, moraš stalno da učiš, da napreduješ, usavršavaš se,
a stižu stalno mlađi i mlađi, koji bolje i lakše pamte i ovladavaju znanjima- što doprinosi stresu, gubiš vremena za sve oko sebe, porodicu,
prijatelje... rad više nije sredstvo napretka čoveka, kapitalizam ga je pretvorio u mlin koji melje čovekovu ljudskost.
U Titovo vreme koliko god to bilo i iluzija, ljudi su imali NADU. Najgore što je danas nada izgubljena- naši političari su na sceni
već dvadeset godina i svi su se izmenjali na vlasti-koga god danas pitaš, ljudi će reći- ma svi su oni isti, sjaši Kurta da uzjaši Murta.
Mislim da je to jedan od razloga što kod nas nema masovnih protesta- ljudi su otupeli, postali ravnodušni, i prosto ne vide
nikog ko bi ih mogao povesti.
Na globalnom planu, svedoci smo jednog potpunog licemerja, jedne besomučne trke za energentima i bogatstvom, koje se
pravda pričom o ,, humanim intervencijama '' u ime ljudskih prava. Svet je pun straha, straha od ratova, terorizma, prirodnih
katastrofa, nuklearnih incidenata. Prosto nema više nikakve sigurnosti, ni lične, ni društvene, ni globalne. Budućnost je vrlo
neizvesna.

Kako se boriti protiv svega ? Ne postoji neki univerzalni recept, niti je moguće ostati potpuno imun na razne uticaje.
Neki moj ,, recept'' je uživanje u malim stvarima- druženju sa prijateljima, muzici, lepoj knjizi, šetnji, sunčanom danu,
naravno porodici...možda je tu meni doprinelo i to ratno iskustvo. Jednostavno na kraju uvek pomislim da sam
sretan što postojim, što mogu da vidim sunce i popijem jutarnju kafu, a mnogi moji drugovi su poginuli. Nekako
mislim da i zbog njih nemam pravo da kukam- problema i briga ima, ali živ čovek mora se boriti s njima.
 
Ako i uspem da " izvucem" iz sebe to pozitivno raspolozenje trudim se da ga bar malo zadrzim u caskanju sa dragim ljudima .Ukoliko sam u situaciji da su oko mene ljudi koji ne kapiraju moje trenutno raspolozenje, a moram da budem sa njima ( npr na poslu) probam da se "iskljucim" pustajuci filmove u glavi, bezeci u imaginarni svet.Imam dosta hobija pa mi i oni ponekad pomazu da odrzim pozitivno raspolozenje, radeci ono sto volim i sto mi prija.Jednostavno mi ta pozitiva bas i ne ide (na zalost).Kad se samo setim one devojke ( tj mene u mladosti) koja se smejala i radovala svemu i svacemu uhvati me tuga kad shvatim da je vise nema.Tada sam mnogo ocekivala od zivota.Onda sam tresnula na zemlju - ratovi, beda,gladni ljudi,gologuze novokomponovane pevaljke u ulozi kulturne elite... nesrece na sve strane.Na kraju shvatis da stvarno ne treba mnogo ocekivati od zivota jer ce i razocarenje biti manje.
 
"Svako vreme ima svoje breme" najteze breme su bolesti koje ne mogu da se izbegnu. Svako drugo breme je deo nas samih u smislu da ga mi generisemo svojim postupcima iliti "kako sejemo tako zanjemo".Ovde postoje razna opravdanja, medjutim svakome je poznato da covek, ako zeli moze sve da dostigne i to na nacin koji mu je svojstven.
 
OnlyYourShadow:
Kako održavate svoje pozitivno raspoloženje tokom dana?

Došla sam do konstatacije da su ljudi sve više nesrećni i depresivni, kako zbog nemaštine, tako i zbog nekih drugih razloga, koje ovo prvo povlači sa sobom. Puni su negativne energije, bez entuzijazma. Neminovno je da takvo nešto ne može da ne utiče na naše raspoloženje.

