Teen problemi (Obavezno pročitati uvodni post)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Preda mnom gomila sranja, počevši od implicitnih funkcija pa do genetike, koju bih trebao pročitati i naučiti za sutra (pošto sve ostavljam za poslednji dan, naravno). I onda pomislim: koliko sam samo sati svog života potrošio na vrste hemijskih veza, Free Pascal, mitohondrije, strukturu zemljišta Saudijske Arabije... i mnoge druge bitne stvari bez kojih neću moći u životu, a o kojima znam veoma malo, ili čak ne znam ništa. Ne žalim. Ali proždirući smrad koji mi je serviran, zaboravio sam da pogledam dnevni meni.

Dobili smo zadatak da napišemo pismeni rad na temu "Svi putevi su moji i ja svakim mogu da pođem". Umesto sastava, nesvesno napisah pesmu, prosečnu pesmu. Malopre je pročitah. Više sam toga o sebi saznao i rekao za tridesetak minuta dok sam pisao pesmu, nego za čitav život. Neverovatna pojava, do suštine se dođe sasvim slučajno, kao i do svih ostalih epohalnih otkrića. Jedan deo u kome sam prepoznao glas razuma tek malopre, posle desetog čitanja:

Hej, prolazniče, tebi vičem.
Samo se pred svojim likom kliče!
Sve ideologije međusobno liče.
Iz svetskih ideala suvi korov niče.
To te se ne tiče!

Hej, slepi putniče!
Od puteva u bespuće beži!
Putevi vode u nemir teži.
Oslušni! Čuju se laveži.
Na kraju svakog puta isti Kerber reži.​

Mislim da su mi ovi stihovi otvorili oči i da tek sad jasno vidim.
Ni jedan atom sebe neću dati za opšti ideal niti za neku ideologiju. Ovih osamnaest godina halalim, ni sekund više!
Klonim se utabanih puteva, dosadašnji pređeni put halalim, ni korak više!
Ako ja znam da nisam uspeo u onome što sam hteo, ni pored sveg strahopoštovanja neću biti srećan - to mi reče (slučajno!) jedan pametan čovek.



Izjadah se, kao da svi jedva čekate da čitate o mojim problemima.
Zapravo, mislim da sam problem upravo rešio.
Posve slučajno!
 
Imam zadatak da odradim neku anketu u vezi sajta ali ne znam koja pitanja sve da postavim?

imam sledece:

1. Ocenite izgled sajta
2. Ocenite navigaciju na sajtu (broj precica,glavni meni,podmeniji....)
3. da li je sajt prilagodjen i korisnicima sa sporijom konekcijom
4. Da li sajt pruza potreben informacije
5. Android aplikacija sajta

Aj dajte jos ideja jbt.
 
Ako je falilo malo tinejdžerske patetike, meni je rečeno da je ovde donesem. Kakvi bi mogli biti "problemi" nekog iole drugačijeg šesnaestogodišnjeg tinejdžera?
Ako ste rekli usamljenost, pogodili ste. Da, usamljenost je. Situacija je ovakva:
u srednju školu idem kao putnik (30 km - udaljenost mog sela od škole). Ovde, u selu, gde sam išao u osnovnu, trenutno nemam nijednog (bukvalno) druga. Sa nekima sam posvađan, neki su otišli i to je to. E sad, u gradu stvarno imam nekoliko divnih prijatelja, no problem je u tome što je u suštini vreme provedeno sa njima svedeno na vreme provedeno na malom delu odmora u školi - dakle oko 15 minuta, i to ne baš svakog dana. Uprkos tome, uspeo sam da napravim manje-više lepa prijateljstva. Međutim, problem je u tome što su vikendi, a u poslednje vreme i radni dani (kad se vratim iz škole) užasni. Nisu toliko dosadni (slušam muziku, pišem, čitam, endless fun) koliko su užasni, desi se da prođe dan bez ijedne reči progovorene sa nekim. Zamislite tek raspuste. Ono što bih ja (možda potajno) želeo je neka zabava, ili konkretnije da izađem ponekad sa svojim društvom (iako sam 30 km udaljen, svakako to nije nemoguće). Sad, pojavljuje se problem u mojoj ličnosti koji meni ne dozvoljava da jednostavno odem i pitam: već malo manje od 2 godine se družimo i nikad me nisu pozvali da izađemo ili nešto tako slično. Plašim se. Priznajem, pičkica sam, ali ne mogu tome da pomognem. Plašim se da ću, ne znam iz kog razloga, pokvariti prijateljstvo ili pokvariti sliku o svojim prijateljima (ako odbiju, iz bilo kog razloga - psiha mi je čudo). Ne znam šta da radim: da čekam, da suptilno nešto pokušam.. Ne znam. Uzgred, ne bih ja njih da pozivam ovde kod mene.

Eto vam, zabavljajte se i zaje.bavajte jednog stereotipičnog stidljivog tinejdžera.

