Teen problemi (Obavezno pročitati uvodni post)

[Direkt]

U roku od 5 min možete primetiti da će od setne osobe postati srećna ili obrnuto.

Bipolarni poremećaj, beži od toga dok još imaš noge. Ja sam se susreo sa tim prošle godine, and it aint good shit.

Oba puta mi se sama vratila- čim je tužna i u problemima, zna da ću je ja utešiti. I sve bude super, odnos procveta. I onda opet neki problem.

To nije cvetanje odnosa, to je njen način da te iskoristi i odbaci ko maramicu posle svrša

 

[Sizif]

Zarad nje bih svašta stavio na kocku, i mislim da nikad u životu neću moći da volim bilo koju ženu na svetu tim intenzitetom kojim volim nju.

Čini ti se... svi smo mi tako mislili u tvojim godinama... čudo jedno šta svakodnevni život može da izleči. Naravno, da je meni ovo tada neko rekao, ja mu ne bih verovao, pa računam da nećeš ni ti meni.

Inače, problem sa takvim osobama je da se one uglavnom nikada ne popravljaju, već samo bivaju sve gore. Voleo bih da grešim, ali videćeš i sam.

 

[mrki93]

Kad već krenuste o ljubavi, da i ja iznesem svoje ljubavne probleme. Elem, radi se o jednom trajnijem složenom odnosu sa devojkom koja mi mnogo znači, toliko da bih bio spreman istog dana da se ženim s njom. Zarad nje bih svašta stavio na kocku, i mislim da nikad u životu neću moći da volim bilo koju ženu na svetu tim intenzitetom kojim volim nju. Potrebna mi je skoro kao kiseonik, i čitav taj odnos je prilično opsesivan sa moje strane.

Sa druge strane, njen karakter je neverovatno prevrtljiv. U roku od 5 min možete primetiti da će od setne osobe postati srećna ili obrnuto. Sred prijatne konverzacije ume tek tako da plane, bez nekog značajnijeg povoda- recimo, jednom sam komentarisao neke filmove, i ona je odjednom napustila kafić i prestala da razogovara sa mnom zbog nekog usputnog komentara, kojeg sam izrekao reda radi. Juče sam prokomentarisao da se u poslednje vreme previše posvetila fakultetu, što je dobro, ali da sebi mora pružiti i malo odmora, a to je izazvalo burnu reakciju. Kada se malo stišala, rekao sam da se samo brinem za nju, i da ništa loše nisam mislio, na šta je usledila nova burna reakcija jer tvrdi da sam bezdušni skot koji ne ume da brine. I sada je po ko zna koji put ljuta na mene. Svađa bez ikakvog smislenog razloga, kao i sve do sada.

Dva puta je potpuno prekidala svaki kontakt između nas, blokirala me čak i na telefonu, samo da ne dođem do nje. Oba puta mi se sama vratila- čim je tužna i u problemima, zna da ću je ja utešiti. I sve bude super, odnos procveta. I onda opet neki problem. Zatišje. Tek se pomirim s tim da nema nazad, ona mi opet ulije nadu, sve bude super, poletim, i onda mi opet oduzme krila. I tako opet, opet i opet. U krug.

Volim je, definitivno je volim. Ali je problem što se to na mene mnogo loše odražava. Ne sama ljubav, ona nas sve čini plemenitijim, već ta njena promenljivost, ne znam da li mogu više da je pratim, sve to postaje čist mazohizam. Ali ono što mi najviše otežava sve ovo je činjenica što znam da sam joj i ja potreban. Čim je tužna, uvek se meni obrati jer, kako kaže, uvek uspem da je utešim. A jako je često tužna i mnogo mi znači to što uspevam da postignem da njoj bude bolje. Ali onda ispaštam kada na meni izliva bes. Povrh svega ja na kraju ispadnem "gad", "skot", "čovek koji nema savest, ali manipuliše tuđom" itd, a nikad nisam digao glas na nju ili rekao bilo šta ružno, već sam je uvek dočekivao lepim rečima, komplimentima, znacima naklonosti, poštovanjem.