Šta činite da održite svoj pozitivan duh? Čime se zabavljate, ako u dodiru sa ljudima oni ne pokazuju nimalo oduševljenja za neke sitnice koje bi vas svakako oraspoložile?
Kliknite za proširenje...

Nekad sam trčala, i to svaki dan bez izuzetka, no sada zbog nekih zdravstvenih tegoba, nisam za sada u mogućnosti, ali sam u trenucima kada mi je bilo jako, jako teško , trčala na stadionu. Trčanje je zaista preki lek. Zapravo svaka fizička aktivnost pogoduje kako telu, tako i umu. Negde mislim da sam takva i karakterno; zaista me u nekim stvarima zivot zestoko lomi, ali ne odustajem. I kada mislim da ne mogu više, da jednostavno preteško je, ima nešto u meni, sto mi ne da da jednostavno pokleknem. Isplačem se, olaksam dušu i uvek me nesto tera da idem dalje, da ne odustajem, da ce sve biti dobro i da negde ipak ceka me sve lepo i ono za sta se ja nezadrzivo hvatam u kostac i sta zelim. Od sebe. Od zivota. Knjige mi daju jako veliku veru u neke stvari. kada procitam sta su sve ljudske sudbine, cega sve ima i sta sve ziv covek moze izdrzati, znam da sam na pravom putu. Muzika takodje, uz koju djuskam i koju svakodnevno slusam, razne vesele pesme sa veselim ritmom. Ponekad vidim na televiziji ili na ulici neke situacije, gde se onako iksreno postidim sebe mozda u misljenju ponekad, jer vidim da i od goreg ima gore, kao i da moze puno bolje. I to daje takodje snagu. Volim da crtam, kreativna sam, imam i hobije, i to me oraspolozuje.U svemu se moze naci tracak lepog i vedrine, samo ako covek to zeli videti. I pronaci. :kiss:
 
OnlyYourShadow:
Kako održavate svoje pozitivno raspoloženje tokom dana?

Došla sam do konstatacije da su ljudi sve više nesrećni i depresivni, kako zbog nemaštine, tako i zbog nekih drugih razloga, koje ovo prvo povlači sa sobom. Puni su negativne energije, bez entuzijazma. Neminovno je da takvo nešto ne može da ne utiče na naše raspoloženje.

Šta činite da održite svoj pozitivan duh? Čime se zabavljate, ako u dodiru sa ljudima oni ne pokazuju nimalo oduševljenja za neke sitnice koje bi vas svakako oraspoložile?
Kliknite za proširenje...

Ne želim da budem kao oni, jer me mnogo nerviraju ljudi koji non stop kukaju. Niko se ne seti da zahvali bogu jer je živ i zdrav, i on i najmiliju njegov.
 
Navar:
nije materijalno siromastvo uzrok tome vec ono drugo..nazovimo ga dusevnim/duhovnim siromastvom ili siromastvom licnosti / ili siromastvom pogleda na svet / ili siromastvom spoznaje
Kliknite za proširenje...

JESTE...ALI kad čovjek ima onoliko koliko mu treba za normalan život...da ne misli hoće li mu sutra iskllučiti sturju ili šta će jesti..hoće li imati za ratu kredita...eh ako je što se toa tiče miran, i opet nesrećan zbog gluposti onda je ZAISTA BUDALA
 
