Tajna konvencija između Austrougarske i Srbije 1881. godine

Не крати моје објаве и не скрећи тамо где ти желиш да се скреће, мене не можеш наводити тамо где ти желиш, ипак сам неко ко чита шта се овде пише и објављује.

И твој начин промена боја попут ''камелеона'' познајем јер га пратим ево више година.
 
Meni je najčudnije što se insistira na nekom zaokretu posle Berlinskog kongresa i Tajne konvencije kad je jasno da je srpska istoriografija ostala na istim šinama kao i pre toga budući da su svi istoričari i ovi u pokušaju školovani po KuK monarhiji ili švapskim zemljama!?

Istina. Mada je meni još čudnije to što mi deluje kao da se na tome istrajava čak i kada se nedvosmisleno vide dokazi sasvim suprotnog (a do sada niko živ na svetu nikada svojim očima nije ugledao jedan jedini dokaz u korist toga). :dash:
 
Не крати моје објаве и не скрећи тамо где ти желиш да се скреће, мене не можеш наводити тамо где ти желиш, ипак сам неко ко чита шта се овде пише и објављује.

Replika se odnosi samo na ovo izdvojeno. Iz kog razloga bih citirao čitavi post, umesto samo ono na šta repliciram?

Hajde ti mi pomozi onda, da ne ispadne da skrećem: da li se u tekstu tvrdi da je posle 1878-82. bilo došlo do neke istoriografske promene u Srbiji pod uticajem Austrougarske, odnosno da je tada dospela u domaću istorografiju tvrdnja da su se Srbi doselili na Balkansko poluostrvo u VII stoleću?

Još pazi ove npr. tendencioznosti:

укинуо у Великој школи изучавање руског језика

Znači sad još zli Novaković i isterao ruski jezik sa Velike škole! :lol:
 
Replika se odnosi samo na ovo izdvojeno. Iz kog razloga bih citirao čitavi post, umesto samo ono na šta repliciram?

Još pazi ove npr. tendencioznosti:



Znači sad još zli Novaković i isterao ruski jezik sa Velike škole! :lol:

Не узимаш у обзир студије Михајла Војводића, дакле основна твоја ''бол'' (дозволићеш, али да се приметити:D) је Стојан Новаковић, његово дело односно недело!?

Михаило Војводић, „Стојан Новаковић и краљ Милан“, у Petar Krestić, Нововековне сербске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 20-21, цит. АС, Фонд Стојана Новаковића, бр. 1794, Краљ Милан – С. Новаковићу, 6. марта, 1883.: Након тога је Милан Обреновић, који је у међувремену од кнеза постао краљ, изразио Стојану Новаковићу захвалност што је тако поступио према Сербској православној цркви, „под изговором да не сме да се дозволи у тој краљевини да „црквена јерархија буде једна стихија државне анархије“, што је био својеврстан подстицај да Србија настави аустрофилским правцем.“ Такође опширније о Тајној конвенцији видети Радован Калабић, Грофовска времена, Београд, 2009: Потписивањем Тајне конвенције био је поништен Устав Србије и потписана капитулација и предаја сувенитета Србије, а Србија се, између осталог, обавезала да се неће мешати у акције Аустро-угарске монархије у Босни и Херцеговини и Новопазарском санџаку.

mihailo-vojvodic.jpg
 
Не узимаш у обзир студије Михајла Војводића, дакле основна твоја ''бол'' (дозволићеш, али да се приметити:D) је Стојан Новаковић, његово дело односно недело!?

