Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Djordje Balasevic
Da ti je BMW

Ciganka mi gledala u dlan
al' ne vide tebe Slavice
nista mi na dlanu ne vide
eh sto ne skidoh rukavice

Dusu si mi moju ranila
mog si oka bila zenica
a cim je onaj dotero BMW
polegla si kao psenica

O da ti je bmw-e i ostalo sve
za mnom ti si kasala
ali cim si stasala
za drugog si glasala

Da ti je bmw-e moja Slavice
sa mnom si se druzila
dok ti ljubav sluzila
drugog si zaokruzila

Ma da ti je bmw-e
 
Djordje Balasevic
Civutski vrt

Ako krocis u civutski vrt
na sedmo koleno cini ce pasti
i ko da nema drugih basti
di sve pupi i sve sljasti
di na miru mozes
seboj i bozure krasti
moja nesretna mati
htela me spasti savetom finim
al' morala je dotad znati
da ne sme kasti
sta da ne cinim

Sta je bedem neg' siroki zid
lako se zajasi ko stari cilas
mahovina ko astragan
da bez glasa smugne dragan
ukraj neba se lepeza mlad saran porcijas
ruka zavesu mice
trepte u tmini biserni zdenci
zbog neceg djurdjic uvek nice
bas u tisini i bas u senci

Necu skoro onim sorom
ne znam posle put odande
me sem coro, moja lolo
cu co soro pasa mande
vetar cvili i lelece
skini suknju i jelece
nit' ko mari, nit' ko zna
na cer mande cingara

Ako dirnes u civutski vrt
kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic
bices zedan kraj bunara
i siromah s puno para
sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic
ko u tudji vrt udje
crn lebac mesi u crnom plehu
eh, ne pozeli nista tudje
svi smrtni gresi u tom su grehu

Kao mrva iz dzepa
Truni se lako zivot protekli
da, rekli su mi da je lepa
ali bas tako, to nisu rekli
 
Djordje Balasevic
Citron pesma

Joj, da je meni
da za carobnjaka izucim
cilinder nabavim i zabavim se
s'otom magijom
iz rukava bele zecove da izrucim
pa tebe mlatnem stapicom
onako k'o oklagijom

E, kada neces mirnim putom
dobices carobnim prutom
da se sludis i vec jednom zaljubis

Kad nece mali andjeli
sredice mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli
sve ono pati i sanja
prolazi kroz razna stanja
e, pa ljubav mora i da zaboli

U, da je meni da se snajderaju naucim
masinu poteram i doteram
moj sakov somotan
pa te sacekam za coskom i opaucim
pa te smotam, jedan, dva
pod taj sakov komotan

E, kada neces mirnim putom
okoncaces pod kaputom
kada neces gradski i demokratski

Joj, da je meni ona zuta farba drecava
kada je oblacno i mracno
a ja malko nabaren
pa da prodjem tvojom tarabom k'o mecava
i metnem grafit erotski
za to sam, kazu, nadaren

E, kada neces mirnim putom
primoran sam citron zutom
da ti svoje emocije otkrijem
Jao, sto tebi mjauce ta gitara, jao
 
Djordje Balasevic
Dan posle ponedeljka

Pogledom je dala punomoc
da joj utucem dosadu
bio sam negde vizavi planete
sam u dubokom ofsajdu

O slatkom vinu mladosti
za cas smo pricu sklopili
ispade da smo prosuli
daleko vise neg' sto smo popili

Vrtela je isti stari film
samo u svojoj reziji
eh, gde si bila prethodnih aprila
dok sam jos bio sveziji

Udavila me Indijom
klepetala ko nanula
ma, sve je bilo legalno
dok nije zora na prozor banula

Jos jedan utorak, ne
to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan
zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka

Jos jedan utorak
koji se ljulja kao ljiljan
rekla je formalno
kako cu s tobom kad si pijan
i ne bas sveze obrijan