u ljudskom drustvu najmanje ima onaj koji je najmanje sposoban za sticanje..u humanom ljudskom drustvu i to najmanje sto ima je dovoljno za zadovoljavanje osnovnih fizioloskopsiholoskih potreba..socijalna pomoc i tzv najniza cena rada ( za najmanje strucan/slozen rad ) moraju da budu dovoljni za to..oni koji su sposobni da obavljaju slozenije poslove..koji se samim tim vise placaju imaju i vise nego sto im treba za osnovne potrebe..ljudi nisu niti mogu da budu jednaki..jednaki su samo u pravima i obavezama ali ne i u sposobnostima i mogucnostima.u srbiji imamo sposobne ljude ali ih imamo sve manje zbog nemogucnosti da se bave poslovima u skladu sa svojim sposbnostima i da u skladu sa svojim ucinkom budu placeni..pa imamo priucene i priglupe /polupismene i potpuno nesposobne za tu duznost policajce koji zaradjuju vise nego inzinjeri..covek mora da se bavi onim sto ga vuce i sto ga zaista zanima ( i za sta je zapravo najsposobniji i gde ce da ostvari najbolje rezultate) da bi bio srecan ( nece imati potrebu da pravi kompenzacije zarad lecenja frustracija nastalih prinudnim bavljenjem aktivnostim/poslovima koju mu ne leze i koji ga ne zanimaju )..ali su ljudi u tome u srbiji onemoguceni..principom uci sine skolu da ne bi radio..negativnom selekcijom kadrova..( da krade i otima u zemlji u kojoj se to ne sankcionise kada je na veliko ume i moze svako..ako ima tu dostupnu mogucnost a moral i savest nema )..negativna selekcija kadrova nastaje onda kada se ceni u drustvu imanje( a ne dovodi se u pitanje poreklo tog imanja ) a ne umece..ljudima koji su zaista sposobni .znaju i umeju ni ne trebaju nebrojena blaga kojim bi se sepurili ostatku naroda..vec im treba aktivnost stvaranja koja im pricinjava najvece zadovoljstvo
 
OnlyYourShadow:
Kako održavate svoje pozitivno raspoloženje tokom dana?

Došla sam do konstatacije da su ljudi sve više nesrećni i depresivni, kako zbog nemaštine, tako i zbog nekih drugih razloga, koje ovo prvo povlači sa sobom. Puni su negativne energije, bez entuzijazma. Neminovno je da takvo nešto ne može da ne utiče na naše raspoloženje.

Šta činite da održite svoj pozitivan duh? Čime se zabavljate, ako u dodiru sa ljudima oni ne pokazuju nimalo oduševljenja za neke sitnice koje bi vas svakako oraspoložile?
Kliknite za proširenje...

Teška vremena, a ja težak tip.
 
OnlyYourShadow:
Kako održavate svoje pozitivno raspoloženje tokom dana?

Došla sam do konstatacije da su ljudi sve više nesrećni i depresivni, kako zbog nemaštine, tako i zbog nekih drugih razloga, koje ovo prvo povlači sa sobom. Puni su negativne energije, bez entuzijazma. Neminovno je da takvo nešto ne može da ne utiče na naše raspoloženje.

Šta činite da održite svoj pozitivan duh? Čime se zabavljate, ako u dodiru sa ljudima oni ne pokazuju nimalo oduševljenja za neke sitnice koje bi vas svakako oraspoložile?
Kliknite za proširenje...

Hm, hm, nije mi baš život sjajan, ali stvarno nemam razloga da budem tužna.
Ljudi dođu i odu, prežalimo, stvari se lako daju zameniti..
Bilo je tu dosta srranja, ali kad čovek ima volje, svašta može da preživi :)
E sad, ne ide to kod mene "ajd smej se , ne misli negativno, bla bla", već to dolazi samo od sebe, svakog dana..
Imam višak pozitivne energije i stalno mi je veselo, 24/7 :mrgreen:
 
Хах...
Људи су свуда тешки, негдје и насилни...
Са оним првим се још и да борити.
Ко има времена.
Није да негдје журим, већ сам одлучио да НЕМАМ времена за глупости.
Ако неко жели да буде тежак,биће.
Ја га нећу промијенити.
Давно мој деда рече:ова омладина данас има све, а само јауче и кука...
Ово наравно из перспективе човјека који до 30. године није видио радио пријемник, нити је знао шта је струја, али је био природно бистар.
Често је знао да каже: добро је док год не туку по глави и бубрезима.
Добар, здрав, тежачки хумор којег нама данас и те како недостаје.
Зато су људи тешки, не смијемо се као раније.
:mrgreen::mrgreen::mrgreen::mrgreen:
 
