Svetkovanje subote ili nedelje?

[Glasnik.]

Нема контрадикторности, као што је било обрезање тела па дошло обрезање духа, тако када је васкрсао Христос, дошао је Дан Господњи - а то је недеља. И онда нема потребе да се понашамо као да Христос никада није живео и васкрсао.

Ovo sto kazes nije istina.

Imas li biblijski tekst za to sto kazes?

A kakve veze ima subota sa nedeljom?
To su dva razlicita dana.
Da padaju u isti dan pa da kazes:
Sada smo ovaj dan svetkovali zbog toga a sada ga svetkujemo zbog ovoga.
Ali to su 2 posebna dana.

Nigde Bog nije ukinuo 4 zapovest.

I u vasim zapovestima ne stoji: svetkuj nedelju radi vaskrsenja.
Vec stoji: sest dana je Bog stvarao sedmog odmorio.
Dakle vi svetkujete nedelju radi sunotnog odmora ne radi vaskrsenja.

Evo dokaza:

https://www.pravoslavna-srbija.com/molitve/molitva-protiv-hulnih-pomisli/

 

[Владан]

 

[RIA77]

Ovo sto kazes nije istina.

Јесте, истина је и тебе боли то што је истина. Историја каже да није забележено да је било ко "прописао" недељу, већ су рани хришћани богослужења имали недељом. Та идеја коју ти покушаваш да протуриш да је неко тамо нешто "прописао" па су људи ето јадни морали то да усвоје, историја каже да тако није било. Недеља је био радни дан и хришћани су у време прогона ишли тада на богослужења, то о чему ти пишеш је прописивање недеље као нерадног дана, а не прописивање недеље као дана за молитву. А тај недељни слободни дан је дошао у четвртом веку, а хришћани су тада већ дуго ишли недељом у цркву.

Imas li biblijski tekst za to sto kazes?

Ти причаш мало из историје па мало из Библије, како сад идемо од историје на Библију па ваљда опет треба да стигнемо до историје ?

A kakve veze ima subota sa nedeljom?

Има, пошто је Христос васкрсао у недељу, као онда субота више није седми дан, као што више нема ни обрезивања. Као што и сам знаш, Бог тражи од човека чисто срце, а не да се држи суботе као да ништа друго не постоји. Тако и пророци говоре Израиљском народу.

 

[robivek]

Има, пошто је Христос васкрсао у недељу, као онда субота више није седми дан,

E kako ovo skonta zivota ti...?
...i koji je dan subota onda danas,jel mozda treci ili petti ???

као што више нема ни обрезивања

Tako je,nema trelesnog obrezanja ali duhovnog svakako ima - dakle mi danas obrezujemo nasa srca.

. Као што и сам знаш, Бог тражи од човека чисто срце,

...hmmm,a jel to neka nova NZ-na zapovest koja nije vazila u vreme SZ-ta ?
...u smislu da ranije Bog nkije trazio od coveka da ima cisto srce nego je trebao drzati neke zapovesti,ismedju kojih i zapovest o suboti ali da u vreme NZ-ta to ne vazi jer je danas bitno imati cisto srce...!?

Pa dobro prijatelju jel citas ti uopste sta pises...!??????

а не да се држи суботе као да ништа друго не постоји. Тако и пророци говоре Израиљском народу.

...a ko ti to rece ?
Koliko ja znam zapovest u svetkovanju subote se i dalje drzi kao sto se drze i sve ostale zapovesti Gospodnje.

 

[Маки]

Da ne ulazim opet u diskusiju o ovoj temi važno je napomenuti da, iako je nedelja kao dan Gospodnji naravno najvažniji dan u sedmici, subota u Pravoslavnoj Crkvi ipak nije izgubila element dana odmora a to se ogleda kroz dan odmora od posta. Subotom, sem na Veliku subotu, nikada nije strogi post a prema kanonima ne bi trebao biti post uopšte. Pravoslavna Crkva nikad nije zamijenila subotu za nedelju i rani hrišćanski izvori znaju razlikovati sabbaton i kyriaki (subotu i dan Gospodnji nedelju).