Birala je tanku haljinu
kakve se nose nedeljom
spricnula Trezor na svoj kombinezon
al' nije puno vredelo

Kisa je rondala svu noc
i dodje konac laganju
i nigde seik ni playboy
nikog sem mene na raspolaganju

Jos jedan utorak
koji me zatice na delu
barut na jastuku
i otisci na stranom telu
gorki su utorki, al' uvek

Jos jedan utorak,
sto ja ne bezim, zar sam vezan
rekoh joj, normalno, kako bih
s tobom da sam trezan
trezan sam tako bezvezan
 
Djordje Balasevic
Devedesete I

Mi smo bar imali stare gitare
poneki bedz na reverima
glupo bi zvucalo, je, je
uz ove dileje s' revolverima

Al' zastavu sezdesetih
vezle su gramofonske igle
i put od zute cigle
prostro se pred nas, da, da

Mi smo bar imali razne Ce Gevare
o, o, i vece prevare
to mladost spiri u dahu
kao secer u prahu sa bundevare

Protesti sedamdesetih
vise su bili odraz mode
jer bokal pun slobode
tocen je za nas

Ej, mi smo bar imali putovanja
perone, suze, cmakanja
crveni pasos bez mane
sto prolazi grane bez puno njakanja

Dnevnici osamdesetih
svrljani su na jarke razglednice
svet je lice sminkao
zbog nas

Mi smo bar imali one snove
koji se tesko ostvare
a snovi najcesce vrede
tek kad s' tobom osede

Kad s' tobom ostare
nije bas sve na kantaru
citavo cudo kupi lova
ali snova nema piratiranih

Onda su dosle devedesete
tuzne i nesretne, opake
Gospod je barut primirisao
pa ladno zbrisao za oblake

E, kad vec puknu ustave
nema nam spasa
dok se reke ne zaustave
no, i taj dan ce svanuti

Onda su dosle devedesete
tuzne i nesretne, fobicne
u udzbenike i u citanke
usle su bitange obicne

Kasno je da se panici
dali smo sansu
da se ludilo ozvanici
a sad smo prosto zgranuti

Mi smo bar imali neke veze
s' planetom i sa ljudima
znalo se ko togu nosi
a ko cvetic u kosi, o, blago ludima

Danas se laz odvazila
a zadnja bagra kroji moral
pa je OK koral
dignut oko nas

Ma, ****** se, devedesete
vas mogu jedino psovati
za vama niko nece zaliti
niti vam stihove kovati

Jednu ste mladost sludele
budite sretne
ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti

Ma, ****** se, devedesete
i vasa prica je gotova
i dabogda se nikad ne sete
svih ovih protuva i skotova

Kad zakon metlom zamane
ili ih pusti da se
medjusobno tamane
sto ima svojih prednosti, jos kakve
 
Djordje Balasevic
Ja nisam luzer

Rodjen pod sretnom zvezdom magicnom
ali nad ovom zemljom generalno tragicnom
cemu sam blizi triput pogadjaj
neko nad nama vrsi oglede
hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh dogadjaj


U supak kosmosa smo upali
mnogi su domobranci zauvek prolupali
caruje virus apatije
al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni, da l' ti bata
deluje ko gubitnik
ma nema sanse, sta ti je

Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
mene ne vuce oseka
s tobom je tretman poseban
svaki je dan dolce vita
i svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
bude za cipovku i frtalj kile cvaraka
olos mi veze ometa
ali kad dodjem kuci tu si ti
e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
to im je izvan dometa
 
Djordje Balasevic
Devojka sa cardas nogama

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O, to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali
neg' sto smo bili placeni
al' dobro, sad

Nosio sam sal od kasmira
i prsluk protkan tajnama
bas od takvih su je cuvale
tetke sa 'ladnim trajnama

K'o srna me je gledala
zalosnom pesmom sludjena
ta cije si, pile pirgavo
sto nisi meni sudjena, e da