Михаило Војводић, „Стојан Новаковић и краљ Милан“, у Petar Krestić, Нововековне сербске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 20-21, цит. АС, Фонд Стојана Новаковића, бр. 1794, Краљ Милан – С. Новаковићу, 6. марта, 1883.: Након тога је Милан Обреновић, који је у међувремену од кнеза постао краљ, изразио Стојану Новаковићу захвалност што је тако поступио према Сербској православној цркви, „под изговором да не сме да се дозволи у тој краљевини да „црквена јерархија буде једна стихија државне анархије“, што је био својеврстан подстицај да Србија настави аустрофилским правцем.“ Такође опширније о Тајној конвенцији видети Радован Калабић, Грофовска времена, Београд, 2009: Потписивањем Тајне конвенције био је поништен Устав Србије и потписана капитулација и предаја сувенитета Србије, а Србија се, између осталог, обавезала да се неће мешати у акције Аустро-угарске монархије у Босни и Херцеговини и Новопазарском санџаку.

To je sve jasno. Nego, šta kaže Mihailo Vojvodić o istoriografskim promenama u Srbiji kao posledice Tajne konvencije? Je li tvrdi da je Novaković uveo da su Srbi došli na Balkan? Piše li da se potrudio da se ukine izučavanje ruskog jezika?
 
To je sve jasno. Nego, šta kaže Mihailo Vojvodić o istoriografskim promenama u Srbiji kao posledice Tajne konvencije? Je li tvrdi da je Novaković uveo da su Srbi došli na Balkan? Piše li da se potrudio da se ukine izučavanje ruskog jezika?

Друго питање ме не занима да ти одговорим. Одлично знаш одговор на прво питање. Да пише, о том извору отом потом.

Дакле да раздвојимо, да ли расправљамо о Стојану Новаковићу као врсном филологу, ученику Ђуре Даничића, или о Стојану Новаковићу као политичару, и једном од вођа Напредне странке, и у доба Тајне конвенције 1881. министра у влади Пироћанца просвете и црквених дела!?
 
Друго питање ме не занима да ти одговорим. Одлично знаш одговор на прво питање. Да пише, о том извору отом потом.

Дакле да раздвојимо, да ли расправљамо о Стојану Новаковићу као врсном филологу, ученику Ђуре Даничића, или о Стојану Новаковићу као политичару, и једном од вођа Напредне странке, и у доба Тајне конвенције 1881. министра у влади Пироћанца просвете и црквених дела!?

Izvini za ovako oštru reakciju, ali jedino što znam jeste da se na mrežama i po knjigama pseudoistoričara konstantno laže. Prvi, ali bukvalno prvi u istoriji paraistoričari koji su napravili otklon od te zablude i jasno je kritikovali jesu momci sa SrbijaGLOBAL, Šargić i Milosavljević. I stičem dojam da su za sada i jedini.

Mogla bi se, barem, ta glupost prestati da ponavlja na Krsti.

Kakve veze filologija sad ima sa temom? Naravno da ne govorimo o tome, već o (navodnim) političkim konsekvencama. O zbivanjima o kojima se neprestano blebeće u zajednici novoromantičara evo sad će uskoro pune četiri decenije, samo što niko živ nikada oko nje bacio niti na jedan jedini dokaz, već svi ponavljaju kao papagaji.
 
Izvini za ovako oštru reakciju, ali jedino što znam jeste da se na mrežama i po knjigama pseudoistoričara konstantno laže. Prvi, ali bukvalno prvi u istoriji paraistoričari koji su napravili otklon od te zablude i jasno je kritikovali jesu momci sa SrbijaGLOBAL, Šargić i Milosavljević. I stičem dojam da su za sada i jedini.

Mogla bi se, barem, ta glupost prestati da ponavlja na Krsti.

Kakve veze filologija sad ima sa temom? Naravno da ne govorimo o tome, već o (navodnim) političkim konsekvencama. O zbivanjima o kojima se neprestano blebeće u zajednici novoromantičara evo sad će uskoro pune četiri decenije, samo što niko živ nikada oko nje bacio niti na jedan jedini dokaz, već svi ponavljaju kao papagaji.

Нема са темом, због тога је моје питање такво (познајем Новаковићев филошки рад, поштујем га и ценим).

