Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Svašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smuđ,
karaš i bandar, lopov i džandar
i ribe što žive na račun tuđ.

Malene one većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne...
,,,,
ezgif.com-crop(2).gif


​
 
Poslednja izmena:
Na mostu smena straže,
znao sam da me traže,
žandara nema koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko piše,
vredi bar krajcaru više.

Dobre smo krčme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me poželeo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kašmirsku maramu čudesnih boja....

link :-) .ezgif.com-add-text (45).gif.. :) ( link)

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.

Talasi lađe lome,
šta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noći preplivao Dunav,
dubok i strašan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim...​
 
Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak...
Dobra mera vremena izmedju nas?
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno...
To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra...
Njen kofer, na kraju krajeva…
Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim...
Do pepela se i stiže jedino preko vatre.
Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice ...
 
I dolazio je taj njen 13. rođendan. .. a ja uprskos ( i nasuprot) svih svojih umišljenih kreativnih sadržaja,.. nisam znao šta bih,..
a, voleo sam je više od svega, od sebe,. od svega što me činilo srećnim,.. svega bih se odrekao zarad nje, zarad njene sreće,.. ma trenutne,.. ..
a ona je to gledala sa nipodašptavanjem. -ništa joj moje nije bilo ni dobro, ni sveto, pa ni zanimljivo,..
Gledala je negde daleko, gde je bila sigurna da bi joj bilo bolje,.. a ja,. znao sam da je sve to laž,.. šarena laža.
Cunjao, lutao, mislio,.. i na kraju u beznađu ( vreme se promicalo,.. kupih joj knjigu,.. to sam vazda kupovao, kada nisam znao šta bih
Smile

"Dodir svile",..)
Mislim da je i nije čitala,.. dosadno, filozofiranje o bivšima,.. o prolaznosti svega, o propalim emocijama,.. o zvezdi tinjalici,.. -al baš dosadno,..
,.. ja sam je čitao,..morao sam negde uputiti misao,.. ugušiti jad,.. nema više moga mesta u njenom srcu,.. ostade samo provalija - ponor, kome se ni dno ne daa videti,..
Tamo dole šumi neki maleni potočić,..
treba tišine da bi se čuo šapat,..
Ipak moj urođeni dar za logiku tražio je smisao,.. sve ima neki svoj smisao,.. pa i kod Đoleta,.. on je filigran,.. kod njega se zna i ono što se ne treba znati,.. što treba prećutati,..

------------------------------------
Druga šćera Metalac,.. starija,.. ludnica,.. Martinke, sve crnoo,.. od veša do karmina, a tek slutnje,..
I kada je stigla do 17 godina,.. počela da sluša i drugu muziku,..
I opet muke šta njoj za rođendan,,. Santanu,.. OK,..

I pita me: A, Zašto meni nikada nisi kupio Balaševića?
Kad nisam pao sa stolice.
​
 
U pet i petnaest je zvonio sat jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta…

..ezgif.com-optimize (26).gif.link.
Mene je čekao taj voz.

Kraj mojih nogu je spavao pas,
rekoh mu tiho:
– Hej, beži odatle!Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle…

Pomislih… To je možda taj dom.
Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke…
Snila je dane mirne i nežne ko crno-bele klavirske tipke.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Siđoh pred kuću na prašnjavi put ko neki lopov polako i tiho…

Ja nisam bio taj vitez za nju mada mi govore da sam Don Kihot…
Al’ to je sasvim druga stvar…​
 
S tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, uporno se moraš praviti da je ne primećuješ, pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I pazi, pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu i onda si gotov. Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top