Sve u svemu, zanima me šta biste vi učinili na mom mestu? I imate li neki predlog kako mogu da obuzdam te njene promene i makar stabilizujem sve ovo na nekoj prihvatljivoj sredini?

Mislim da ona iskoriscava tvoju dobrotu, ima potrebu da te povredjuje, time se hrani, hoce da je moljkas, da patis zbog nje, isuvise je sebicna da bi znala ljubav da iskoristi na pravi nacin. I ja sam bio ovakav do skoro, i sve je to otislo predaleko da sam se zapitao " Kakav sam ja to covek "? Na pocetku sam to radio zbog onog klisea " Sto si gori prema njima vise ce da te jure", pa mi je to kasnije preslo u naviku. Sad to nije tako, unormalio sam se i ovako je zaista dosta bolje. Budi malo grublji prema toj devojci, nemoj da joj ispunjavas sve hirove, da dozvolis da ona ima toliki uticaj na tebe, raskini ti sa njom, nateraj je da te juri. Vasa veza nece da ima blistavu buducnost ako ne preuzmes inicijativu.

 

[doc.smash]

Kad već krenuste o ljubavi, da i ja iznesem svoje ljubavne probleme. Elem, radi se o jednom trajnijem složenom odnosu sa devojkom koja mi mnogo znači, toliko da bih bio spreman istog dana da se ženim s njom. Zarad nje bih svašta stavio na kocku, i mislim da nikad u životu neću moći da volim bilo koju ženu na svetu tim intenzitetom kojim volim nju. Potrebna mi je skoro kao kiseonik, i čitav taj odnos je prilično opsesivan sa moje strane.

Sa druge strane, njen karakter je neverovatno prevrtljiv. U roku od 5 min možete primetiti da će od setne osobe postati srećna ili obrnuto. Sred prijatne konverzacije ume tek tako da plane, bez nekog značajnijeg povoda- recimo, jednom sam komentarisao neke filmove, i ona je odjednom napustila kafić i prestala da razogovara sa mnom zbog nekog usputnog komentara, kojeg sam izrekao reda radi. Juče sam prokomentarisao da se u poslednje vreme previše posvetila fakultetu, što je dobro, ali da sebi mora pružiti i malo odmora, a to je izazvalo burnu reakciju. Kada se malo stišala, rekao sam da se samo brinem za nju, i da ništa loše nisam mislio, na šta je usledila nova burna reakcija jer tvrdi da sam bezdušni skot koji ne ume da brine. I sada je po ko zna koji put ljuta na mene. Svađa bez ikakvog smislenog razloga, kao i sve do sada.

Dva puta je potpuno prekidala svaki kontakt između nas, blokirala me čak i na telefonu, samo da ne dođem do nje. Oba puta mi se sama vratila- čim je tužna i u problemima, zna da ću je ja utešiti. I sve bude super, odnos procveta. I onda opet neki problem. Zatišje. Tek se pomirim s tim da nema nazad, ona mi opet ulije nadu, sve bude super, poletim, i onda mi opet oduzme krila. I tako opet, opet i opet. U krug.

Volim je, definitivno je volim. Ali je problem što se to na mene mnogo loše odražava. Ne sama ljubav, ona nas sve čini plemenitijim, već ta njena promenljivost, ne znam da li mogu više da je pratim, sve to postaje čist mazohizam. Ali ono što mi najviše otežava sve ovo je činjenica što znam da sam joj i ja potreban. Čim je tužna, uvek se meni obrati jer, kako kaže, uvek uspem da je utešim. A jako je često tužna i mnogo mi znači to što uspevam da postignem da njoj bude bolje. Ali onda ispaštam kada na meni izliva bes. Povrh svega ja na kraju ispadnem "gad", "skot", "čovek koji nema savest, ali manipuliše tuđom" itd, a nikad nisam digao glas na nju ili rekao bilo šta ružno, već sam je uvek dočekivao lepim rečima, komplimentima, znacima naklonosti, poštovanjem.