Navar:
u ljudskom drustvu najmanje ima onaj koji je najmanje sposoban za sticanje..u humanom ljudskom drustvu i to najmanje sto ima je dovoljno za zadovoljavanje osnovnih fizioloskopsiholoskih potreba..socijalna pomoc i tzv najniza cena rada ( za najmanje strucan/slozen rad ) moraju da budu dovoljni za to..oni koji su sposobni da obavljaju slozenije poslove..koji se samim tim vise placaju imaju i vise nego sto im treba za osnovne potrebe..ljudi nisu niti mogu da budu jednaki..jednaki su samo u pravima i obavezama ali ne i u sposobnostima i mogucnostima.u srbiji imamo sposobne ljude ali ih imamo sve manje zbog nemogucnosti da se bave poslovima u skladu sa svojim sposbnostima i da u skladu sa svojim ucinkom budu placeni..pa imamo priucene i priglupe /polupismene i potpuno nesposobne za tu duznost policajce koji zaradjuju vise nego inzinjeri..covek mora da se bavi onim sto ga vuce i sto ga zaista zanima ( i za sta je zapravo najsposobniji i gde ce da ostvari najbolje rezultate) da bi bio srecan ( nece imati potrebu da pravi kompenzacije zarad lecenja frustracija nastalih prinudnim bavljenjem aktivnostim/poslovima koju mu ne leze i koji ga ne zanimaju )..ali su ljudi u tome u srbiji onemoguceni..principom uci sine skolu da ne bi radio..negativnom selekcijom kadrova..( da krade i otima u zemlji u kojoj se to ne sankcionise kada je na veliko ume i moze svako..ako ima tu dostupnu mogucnost a moral i savest nema )..negativna selekcija kadrova nastaje onda kada se ceni u drustvu imanje( a ne dovodi se u pitanje poreklo tog imanja ) a ne umece..ljudima koji su zaista sposobni .znaju i umeju ni ne trebaju nebrojena blaga kojim bi se sepurili ostatku naroda..vec im treba aktivnost stvaranja koja im pricinjava najvece zadovoljstvo
Kliknite za proširenje...

Novac kao novac je nista. Novac kao sredstvo obezbedjivanja bolje buducnosti je mnogima sve. Ali to je samo tako zato sto smo mi u nasim glavama dali novcu toliki znacaj. Postali smo zavisni od njega kao od vode i samo odvajanje od njega dovodi nas um u kontakt sa mogucom smrcu. Problem je u tome sto mi isprani valutom a ne u tome sto se njom neadekvatno upravlja.

Samo zaradjivanje novca i da je bolje u nezdravoj socijalnoj sredini za coveka ne vredi nista. Ako trosis novac na bezazlena telesna zadovoljstva bez ikakvog socijalnog impulsa u njemu je isto kao i biti sam u pustinji. Te kvazi-kontakte koje sreces na putu su nista nego ocajnicki pokusaji izgubljenih ljudi da nadju mesto gde pripadaju. U nasim glavama mi smo u pustinji dok pored nas prolaze bezbroj zivih stvorenja, koje nekako i na neki nacin uspesno ignorisemo.

Teski su ljudi sto prihvataju ono sto im se servira, a ne zbog toga sto tako jeste. Nasa neintuitivna i instiktivna priroda za opstankom sputava nas razum u razumevanju prvo nas samih a onda zivota oko sebe. Nas problem je nasa zelja za samodestruktivnoscu, podkopan nasim sebicnim egoizmom i animalnim strahom od smrti.

Umesto da poguramo onog koji je iznad nas na drvetu da uzme plod, a on u svojoj savesti da ga podeli sa nama, jednako ili nejednako, mi ga sputavamo nadole i tako u novonastaloj borbi zaboravljamo na plod i prelazimo u suparnicku borbu, dok plodovi polako se suse i umiru. I onda punih ustiju krvi, uzarenih ociju i stegnutih pesnica putujemo dalje kriveci drugog za nas bol, oslepljenji besom i gnevom kao zveri.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto se ljudi ponašaju drugačije kada su u grupi nego kada su sami?
Odgovora
11
Pregleda
398
Mister
Mister
Urwald
Vanzemaljci su među nama!
2
Odgovora
27
Pregleda
769
Masno-TkivoInViVo
M
M
Ljudi ogledala
Odgovora
2
Pregleda
274
Mileta iz Talesa
M

Back
Top