Међутим као политичара морамо га посматрати драстично другачије, зато моје питање чини отклон од његовог рада по питању филологије јер је на том пољу веома поштован, иза себе је оставио завидан рад.

Не желим дакле да ми се убудуће конотира да пишем лоше о њему као филогогу, писаћу искључиво оно лоше што је чинио као политичар.

Њих четворица тадашњих првака Народне странке, сачинили су владу након пада Ристића као ''млади'' у политици, Стојан Новаковић је платио данак неискуству, такође на то, утицало је у више наврата неадекватно ''понашање'' такође тадашњег министра Чедомиља Мијатовића у влади. Мијатовић је био Кнежев ''човек'' у влади, а био је министар финансија. Поставља се питање, зашто је Кнез послао Мијатовића на потписивање конвенције, док је Новаковића у истом послао у Цариград, док је најврснији правник тадашњег времена Милана С. Пироћанца оставио у Крагујевцу, без обзира што се конвенција односила на трговинске уговоре, међутим иста конвенција уопште није била таквог формата, већ правног, а њено потписивање је довело до тешких консеквенци по Кнежевину Србију. Кнез Милан Обреновић је годину дана касније добио краљевску круну, уз одобрење двојне монархије, док Србија са том конвенцијом је у потпуности изгубила суверенитет следећих 10 година, са продужењем важења конвенције до 1895. године.

Стојан Новаковић је био упућен у тајне договоре око Тајне конвенције, међутим да се супростави томе, био је такође упућен тајним задатком, управо у данима потисивања Тајне конвенције, зашто у Цариград?

Што се тиче Александра Шаргића, било би добро распитати се ко је највише ''утицао'' на промену његовог размишљања и начина у раду.
 
Нововековне сербске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, Историјски институт, Београд, 2007

Наслове књига, линкове, имена личности, цитате и сличне битне ствари пишите у оригиналу, да људи који касније врше претрагу (било на форуму или ван њега) не буду у забуни.

Наравно, односи се на све форумаше.
 
С обзиром на његов политички ангажман, једина могућа рационализација је да је тај Беч имао изузетно јаки и дуготрајни нагон за самоубиством.
Da, ako stvari posmatramo crno-belo. Ali kao što znamo i kao što znaš da nikad nisu, onda se ovakva rečenica može smatrati retoričkim pokušajem relativizacije rečenog.
 
Da, ako stvari posmatramo crno-belo. Ali kao što znamo i kao što znaš da nikad nisu, onda se ovakva rečenica može smatrati retoričkim pokušajem relativizacije rečenog.
Не релативизације, већ називања лонца лонцем. Човек је преусмерио дипломатски курс и странке и државе, али верујем да српска Википедија није још написала довољно добре чланке за образовање својих сународника који више пишу по форумима него што читају.
 
Не релативизације, већ називања лонца лонцем. Човек је преусмерио дипломатски курс и странке и државе, али верујем да српска Википедија није још написала довољно добре чланке за образовање својих сународника који више пишу по форумима него што читају.

Stojan Novaković je odbacio jekavicu, da obznani kapitulaciju Srbije preko Drine. Bečki agent.

Ako ne računamo Makedonce u Srbe, u doba Novakovićevog odbacivanja Vukove jekavice bilo je više Srba jekavaca nego ekavaca.
 
Stojan Novaković je odbacio jekavicu, da obznani kapitulaciju Srbije preko Drine. Bečki agent.

Кад год смо се ми на Балкану макнули, да против очите или крваве неправде штогод за своја национална права извојујемо, увијек су се дизали против нас врло гласни приговори, да нарушавамо ред, место да чекамо корак Европе и мјесто да се покоравамо интернационалном правном реду. Увијек су нас опомињали, да ће се на то наше покоравање вољи Европе, при оштети, која ће нам у дио пасти, узети у обзир. Ми старији и образованији заиста смо већ осиједили настојећи да свом народу утувимо ту европску мудрост. А сад је све то најновијим својевољним нападом Аустро-Угарске компромитовано. Дакле више не можемо вјеровати у европски морал - Стојан Новаковић у Србобрану.