 

[robivek]

Da ne ulazim opet u diskusiju o ovoj temi važno je napomenuti da, iako je nedelja kao dan Gospodnji naravno najvažniji dan u sedmici,

Lajkovao sam ti citavu poruku ali bih ovo izdvojio - kako si stekao utisak da je znacaj dana kada je Isus vaskrsao podignut na nivo sedmicnog praznovanja ?
Nesporno je da je taj dan bio najvazniji u ljudskoj istoriji nakon pada u greh i to hriscani nikadfa ne smeju zapostaviti ali kako se i zasto taj dan sveo na sedmicno praznovanje kada u Pismu ne postoji nikakav parametar koji bi nam ukazivao na obavezu od takve prakse ?

subota u Pravoslavnoj Crkvi ipak nije izgubila element dana odmora a to se ogleda kroz dan odmora od posta. Subotom, sem na Veliku subotu, nikada nije strogi post a prema kanonima ne bi trebao biti post uopšte. Pravoslavna Crkva nikad nije zamijenila subotu za nedelju i rani hrišćanski izvori znaju razlikovati sabbaton i kyriaki (subotu i dan Gospodnji nedelju).

Formalno donekle ovo stoji ali se ne govori,dakle ne propoveda i ne praktikuje.
A zasto ?
Pa zato sto 4-ta Bozja zapovest nalaze sistematski pristup svetkoanja sedmog dana u formatu 6+1 ( u smislu da se sest dana radi i svrsavaju svi poslovi dok se u sedmom svi ti poslovi obustavljaju ) dok pravoslavlje ( a nazalost i sav ostali "hriscanski"svet) ovo uopste ne praktikuje !

 

[Маки]

Lajkovao sam ti citavu poruku ali bih ovo izdvojio - kako si stekao utisak da je znacaj dana kada je Isus vaskrsao podignut na nivo sedmicn og praznovanja ?
Nesporno je da je taj dan bio najvazniji u ljudskoj istoriji nakon pada u greh i to hriscani nikadfa ne smeju zapostaviti ali kako se i zasto taj dan sveo na sedmicno praznovanje kada u Pismu ne postoji nikakav parametar koji bi nam ukazivao na obavezu od takve prakse ?

Pa i u Pismu su se hrišćani okupljali na prvi dan nedelje a to je dan koji mi danas znamo kao nedelju.

Formalno pravcno donekle ovo stoji ali se ne govori,dakle ne propoveda i ne praktikuje.

Pa eto vidiš da se iskopa koga interesuje. A lako se nađe. Plus se praktikuje. Otvori pravoslavni kalendar i isprati da subotom nema strogog posta.

 

[robivek]

Pa i u Pismu su se hrišćani okupljali na prvi dan nedelje a to je dan koji mi danas znamo kao nedelju.

A kakve veze ima versko okupljanje sa odredbama iz 4-te Bozje zapovesti ???

Pa eto vidiš da se iskopa koga interesuje. A lako se nađe. Plus se praktikuje. Otvori pravoslavni kalendar i isprati da subotom nema strogog posta.

A kakve veze ima postiti ili ne postiti sa odredbama iz 4-te Bozje zapovesti ???

 

[Маки]

A kakve veze ima versko okupljanje sa odredbama iz 4-te Bozje zapovesti ???

Pa to ti je dokaz da je i nedelja od početka hrišćanstva bila bogosluženi dan što je i danas. I to ne bilo kakav već dan kad se "lomio hljeb" što označava Sv. Pričešće. Dakle od apostolskih vremena je nedelja dan kada se služila Sveta Tajna Pričešća kao osnov hrišćanskog bogosluženja.

A kakve veze ima postiti ili ne postiti sa odredbama iz 4-te Bozje zapovesti ???

Pa i post je aktivnost od koje se odmara i to jako teška aktivnost. Dakle dan odmora od posta je značajna stvar. To ti pokazuje da Pravoslavna Crkva nije zaboravila subotu.

 

[robivek]

Pa to ti je dokaz da je i nedelja od početka hrišćanstva bila bogosluženi dan što je i danas. I to ne bilo kakav već dan kad se "lomio hljeb" što označava Sv. Pričešće. Dakle od apostolskih vremena je nedelja dan kada se služila Sveta Tajna Pričešća kao osnov hrišćanskog bogosluženja.

