Sve ove skepticke sumnje zajedno ne sezu dotle da poreknu postojanje svekolike prave moralnosti, ali ipak sezu dotle da ublaze nasa ocekivanja od moralne nastrojenosti u coveku, pa time i od prirodnog fundamenta etike, buduci da se moze dokazati da tako mnogo toga sto se njemu pripisuje vodi poreklo iz drugih pobuda, i da posmatranje moralne izopacenosti sveta dovoljno pokazuje da pobuda ka dobru ne moze da bude narocito mocna, pogotovo sto ona cesto ne deluje cak ni tamo gde njoj suprotstavljeni motivi nisu jaki, premda pri tome individualna razlicitost karaktera potvrdjuje svoje puno vazenje. Medutim, posmatranje te moraine izopacenosti otezano je time sto njena ispoljavanja ometa i prikriva zakonski poredak, nuznost da se bude castan, pa cak i uljudnost.
Sve to, kako je receno, otezava nase spoznavanje stvarne nemoralnosti Ijudskog roda. Drzava, to remek-delo samorazumevajuceg, umnog, koncentrisanog egoizma sviju, zastitu prava svakog pojedinca stavila je u ruke sile (Gewalt) koja, beskonacno jaca od moci svakog pojedinca, ovoga prisiljava da postuje prava svakog drugog. Tu se moze iskazati bezgranicni egoizam gotovo svih, zloba mnogih, okrutnost nekih: prinuda je sve ukrotila. Obmanjivanje koje odatle potice tako je veliko da, kada u pojedinim slucajevima gde drzavna sila ne moze da stiti ili je podrivena, vidimo da se pojavljuju nezasita gramzivost, podia pohlepa za novcem, duboko skrivena neiskrenost, podmukla Ijudska zloba, cesto ustuknemo od straha i glasno zavapimo u pomoc, misleci da smo naleteIi na jos nerodjenog monstruma; samo sto bi bez prinude zakona i bez nuznosti gradjanske casti takvi dogadaji bili upravo na dnevnom redu.
Da bi se spoznalo sta covek u moralnom pogledu istinski jeste, treba citati kriminalisticke price i opise anarhicnog stanja. Ove hiljade koje se ovde pred nasim ocima bez reda guraju u miroljubivom saobracanju, valja posmatrati kao isto toliko mnogo tigrova i vukova od cijeg ujeda nas osigurava cvrsta brnjica. Otuda, ako se zamisli da je drzavna sila jednom ukinuta, tj. da je ta brnjica odbacena, svako ko ume da vidi ustuknuce pred predstavom koja se tada moze ocekivati, cime daje na znanje koliko malo se u osnovu pouzdaje u ucinak religije, savesti iii prirodnog fundamenta morala, kakav god on bio. No upravo tada bi, nasuprot onim oslobodjenim nemoralnim potencijalima, svoju delotvornost bi neprikriveno pokazale i istinske moraIne pobude u coveku, dakle, mogle bi najiakse da budu spoznate, pri cemu bi se odmah pokazala neverovatno velika moralna razlicitost karaktera, koja bi, kako bi se ispostavilo, bila isto toliko velika kao i intelektuaina razlicitost glava.
Sopenahuer
) i čak ga ljudi imenuju Duhom svetim u raznim 