Прочитај Новаковићев говор у славу Вука 1888. и стави прст на чело зашто један странац треба да те на њега упућује

Ako ne računamo Makedonce u Srbe
Па рачунамо ли их? Ја колико се сећам, Новаковић је један од кључних личности за српски Drang nach Suden

Vukove jekavice bilo je više Srba jekavaca nego ekavaca.
На ком наречју је било више литературе?
 
male zemlje mogu biti vise nezavisne jedino ako im je polozaj geostrateski nebitan.

inace mora slusati neku silu

cinjenica je da smo pod obrenovicima , slusajuci austrougarsku solidno napredovali, bez velikih ljudskih zrtava ,a uz medjunarodno uvazavanje.

cinjenica je da, kad su se karadjordjevici okrenuli rusiji ,dozivljavasmo velike gubitke i probleme , uz velike strateske greske .
 
С обзиром на његов политички ангажман, једина могућа рационализација је да је тај Беч имао изузетно јаки и дуготрајни нагон за самоубиством.

Ovde može ko želi da pročita Novakovićevu Istoriju srpske književnosti za školske potrebe: https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Star..._Stojana_Novakovica/S-II-0815#page/3/mode/1up

glagolj1.JPG

Srba 2.JPG


Celi drugi deo posvećen je književnom nasleđu Srba katolika, uključujući tu između ostalog i dubrovačku staroštokavsku književnost.
 
Кад год смо се ми на Балкану макнули, да против очите или крваве неправде штогод за своја национална права извојујемо, увијек су се дизали против нас врло гласни приговори, да нарушавамо ред, место да чекамо корак Европе и мјесто да се покоравамо интернационалном правном реду. Увијек су нас опомињали, да ће се на то наше покоравање вољи Европе, при оштети, која ће нам у дио пасти, узети у обзир. Ми старији и образованији заиста смо већ осиједили настојећи да свом народу утувимо ту европску мудрост. А сад је све то најновијим својевољним нападом Аустро-Угарске компромитовано. Дакле више не можемо вјеровати у европски морал - Стојан Новаковић у Србобрану.

Прочитај Новаковићев говор у славу Вука 1888. и стави прст на чело зашто један странац треба да те на њега упућује
Ne može se o ljudima suditi po jednom periodu života (videti pod Drašković, Vučić...).
 
Прочитај Новаковићев говор у славу Вука 1888. и стави прст на чело зашто један странац треба да те на њега упућује
Ne razumem šta je sporno.



Па рачунамо ли их? Ја колико се сећам, Новаковић је један од кључних личности за српски Drang nach Suden
1885. je to bio krajnje neizvestan avanturizam. Novaković je obavezu preuzetu u Beču, da Srbe zapadno od Drine ekavizuje, pravdao argumentom da ćemo jednog lepog dana osloboditi srpsku Maćedoniju. Tada nije bilo smisla.

Od 1885 do drugog balkanskog rata prošlo je tri decenije. Novakovićev "plan" je pranje potpisanog u Beču.

На ком наречју је било више литературе?
Hm. Ovo je još jedno interesantno pitanje na koje oni koji su za to plaćeni (istoričari i filolozi) nisu dali odgovor.

