Tajna konvencija između Austrougarske i Srbije 1881. godine

[Q. in perpetuum hibernum]

Pošto su se na jednoj susednoj temi pojavile glasine vezano za ovaj dokument, a i kolega forumaš NickFreak predložio da konkretnije prodiskuje o ovom pitanju, evo i teme posvećene ovom istorijskom dokumentu. Nisam pronašao da je ranije bilo priče na ovom potforumu.

Ugovor, potpisan 28. juna 1881. godine, sastavljen iz ukupno 10 članova, na srpskom glasi ovako (Г. Јакшић, Из новије српске историје, Београд 1953, 80, 81):

1. Између Аустро-Угарске и Србије владаће мир и пријатељство. Обе владе обавезују се да ће узајамно водити пријатељску политику. ​

2. Србија неће никако трпети политичка, верска или друга сплеткарења која би, полазећи с њеног земљишта, ишла против аустро-угарске монархије, подразумевајући ту и Босну, Херцеговину и Новопазарски Санџак. ​

Аустро–Угарска узима исту обавезу према Србији и њеној династији, чије ће одржање и утврђење помоћи свим својим утицајем. ​

3. Ако би кнез Србије нашао за потребним да, у интересу своје династије и своје земље, узме за себе и своје наследнике титулу краља, Аустро–Угарска ће ту титулу признати чим прокламација буде проглашена у законитој форми и употребиће свој утицај да је и друге силе признаду. ​

4. Аустро–Угарска ће се заузети да помогне интересе Србије код других европских влада. ​

Без претходног споразума са Аустро–Угарском, Србија неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владом и неће пустити на своје земљиште какву страну војску, редовну или нередовну, па чак ни под именом добровољаца. ​

5. Ако Аустро-Угарској буде запретио какав рат или се буде нашла у рату с једном или више сила, Србија ће према Аустро-Угарској монархији, рачунајући ту и Босну, Херцеговину и Новопазарски Санџак, заузети пријатељску неутралност и учиниће јој, према њиховом тесном пријатељству и духу овог уговора, све могуће олакшице. ​

Аустро-Угарска прима на себе исту обавезу према Србији у случају ако јој буде запретио рат или се буде налазила у рату. ​

6. У случају ако обе уговарачке стране буду сматрале за потребу једну војну кооперацију, питања која се тичу те кооперације, нарочито питање врховне команде и евентуалног преласка трупа преко земљишта једне или друге државе, биће уређена једном војном конвенцијом. ​

7. Ако стицајем догађаја, чији се развој не може данас предвидети, Србија буде у стању да се прошири у правцу својих јужних граница (изузимајући Новопазарски санџак) Аустро-Угарска се неће томе противити и заузеће се да и друге силе склони на држање повољно по Србију. ​

8. Овај уговор остаће на снази десет година рачунајући од дана измене ратификације. Шест месеци пре његова истека уговарачке стране споразумеће се, ако буде потребно, о његову продужењу, или о изменама које би прилике могле учинити потребним. ​

9. Уговарачке стране обавезују се да ће овај уговор држати у тајности и да без претходног споразума неће саопштити другој којој влади ни његову егзистенцију ни његову садржину. ​

10. Ратификације овог уговора биће измењене у Београду у року од петнаест дана или раније, ако буде могуће. ​

 

[Сребрена]

Добро је, кад си покренуо тему, да се пребаце Крцунови постови на ову са "ББ школе", да имамо све на истом месту. Мене интересује тема.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Добро је, кад си покренуо тему, да се пребаце Крцунови постови на ову са "ББ школе", да имамо све на истом месту.

Samo molim moderaciju da ne prebaci one objave o kalendaru.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Без претходног споразума са Аустро–Угарском, Србија неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владом и неће пустити на своје земљиште какву страну војску, редовну или нередовну, па чак ни под именом добровољаца.