Hej pusti kose pune polena
hajde bas u inat babarogama
hopla digni suknju iznad kolena
znam da krijes cardas
u tim lepim nogama

Rekoh joj bezi, mani se
i trazi bolje partije
premala je moja tambura
da te od kise sakrije

Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke
mene je tesko voleti, badava

Hej, doleti mala senice
tu, na moje zlatne civije
vatra sara tvoje zenice
razbij nesto i zaigraj ludo, divije
 

Čivutski Vrt​

Ako krocis u civutski vrt
na sedmo koleno cini ce pasti
i ko da nema drugih basti
di sve pupi i sve sljasti
di na miru mozes
seboj i bozure krasti
moja nesretna mati
htela me spasti savetom finim
al' morala je dotad znati
da ne sme kasti
sta da ne cinim


Sta je bedem neg' siroki zid
lako se zajasi ko stari cilas
mahovina ko astragan
da bez glasa smugne dragan
ukraj neba se lepeza mlad saran porcijas
ruka zavesu mice
trepte u tmini biserni zdenci
zbog neceg djurdjic uvek nice
bas u tisini i bas u senci

Necu skoro onim sorom
ne znam posle put odande
me sem coro, moja lolo
cu co soro pasa mande
vetar cvili i lelece
skini suknju i jelece
nit' ko mari, nit' ko zna
na cer mande cingara

Ako dirnes u civutski vrt
kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic
bices zedan kraj bunara
i siromah s puno para
sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic
ko u tudji vrt udje
crn lebac mesi u crnom plehu
eh, ne pozeli nista tudje
svi smrtni gresi u tom su grehu

Kao mrva iz dzepa
Truni se lako zivot protekli
da, rekli su mi da je lepa
ali bas tako, to nisu rekli
 
Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak il već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje

Drugari u frci, svi su dužni ko Grci, krupnih predloga par
Kad ono sto marona do prvog im završava stvar
Na starom Trgu Slobode večna revija mode i srce štrucka na tren
Neki plešući mantil, ne, nije njen
A nad Novim Sadom vetar konje propinje
Prolazi još jedan dan bez nje

*

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva, katkad poduprem šank
I tako, a stara garda iz kvarta još se loži na fank
I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu
Pa dobro, možda jedna na drugu, ali nikad na nju
A nad Novim Sadom vetar kači ordenje
Prolazi još jedan dan bez nje

*

I lelujam u centru kao fenjer na vetru, jesen protresa skut
Ne vredi, potrebno je bar dvoje da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku dok se šunjam u san
Da ne primete tamo da sam odsutan
A nad Novim Sadom primirje
Prolazi još jedan dan bez nje


Ankica (jos jedan dan bez nje)
 

Julia​

Tamburu mi prod'o Cigan
Slatkorečiv i prefrigan
Čukununuk prosjaka i begova
Omakne se prst na struni
Nesretna me pesma zbuni
Ne znam dal' ?e moja ili njegova?
Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio
Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio...

Darov'o mi knjigu rabin
Ubojitu k'o karabin
Ako umeš laž od laži probrati
Al' već odavno ne znam više dal' je čitam il' je pišem,
Ja zaustim a mudrac se obrati?
U mastiku suza kane
Muti čašu... Pa i dane zamuti
Ja sam sebe manji komad...
Veći deo čini Nomad
A taj čudak nešto bunca...
Njemu nikad dosta sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
Sin doktorov unuk popov
Odveo je u Zemlju Bez Snegova
U snove mi bosa bane...
Pripretim joj da zastane
Dal' je u snu moja ili njegova?
I tako... Krckam dane k'o orase
Šta zagorči ne mora se zagristi
Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naročito
Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom
 
Djordje Balasevic
Dodjoska

Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja
nisam puno mario za te Dodjose
vukla se ko kornjaca jedna jesen lenja
spori dani davno prodjose
pretio je da ce on
na put da mi stane
i da mu se sestre okanem