Teško je nagađati bez detaljne analize korpusa svih srpskih autora u Austriji, Austrougarskoj i Srbiji koja bi trebalo da kaže koliki je udeo ruskoslovensko-slavjanoserbskog, koliki narodne vukove jekavice, a koliki ekavizivane vukove jekavice. Mada, postoje i intermedijerni jezički tipovi koje bi bilo teško svrstati.
  • 1884/85. U Srbiji se sve do 1884. u velikoj měri koristi ijekavski kao književni jezik na kojem svoje rane radove piše i Stojan Novaković. Međutim, 1885. godine u Srpskoj kraljevskoj akademiji Stojan Novaković iznosi ideju o ekavskom narěčju kao književnom za tlo Srbije. Osnovni Novakovićev argumenat za uvođenje ekavskog narěčja u književni jezik jeste "kulturno-nacionalna misija Srbije" jer će, prema njegovom mišljenju Srbija ekavskim "književnim jezikom i dalje moći privlačiti ona plemena, koja su na prekretnici među Srbima i Bugarima, i koja su položajem města, trgovačkim i kulturnim vezama i komunikacijama pozvana da uđu u narodnu zajednicu sa nama." Napisavši Gramatiku srpskoga jezika na ekavskom narěčju, Stojan Novaković je de facto u Srbiji ekavici pribavio status književnog izgovora 1894. godine, i time napravio ekavsko-ijekavsko dvojstvo u srpskom književnom jeziku. Ekavica je zaživěla samo u Srbiji, u ostalim krajevima srpskoga jezika u upotrěbi je ostala sve do danas ijekavica. Ekavicu je ekavizacijom Vukove ijekavice iznědrio novosadsko-běogradski krug oko Stojana Novakovića. Prema tome, srpski istočnohercegovački dijalekt novoštokavskog tipa osnovicom je i srpskog standardnog jezika ekavskog izgovora.
 
Poslednja izmena:
Кад год смо се ми на Балкану макнули, да против очите или крваве неправде штогод за своја национална права извојујемо, увијек су се дизали против нас врло гласни приговори, да нарушавамо ред, место да чекамо корак Европе и мјесто да се покоравамо интернационалном правном реду. Увијек су нас опомињали, да ће се на то наше покоравање вољи Европе, при оштети, која ће нам у дио пасти, узети у обзир. Ми старији и образованији заиста смо већ осиједили настојећи да свом народу утувимо ту европску мудрост. А сад је све то најновијим својевољним нападом Аустро-Угарске компромитовано. Дакле више не можемо вјеровати у европски морал - Стојан Новаковић у Србобрану.

Прочитај Новаковићев говор у славу Вука 1888. и стави прст на чело зашто један странац треба да те на њега упућује


Па рачунамо ли их? Ја колико се сећам, Новаковић је један од кључних личности за српски Drang nach Suden


На ком наречју је било више литературе?

Иза пада Душановог царства, Drang nach Suden постојао је али само преко леђа Србије. Србија је била под Османским царством, дакле није била самостална држава. Drang nach Suden се очитава искључиво као германски пројекат. Треба обратити пажњу на трговински уговор двојне монархије АустроУгарске са Османским царством из 1862. године (у доба Османске окупације са друге стране двојне монархије није постојао нити један уговор са Србијом у том правном смислу јер Србија то није никако могла потписивати јер је била у апсолутном вазалном положају, дакле Србија се у ничему није питала).

Након Берлинског конгреса исти уговор је био на снази без обзира на добитак независности Кнежевине Србије. Кнез Милан разочаран у договор трију савезница (АустроУгарска, царска Русија, Уједињено краљевство) о успостави Велике Бугарске окреће леђа Русији и окреће се двојној монархији. Тада испливава проблем трговинског уговора из 1862. године којег се АустроУгарска и даље држала, ниподаштавајући независност Кнежевине Србије. Тада наступа на сцену ''напредњачка'' влада са Стојаном Новаковићем и другима да их не наводим, која покушава да реши питање трговинског уговора из 1862. године.

Дакле Чедомиљ Мијатовић одлази на потписивање Тајне конвенције 1881. године, док Стојан Новаковић у исто време одлази за Цариград да реши питање ''правног'' оквира у редефиницији уговора из 1862. године. Ставке уговора су биле везане за жељезнички саобраћај за повезивање пруга од Београда до Солуна и од Ниша ка Софији. Успео је у томе (али не у свему), чак је успео да договори даље кораке по питању СПЦ са Васељенском Патријаршијом. Када се вратио у Србију преко Карловачке патријаршије успева да распусти Архијерејски Сабор СПЦ и протера митрополита Михајла у Бугарску. Није се дуго задржао у Трнову јер га је Константин Јиречек уз неке чланове бугарског просветног савета успео протерати у Русију због свог отвореног русофилства. Разлог протеривања митрополита Михајла од стране Стојана Новаковића је било његово изражено русофилство, и то све у договору са Кнезом Миланом који је све то и аминовао имајући у виду свој положај наспрам двојне монархије.

