Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

ca370ca21309fcb370da7bd600c121f8.jpg
 
Đorđe Balašević – Saputnik (Gde je moja Pegava?)

Na granici sam bio posle ponoći.
Mrak je moja boja, tu nema pomoći.
Carinik, još dečak, klimnuo mi glavom zvaničan i krut.
I samo lupio pečat. „Sve u redu, laku noć i sretan put“.

Put se odmotava ko dugi sivi šal.
Sutra će se stare koke picnuti za bal.
Takav dan se pamti, petnaest godina u vetar poslatih…
Dolaze svi maturanti, al’ će neki neke teško poznati.

Dosadne proslave mi dođu kao kazna,
ali svejedno idem, možda najzad saznam…
Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava…
Nije mi se javila nikad više.
Magija je prestala, negde mi je nestala kao leptiri pre kiše.

Gde je moja Pegi Su? – Nije ovde – rekli su.
– Oni su odselili, nemoj zvati.
Ostao je samo lik, mali verni saputnik,
mali svitac srebrni da me prati.

Promiču dani kao jablani uz drum.
Jutro već miriše na vanilu i na rum.
Gde su, kako se drže?
Baš da vidim šta je s dobrim đacima, oni se potroše brže.
Mi smo nekad bili generacija.

Dosadne proslave mi dođu kao kazna,
ali svejedno idem, možda najzad saznam…

Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava…
Nije mi se javila nikad više.
Magija je prestala, negde mi je nestala kao leptiri pre kiše.

Gde je moja Pegi Su? – Nije ovde – rekli su.
– Oni su odselili, nemoj zvati.
Ostao je samo lik, mali verni saputnik,
mali svitac srebrni da me prati.
 
Đorđe Balašević – Naopaka Bajka

U suterenu tunel ka nebesima…
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka…
Sumorna lica, nasamo sa gresima…
U hodniku bez povratka…

U crni grm se moja ptica zaplela…
Zaneta titrajima zvezde Danice…
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice…

Postoji plan da je anđeli ukradu…
Il bar na čas da je vrate među njih…
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu…
I traži rimu za glavni stih…

Na grad juriša nežna bela legija…
Januar prostire svoj prefinjeni sag…
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja…
Da zima pričeka njen trag…

Ne vrede priče koje znam…
Laže za oči pospane…
Izmišljam bajku, čudnu naopaku uspavanku…
Da od nje budna ostane…

Postoji put koji namernike bira…
Tajnovit drum… Uvek najboljima sklon…
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira…
I traži notu za taj ton…

Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš…
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna…
U tebi lanac zvecka tajnim alkama…
Bićeš ti majka majkama…

Postoji plan da te anđeli ukradu…
Il bar na čas da je vrate među njih…
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu…
I traži rimu za glavni stih…

Postoji put koji namernike bira…
Tajnovit drum… Uvek najboljima sklon…
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira…
I traži notu za pravi ton…
 

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali
neg' sto smo bili placeni
al' dobro, sad

Nosio sam sal od kasmira
i prsluk protkan tajnama
bas od takvih su je cuvale
tetke sa 'ladnim trajnama

Ko srna me je gledala
zalosnom pesmom sludjena
cije si, pile pirgavo
sto nisi meni sudjena, e da

Ref.
Hej pusti kose pune polena
hajde bas u inat babarogama
hopa digni suknju iznad kolena
znam da krijes cardas
u tim lepim nogama

Rekoh joj bezi, mani se
i trazi bolje partije
premala je moja tambura
da te od kise sakrije

Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke
mene je tesko voleti, pa da

Ref.

Hej doleti, mala senice
tu na moje zlatne civije
vatra sara tvoje zenice
razbij nesto i zaigraj ludo, divlje
 
Lađarska serenada

Da od silnih briga Bog posustane
pa me zamoli da ga odmenim
ne bi bilo lepo da mu dok ne ustane
svet na bolje promenim.

Ipak, kad već držim žezlo čudesno
zavar'o bih trag gromom plamenim
a dotle bih reku skren'o malko udesno
starim drumom kamenim.

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
i od djerma jos stanu trubiti
da ti bar s basamka gledam obraze
kad ih ne smem ljubiti.

Pa da me u sluzbu sam car pri'vati
teget mundir knap, dugmad dukati
da se kad medaljon kreneš pokazivati
nemaš čime brukati.

Pa da i tvoj baba podavije rep
i da drugi list pocne listati
jel'te, gospon-matroz, može l’ ovaj šlep
pod vaš oraj pristati.

Malen je sobičak srce bekrije
jednu jedinu moze primiti
al’ bez brige, sve da santa nebo prekrije
imaš di prezimiti.

Sad utuli fenjer, sakri šibicu
mesečev ću prah tek da istrunim
da u mraku lovim zlatnu ribicu
da joj želju ispunim.

Đorđe Balašević
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top