Sve u svemu, zanima me šta biste vi učinili na mom mestu? I imate li neki predlog kako mogu da obuzdam te njene promene i makar stabilizujem sve ovo na nekoj prihvatljivoj sredini?

Ona te ili iskorišćava ili ima bipolarni poremećaj, što dirext kaže. Ako je bipolarno, onda samo teška terapija može pomoći . Ako te iskorišćava, okreni istu igru protiv nje, ako te se reši, jbg nije to prava bila

 

[cole1]

Volećeš opet Math nemoj zbog toga da održavaš vezu s nekim ko te tako iskorišćava. A i ko sam ja da ti dajem savete Direk je sve to doktorirao
Mada mislim da jednostavno trebaš da budeš ti taj koji ostavlja, da malo ona juri za tobom...

 

[Transcendental]

Ne iskorišćava ga, nego vi ne kapirate.
skoro sam već drvio nešto slično sa drugom koji je u takvom problemu.
Muško-ženski odnos da bi bio zdrav, mora biti dominantno-podređen, na stranu muškarca. Na žalost ženskadije, one su generalno emotivno nestabilna bića, što je delom uzrokovano biologijom a delom njihovom izgubljenošću u trenutnom društvenom sistemu gde im je mesto prilično nedefinisano, pa ih i to jede, jer bukvalno ne znaju gde im je granica i baš zbog toga misle često i da je i nemaju. Moš misliti, još kad je razmažena, to je haos pravi.
Tako da se Mathov problem može svrstati u standardne, al nažalost, za tako nešto nema pravog rešenja, jer si usr'o motku još u startu, i to tako što si dozvolio fundamentalno ravnopravan odnos, čak ni to, već odnos koji ide na tvoju štetu.
Sa njom bi ti od starta najdelotvornija bila metoda šakom o sto ili put pod noge ako joj se ne sviđa, i na kraju bi išlo u tvoju korist.
Nemoj ovo pogrešno interpretirati; vaš odnos bi FUNKCIONALNO bio ravnopravan. Dok niste u sukobu. Tvoja dominacija bi iz pasivnog prelazila u aktivno u momentu sukoba - kada bi ona dobila želju da izleti iz kafića, ali to ne bi uradila upravo jer bi znala da joj to nećeš oprostiti. Uradi to? ok, sledeći put kad ti se javi pošalji je u 3 lepe, malo je drži na roštilju, pa kad se dobro ispeče, ti joj oprostiš i kažeš "ovo se neće više dešavati".

Naravno u tvom slučaju, ti si već obrao bostan, onog momenta kad si je pustio da se iživljava i čak dva puta prekida komplet kontakt s tobom.
No, u svakom slučaju, postoji još varijanta da udariš granicu i kažeš "s tim si završila" i da se nadaš po tebe povoljnom ishodu, mada ženska kad te već izvoza kvalitetno, često može reći "ok, odjebbi".

 

[Funny!]

Tako je, ona je k'o dete koje isprobava granice dokle moze ici, Math joj je dozvolio da ide do kraja i sad placa za to...ybg, mozda je kasno da sad zauzima tu dominantnu poziciju ako ga ne voli onoliko koliko on voli nju, pre mislim da ce ga odyebati...