Član 4 je jedan od onih koji je najviše pažnje privukao, po pitanju narušavanja nezavisnosti Srbije. Početkom septembra potpisnici konvencije su razmenili prepisku u kojoj se traži dodatno pojašnjenje ovog člana, u smislu proveravanja na šta se konkretno odnosi (str. 89, 90 nav. dela):

Екселенцијо,

Члан IV тајног уговора који је закључен између Аустро-Угарске и Србије 16/28 јуна 1881 садржи ову одредбу:

„Без претходног споразума с Аустро-Угарском Србија неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владом.”

Пошто се у кнежевском министарству породила сумња о смислу и значају те одредбе, држим да сам верно протумачио мисао обе уговарачке стране изјављујући мојим друговима да се наведена одредба може применити само на политичке и савезне уговоре између Србије и једне друге силе, а не на уговоре и конвенције чисто економске или административне природе, као што су трговински уговори, поштанске конвенције, итд.

Иако сам са своје стране унапред уверен да се то тумачење слаже потпуно с погледима и намерама ц. и кр. владе, ипак ћу бити захвалан Вашој екселенцији ако би ми, у циљу да би се разбила свака могућа неизвесност у том погледу, изволела изрично потврдити да ц. и кр. кабинет дели моје мишљење у погледу ширине обавезе која је прописана Србији горепоменутом одредбом.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Odgovor s pojašnjenjem da se član IV odnosi isključivo na saveze političke prirode, kao i samo na odnose sa drugim Velikim silama:

Имао сам част примити писмо Ваше екселенције од 1 септембра којим сте ми изјавили жељу да сазнате како царска и краљевска влада тумачи други део чл. IV тајног уговора закљученог између Аустро-Угарске и Србије 16/28 јуна, која гласи:

„Без претходног споразума с Аустро-Угарском Србија неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владом.”

Аустро-Угарска сматра као свој властити интерес да независност Србије види очувану и да помогне њен развитак. Тајном уговору једини је циљ да консолидује односе пријатељства и поверења између две државе и да зајамчи те односе против свих евентуалности.

Пошто је мишљење ц. и кр. владе такво, ја се не устежем, Господине министре, да одговорим вашој жељи и изјавим да се наведена одредба односи на политичке уговоре у правом смислу речи између Србије и једне друге силе и да се не тиче конвенција административне, економске или друге природе које би Србија могла закључити с којом трећом државом.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Dopunska konvencija, potpisana 9. februara 1882. godine (str. 128/129):

Чл. I. Уговор од 28 јуна 1881 с приложеном изјавом остаће у важности до 1/13 јануара 1895. Три месеца пре истека рока високе уговарачке стране споразумеће се, ако нађу за добро, о његовом продужењу или о његовим изменама које би прилике могле учинити потребним.

Овим чланом укнуте су одредбе чл. VIII уговора од 28 јуна 1881.

Чл. II. Да би боље одредили значај чл. II уговора од 28 јуна 1881 којим се обе уговарачке стране узајамно обавезују да не трпе на свом земљишту политичка, верска и друга сплеткарења уперена против једне од њих и којим се Аустро-Угарска обавезује да ће помоћи одржање и учвршћење династије Обреновића, царска влада изјављује да ће у датом случају предузети све мере да спречи свима средствима, па чак и оружаном руком, сваки непријатељски упад који би био управљен из Црне Горе против Србије и њене краљевске династје преко земљишта стављенога под управу ц. и кр. власти.

Осим тога, Аустро-Угарска ће се, ако буде потребно, заузети код Високе Порте да турске власти на њеној територији заузму слично држање према црногорским упадима управљеним против Србије и династије Обреновића.

Чл. III. Одредбе чл. VI уговора од 28 јуна 1881 важиће само утолико уколико се слажу с прописима Устава краљевине Србије од 23 децембра 1888/3 јануара 1889 (чл 52 и 200).

Чл. IV. Ако се прилике, предвиђене чл. VII уговора од 23 јуна 1881, догоде док овај уговор буде у снази и док Србија буде верно поштовала његове одредбе, Аустро-Угарска ће признати и потпомоћи код осталих сила територијално проширење у корист краљевине Србије, предвиђено горенаведеним чл. VII, које се проширење може вршити у правцу Вардарске Долине толико далеко колико прилике буду допустиле.