I opet ponavljam pitanje - kakve veze ima dan za bogosluzenje,verski obredi ili celo bogosluzenje sa odredbama iz 4-te Bozje zapovesti ????
Molim te budi konkretan i ukoliko treba pogledaj jos jednom na kraju ovog komentara kako je definisana zapovest o svetkovanju sedmog dana.

Pa i post je aktivnost od koje se odmara i to jako teška aktivnost. Dakle dan odmora od posta je značajna stvar. To ti pokazuje da Pravoslavna Crkva nije zaboravila subotu.

Ljudi nisu pozvani da sest dana sedmicno poste dok u sedmom prekidaju post - taman posla kad bi tako bilo,pomrli bi ljudi veoma brzo i stvorio bi se visak hrane na svetskom nivou...
Dakle post nije teska aktivnost od koje bi se ljudi trebali zamarati nego bi to trebalo biti uobicajeni dan u tvom zivotu,da prosto niko drugi osim Boga ne zna da ti postis...dakle ako radis radis a ako li odmaras onda odmaras.

Evo ti 4-te Bozje zapovesti jos jednom,da imas neke konkretne smernice u svojim odgovorima:

2 Mojs.20,8-11:
"...Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga..."

 

[Glasnik.]

Јесте, истина је и тебе боли то што је истина. Историја каже да није забележено да је било ко "прописао" недељу, већ су рани хришћани богослужења имали недељом. Та идеја коју ти покушаваш да протуриш да је неко тамо нешто "прописао" па су људи ето јадни морали то да усвоје, историја каже да тако није било. Недеља је био радни дан и хришћани су у време прогона ишли тада на богослужења, то о чему ти пишеш је прописивање недеље као нерадног дана, а не прописивање недеље као дана за молитву. А тај недељни слободни дан је дошао у четвртом веку, а хришћани су тада већ дуго ишли недељом у цркву.


Ти причаш мало из историје па мало из Библије, како сад идемо од историје на Библију па ваљда опет треба да стигнемо до историје ?

Има, пошто је Христос васкрсао у недељу, као онда субота више није седми дан, као што више нема ни обрезивања. Као што и сам знаш, Бог тражи од човека чисто срце, а не да се држи суботе као да ништа друго не постоји. Тако и пророци говоре Израиљском народу.

Pa nije tako.

Crkva svetkuje vazmeno otajstvo svakog osmog dana, koji se s pravom naziva danom Gospodnjim ili nedjeljom.
(SC 106
http://hbk.hr/dokumenti-hbk/nedjelja-dan-gospodnji/

Imali ste Rimski kalendar i pokretni dan nazvali danom gospodnjim i slavili svaki taj osmi dan.
A on je jednom bio ponedeljak jednom utorak jednom sredu, cetvrrak, petak itd.
Kako je dosao na red.

Tek u 4 veku pocinjete da slavite svake nedelja i to kao dan odmora ne kao dan vaskrsenja, i sto jasno pokazuje da ovo nije neko apostolsko ucenje koji su oni ustanovili na neznabozackom kalendaru.
Niti su apostoli uspostavili nedelju.
Jer nisu ziveli do 4 veka.
Svetkovanje nedelje pocinje u drugom veku.
Pa posto tada nije bilo sedmice vec osmodnevnice ili devetodnivnice,

u 4 veki hriscani prihvataju sedmivu i tada pocinje da se svetkuje svaka nedelja ali kao dab odmora.

 

[Glasnik.]

Rimljani su progonili jevreje pa su podkacivali i hriscane jer su ih smatrali jevrejima jer se okupljaju subotom.
Pa su poceli da se okupljaju svakog osmog dana ppöo rimskom kalendaru.
Da bi se tako razlikovali od jevreja i zastitili.
Јuliјanski kalendar јe uveo Јuliјe Cezar 45. godine pre nove ere i koristio se u celoј Evropi do 16. veka, kada su države počele da prelaze na Gregoriјanski kalendar. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeјi 325. godine hrišćanska crkva јe prihvatila Јuliјanski kalendar za svoј zvaničan kalendar.

