Svima koji kukaju na život, Duško Radović je napisao ovu posebnu poruku

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.316
Svima nama, kojima je lakše da kukamo kada nam je teško u životu, Duško Radović je predložio da
pročitamo i zapamtimo posebnu poruku koju je napisao za nas i nama sličnima...

Jer, moramo priznati da nema osobe koja, kao i mi, bar jednom nije zakukala kako joj je život težak,
kako nema ni volje, ni želje za življenjem, kako uvek ima nešto što nam u životu fali, kako nam je
teška sudbina...

Kao i mnogo puta do sada, aforizmi Duška Radovića su nas pokretali i motivisali da se duboko zamislimo
nad svojim rečima i postupcima i da život sagledamo iz jednog drugačijeg ugla, tako da hajde da probamo
da razumemo i zapamtimo ove mudrosti date - nama na dar:

“Malo je života bez šavova i zakrpa…

Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo.
E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu…

Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima,
nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova.

Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar!

E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.“

Meni je već lakše kada zamišljam da smo svi zakrpljeni i da ličimo na pačvork prekrivač...
Hvala Dušku za bisere koje nam je ostavio...
Drago moje pačvork društvo, grlim vas sve redom...

:vzagrljaj: :heart2::heart2::heart2:
 
Zivot nije tezak i lep je, ali brate go.vana i stoke koji gledaju da ti otezaju i pokradu i uniste sve sto radis, koliko volis u Srbiji...
To se toliko namnozilo da je bas puno lakse raditi posao bez pomoci u stranoj zemlji u odnosu na posao sa pomoci u Srbiji ali imas i tih milion pomagaca koji gledaju da ti otezaju, opljackaju , i pokvare sta god mogu , bez licne koristi...


Od malena se klinci uce da lome bilo sta sto je ispravno , od bus cekaonica, stakla, prozora na praznim kucama....prvo prozor posle upad, pa kradja pa milina...pa zahvalnost roditelja...
 
Zivot nije tezak i lep je, ali brate go.vana i stoke koji gledaju da ti otezaju i pokradu i uniste sve sto radis, koliko volis u Srbiji...
To se toliko namnozilo da je bas puno lakse raditi posao bez pomoci u stranoj zemlji u odnosu na posao sa pomoci u Srbiji ali imas i tih milion pomagaca koji gledaju da ti otezaju, opljackaju , i pokvare sta god mogu , bez licne koristi...


Od malena se klinci uce da lome bilo sta sto je ispravno , od bus cekaonica, stakla, prozora na praznim kucama....prvo prozor posle upad, pa kradja pa milina...pa zahvalnost roditelja...
Meni su ukrali celu kuću.. sve što se nalazilo u njoj, a kasnije su odneli i kuću...
svaku ciglu, gredu, crep, prozore. vrata, zidane ograde, kapije...

Ostao prazan plac...

A kuća beše velika, "na lakat", 5 soba... i sve ostalo...

I to u sred banatskog sela, gde su ulice "ušorene", gde je kuća do kuće...tamo gde živi 2.000 ljudi...
 
To postoji kao pitanje da li je bolje nadati se pre radovanja ili ne nadati se pre radovanja..

To su dva profila ljudi , vecina ne sme da se nada pre radovanja jer je sklona razocaravanju i padu i besu i mrznji i osveti i prebacivanju i svemu ostalom sto posle toga ide..

A postoji mali broj ljudi koji uzivaju i dok se nadaju i posle kad ostvaruju to sto se nadaju...dupli dobitak.....ali je mali broj ljudi....i oni ne treba da beze od te svoje osobine...jer je lako prihvataju i kad ne bude ono sto su se nadali...

Mozda je preciznija rec ocekivanje i nadanje....ili nesto izmedju..
 
"E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane."
Pre sam sama sebi pala teška, nego što sam se požalila na život. Definitivno ne ogovaram život kad me stigne neka negativa. Sebi pripisujem moć da svoj život obojim kako mi se ćefne, tako da nema život odgovornost prema meni, nego ja prema njemu.
 
Sigurna sam da smo svi heroji svojih života... bukvalno - heroji...
Mislim na malkice starije, koji su već nakupili dovoljno ožiljaka kroz vreme...

I zato sam sigurna da treba sa većom pažnjom da se ophodimo prema drugima, da budemo bolji
čak i prema nepoznatima, o našim najbližim da i ne govorim... često smo svedoci da ne poznajemo
ni svoje najbliže, niti njihove rane...

Žao mi je ljudi... žao mi je svih nas...
Svima treba pružiti zagrljaj i ruku spasa...
 

Back
Top