 

[mrki93]

Ne iskorišćava ga, nego vi ne kapirate.
skoro sam već drvio nešto slično sa drugom koji je u takvom problemu.
Muško-ženski odnos da bi bio zdrav, mora biti dominantno-podređen, na stranu muškarca. Na žalost ženskadije, one su generalno emotivno nestabilna bića, što je delom uzrokovano biologijom a delom njihovom izgubljenošću u trenutnom društvenom sistemu gde im je mesto prilično nedefinisano, pa ih i to jede, jer bukvalno ne znaju gde im je granica i baš zbog toga misle često i da je i nemaju. Moš misliti, još kad je razmažena, to je haos pravi.
Tako da se Mathov problem može svrstati u standardne, al nažalost, za tako nešto nema pravog rešenja, jer si usr'o motku još u startu, i to tako što si dozvolio fundamentalno ravnopravan odnos, čak ni to, već odnos koji ide na tvoju štetu.
Sa njom bi ti od starta najdelotvornija bila metoda šakom o sto ili put pod noge ako joj se ne sviđa, i na kraju bi išlo u tvoju korist.
Nemoj ovo pogrešno interpretirati; vaš odnos bi FUNKCIONALNO bio ravnopravan. Dok niste u sukobu. Tvoja dominacija bi iz pasivnog prelazila u aktivno u momentu sukoba - kada bi ona dobila želju da izleti iz kafića, ali to ne bi uradila upravo jer bi znala da joj to nećeš oprostiti. Uradi to? ok, sledeći put kad ti se javi pošalji je u 3 lepe, malo je drži na roštilju, pa kad se dobro ispeče, ti joj oprostiš i kažeš "ovo se neće više dešavati".

Naravno u tvom slučaju, ti si već obrao bostan, onog momenta kad si je pustio da se iživljava i čak dva puta prekida komplet kontakt s tobom.
No, u svakom slučaju, postoji još varijanta da udariš granicu i kažeš "s tim si završila" i da se nadaš po tebe povoljnom ishodu, mada ženska kad te već izvoza kvalitetno, često može reći "ok, odjebbi".

Pa ne iskoriscava ga ona, tipa da joj on daje novac za izlaske, da joj je potreban za seks, iskoriscava njegov odnos prema njoj, upravo zbog toga sto se on postavio kao da je zensko u vezi pa ne zna da lupi sakom o sto.. Naravno, ako se tako ponasa prema njemu ne znaci da ga ne voli, ali on podhitno mora da promeni stav, nikada nije kasno za promenu.

 

[TalaWolf]

Math prikljuci se vojsci. Taman da porazmislis o svemu, a mozda te i nauce da kazes ono cuveno "ne" ...

 

[Transcendental]

U vojsci te uče da kažeš samo "da, gospodine."

 

[Mil00rad]

Buahahahahahahahahahahahahahahahahaha!Da trči ona za njim?!Gde živite?

 

[TalaWolf]

U vojsci te uče da kažeš samo "da, gospodine."

Kao i "ne, gospodine".

 

[Transcendental]

Kao i "ne, gospodine".

al ne u smislu koji njemu treba

 

[TalaWolf]

Ali ona nije gospodin (u stvari vise nismo sigurni xD)

 

[Разрушитель]

Pa ne iskoriscava ga ona, tipa da joj on daje novac za izlaske, da joj je potreban za seks, iskoriscava njegov odnos prema njoj, upravo zbog toga sto se on postavio kao da je zensko u vezi pa ne zna da lupi sakom o sto.. Naravno, ako se tako ponasa prema njemu ne znaci da ga ne voli, ali on podhitno mora da promeni stav, nikada nije kasno za promenu.

А теби није страно ни лупање главом о сто, је ли мркела?

 

[MathPhysics]

Hvala na svima na ovim komentarima.

Sve ovo ne bih nazavao iskorišćavanjem- jer i ja dobijam nešto dobro kroz sve ovo, uporedo s tim negativnim efektima. Krepto je lepo procenio problem, nisam se trudio da budem dominatan, ona jeste, i previše se prepustila toj ulozi. To stoji, ali ja ne bih mogao da budem grub ni sada iz istog razloga iz kojeg to ranije nisam bio- ja sam osoba koja ni mrava ne bi zgazila. Ja u životu ni na koga nisam podigao glas, ni o kome ništa ružno nisam rekao, čak i o onima koji su o meni loše govorili. U ljubavi se postavljam kao džentlemen, brujim od poštovanja i trudim se svim silama da joj ugodim. Ne želim da komandujem, to ne bih bio ja.

