Taj romanticni Balasevic

[jabajagi]

 

[Nina]

“Bila je neko ko ne zna ostati.
I nije ostala, nikada.
A voleo sam je.
I ona je mene volela.
Svi su to znali, osim nas.”

 

[Nina]

Lađarska serenada

Da od silnih briga Bog posustane
pa me zamoli da ga odmenim
ne bi bilo lepo da mu dok ne ustane
svet na bolje promenim.

Ipak, kad već držim žezlo čudesno
zavar'o bih trag gromom plamenim
a dotle bih reku skren'o malko udesno
starim drumom kamenim.

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
i od djerma jos stanu trubiti
da ti bar s basamka gledam obraze
kad ih ne smem ljubiti.

Pa da me u sluzbu sam car pri'vati
teget mundir knap, dugmad dukati
da se kad medaljon kreneš pokazivati
nemaš čime brukati.

Pa da i tvoj baba podavije rep
i da drugi list pocne listati
jel'te, gospon-matroz, može l’ ovaj šlep
pod vaš oraj pristati.

Malen je sobičak srce bekrije
jednu jedinu moze primiti
al’ bez brige, sve da santa nebo prekrije
imaš di prezimiti.

Sad utuli fenjer, sakri šibicu
mesečev ću prah tek da istrunim
da u mraku lovim zlatnu ribicu
da joj želju ispunim.

 

[Nina]

Pisac, to je bio Đorđe Balašević. Čovek koji je umeo sa rečima. Čovek koji je rečima ušao u svaku dušu ljudi na Balkanu.
"Meni je glavni zadatak da napravim pesmu koja će ostati," rekao je Đole davne 1986. godine i sam Bog zna da je taj zadatak valjano obavio.

 

[Nina]

Kada su mu govorili da je pisati o ljubavi uzaludno, on je rekao:

"Kažu da ljubav brzo dosadi, ali tu ću već morati i da je malo branim. Dosadi, naime, samo onom ko je voljen, nikad i onom ko voli. . .“

 

[Nina]

"Srećni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesrećne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni…"

 

[Nina]

"Sve ima svoje, kad mrzne i vri, kad menja boje, kad vene i zri, sve ima svoje, početak i kraj, tame postoje da bi prizvale sjaj... "

 

[Nina]

"Kad ti je stvarno stalo do nekoga, njegove greške ne menjaju tvoja osećanja, jer razum se naljuti - ali srcu je i dalje stalo."

 

[Nina]

"Čudni su magneti u nama. Ništa nas ne privlači tako dobro kao odbijanje."

 

[Nina]

"Zaljubiću se, odlučih iznenada. Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo na proleća."

 

[Nina]

"Nešto sam razočaran ovih dana! Proći će. Ili neće. Jedno od to dvoje."

 

[Nina]

Mladi ste, i treba da ste razočarani.
Sad mu je vreme.
Razočaranje vam je kao ''male boginje''.
Ako ga ne preležiš u mladosti, u poznim godinama te može ubiti."

 

[Shadow_woman]

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra"
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara, tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik

Još jednu noć si izgurala sama, Čehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je orgijala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se, još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku, da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje, čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je, dve i po godine smo taoci inata, šta ti je

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg

Na podmetaču još crtam tvoj profil, suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji, jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se, neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se, priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje, na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je, dve i po godine smo taoci inata
Princezo, dosta je

 

[Plant]

To je ta sudbina, valda?
Bila je moja zlatna šansa,.. A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa,.. Moja ljubavnica,..
Saborac,.. I moj najbolji drug,..
Oni ne pričaju o njoj,.. A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć,.. I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče,.. Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče,.. I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
..​

 

[Nina]

"Takve su, znate, osetljive osobe.
Osete duplo, čuju ranije.
Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša."

 

[Nina]

“Nije ti svaka bila u rečima.
Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj.
Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome.”

 

[Nina]

Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio.

I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam.

 

[hirajgoagain]

 

[Tea]

Oboje smo na lančiću nosili po polovinu
davno polomljene tajne,
ali nismo pokušavali da je sastavimo.
Ko zna zašto,
ta je tajna lebdela nad desetogodišnjim
okeanom prošlog vremena, kao ukleta lađa.
Negde ovde, daleko.
Negde tamo, blizu.
Ni na nebu, ni na zemlji…
-Đorđe Balašević

 

[LastDay]

 

[Shadow_woman]

Život je more

Život je more, pučina crna
Po kojoj tonu mnogi što brode
Nije mi srce plašljiva srna
Ja se ne bojim velike vode

Lome me vali, nose me struje
Oseka sreće, a tuge plima
Šiba me nebo bičem oluje
Al još se ne dam i još me ima

U jutra rana plaše me senke
Minulih dana
Sećanja mutna kao u laži
Kao u snu

Ipak se borim, ipak se nadam
Sve manje letim, sve više padam
I sve su jače te ruke što me vuku dnu

*

Možda će žena svilenog bedra
Koja me zove i pruža ruke
Uliti vetar u moja jedra
Do nove žene, do nove luke

Život je more
Život je more
Život je more

 

[LastDay]

 

[Shadow_woman]

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak? Il’ već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje

 

[Shadow_woman]

Sve ima svoje… I vatra i led
U kap se spoje… I čemer i med
Sve ima svoje… Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh

 

[Nina]