A mi smo samo
setali i pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato cvoraka
tih je dana zvonilo
u cast Malog Princa
i odvaznog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srecom bas tada sklopise
sto hiljada reci znam,
al' jedna mi fali
da nju kako treba opisem
i sram ga bilo, gospodo,
ko pomisli lose
al' ni nalik na druge Dodjose

Otad bas ne uzimam
svaku sto se pruza
srce se odupire, pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli,
a ruza je ruza
pa da na kraj sveta iznikne
ma da se redom postroje
odavde do coska
ni jedna ko moja Dodjoska
ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoska
 
Djordje Balasevic
Drvena pesma

Snio sam nocas nikad prezaljenu stvar
mog drvenog konjica
kanap i zvuk tockica, vrbice zvon
za mnom verni Sanco moj
u pohodu na Nespokoj

Snio sam jos i svoju prvu tamburu
kako ko nocna dama
iz juznog Amsterdama
iz izloga mene klinca zavodi
na smrtne grehe navodi

'Di je to drvo raslo
od kog je tesana
da l' se pod njime
neko nekada ljubio

Otkud u njemu izvor
svih mojih pesama
da l' je to znao
onaj ko ga je dubio

'Di je to drvo raslo
vrh kojih bregova
da l' nas je ista
kisa mladjane zalila

Ko mu je grane kres'o
mati ga njegova
cija je ruka lisca
s jeseni palila, da znam

Snio sam onda krevet, sav u cipkama
obesnu igru vatre, sklopljene salukatre
na uzglavlju ruza u intarziji
pod kojom smo se mazili

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan
novembar, izmaglica i kvartet dragih lica
maleni cun nasred luke pokisle
da me u vecnost otisne

'Di je to drvo raslo
spram kojih vetrova
da l' je pod njime
neko za nekim zalio

Sto ga je grom obis'o
mati ga Petrova
ko je u sake pljun'o
pa ga strovalio

Jedina moja mila, sto si me budila
bio sam tako blizu nalicja vremena
taji se jedno drvo u mojim grudima
gde li ce nesto nici iz toga semena
da znam
 
Djordje Balasevic
Eleonora

Na bogojavljensku noc
peku se kesteni, lome se pogace
a venci smokava i praporci se pokace
u prednjoj sobi mog bace
to je vec navike moc

Bez slova poziva
drustvo se sastalo pod istom ikonom
za crnim svapskim astalom
sto pamti svadbe i dace

Redak sam gost u starom kraju
al' znam sta misle i u snu
i oni mene kanda znaju
jer cak ni pripiti ni da pomenu nju

Cudna je zvercica strast
od one ljubavi zbog glupe svadjice
u buri cutanja potonule su ladjice
i minus na kraju salda

Da l' grom odabira hrast
ili se to pak hrast munjama nametne
za to bas nemam reci
Bog zna kako pametne
to je ta sudbina, valjda

Bila je moja zlatna sansa
a tek sam naceo svoj krug
moj mali verni Sanco Pansa
moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug

Oni ne pricaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
ukrstim politru i noc
i tu i tamo na taj krst se prikivam

Vec me i Dunav pretice
moja me senka spotice
al' nista me se ne tice
i malo sta me pomera i dotice
sem mozda nje

Kad djavo precepi spil
sve krene naopako
svale se vanglice, zadrema kum
il' nesto nisu ove London-stanglice
k'o kad god, u doba slavna

Pogresno uklopljen stil
kinesko posudje, salvete heklane
model iz izloga a cipele od preklane
no, rizling sve to poravna

Vec me Dunav pretice
vec me senka spotice
nista me se ne tice
nista me ne dotice
 
Djordje Balasevic
Mirka

Culi ste za Zlatni Bokal
to je jedan sumnjiv lokal
al' je kuvar pravi as
sedeo sam sam za stolom
pio viski s koka kolom
kada zacuh neki glas

Znam vas, pardon, s televizije
vi ste ponos nase nizije
moja kci od devet godina
sve vase pesme zna, bas svaki stih