Чл. V. Да би одговорила жељ коју је изразо њ. в. краљ Милан и сходно духу потпуног пријатељства у коме су закључени уговор од 23 јуна 1881 и овај додатак, ц. и кр. влада изјављује да ће помоћи, колико је могућно, консолидовање економског и финансијског стања краљевине Србје и обавезује се да ће, ради тога, ступити у преговоре са српском владом, чим то буде од ње затражено, о извесним изменама трговинског уговор акоји важи између Аустро-Угарске и Србије и који се тичу такса и царина на предмете потрошње.

Чл. VI. Овај допунски акт, који ће високе стране обавезно чувати у тајности, чиниће саставни део уговора од 28 јуна 1881; он ће бити ратификован и ратификације ће бити измењене у Београду у року од 15 дана или, ако је могућно, раније.

 

[NickFreak]

Да ли се зна обзиром да је документ тајни и да је заправо нацрт документа који се требао ратификовати у Београду као и у Бечу да постоје одредбе које су сакривене , које се држе у тајности можда познати само у неким друштвима и братствима?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Да ли се зна обзиром да је документ тајни и да је заправо нацрт документа који се требао ратификовати у Београду као и у Бечу да постоје одредбе које су сакривене , које се држе у тајности можда познати само у неким друштвима и братствима?

Pa ovo gore su te odredbe, sve strogo tajne.

 

[NickFreak]

Pa ovo gore su te odredbe, sve strogo tajne.

Мислиш да ништа није остало скривено ? Ја мислим да би морали имати приступ Бечким и Ватиканским архивама да би смо то сигурно знали.
Ово ми личи на техничке детаље сарадње који скоро па да нису уопште морали бити тајни , дакле војно-техничка сарадња ,ништа више.
Тотално ми је неприкладан назив "тајна конвенција!?!?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Мислиш да ништа није остало скривено ? Ја мислим да би морали имати приступ Бечким и Ватиканским архивама да би смо то сигурно знали.
Ово ми личи на техничке детаље сарадње који скоро па да нису уопште морали бити тајни , дакле војно-техничка сарадња ,ништа више.
Тотално ми је неприкладан назив "тајна конвенција!?!?

Da nešto ima više od ovog što sam postavio na temu, do današnjeg dana koliko ja znam niko nije pronašao, ni u tragovima (ni kao nagoveštaj, da je moguće da je bilo nečeg).

Kako bre crno nisu morali biti tajni; Garašanin i Piroćanac su totalno poludeli (ponudio čak i ostavku vlade, demonstrativno). I to ne samo zbog toga što je knez potpisao međudržavni ugovor bez konsultovanja svog kabineta, već i zbog sadržaja; bili su u fazonu narod će nam živu kožu odrati da ovo sazna! Smatrali su da bi pristanak na ovo iznad bio ravan političkom samoubistvu Napredne stranke, jer srpski narod više ne bi glasao za nju, kada ovo bude procurelo!

 

[NickFreak]

Da nešto ima više od ovog što sam postavio na temu, do današnjeg dana koliko ja znam niko nije pronašao, ni u tragovima (ni kao nagoveštaj, da je moguće da je bilo nečeg).

Kako bre crno nisu morali biti tajni; Garašanin i Piroćanac su totalno poludeli. I to ne samo zbog toga što je knez potpisao međudržavni ugovor bez konsultovanja svog kabineta, već i zbog sadržaja; bili su u fazonu narod će nam živu kožu odrati da ovo sazna! Smatrali su da bi pristanak na ovo iznad bio ravno političkom samoubistvu Napredne stranke, jer srpski narod više ne bi glasao za nju, da ovo procuri!

Нисам сигуран , избегнуто је стварање велике Бугарске заједно са Румелијом , враћене су Србији све територије изгубљене у првом српско-турском рату. Крунисан је за краља.Његов углед у народу никад није био сјајан али ове промене су анулирале његове губитке , наравно ок. не мислим да је могло бити јавно. Да ли је Аустроугарска у историји имала икакву тајну конвенцију са било ком сувереном државом у историји?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

6. У случају ако обе уговарачке стране буду сматрале за потребу једну војну кооперацију, питања која се тичу те кооперације, нарочито питање врховне команде и евентуалног преласка трупа преко земљишта једне или друге државе, биће уређена једном војном конвенцијом.