Грчка православна Црква је стала у одбрану митрополита Михајла, али због политичког тренутка, напори да се Источна Румелија и њено питање реше у њену корист нису добила резултате, али је Константин Јиречек на протесте грчке Краљевине морао напустити своје министарско место и вратити се у Беч. Тада му је ''напрасно'' дошао позив Ватрослава Јагића о оснивању Словенске катедре коју је овај здушно прихватио. Јиречек је завршио свој ''посао'' у Бугарској.

Кредите за жељезницу Кнежевина Србија је добила од двојне монархије. У уговору о Тајној конвенцији све лепо стоји. Међутим битнија је закулисна радња. А то је двојна монархија успела преко ''напредњака''. Тајна конвенција је имала снагу, односно пакт је потписан на 10 година, са продужетком од пет година до 1895. године. Тајна конвенција је уствари политичка конвенција а не трговинска каквом се претставља, јер њеним потписивањем тек добијена независност дата је у руке двојној монархији. Суверенитет Кнежевине није био суверенитет Кнежевине већ АустроУгарске.

Дакле Drang nach Suden није управљала Србија већ АустроУгарска. Тада се ''пробудила'' британска дипломатија и кроз своје деловање од две-три године у потпуности стала на страну већ Краљевине Србије од 1882. године јер је постала свесна успоставе Drang nach Osten изузетно опасног по њу саму и њене интересе.

Да се разумемо, овде не расправљамо о културној историји већ о политичкој историји, и ту постоји завидна разлика. Шта се даље и између тога дешавало, у неком другом посту (можда у одговору).
 
Pogledajte prilog 638566
1. U vreme Novakovićevog prelaska na ekavicu 1885-1894, u Srbiji nije Vojvodina, u Srbiji nije ni današnja Južna Srbija ni Kosovo.

2. Skoro polovina Srbije je tada jekavska.

3. Sam Stojan Novaković piše na jekavici do 1882.

4. Ono što koincidira sa tajnom konvencijom jeste - epoha 1881-1884.

Jesam li u pravu?

Аполутно се слажем, међутим треба обратити пажњу на ''Шоплук'' о ком се и дан данас води културно-историјска расправа.
 
Pogledajte prilog 638566
1. U vreme Novakovićevog prelaska na ekavicu 1885-1894, u Srbiji nije Vojvodina, u Srbiji nije ni današnja Južna Srbija ni Kosovo.

2. Skoro polovina Srbije je tada jekavska.

3. Sam Stojan Novaković piše na jekavici do 1882.

4. Ono što koincidira sa tajnom konvencijom jeste - epoha 1881-1884.

Jesam li u pravu?
Kada ovo stavimo u kontekst Ćire Truhelke i Franje Račkog, tj. onog što je Beč spremao za Srbe zapadno od Drine -

- ideje da postoji sasvim posebno bosansko pismo nazvano propagandnim imenom "bosančica",

- ideje bosanskog jezika

- ideje da je crkva u Bosni Bogumilska

Jasno je da je uvođenje ekavice u, tada jekavskoj, Srbiji deo zaokruženja austrijskog plana za razbijanje Srba na više narodića. Zvuči poznato? E, tome istorija i služi, a ne plati Radivoja Radića.

https://forum.krstarica.com/threads...osancica-koja-je-starosrpska-cirilica.859820/

Hroboatos: "Srpski je povijesno ekavski"

To su te, neizmenjene bečko-velikohrvatske mantre.
 

Back
Top