Šta će mi ljubav ako ću i tu morati da glumim nešto što nisam? Gluma mi je dosadila. Uz ovu devojku mogu da budem ono što jesam. Prva je osoba na svetu za koju znam da razume moju narav i koja uživa u njoj. Ali, u paketu uz sve to ide i ovako nestabilan karakter, i mnogo pritisaka sa njene strane kojim samo produbljujem svoju melanholičnu stranu svakim novim rastankom.

Inače, ako bih rekao "zbogom", ona mi se ne bi vratila, to znam sasvim izvesno.

 

[Mil00rad]

U to ime:

 

[User Friendly]

Hvala na svima na ovim komentarima.

Sve ovo ne bih nazavao iskorišćavanjem- jer i ja dobijam nešto dobro kroz sve ovo, uporedo s tim negativnim efektima. Krepto je lepo procenio problem, nisam se trudio da budem dominatan, ona jeste, i previše se prepustila toj ulozi. To stoji, ali ja ne bih mogao da budem grub ni sada iz istog razloga iz kojeg to ranije nisam bio- ja sam osoba koja ni mrava ne bi zgazila. Ja u životu ni na koga nisam podigao glas, ni o kome ništa ružno nisam rekao, čak i o onima koji su o meni loše govorili. U ljubavi se postavljam kao džentlemen, brujim od poštovanja i trudim se svim silama da joj ugodim. Ne želim da komandujem, to ne bih bio ja.

Šta će mi ljubav ako ću i tu morati da glumim nešto što nisam? Gluma mi je dosadila. Uz ovu devojku mogu da budem ono što jesam. Prva je osoba na svetu za koju znam da razume moju narav i koja uživa u njoj. Ali, u paketu uz sve to ide i ovako nestabilan karakter, i mnogo pritisaka sa njene strane kojim samo produbljujem svoju melanholičnu stranu svakim novim rastankom.

Inače, ako bih rekao "zbogom", ona mi se ne bi vratila, to znam sasvim izvesno.

Ako se ne vrati onda ko je ****,onda tu niceg nije za tebe ni bilo.
Samo sebi nanosis dzabe patnju jer onda zivis u bajci koja nije realna slika stanja na terenu. Samo svoju agoniju produzavas.

 

[Transcendental]

Hvala na svima na ovim komentarima.

Sve ovo ne bih nazavao iskorišćavanjem- jer i ja dobijam nešto dobro kroz sve ovo, uporedo s tim negativnim efektima. Krepto je lepo procenio problem, nisam se trudio da budem dominatan, ona jeste, i previše se prepustila toj ulozi. To stoji, ali ja ne bih mogao da budem grub ni sada iz istog razloga iz kojeg to ranije nisam bio- ja sam osoba koja ni mrava ne bi zgazila. Ja u životu ni na koga nisam podigao glas, ni o kome ništa ružno nisam rekao, čak i o onima koji su o meni loše govorili. U ljubavi se postavljam kao džentlemen, brujim od poštovanja i trudim se svim silama da joj ugodim. Ne želim da komandujem, to ne bih bio ja.

Šta će mi ljubav ako ću i tu morati da glumim nešto što nisam? Gluma mi je dosadila. Uz ovu devojku mogu da budem ono što jesam. Prva je osoba na svetu za koju znam da razume moju narav i koja uživa u njoj. Ali, u paketu uz sve to ide i ovako nestabilan karakter, i mnogo pritisaka sa njene strane kojim samo produbljujem svoju melanholičnu stranu svakim novim rastankom.