Članovi ustava Srbije koji su precizirani dopunom konvencije da ograničavaju ovaj član Tajne konvencije:

Члан 52.
Краљ заступа земљу у свима односима са страним државама. Он оглашује рат, закључује уговоре мира, савеза и друге, и саопштава их Народној Скупштини, у колико и кад интереси и сигурност земље то допуштају.

Али трговачки уговори и уговори за извршење којих се иште какво плаћање из државне касе, или измена земаљских закона, или којима се ограничавају јавна или приватна права српских грађана, вредиће тек пошто их одобри Народна Скупштина.

Члан 200.
Страна војска не може се узети у службу државну. Уговор да страна војска поседне српско земљиште или да пређе преко њега не вреди без одобрења Народне Скупштине, као што ни српска војска не може се ставити у службу које друге државе без одобрења Народне Скупштине.

https://sr.wikisource.org/wiki/Устав_Краљевине_Србије_(1888)

Ovo preciziranje (čl. 200) znači da vojna saradnja, npr. ne može narušiti nadležnost srpskog parlamenta, koji mora odobriti stupanje austrougarskih vojnika na tlo srpske države, kao ni da srpska vojska ne može ići drugde bez parlamentarne saglasnosti.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Да ли је Аустроугарска у историји имала икакву тајну конвенцију са било ком сувереном државом у историји?

Misliš, pored ovih sa Srbijom? Naravno. Npr. tajna konvencija sa Rusijom iz 1877. godine, kod nas posebno poznata jer su njome Rusi dali amin za austrougarsku okupaciju Bosne i Hercegovine.

 

[NickFreak]

Misliš, pored ovih sa Srbijom? Naravno. Npr. tajna konvencija sa Rusijom iz 1877. godine, kod nas posebno poznata jer su njome Rusi dali amin za austrougarsku okupaciju Bosne i Hercegovine.

Има ли ово везе са оном афером о којој смо писали а постоји тема да су Немци писали руску историју?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Има ли ово везе са оном афером о којој смо писали а постоји тема да су Немци писали руску историју?

Izvini, kojom aferom, podseti me?

 

[NickFreak]

Да је Катарина Велика морала дозволити беч-берлин редакцију историје , водила се велика битка да је главни претедент коме је овај задатак поверен завршио је у затвору. Немци су га подругљиво звали познавалац летописа. Касније када је историја на крају издата под његовим именом он је већ био мртав. Верује се да је он није ни написао већ немачки аутори али због великих спорова који су се тада водили на двору ово се показало као најбоље решење , Беч-Берлин руска историја подметнута домаћем аутору који се борио за то место против Немаца да је завршио у затвору где мислим да је и преминуо колико се сећам.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Да је Катарина Велика морала дозволити беч-берлин редакцију историје , водила се велика битка да је главни претедент коме је овај задатак поверен завршио је у затвору. Немци су га подругљиво звали познавалац летописа. Касније када је историја на крају издата под његовим именом он је већ био мртав. Верује се да је он није ни написао већ немачки аутори али због великих спорова који су се тада водили на двору ово се показало као најбоље решење , Беч-Берлин руска историја подметнута домаћем аутору који се борио за то место против Немаца да је завршио у затвору где мислим да је и преминуо колико се сећам.

Nema nikakve veze.

Razlog zašto sam spomenuo Rusiju jeste taj što mi je prva pala na pamet. Tajne konvencije nije Austrougarska sklapala samo sa slovenskim pravoslavnim zemljama, već i sa drugim. Npr. Tajni dogovor potpisan 18. juna 1881. godine sa Nemačkom, svega deset dana pre ovog sa Srbijom, utemeljio je savez te dve države na tri godine. Potom taj tajni sporazum zamenjen je bio 27. marta 1884. godine novim tajnim ugovorom, kojim je savez Nemačke i Austrougarske potvrđen, a bila mu se pridružila i Italija. Potom, sporazumi u Rahjštatu iz juna 1876. godine koji su bili uspostavili Trojecarski savez između Nemačke, Austrougarske i Rusije, takođe su bili tajni; konvencija potpisana nešto ranije, u Šenbrunu 1873. godine između ruskog cara i austrougarskog monarha, isto je bila tajna.