Svaki osmi dan je bio odmor i zvali su ga dan gospodnji.
Kao pokretan dan, padao je na svaki dan sedmice.
Tako da je od drugog veka dan gospodbnji bio od ponedeljka do nedelje

 

[Маки]

I opet ponavljam pitanje - kakve veze ima dan za bogosluzenje,verski obredi ili celo bogosluzenje sa odredbama iz 4-te Bozje zapovesti ????
Molim te budi konkretan i ukoliko treba pogledaj jos jednom na kraju ovog komentara kako je definisana zapovest o svetkovanju sedmog dana.

Pa nema veze. Jesam ti rekao da su rani hrišćani razlikovali subotu i nedelju. Ali vi osporavate praksu da se svetkuje nedelja kao dan Gospodnji što je pogrešno. Hristovo vaskrsenje je najznačajniji događaj ljudske istorije i stoga je logično da se svetkuje na dan kada se i dogodilo. A novi zakon pod kojim smo mi od nas zahtjeva da držimo vječnu subotu.

Ljudi nisu pozvani da sest dana sedmicno poste dok u sedmom prekidaju post - taman posla kad bi tako bilo,pomrli bi ljudi veoma brzo i stvorio bi se visak hrane na svetskom nivou...
Dakle post nije teska aktivnost od koje bi se ljudi trebali zamarati nego bi to trebalo biti uobicajeni dan u tvom zivotu,da prosto niko drugi osim Boga ne zna da ti postis...dakle ako radis radis a ako li odmaras onda odmaras.

Bogami je post itekako teška aktivnost. A slažem se da ne treba da se hvališeš time.

Evo ti 4-te Bozje zapovesti jos jednom,da imas neke konkretne smernice u svojim odgovorima:

2 Mojs.20,8-11:
"...Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga..."

Tako je zapovijest tako glasi ali je suština tog dana da bude posvećen Bogu. Nije fora bila da Izrailjci bace sve četiri u zrak i da ih boli briga za sve ostalo već je subota bila zapovijeđena kao dan posvećen Bogu kad su se prinosile žrtve i kad je bilo molitveno raspoloženje. E pa nama je svaki dan takav. Svaki dan je subota. Previše jevrejski gledate na subotu. I oni su od subote napravili maltene Boga i snebivali su se ako neko ogriješi o subotu i najmanje. Subota je zbog čovjeka zbog stvorena a ne obrnuto.

 

[Маки]

Pa nije tako.

Crkva svetkuje vazmeno otajstvo svakog osmog dana, koji se s pravom naziva danom Gospodnjim ili nedjeljom.
(SC 106
http://hbk.hr/dokumenti-hbk/nedjelja-dan-gospodnji/

Imali ste Rimski kalendar i pokretni dan nazvali danom gospodnjim i slavili svaki taj osmi dan.
A on je jednom bio ponedeljak jednom utorak jednom sredu, cetvrrak, petak itd.
Kako je dosao na red.

Ne, dan Gospodnji je uvijek bila nedelja.

 

[Glasnik.]

tjedan​

tjedan (sedmica), razdoblje od 7 dana koji se periodično ponavljaju; naziv tjedan (slovenski teden, ukrajinski tyžden’, češki týden, poljski tydzień), nastao je od praslavenskoga *tědьnъ, u značenju »taj dan« (koji se vraća nakon sedmice). Tjedan od 7 dana uveden je u II. tisućljeću pr. Kr. u zapadnoj Aziji. U Babilonaca se oslanjao na mjesečeve mijene. Sedmi, četrnaesti, dvadeset prvi i dvadeset osmi dan u mjesecu bili su posvećeni molitvi i smatralo ih se nepovoljnima za ishod poslova. U Židova su tjedni tekli kontinuirano bez obzira na mjesece (bez interkalarnih dana kao u Babilonaca). Broj 7 ima vjersko značenje; sedmodnevni tjedan povezan je s biblijskom pričom o stvaranju svijeta, a sedmi dan počinka (hebrejski šabbat) poštovao se vrlo strogo. U starom se Egiptu vrijeme računalo na dekade (godina je bila razdijeljena na 36 dekada s imenima 36 zvijezda); po dekadama su računali i Grci. Rimljani su imali tjedan od 8 dana prema nundinama, sajmovima koji su se održavali svaki deveti dan. U Rimskom Carstvu sedmodnevni je tjedan općenito uveden tek pod kršćanskim utjecajem (kršćanstvo je primilo židovski tjedan, zamjenjujući subotu kao dan odmora nedjeljom) i propisan zakonom 321. godine. Sedmodnevni tjedan po uzoru na židovsko-kršćansku tradiciju preuzeo je i islam (petak je dan odmora). Pod utjecajem islama
https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=61510

Emperor Constantine eventually established the seven-day week in the Roman calendar in AD 321.