Inače, ako bih rekao "zbogom", ona mi se ne bi vratila, to znam sasvim izvesno.

da napravimo priču uopšteno, svaki međuljudski odnos je zapravo takav, samo su ti različite objektivizacije te dominacije, to je zapravo samo još jedna metaobjektivizacija egzistencijalnog nagona.
Da smo svi jednaki, pocrkali bismo u svom ništavilu. Zato i ne može da uspe komunizam, on propagira jednake uslove za sve, ignorišući osnovni princip bivstva. Ono što bi trebalo juriti su jednaki POČETNI uslovi, pri čemu bi dobio jasno određenje kvaliteta. To je već druga tema i da ne idemo u tom pravcu, samo da dodam da su loši ljudski (veštački) kriterijumi omogućili opstanak svakakve bagre, i to dovodi do regresa.
S obzirom da to sve funkcioniše na tako jedan blesav način (ali sa jasnim ciljem koji smo mi marginalizovali), to se na pojedinačnom primeru vidi (recimo) u odnosu muškog i ženskog, gde da bi stvar funkcionisala mora (na nekom antropološkom nivou) da bude muško dominantno. Zašto? Ne zato što žena za to nije sposobna, već zato što joj to nije osnovni modus, već veštački, i ona se pogubi u tom sistemu. So na ranu je i činjenica da je muškarcima u prirodi ideja dominacije i kad ona biva potiskivana, ne bude ništa dobro, a krajnji rezultat zavisi od temperamenta, gde će kolerik koji ignoriše samog sebe jednog dana da pukne i polupa sve, i nju pride, a flegmatik će da nađe neki ventil kojim će da prebaci težište, ali to rešenje svakako nije dobro jer će se težište povremeno vraćati i podsećati ga na osnovni problem koji ne uspeva da reši. Druga dva temperamenta su između, mada ja u suštini ne verujem da postoji jasno određenje, već da je to kao "gradient" gde možeš zamisliti skalu, pa gde ti vuče od polovine, tako ćeš reagovati.
Verujem da je uzrok cele ove pojave zapravo vaspitni problem, koji roditelji, svesno ili nesvesno, nisu uspeli da reše. A nisu uspeli jer ni njihovi roditelji nisu rešili itd. itd. Svi smo mi puni nekih psihičkih problema, i hteli ne hteli, prenosićemo to na svoju decu, ostaje nam da se trudimo da ih provalimo kod sebe, onda će dete već bolje da prođe, al samoanaliza kod ljudi je na nezavidno niskom nivou, pa su i deca sve retardiranija --> konstantni regres na svim poljima, što se i da primetiti. To je ona čuvena stvar koju tinejdžeri vole da kažu "brate, ova deca su sve gluplja i gluplja, ja nisam bio takav." Ovo je vrlo verovatno tačno.

 

[MathPhysics]

Krepto, sve i da se držimo toga da je dominacija neophodna- zar mora baš ovako da se objektivizuje? Po čemu je dominacija u ljubavi nužno to da dominatna strana bude surova, isključiva, kategorična, beskompromisna? Zašto bi baš grubost, odnosno zlo, bilo manifestacijom moći o kojoj ti pričaš?

Pa i ja sam valjda na neki način dominantan- u iskazivanju osećanja, u poštovanju prema dotičnoj, u lepim rečima koje joj uputim, dobroti, pažnji koju joj dajem. Ubedljivo dominantan. Zašto bih morao da zalazim u drugu krajnost? Zašto da glumim surovost, kada dominiram na drugom (boljem) polju?

Da se vratimo na uopštavanja kroz jednu analogiju. Pominjao si politiku, pa hajde da se zadržimo na konceptu vlasti- ko je bolji vladar, tiranin koji će ubijati sve ljude koji mu se suprostave, i surovo održavati svoju vlast svim sredstvima, ili koji će se truditi da narodu bude bolje? Pa ako smo kroz primer državnog uređenja shvatili koliko je bitna demokratija, zašto je problem da se ona primeni i na nivou manjih zajednica?