Na te reci izvanredne
ponudih da sa mnom sedne
cekao je samo to
rece, hm, ja sam iz orkestra
ta sto peva mi je sestra
tu smo vec mesec i po

Mi vas ne bi maltretirali
al' bi nesto sad odsvirali
to je jedan slager licno nas
zelimo cuti vas cenjeni sud

Pa rece
Mirka, ljubavi jedina moja ti
ko te sada dirka i ko ti
pod prozore dolazi da ti svirka
Mirka, mozda bi i sretno ziveli
samo da si ti nasla pravi put
do mog tuznog srca

Rekoh da cu im pomoci
kol'ko je u mojoj moci
ali, ja sam pevac tek
rece, svi su producenti
promaseni dirigenti
niko od njih nema smek

Mi vec godinama sviramo
al' strasno slabo prosperiramo
poslusajte jos jedanput bar
ovo je prava stvar, veliki hit

Pricali smo posle dugo
o muzici, sta bi drugo
popili smo oho-ho
ja od tada slabo radim
stvarno, nije da se vadim
al' je razlog tacno to

Ta mi se interpretacija
javlja k'o halucinacija
proganja me, muci, vraca se
uvek, k'o bumerang
taj smesni, divni refren

O mila moja
 
Djordje Balasevic
Fina, lagana stvar

Tad jos nisam birao
ni gde, ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
"Pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar"

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k'o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali "To je taj, cudo od deteta"
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi "Kuci, stari moj"

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s' kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar
 
Djordje Balasevic
Hej haj bas nas briga

U mog babe para mlogo, hej
da izbrojis ne bi mog'o sve
pa se selom pripoveda da smo prave lole
ma, zavidi nam neki sitan svet
Ume zivot biti tmuran kad gledas od dole
budi zato sivi soko, pa se vini u visoko
hej, hej, hej, hej

Hej, haj, bas nas briga vozamo se na taljiga
zorom ili mrakom, sorom il' sokakom
nocu kad selo drema, kad nigde nikog nema
mi jurimo kroz noc

Jedared je baba bio kum
svirci su nas cekali uz drum
red bi bio da smo konje upregli u ceze
Al' taljige vole baba moj
jos kad sitno iz saraga tambura zaveze
onda zivot nema mana, brzi smo od aeroplana
hej, hej, hej, hej


Ste l' videli onog Varburga, obisli
mora bit' da je is'o u rikverc
 
  • Voli
Reactions: Tea
Спусти светла


spusti svetla.jpg
 
Djordje Balasevic
Gde bas sada da se zaljubim

Nemam vise dvadeset i nesto
sve sam manje onaj koga znam
zivot me je prevario vesto
gde bas sada da se zatreskam

Nemam vise trideset i nesto
ostade od vatre samo dim
sta cu tamo gde mi nije mesto
gde bas sada da se zaljubim

Kada srce pali kasnije
servis ne priznaje, nema garancije
ali nema ni rok trajanja
sta je tu je, nema kajanja
 
Djordje Balasevic
Kao rani mraz

Dolmom idu majski svatovi
nisu moji nego bratovi
to da je bratas mladji od mene
vise niko ni ne spomene

Svi redom pregli bele pegaze
da djurdjevak uz put ne gaze
tamburasa tri fijakera
sram ga bilo ko god zakera

Oprosti mi moja rano rana
oprosti mi, sreco Bogom dana
bez reci si na basamak stala
A, na moj zivot
ta je tvoja tuga pala
kao pokora, kao rani mraz

Gledala me jedna ista ti
ja sam jos i mog'o pristati
al' srce ono se k'o jare opire
retko ko do njega dopire

Oprosti mi, moja rano rana
oprosti mi, sreco Bogom dana
pod nebom je ognjeno i snezno
Al' malo sta jos ume
da ubije nezno, da ne primetis
kao rani mraz

