Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Djordje Balašević Eleonora

....Čudna je zverčica strast
Od one ljubavi, zbog glupe svadjice
U buri ćutanja potonule su ladjice
I minus na kraju salda
Dal grom odabira hrast ?
Il se pak to hrast munjama nametne?
Za to nemam reči Bog zna kako pametne
To je ta sudbina valjda?
Bila je moja zlatna šansa...A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Šačo Pansa, moj saborac, moja ljubavnica, i moj najbolji drug
Oni ne pričaju o njoj, a se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć. I tu I tamo na taj krst se prikrivam...
Već me i Dunav pretiče. Moja me senka spotiče
Al malo šta me pomera i dotiče. Sem možda nje...
 

60340283_1192396707606360_8238712580512677888_n.jpg
 
Lađarska serenada


Da od silnih briga Bog posustane
pa me zamoli da ga odmenim
ne bi bilo lepo da mu dok ne ustane
svet na bolje promenim.

Ipak, kad već držim žezlo čudesno
zavar'o bih trag gromom plamenim
a dotle bih reku skren'o malko udesno
starim drumom kamenim.

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
i od djerma jos stanu trubiti
da ti bar s basamka gledam obraze
kad ih ne smem ljubiti.

Pa da me u sluzbu sam car pri'vati
teget mundir knap, dugmad dukati
da se kad medaljon kreneš pokazivati
nemaš čime brukati.

Pa da i tvoj baba podavije rep
i da drugi list pocne listati
jel'te, gospon-matroz, može l’ ovaj šlep
pod vaš oraj pristati.

Malen je sobičak srce bekrije
jednu jedinu moze primiti
al’ bez brige, sve da santa nebo prekrije
imaš di prezimiti.

Sad utuli fenjer, sakri šibicu
mesečev ću prah tek da istrunim
da u mraku lovim zlatnu ribicu
da joj želju ispunim.

Đorđe Balašević
 
Djordje Balašević Sviraje mi jesen stiže Dunjo moja

...Retko dolazim kući
A pišem još redje i redje
I slike su sve bledje i bledje
Pa lepe potiskuju ružne
Ponekad poručim piće
I tako to krene
Pa stignem u svatove njene
Sve prave ljubavi su tužne
Nikom ne pričam o tome
Brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani
Oni imaju srce, za svakog od nas briga njih
Oni ne pitaju, šta da sviraju...
 
Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.
Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promasaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.
O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.
Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.
Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna...
 

Ne pitaj me nikad vise
zasto neven ne mirise
ne secam se, to je prica duga

Ne pitaj me tu pred svima
sta to na dnu case ima
ne pitaj me nikad zasto cugam


Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo vino trazi

Ne pijem sto uzivam
nit sto mi dobro stoji
pijem da njega napojim

Ne pitaj me, ne znam kaz'ti
di ce koja zvezda pasti
di ce pasti dugme s mog kaputa

Na pitaj me sto na kraju
svi kerovi za mnom laju
ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo mesto trazi

Ne lutam sto uzivam
nit' miris druma volim
lutam da njega umorim

Ne pitaj me dal' je zima
dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram

Ne pitaj me zasto ptice
ne slecu na svake zice
ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo pesmu trazi

Ne, ne sviram sto uzivam
nije to pesma prava
sviram da njega uspavam
 
NEDOSTAJE MI NAŠA LJUBAV

Djordje Balašević

Na jastuku
bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik,
kom svaki put
od riznice neba jedva zapadne Mesečev zlatnik.

Pod oklopom
drhti košuta plaha, večno gonjena
tamnim obrisima straha, koja strepi
i od mirnih obronaka sna.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje se život kruni uzalud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.

Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije valjalo.

Kad potražim
put u središte sebe staze bivaju tešnje i tešnje
i skrijem se
u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje,
al uspevam
da još jednom odolim da prošapućem
da te noćas ruski volim,
šta su reči - kremen što se izliže kad tad.


Nedostaje mi naša ljubav, mila,
a bez nje ovaj kurjak menja ćud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.

Ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo.

Ponekad još
U moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin.

Ponekad još
suza razmaže tintu i ko domina
padne zid u lavirintu tako prosto
ponekad još stignemo do nas.

Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje uz moje vene puže stud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.

Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo.
 
O, dođi, iz plave boce se pojavi, bar jednu želju ispuni... i dodaj svetu malo boje.. o čudo moje...
​
1694196964869.png


Remorker

Dolaze snegovi
Ne vredi, sve više i više mi smetaju studeni
U kosu me nežno, ko sedefnu šnalicu udeni
To mi treba, moj mali zaklon ispod neba

Otkači šlepove
Nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi
Pronašli su Ameri šifru za to
"Take it easy", lutko lepa
Zrela se breskva nebom cepa

Spusti svetla, oduzmi gas
Smešnih stvari se bojimo
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo

Stavi misli u prazan hod
Stresi zvezde ko dudove
I polako nasuči brod
Na te plišane sprudove
I sanjaj..
Odlaze selice
Lepršaju malena jedra po nebeskoj pučini
Taj odlazak gusaka uvek me starijim učini
Put do raja
O, zar je uzvodno do kraja?

Spusti svetla, oduzmi gas
Smešnih stvari se bojimo
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo
[/SPOILER]
Stavi misli u prazan hod
Stresi zvezde ko dudove
I polako nasuči brod
Na te plišane sprudove
I sanjaj,...
 
Poslednja izmena:
A volela ga je puno, i previše ako mene pitate. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je.
Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih... Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim..

Đorđe Balašević
 
S Tugom jednostavno treba umeti…

Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes
pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola…

I pazi…
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu…
I onda si gotov…

Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija…
I nikad te vise nece zaobici…

Jedan od onih zivota
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top