U politici- komunizam je sjajna zamisao, ali sa jednom velikom manom- ne može se ostvariti. Zašto? Zato što je tu previše samovoljnih pojedinaca kojeg ne zanima globalni plan. Ali u vezi dvoje ljudi on ima mnogo bolje izglede da se ostvari- jer, realno, dvoje mogu biti složni u zajedničkim stremljenjima. Neko ih naravno mora i odrediti, ali u ljubavi je to unapred definisano i jasno- zajednička dobrobit. Ljudi bi tu mogli lako da se usaglase. Prosto je bzv da i u skupu dvoje ljudi imaš vladajući režim i opoziciju. Demokratija jeste tolerantna prema opoziciji, ali kao i bilo koji drugi politički koncept mnogo bolje funkcioniše ako ima više pristalica.

I na kraju krajeva, čitav naš život je tako napravljen da nas uče kako se moramo isticati. Istakni se u školi, na poslu, u društvu- samo tako ćeš uspeti. Ljubav je valjda nešto malo finije, gde više ne robujemo velikom svetu, već možemo da budemo ono što smo u stvari- bez suvišne glume, bez nepotrebnih akrobacija. Jednostavno složni kao bića koja zaista jesmo. Jer ljubav nije posedovanje. Niko tu nije "nečiji", već su tu ljudi zajedno svoji. I ne rade jedno protiv drugog, već deluju zajednički, a rezultate dele ravnopravno.

Sve drugo nije ljubav, već samo još jedna besmislica. I da, takvih besmislica je više nego mnogo, ali grešiš ako misliš da je to i idealno.

 

[Funny!]

Moje mišljenje je, Math, da trebaš ostati takav kakav jesi.
Ser.em se na tu vezu gde muškarac mora da lupa rukom o sto (što kasnije prerasta u lupanje šamara, kod većine) da bi pokazao koliko je mudo, jer znam kako se to odrzava na nezniju stranu.
I kakva je to ljubav ako jedno mora da nipodaništava drugo, nikakva. Ako ti nešto smeta kod nje lepo joj to objasni i nadaj se da ce te razumeti, ako ne razume i ako se ne promeni onda trpi dokle mozes i zavrsi.
Iskreno.

 

[Transcendental]

pazi, ja ne pričam o nekim krajnostima, ne treba ti motkom da ideš na nju. Al tvoj princip je isto krajnost

Ali onda ispaštam kada na meni izliva bes. Povrh svega ja na kraju ispadnem "gad", "skot", "čovek koji nema savest, ali manipuliše tuđom" itd, a nikad nisam digao glas na nju ili rekao bilo šta ružno, već sam je uvek dočekivao lepim rečima, komplimentima, znacima naklonosti, poštovanjem.