 

[Glasnik.]

Rimski kalendar.
https://slidetodoc.com/rimski-kalendar-kalendar-rimljani-kalendar-nazivaju-fasti-a/

Julianski kalendar.
http://community.vcoins.com/julian-calendar-january-1-45-bc/

Nazivi u sedmicidolaze iz Vabilona, gdje su Sunce i Mesec i 5 golim okom vidljivih planeta. Kako je rastao uticcaj Vavilona i zidovstva, tako je rimski sedmica od 8 dana sve manje bila u upotrebi.

 

[robivek]

Pa nema veze.

Pa ako nema veze onda to znaci dqa pravoslavlje ne drzi 4-tu Bozju zapovest ili jos preciznije - ne svetkuje subotu !

Jesam ti rekao da su rani hrišćani razlikovali subotu i nedelju.

Mozda te nisam dobro razumeo jer si akcentirao nedelju u pogresnom kotekstu...

Ali vi osporavate praksu da se svetkuje nedelja kao dan Gospodnji što je pogrešno.

Tako je i to ne osporavam ja nego Sveto Pismo jer tamo ne postoji ni jedan pisani nalog da se dan Hristovog vaskrsenje svetkuje onako kao sto se treba svetkovati sedmi dan u sedmici u skladu sa 4-tom zapovescu.

Hristovo vaskrsenje je najznačajniji događaj ljudske istorije i stoga je logično da se svetkuje na dan kada se i dogodilo. A novi zakon pod kojim smo mi od nas zahtjeva da držimo vječnu subotu.

A odkad je ljudska logika postala parametar na osnovu kojeg cemo odlucivati za nasu versku praksu ?
Jedini princip kojeg mozemo ili jos preciznije moramo popstovati jeste "tako rece Gospod" a to sto kazes Gospod nije rekao nego neki "logicar"dok su ostali prihvatili njegov kojeficijenat intelegencije kao autoritet koji ce im biti relevantan za njihovu versku praksu.

Bogami je post itekako teška aktivnost. A slažem se da ne treba da se hvališeš time.

Jesi li ikad imao Biblijski post,onako kako se zaista treba postiti ?
I jel se secas kako nas je Isus savetovao u vezi posta ?

Tako je zapovijest tako glasi ali je suština tog dana da bude posvećen Bogu.

A posvecujes Ga Bogu tako sto ne radis nijednog uobicajenog posta secajuci se na Bozje stvaranje !

Nije fora bila da Izrailjci bace sve četiri u zrak i da ih boli briga za sve ostalo

Ne znam ko ti ovo rece prijatelju,prvi put od tebe cujem...da te neko nije slagao pa da na osnovu toga donosis ozbiljne zakljuccke ?

već je subota bila zapovijeđena kao dan posvećen Bogu kad su se prinosile žrtve

i kad je bilo molitveno raspoloženje. E pa nama je svaki dan takav. Svaki dan je subota. Previše jevrejski gledate na subotu. I oni su od subote napravili maltene Boga i snebivali su se ako neko ogriješi o subotu i najmanje. Subota je zbog čovjeka zbog stvorena a ne obrnuto.

A gde ovo nadje prijatelju,Bogu su se prinosile zrtve na dnevnoj osnovi i to nema apsolutno nikakvu dodirnu tacku sa odredbama iz predmetne zapovesti.
Pa citirao sam ti je,gde ovde nadje zrtvovanje il bilo koji drugi ielemenat bogosluzenja ?