U ovoj epohi Tajna konvencija između Austrougarske i Srbije samo je jedna od mnogih. Nije jedina koju je Austrougarska sklopila, niti ih je samo ona sklapala. Jedini razlog zašto se uopšte priča o ovome jeste što su tako pojedini ljudi kojima je istorija strana zalepili se za reč Tajna, koji je u našoj literaturi ustaljen a možda se i neopravdano, kao što se npr. insistira polubrat Simeon Siniša (iako je u srpskoj srednjovekovnoj istoriji bilo koliko hoćeš polubraće, ali eto nekako svi to plepe uz Sinišu). I onda tako razni stručnjaci po YouTube koji ne znaju ništa niti o ovoj konvenciji, pa ni o periodu, prave svakakve konstrukcije, bukvalno stvarajući izmišljene narative da bi opravdali nekakve teorije zavera.

P. S. To ti je doslovno kao npr. kad bi neko za jedan vek uzeo termin jogurt revolucija. I onda na osnovu toga krene da priča kako je to bila revolucija zato što je Josp Broz Tito uveo porez na jogurte i onda su se mlekari cele Jugoslavije objedinili i zbacili ga, a on pobegao kod Čaušeskog u Rumuniju (i tamo i umro, u dubokoj starosti). I da priča kako je tada bila obnovljena Kraljevina Jugoslavija, kao posledica mlekarske revolucije, ali onda došli NATO i instalirali Miloševića i sankcije, pa još i bombardovanje itd...i posle 5. oktobra falsifikovala se prošlost tako da niko više ne zna za mlekare koji su prognali Tita u Rumuniju. Doduše, pretpostavljam da svi živi treba prvo da pomru da počne da se tako nešto priča (mada, kako samozvani stručnjaci po netu postaju polako sve smeliji, verujem da i to prestaje da bude granica). I to sve na osnovu toga što je čovek negde na nekom blogu ili Facebook objavi pročitao da je bila tamo nekakva revolucija i nekakav jogurt u njoj.

 

[Сребрена]

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pogledajte prilog 638000

Jovanović zapravo citira Piroćanca, koji je u svojim beleškama, šokiran kada je saznao šta je knez učinio, tako opisao tumačenje člana IV. Str. 81 već nav. dela:

 

[КРЦУН]

«У оквиру удруженог западног колонијалног културолошког пројекта деправославизације и десрбизације сербског народа у Србији од деветнаестог века до данас, уз промену етнонима, назива државе, територијалних граница, закона, писма, језика, застава и традиционалних манира и обичаја сербског народа промењена је и историографија која је сведочила о континуираном православном хришћанском идентитету сербског народа и томе одговарајућим владарским титулама владара из сербске пренемањићке и немањићке династије. Процес деправославизације и десрбизације Србије отпочет је чином потписивања Тајне конвенције Србије са Аустроугарском 1881. Године[1] којим је Србија постала политичка сателит-држава Аустроугарске,[2] и тај процес у различитим облицима траје све до данашњих дана. Након Берлинског конгреса 1878. године и Тајне конвенције 1881. године аустроугарска влада је наредила кнезу Милану да смени са места поглавара Сербске православне цркве „превише националистички и традиционално усмереног“ митрополита Михајла, тако да је тадашњи министар просвете и црквених дела и историчар Стојан Новаковић протерао митрополита Михајла у Бугарску и установио у земљи незакониту црквену јерархију,[3] укинуо у Великој школи изучавање руског језика и затим изменио дотадашњу српску историографију, штампајући о трошку Државне штампарије тезу аустроугарског намесника Бенијамина Калаја у Босни и Херцеговини о Србима као „скитничком“ досељеничком народу на Балканско полуострво.[4]»

*
Источници:

[1] Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, II, Југославија паблик, СКЗ, Београд, 1990, стр. 58-60: За овај тајни споразум уз кнеза Милана и бечки двор знали су међу сербским политичарима само још Чедомиљ Мијатовић, Милан Пироћанац и Илија Гарашанин.