Poljem idu svatovi, svatovi su bratovi
mlada prava partija, lepsa neg' bogatija
poljem ceze strucaju, momci uvis pucaju
muzika ne zastaje, sa dusom se rastaje
 
Djordje Balasevic
Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom
kroz trsku i šaš
a preko reke
noc je pala kao plast

Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj

O, srce ludo, ludi sni
vec se moji drugovi momcili svi
a ja sam hteo samo jedno
lepu protinu kci

Cudnom pesmom zvoni drum
te su zime svatovi dosli po nju
iz daleka neki svet
za mene tudj

I bas sam prosao sokakom
padao je prvi sneg
i jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose ko zna gde

Da se zenim imam kad
ja sam, eto, ostao momak do sad
i nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci

Jedan zivot miran, tih
nekad bacim kartu il' napisem stih
stvari teku
ja se drzim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne
i sve su vile, ma, sve su kraljice
i sve su nevazne naspram nje
 
Djordje Balasevic
Ljubav ne pobedjuje

Ljubav ne pobedjuje, nijedna od stotine
to su samo drevne zablude, vise izmisljotine
maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca
raznih muzikanata, glumatala i pisaca

Znam ljubav rusi zidine ponosa i tastine
ali bajke da pobedjuje to su budalastine
lako je izigraju, kao trsku slome je
nikoga ne porazi sem onoga u kome je

Romeo i Julija pravila su krsili
sitnim slovom poceli
pa krupnom tackom tu pricu zavrsili

Na vernost se zakleli, samo srca sledili
da je tuzno, tuzno je
al' nisam ubedjen da su pobedili

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije
takvi nikad ne pobedjuju, a to su kojestarije
utvrda bez strazare, poharama krunjena
naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena

Orfej se oglusio o pretnje i pridike
tamni Hades prosao pa opet ostao bez Euridike
nesretna Karenjina crni zar na auri
inicijal Puskina zorom ugraviran na kobnoj cauri

U kraj oka tinjaju mali zlatni grumeni
daj mi Boze stih da utesim jedan nosic rumeni
pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva
i mozda ne pobedjuje ali je zato nepobediva
 
Djordje Balasevic
Kere varošanke

Imo bi' ja sto god kasti i akonto ove vlasti ali necu
djavo je tu da me tera, ja sam tu da ne pretera
odolecu
briga mene za postene sto zastrane
za ministre, nadobudne i nastrane
briga me za razne mustre
notarose, mlade zustre
sto zanoce ko hetero, a osvanu na cetvero
imo bi ja što god kasti, ej
cerez cega, vidi jarca, slaba vajda od becarca
ja sam o´de zadnja susa, nema mene ko da poslusa


O imo bi' ja sto god kasti ne moz' otog rep izrasti, al izvin´te
vec sam bego preko baste
ajd jedared i vi kaste, il se skin´te
marim ja za bezboznike prve vrste
sto corisu levom dok se desnom krste
baska sto za nji´ne vredi nijedna od zapovedi
donacije vec otvore rajske dveri za zlotvore
imo bi' ja sto god kasti, ej

a s tim cu samo steci neke dusmane i jediveke
beleznike sto se mite
cinovnike nezasite
nacelnike i finanse
okan´te se, nema sanse

Lajte kere varosanke
kera sam i sam, odlicno vas znam
nedam na vas zute banke
lajte, samo znajte da vas ne slusam
dok je meni moje ljubice
moje bubice i golubice
man´te me se gracki kerovi
kad i niste neki zverovi

Imo bi' ja sto god kasti,
bilo bi tu da se masti, ali C
pre bi ti ja reko stosta pa da neznam kol´ko kosta
sada duplo C
ne pominjem te što su obrukali
iz mesta nas zandarima odrukali
dele zemlju i drumove
na zaove i kumove
zakunu se pa odaju
prepakuju pa prodaju
imo bi ja sto god kasti, ej

al' nateracu na vrat bedu
'ostaplere sve po redu
prefarbane stare kante
promasene muzikante
razne vojne liferante
i berzanske spekulante