 

[Маки]

U Rimskom Carstvu sedmodnevni je tjedan općenito uveden tek pod kršćanskim utjecajem (kršćanstvo je primilo židovski tjedan, zamjenjujući subotu kao dan odmora nedjeljom) i propisan zakonom 321. godine. Sedmodnevni tjedan po uzoru na židovsko-kršćansku tradiciju preuzeo je i islam (petak je dan odmora). Pod utjecajem islama
https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=61510

Emperor Constantine eventually established the seven-day week in the Roman calendar in AD 321.

Sporna tvrdnja. Konstantin u tekstu proglašenja nedelja danom odmora nigdje ne pominje da se mijenja subota, subota se nigdje ni ne spominje. I još značajnije nedelja je kao dan odmora proglašena za SVETOVNA lica ne CRKVENA. To uopšte nije bio crkveni zakon niti ima nekih konkretnih dokaza da ga je Konstantin donio pod uticajem hrišćanske Crkve.

 

[Glasnik.]

Katolici kazu ovako:

Sve sto je trebalo cinbiti u subotu, mi smo preneli na Gospodnji dan... Eusbius, Commentaria in Pslamos 91, P. G. 23, 1172.

Zasto bi prenosili nesto ako se to do tada izmedju 3-5 veka nije praktikovalo???


Mario regitzi, poznati katolicki liturgista, pise:

Posto su hriscani poceli da uzivaju mir, Rimska crkva , da bi olaksala paganskim masama prihvatanje vere, nasla je za pogodno da ustanovi 25 decembar kao rpaznik Hristovog rodjenja (Bozic) da bi hriscane odvratila od paganskog praznika kojis se slavio 25 dezembar u cást nepobedivog sunca, Mitre pobednbika tame.
Citat Y S B. Sunday observance in Early Cristianity, p. 260.

TO TI JE TADASANJI EU; izmisli novi zakon, novi praznik da pokrijes stari..

Bog nije dao osam ili devet zapovesti nego 10.

Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome, kriv je za sve.
Jakov 2,10.

 

[Маки]

Pa ako nema veze onda to znaci dqa pravoslavlje ne drzi 4-tu Bozju zapovest ili jos preciznije - ne svetkuje subotu !

Svetkujemo subotu tako što svaki dan držimo subotu posvećujući svaki dan Bogu. Svi rani hrišćanski pisci su uniformni po ovom pitanju.

Mozda te nisam dobro razumeo jer si akcentirao nedelju u pogresnom kotekstu...

Tako je i to ne osporavam ja nego Sveto Pismo jer tamo ne postoji ni jedan pisani nalog da se dan Hristovog vaskrsenje svetkuje onako kao sto se treba svetkovati sedmi dan u sedmici u skladu sa 4-tom zapovescu.

A opet imamo na dva mjesta u Pismu zapise da su se hrišćanima nedeljom okupljali i pričešćivali što nam ukazuje da je to bila ustaljena praksa.

A odkad je ljudska logika postala parametar na osnovu kojeg cemo odlucivati za nasu versku praksu ?
Jedini princip kojeg mozemo ili jos preciznije moramo popstovati jeste "tako rece Gospod" a to sto kazes Gospod nije rekao nego neki "logicar"dok su ostali prihvatili njegov kojeficijenat intelegencije kao autoritet koji ce im biti relevantan za njihovu versku praksu.

A tako reče Gospod nam govori da su se hrišćani okupljali nedeljom.

A posvecujes Ga Bogu tako sto ne radis nijednog uobicajenog posta secajuci se na Bozje stvaranje !

A nedelju posvećujem Bogu sjećajući se Hristovog vaskrsenja koje je novo stvaranje svijeta.

Ne znam ko ti ovo rece prijatelju,prvi put od tebe cujem...da te neko nije slagao pa da na osnovu toga donosis ozbiljne zakljuccke ?

Pa samo govorim da je subota u Starom zavjetu imala poseban značaj i da nije bila samo dan odmora već je suština tog praznika bilo da se taj dan posveti Bogu.

A gde ovo nadje prijatelju,Bogu su se prinosile zrtve na dnevnoj osnovi i to nema apsolutno nikakvu dodirnu tacku sa odredbama iz predmetne zapovesti.
Pa citirao sam ti je,gde ovde nadje zrtvovanje il bilo koji drugi ielemenat bogosluzenja ?