Po pravilu, što si bolji prema njoj, ona će biti gora prema tebi. I kontra. Da me pitaš zašto je to tako, verovatno bih ponovo vrteo sve na vodenicu egzistencije, možeš sam da izvučeš ideju. u svakom slučaju, ovaj princip držim za fundamentalan u svemu, pa zato i univerzalan. A primenivši ga ovde, dobijaš nešto konkretno. Kako kaže Aristotel "univerzalno je dragoceno, jer otkriva uzrok."
Nužno je da udariš granicu, ako je ne udariš, dešava se to što se tebi dešava. Od nje ne očekuj bilo kakav uvid, ona će prema tebi biti samo gora, jer je stavljaš u (antropološki) nepogodnu poziciju za nju. Sam si rekao sve, promenljiv karakter, jak temperament, još i žena (hormoni, pms, kompleksi pršte svuda, one su otelotvorena nestabilnost bukvalno), na sve to dao si joj potpunu hegemoniju nad vašim odnosom. Primeni treći Njutnov zakon, daj joj da oseti posledicu za svoja dela. Čoveku je to potrebno, drugačije bi uništio i sebe i sve oko sebe. Potrebna je mera u svemu, a nju određuju date okolnosti. Ona meru nema trenutno i zato ti patiš.
Demokratija je loš sistem, jer daje svakoj budali isto pravo. Kad se razvijemo kao bića, razviće se i bolji sistem. Sistem koji bi ne samo kaznu, već i pravo davao po zasluzi. U svakom slučaju, ona je danas samo formalna, kontrolu nema demos, već pojedinci. Otvorio sam temu na filozofiji o državi, gde razmatram to kao pojam, suviše je široko i klizavo, mislim da ne bi trebalo da praviš takve analogije u odnosu muškarca i žene. Analogije su zaebana stvar, ako ih već pravimo, treba da budu maksimalno proste i maksimalno slične da bi imale efekta, drugačije dovode u zabludu.
I da, ljubav bi suštinski trebalo da bude to što ti kažeš, međutim to nikako da vidim u praksi da se dešava, još jedan u nizu ideala, ne kažem da je to u nekakvim budućim okolnostima neostvarivo, ali to zahteva psihološki ZRELO čovečanstvo stabilnije strukture koje bi dozvolilo realizaciju onoga što su sad ideali, dotad, funkcionišemo onoliko dobro koliko nam okolnosti dozvoljavaju. Tako da, neću da kažem ne nadaj se da ćeš to postići, ali razmisli o trenutnim okolnostima, kulturi, društvu, ekonomiji, propagandi, psihološkoj nestabilnosti i trenutnom stanju duševnog/intelektualnog regresa i vidi šta ćeš i kako ćeš.

 

[User Friendly]

Kreptoman...

Inace ni u demokratiji nismo jednaki,a pogotovu ne u ovoj nasoj verziji. Ako razbijes flasu na ulici i policajac to vidi i napise ti kaznu za to ti ides u zatvor da odrobijas tu kaznu ako ne platis,a ako neko ukrade par miliona eura onda je on politicar ili biznismen,sto bi nas narod rekao "sposoban" covek.
Isti djavo je i sa ubijanjem. Ako ubijes jednog coveka ti su ubica,a ako ubijes milion ti si onda jbga vojskovodja,general...
Ma u ostalom vidite i sami u svojoj okolini i u novinama kako stoje stvari, ako imas pare ili vezu za tebe zakon ne vazi. Ja sam se licno branio u jednoj tuci i dobio sam da platim kaznu isto kao i onaj koji je mene hteo da tuce.
Znaci drzava te kaznjava jer se branis. Kad bi ubio provalnika ili nekog ko ima noz u ruci i tebe hoce da ubije,a ti imas pistolj u ruci ti bi odgovarao za ubistvo.
Ja gde god krenem vidim nepravdu i sva ta nepravda prolazi ne kaznjena,ovo je sve samo privid reda i zakona,a stvarnost je da ako si mnogo jak ili bogat ili imas jake veze ti mozes da radis sta hoces,a ako nemas to,e onda si zrtva koju svi mogu da zapisavaju i da otiru noge od tebe .
Realnost je i da sto si bolji prema ljudima bilo kog pola to su oni gori prema tebi. Kreptomanov poslednji post je primenljiv u svakoj situaciji i vazi globalno za sve.

 

[doc.smash]

Moja briga ce delovati trivijalno.Jebeno sam se smorio kad sam stigao kuci.
Imamo jednu macku vec 13 godina, i oduvek smo obracali paznju na nju, hranili je redovno, pazili i na njene mlade, dok ne bi otisli. Omacila se pre nedelju dana. Medjutim, nasao sam je kako jede svoje mace odmah ispred vrata! Znm da je zivotinja, ali kanibalizam mi deluje tako izopaceno, nije mi jasno sto je ucinila tako nesto. . Nzm ni sta da radim sa njom.

 

[Mil00rad]

Isto što i kad te ujede-džarni je po glavi da bi naučila kako to nije lepo.