[2] Михаило Војводић, „Стојан Новаковић и краљ Милан“, у Petar Krestić, Нововековне сербске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 21; Count Chedomille Mijatovich, The Memoire of a Balkan Diplomatist, Cassell & Co., Ltd, London. New York, Toronto and Melbourne, 1917. Такође видети Радован Калабић, Грофовска времена, Београд, 2009, стр 41, 11, цит. Count Chedomille Mijatovich, The Memoire of a Balkan Diplomatist, Cassell & Co., Ltd, London, 1917: Након потписивања Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске кнез Милан Обреновић је од аустро-угарског цара Фрање Јосифа добио титулу краља, а сербски потписник Тајне конвенције министар спољних послова и касније председник Сербске краљевске академије Чедомиљ Мијатовић добио је од аустроугарског цара титулу грофа, Орден гвоздене круне и пензију.

[3] Михаило Војводић, „Стојан Новаковић и краљ Милан“, у Petar Krestić, Нововековне сербске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 20-21, цит. АС, Фонд Стојана Новаковића, бр. 1794, Краљ Милан – С. Новаковићу, 6. марта, 1883.: Након тога је Милан Обреновић, који је у међувремену од кнеза постао краљ, изразио Стојану Новаковићу захвалност што је тако поступио према Сербској православној цркви, „под изговором да не сме да се дозволи у тој краљевини да „црквена јерархија буде једна стихија државне анархије“, што је био својеврстан подстицај да Србија настави аустрофилским правцем.“ Такође опширније о Тајној конвенцији видети Радован Калабић, Грофовска времена, Београд, 2009: Потписивањем Тајне конвенције био је поништен Устав Србије и потписана капитулација и предаја сувенитета Србије, а Србија се, између осталог, обавезала да се неће мешати у акције Аустро-угарске монархије у Босни и Херцеговини и Новопазарском санџаку.

[4] Бенијамин Калаји, Историја сербског народа, прев. Гаврило Витковић, Државна штампарија, Београд, 1882. стр. 9: «Срби и Хрвати су се доселили на Балканско полуострво у првој половини седмог века на Балканско полуострво у налету скитничких пљачкања.“

*
Извор: Сања Шуљагић, ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА - POLITICAL REVIEW, година (XXIX)XVII vol. 55. Београд, број 1/2018

 

[Q. in perpetuum hibernum]

«У оквиру удруженог западног колонијалног културолошког пројекта деправославизације и десрбизације сербског народа у Србији од деветнаестог века до данас, уз промену етнонима, назива државе, територијалних граница, закона, писма, језика, застава и традиционалних манира и обичаја сербског народа промењена је и историографија која је сведочила о континуираном православном хришћанском идентитету сербског народа и томе одговарајућим владарским титулама владара из сербске пренемањићке и немањићке династије. Процес деправославизације и десрбизације Србије отпочет је чином потписивања Тајне конвенције Србије са Аустроугарском 1881. Године[1] којим је Србија постала политичка сателит-држава Аустроугарске,[2] и тај процес у различитим облицима траје све до данашњих дана. Након Берлинског конгреса 1878. године и Тајне конвенције 1881. године аустроугарска влада је наредила кнезу Милану да смени са места поглавара Сербске православне цркве „превише националистички и традиционално усмереног“ митрополита Михајла, тако да је тадашњи министар просвете и црквених дела и историчар Стојан Новаковић протерао митрополита Михајла у Бугарску и установио у земљи незакониту црквену јерархију,[3] укинуо у Великој школи изучавање руског језика и затим изменио дотадашњу српску историографију, штампајући о трошку Државне штампарије тезу аустроугарског намесника Бенијамина Калаја у Босни и Херцеговини о Србима као „скитничком“ досељеничком народу на Балканско полуострво.[4]»

Ova pisanja Sanje Šuljagić nemaju doslovno nikakve veze sa istorijskim činjenicama i predstavljaju već mnogo puta pominjano pokušavanje stvaranje lažnog narativa o srpskoj nacionalnoj istoriji od strane paraistoričara, u ovom slučaju jednog koji je nebrojeno puta bio pobijen i raskrinkan na ovom potforumu.