Ali su se prinosile i subotom.i to su bile posebne žrtve subotom.
"To je subotna žrtva paljenica svake subote, osim svagdašnje žrtve paljenice i naljeva njezina." (Brojevi 28:10).

 

[robivek]

Ne, dan Gospodnji je uvijek bila nedelja.

Ne Maki,dan Gospodnji jeste formulacija koja ima nekoliko znacaja od kojih je najbitniji onaj da je to onaj slavan dan iz buducnoisti...
...dok sto se tice dana u sedmici,subota je bila taj dan kojeg su ljudi trebali dozivljavati i nazivati danom Gospodnjim i to je direktno nalozeno od Boga.
Evo Biblisjkog dokaza:

Isa.58,13.14:
"...Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći riječi,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše."

 

[Glasnik.]

.


POGLEDAJMO ISTORIJSKE IZVORE:

Konstantin je 306 posle Hrista u Brritaniji proglasen kao Augustus i potpisnik je edikta kroz kojeg je vrhovni kajser Galerijus 311. promovisao podnosenje hriscana.
Kroz njegovu Konstantinovu pobedu nad Maxentiusa kod Ponte Molea (Moliv most) isrped Rima 312 zauzeo je celi zapad. I kroz nadvladjivanje Liciniusa 324 osvojio je Univeralnu monarhiju.
Preokretom od obozavatelja SUNCA obratio se hriscanstvu .
Tako su nastale postepne etape religiozne politike.
330 krajem njegove vlade pojcala se tendencija da se neznabostvo ogranicici i da se hriscanstvo ucini drzavnom religijom.
K. je umro u pripremi rata sa Persijancima posto je primio krstenje.
IZVOR: Veliki HERDER LEKSIKON STRANA 635.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
Izvor: DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

VIDLJIVI DOKAZ ZA NEVERNE TOME:

Ovde imate sliku tog teksta iz herder leksikona:

https://2img.net/r/ihimg/photo/my-images/811/sontag2.jpg/

Kada je Konstantin prihvatio hriscanstvo i svi su hteli onda.
Onda su se desile promene.
Jedna od tih promena je ZAKONSKI uvodjenje nedelje kao dana odmora sa katolicma.
Dotle se nedelja nikako nije slavila kao Dan odmora vec od 2 veka pored subote kao dan vaskrsenja.
To pocinje u 3 veku.
Dotle je uvek subota bila dan odmora.

Zbog olaksanja neznaboscima napravljeni su mngi ustupci.
Promenjena je subota na nedelju a onda prekrstvana da je to sada kobajagi radi vaskrsenja iako postoji praznik uskrs.
Posto se u to vreme u hriscastvu jos uvek svetkovala i subota pocela je i nedelja, islam nasuprot tome uzima petak.

Nedelja je progurana kao danas EU ZAKONI.
Ista prica se ponavlja.

Kada pogledate istoriju, ocigledno je jasno su katolici uspostavili nedelju sa Konstantinom.

Zasto ostali hriscani slave katolicki papski dan odmora namesto Bozje subote koja se do 4 veka slavila u hriscastvu???

Promenili su na dan sunca da bi neznabosce lakse pridobili u hriscanstvo a i valjda samom Caru konstantinu kao dotadasnjem obozavaocu sunca u dan nedljni olaksali?

Promenili Bozju zapovest?

 

[Маки]

Ne Maki,dan Gospodnji jeste formulacija koja ima nekoliko znacaja od kojih je najbitnije ono da je to onaj slavan dan iz buducnoisti...

Tako je a za hrišćane se nedelja naziva danom Gospodnjim jer je to dan Hristovog vaskrsenja.

...dok sto se tice dana u sedmici,subota je bila taj dan kojeg su ljudi trebali dozivljavati i nazivati danom Gospodnjim i to je direktno nalozeno od Boga.
Evo Biblisjkog dokaza:

Isa.58,13.14:
"...Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći riječi,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše."

Nije sporno da je u Starom zavjetu subota bila glavni dan posvećen Bogu.

 

[Glasnik.]

Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova. Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)


Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno... Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)

 

[Glasnik.]

Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.


Nedelja je katolicka ustanova..
zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)

Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. bile su jos stroze poostrene i svuda civilni psolovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)