Imo bi ja sta god kasti da se covek zaprepasti, paz´da nebi
svi to vide, svima jasno, samo ja da kazem glasno, dodj´te sebi
sto bi pric'o o dvolicnim barabama
o njima ce pisati po tarabama
da su krali, nisko pali
tudje snove prokartali
sve spiskali, sve popasli
i ispali nedorasli

imo bi ja sto god kasti, ej
pa da mene stigne kazna
da crvenim kad se sazna
da su mi pajdasi stari ordinarni sibicari
prevaranti zlatousti
lezilebi jedni pusti
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Djordje Balasevic
Lunjo

Lunjo, moj stari kofer
opet mirise na sive ceste
a tvoja soba na mandarine
i przen kesten

I toplo je tu
tu ispod tvog krova
o, dobro je tu
u zamku iz snova
pa sretna ti Nova

Lunjo, sad cu ti reci
i vise nikom i vise nikad
svako je od nas ponekom slican
al' ti si unikat

Procitas me, znam
od slova do slova
precutis to, znam
ko pametna sova
pa sretna mi Nova

Ti uvek znas najbolji nacin
s tobom lako stizem na tron
ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton

Ti si mali carobnjak
koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci
nek zure bez nas

Lunjo, ako me traze
ti slazi da sam odavno mrtav
spusti roletne i navij sat
na sredu, cetvrtak

A napolju mraz i magla i zima
a napolju mrak
al' ovde sve stima
odkad tebe imam
 
Djordje Balasevic
Na bogojavljensku noc

Na bogojavljensku noc
peku se kesteni, lome se pogace
a venci smokava i praporci se pokace
u prednjoj sobi mog bace

To je vec navike moc
bez slova poziva, drustvo se sastalo
pod istom ikonom za crnim svapskim astalom
sto pamti svadbe i dace

Redak sam gost u starom kraju
al' znam sta misle i u snu
eh, i oni mene kanda znaju
jer cak ni pripiti ni da pomenu nju

Cudna je zvercica strast
od one ljubavi, zbog glupe svadjice
u buri cutanja potonule su ladjice
i minus na kraju salda

Da l' grom odabira hrast
ili se to pak hrast munjama nametne
za to bas nemam reci bogzna kako pametne
to je ta sudbina valda

Bila je moja zlatna sansa
a tek sam naceo svoj krug
moj mali verni Sanco Pansa
moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug

Oni ne pricaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
ukrstim politru i noc
i tu i tamo na taj krst se prikivam

Vec me i Dunav pretice
moja me senka spotice
al' nista me se ne tice
i malo sta me pomera i dotice
sem mozda nje

Kad djavo precepi spil
sve krene naopako, svale se vanglice
zadrema kum
il' nesto nisu ove London-stanglice
ko kadgod u doba slavna

Pogresno uklopljen stil
kinesko posudje, salvete heklane
model iz izloga a cipele od preklane
no rizling sve to poravna

Vec me Dunav pretice
vec me senka spotice
nista me se ne tice
nista me ne dotice

Nikad ne pricaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
ukrstim politru i noc
i tu i tamo na taj krst se prikivam

Vec me i Dunav pretice
moja me senka spotice
al' nista mi se ne tice
i malo sta me pomera i dotice
sem mozda nje
 
Djordje Balasevic
Kao talas

Negde se pipnu nasi mali svemiri
kada vec pomislim da spavas
zasumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naidjes

U skoljke tvoga pupka leto zimuje
tu cuvas mrve sunca za nas
sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
dok kao talas nadires

I nista vise nije vazno
lice sveta zlobno i lazno
se raspline za cas
i niko vise nije bitan
svi su pesak prezren i sitan
pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
niz tvoje sapi zvezda pala
zalud te privijam uz sebe k'o uz krst
ti kao talas izmices

Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijas
ostavljas varljiv zalog pene u srcu
ove napukle stene koju razbijas
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top