Realni
 
Realno Nerealan:
Ako je falilo malo tinejdžerske patetike, meni je rečeno da je ovde donesem. Kakvi bi mogli biti "problemi" nekog iole drugačijeg šesnaestogodišnjeg tinejdžera?
Ako ste rekli usamljenost, pogodili ste. Da, usamljenost je. Situacija je ovakva:
u srednju školu idem kao putnik (30 km - udaljenost mog sela od škole). Ovde, u selu, gde sam išao u osnovnu, trenutno nemam nijednog (bukvalno) druga. Sa nekima sam posvađan, neki su otišli i to je to. E sad, u gradu stvarno imam nekoliko divnih prijatelja, no problem je u tome što je u suštini vreme provedeno sa njima svedeno na vreme provedeno na malom delu odmora u školi - dakle oko 15 minuta, i to ne baš svakog dana. Uprkos tome, uspeo sam da napravim manje-više lepa prijateljstva. Međutim, problem je u tome što su vikendi, a u poslednje vreme i radni dani (kad se vratim iz škole) užasni. Nisu toliko dosadni (slušam muziku, pišem, čitam, endless fun) koliko su užasni, desi se da prođe dan bez ijedne reči progovorene sa nekim. Zamislite tek raspuste. Ono što bih ja (možda potajno) želeo je neka zabava, ili konkretnije da izađem ponekad sa svojim društvom (iako sam 30 km udaljen, svakako to nije nemoguće). Sad, pojavljuje se problem u mojoj ličnosti koji meni ne dozvoljava da jednostavno odem i pitam: već malo manje od 2 godine se družimo i nikad me nisu pozvali da izađemo ili nešto tako slično. Plašim se. Priznajem, pičkica sam, ali ne mogu tome da pomognem. Plašim se da ću, ne znam iz kog razloga, pokvariti prijateljstvo ili pokvariti sliku o svojim prijateljima (ako odbiju, iz bilo kog razloga - psiha mi je čudo). Ne znam šta da radim: da čekam, da suptilno nešto pokušam.. Ne znam. Uzgred, ne bih ja njih da pozivam ovde kod mene.

Eto vam, zabavljajte se i zaje.bavajte jednog stereotipičnog stidljivog tinejdžera.

Realni
Kliknite za proširenje...

Citaj malo i komentare na deo filma i sve ce ti biti jasno.
 
Poslednja izmena:
Direkt:
hmm... ne znam što bi te bio strah. Ajd' razumeo bih da si to napisao za neku devojku, ali da pitaš drugove iz razreda, pa to je najnormalnija stvar :lol: Ne znam kako da ti odgovorim osim samo: pitaj, jednostavno :D
Ih koliko puta sam se ja samo cimao, išao i stotinu kilometara samo da zablejim negde tako da ne treba to da ti bude cim :)
Kliknite za proširenje...
Veruj, ni meni nije jasno u potpunosti. Jednostavno, društvo u kojem se nalazim je pomalo čudno po tom pitanju. I uopšte, pričao sam sa više njih o mojoj usamljenosti, kako sam ceo zimski raspust i Novu godinu proveo sam i bla bla, i naravno nikome nije ni palo na pamet da mi predloži da izađem sa njim(a) (iako sam im skoro pod nos stavljao želju). Delom me i to plaši.

@User:
moraću da odgledam taj film.
 
eee moj prijatelju,ti mislis da si jedini? I ja isto tako se nerviram kad dodje letnji raspust. Samo sto sam ja smislio sta da radim,idem malo u bilderanu,pa onda namerno ne polozis sve u roku da iams sta da ucis i radis preko leta,malo skoknes do grada da ubijes monotoniju,malo nadjes neki film ili igricu da se trujes,knjiga ili nadjes nesto da se zanimas.
Videces tek kako ce biti kad zavrsis skolu... Ako ne anstavis sa ucenjem svi tvoji drugari odose u Bg ili u neki drugi grad da uce ili ako ti odes onda ces naci par ljudi mozda na faksu i posle faksa kad se svi razidjete,neki nadju posao opet ces ostati sam jer oni nece imati kada mozda da se druze. Jos kad dodje do zenidbe ili dece kod tih tvojih drugara,vise od toga nema nista.
Onda se ti ozenis,odgajis decu,deca odu da zive svoj zivot i opet ostajes sam ili sa zenom. Kako god okrenes provesces zivot sam ili ces barem umreti sam,zato nema razloga da bezis od toga,nauci da zivis sa sobom jer kad tad vise neces moci da bezis od samog sebe. :)
 
Eh, ja jedno vreme nisam ni sa prijateljima iz škole pričao... Zajebano je kad u jednom danu pogledaš Taxi Driver preslušaš album EKV-a :lol:
Šta da ti kažem, nisi jedini, ja iako živim u beogradu nemam prijatelje, mislim naravno da imam drugare, ali ni jedan od njih mi nije pravi prijatelj. Lažem, imao sam do skoro mnogo dobrog prijatelja, barem sa ja tako mislio...
 
Al' čudi me kako već dve godine ide sa njima a opet nije došao do nekog kontakta.
Ja se sećam, još u prvoj godini, tamo negde u ovo vreme, početak proleća, mi smo se zbližili kolektivnim odlaskom u kafanu :lol: Kako smo se jednom roknuli, bože moj :mrgreen:
A tamo prvog maja sam prvi put rivao sa tim nekim ljudima iz razreda. I to je bio event :cool:
 
Direkt:
Al' čudi me kako već dve godine ide sa njima a opet nije došao do nekog kontakta.
Ja se sećam, još u prvoj godini, tamo negde u ovo vreme, početak proleća, mi smo se zbližili kolektivnim odlaskom u kafanu :lol: Kako smo se jednom roknuli, bože moj :mrgreen:
A tamo prvog maja sam prvi put rivao sa tim nekim ljudima iz razreda. I to je bio event :cool:
Kliknite za proširenje...
O tome pričam. Sve mi je ovo pomalo nejasno. Posebno sam istraumiran jer su me u osnovnoj "drugovi" koristili, i onda imam neki refleks da ovima ne verujem toliko.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Skafander
Ako ne poštuješ sebe – zašto bi vas poštovali drugi?
2
Odgovora
36
Pregleda
384
Skafander
Skafander
Z
  • Anketa Anketa
"Chat GPT" вештачка интелигенција постаје свестан?
Odgovora
4
Pregleda
318
leki1
leki1
salko dinamitas
Da li postoje mijesane saune u BiH ili Srbiji
2 3
Odgovora
53
Pregleda
543
soko stark
soko stark

Back
Top