Pokaži mi devojku/dečka na igli, istinskog avanturistu, kriminalca, ili nekog ko je živeo ekstremno i išao do kraja u nečemu, do koske, do uništenja - i ja ću ti pokazati originalan, nezavisan, slobodan duh.
Ne znam što neprilagođenost izjednačavaš sa slobodom. Takvi ljudi su često duboko nesrećni (jer jelte do toga dovodi neprilagođenost), a nije sloboda ako si zarobljen u vlastitoj nesreći. Ne mora društvo da te sputava, ljudi to vrlo uspešno rade i sami, i to upravo takvim stavom,
radiću kako ja hoću makar crko je samo drugi vid zatvora i ništa više. I čak je i gori od ovog regularnog, jer ga sam sebi namećeš.
Sreća nije moguća nezavisno od ostatka sveta. Verovatno nije moguća ni vezano za ostatak sveta, ali ako ti je jedina satisfakcija u životu to što si ispao alternativan i isterao svoje po cenu svega ostalog, pa jbg onda, to si ti to je tvoj život i tvoji izbori. Nema ništa suštinski dobro ni loše u tome.
U tome i jeste čitava poenta, ostati zauvek u stanju uma koji si imao tokom puberteta. Znači, sačuvati tu neku vitalnost, polet i radoznalost dokle god možeš. Onog trenutka kad "sazriš", udješ u neke ozbiljne životne priče, kreneš da preuzimaš veliku odgovornost i obaveze, kad krene rutina, ti si ga ugasio kao ljudsko biće.
Da ne budem totalni kliše, ali ono, svako vreme ima svoje breme.
Ironično je što je to mišljenje toliko uobičajno za SVA godišta, da je to neverovatno koliko ljudi samo idu u krug kao zlatne ribice.
Kad si krenuo u školu, mislio si koliko je do jaja bilo u vrtiću i kako bi se vratio tamo da možeš, igraš se po ceo dan i ne moraš da radiš domaći. To si zaboravio. xD Kad si bio tinejdžer, sećao si se sa setom osnovne škole, i onog društva ah, i prvog muvanja, i jao bože koliko je bilo lakše tad, nisi se cimao oko svega kao sad, imao si slobodnog vremena koliko hoćeš, dobra vremena. I to si zaboravio. xD Onda si otišao na faks, jbt ko te terao da to radiš koje ***** materine, bolje da si u nadnicu išao od ovoga i onako nema leba, koliko je srednja škola u stvari bila lagana nisi bio ni svestan, nema cimanja oko budžeta jbnog, mrziš profesore koji nemaju pojma o čemu pričaju i poslednji rad vredan čitanja su izbacili 2005, ovo sve krš da bi ostali na poziciji, namerno obaraju studente da se nakupe para za letovanje, ološ raspali. Ako si iz unutrašnjosti onda se cimaš oko para, računi treba da se plate, tvoji nemaju da te šalju, cimaš se po poslićima da skupiš za patike. Onda se zaposliš i kažeš sebi jao jbm ti koja sam budala što završavam faks u roku, trebalo je da razvučem studije bar još tri godine, vidi na šta sam spao, ustajem svako jutro u 8 kao debil neki, svoju kičmu guram da bi neko zarađivao na meni... I sve zaboraviš kad dođeš u sledeću epohu i odjednom ti je prošla bila sjajna a ova sadašnja ne valja dok i ona ne postane prošla.
Mislim ono, standardno kukanje gerijatrije o prošlim vremenima.