Udžbenik Kratka istorija srpskog naroda za osnovne srpske škole iz 1860. godine (Nikola Krstić):

Spojler

 

[КРЦУН]

Ova pisanja Sanje Šuljagić nemaju doslovno nikakve veze sa istorijskim činjenicama i predstavljaju već mnogo puta pominjano pokušavanje stvaranje lažnog narativa o srpskoj istoriji od strane paraistoričara, u ovom slučaju jednog koji je nebrojeno puta bio pobijen i raskrinkan na ovom potforumu.

Udžbenik Kratka istorija srpskog naroda za osnovne srpske škole iz 1860. godine (Nikola Krstić):

Spojler

Pogledajte prilog 638240
Pogledajte prilog 638242

Каква је ово глупост, какве ово везе има са темом!?

 

[КРЦУН]

Каква је ово глупост, какве ово везе има са темом!?

Откуд ти идеја да мене занима твој изјањали Порфирогенит, да ли си се икада запитао да ви који тврдите да је ДАИ неприкосновен, да је уствари ДАИ створио тај свеопшти лажни наратив, и да истим устари нападате здравомислеће људе у XXI веку да је ДАИ оригинално дело и да је СВЕТО ПИСМО за питања Срба и сербске историје, то просто није тако и не може бити, нити ће бити.

Обрати пажњу на дате изворе, и не скрећи са теме.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Каква је ово глупост, какве ово везе има са темом!?

Ti si postavio na forum neki tekst, koji sadrži sledeće tvrdnje:

«У оквиру удруженог западног колонијалног културолошког пројекта деправославизације и десрбизације сербског народа у Србији од деветнаестог века до данас, уз промену етнонима, назива државе, територијалних граница, закона, писма, језика, застава и традиционалних манира и обичаја сербског народа промењена је и историографија која је сведочила о континуираном православном хришћанском идентитету сербског народа и томе одговарајућим владарским титулама владара из сербске пренемањићке и немањићке династије. [..] историчар Стојан Новаковић [..] изменио дотадашњу српску историографију, штампајући о трошку Државне штампарије тезу аустроугарског намесника Бенијамина Калаја у Босни и Херцеговини о Србима као „скитничком“ досељеничком народу на Балканско полуострво.[4]»

[4] Бенијамин Калаји, Историја сербског народа, прев. Гаврило Витковић, Државна штампарија, Београд, 1882. стр. 9: «Срби и Хрвати су се доселили на Балканско полуострво у првој половини седмог века на Балканско полуострво у налету скитничких пљачкања.“

Ove izjave nemaju nikakve veze sa istorijskim činjenicama i predstavljaju pokušaj falsifikovanja srpske nacionalne istorije. Za tvrdnje ne postoji nikakva referenca (osim što se čudnovato navodi Kalajeva istorija iz 1882. godine kao neki tobož' dokaz) — što je i za očekivati, jer za nešto što je lažni narativ, ne može ni postojati, osim ako proponenti ove glasine se jednog dana ne odluče i oprobati sa falsifikovanjem dokumenata iz XIX stoleća kako bi probali dati nekakvu potporu ovoj priči.

Nakon Berlinskog kongresa 1878. i potpisivanja Tajne konvencije 1881. godine, nije bilo došlo do nekakve promene istoriografske paradigme, a posebno ne uvođenja teza o Srbima kao doseljenicima na Balkansko poluostrvo (što, nesumnjivo, nije nekakva Kalajeva teza). Štampanje Kalajeve knjige nije imalo nikakvog uticaja po tom pitanju.

 

[Pyriel23]

Meni je najčudnije što se insistira na nekom zaokretu posle Berlinskog kongresa i Tajne konvencije kad je jasno da je srpska istoriografija ostala na istim šinama kao i pre toga budući da su svi istoričari i ovi u pokušaju školovani po KuK monarhiji ili švapskim zemljama!?