Pa pošto si ti spoznao biče koje jeste,ti koji jesi -jesi genije...E kad si genije ,iznesi kako da rešimo ovu ekonomsku krizu u Srbiji-to je za tebe
naprosto sitnica...Pazi,znaš da kredita od MMF novih nema i da je time otežano podizanje novih kredita za popunu budžeta kod Svetske
banke i banaka Pariskog kruga...Oslanjanje samo na fiskalnu politiku...
Pošto si OTVORENOG UMA-oči su uprte u tebe...
Unaprijed se izvinjavam postavljaču teme na skretanje sa topika...ali nadam se da će i to doprijenijeti nečemu...osim ako neće.
A za tvog sunarodnika Ajnštajna (coviaxe) ili pak za Teslu tvrde da su genijalci...pa zašto oni nisu riješili ekonomsku situaciju svijeta???
...E kad si genije ,iznesi kako da rešimo ovu ekonomsku krizu u Srbiji-to je za tebe
naprosto sitnica...Pazi,znaš da kredita od MMF novih nema i da je time otežano podizanje novih kredita za popunu budžeta kod Svetske
banke i banaka Pariskog kruga...Oslanjanje samo na fiskalnu politiku...
Pošto si OTVORENOG UMA-oči su uprte u tebe...
Vidiš, Ja zaista imam ideju i način da se to ostvari...ali ko će to da izvede? JA? Sam po Sebi za Sebe? a vi da sjedite i da aplaudirate ili pak da sudite...da li sam dobar ili loš?
Pa ne ide to tako!
Da bi se ideja pojedinca mogla ostvariti i na kolektivnom nivou potrebna je volja svakog pojedinca tog kolektiva da i on doprinese nešto njenoj manifestaciji. Svako, stoga, na sebe treba da preuzme odgovornost za onoliko koliko može da doprinese ostvarenju takve realnosti u jednom SADA.
Kada bude vrijeme za to, a bit' će...Ja ću ponuditi rješenje. Za sada, ispričat' ću ti šta se desilo na lokalnom nivou u srpskoj zajednici Melburna, 10 dana ranije:
Naime, 5-6 sedmica ranije, jednog kolegu slikara (srbina) zadesio je moždani udar, paraliza desne strane tijela...odvežen je u bolnicu, nije mogao da govori 10-tak dana, nije mogao da pomijera desnu ruku itd... Ja sam za taj slučaj čuo 2 dana poslije tog događaja. U istom momentu mi se otvorio portal prema univerzumu i shvatio sam da energija samog univerzuma želi kroz mene da mu pomogne...da ga liječi. Zatvorio sam oči, dopustio sam...bilo je veoma snažno...kosa na glavi mi je stojala uspravno 2 minuta. Drugi prijatelj koji me je telefonom obavijestio o stanju onog prvog, bio je dvadesetak sekundi na putu ka Cafe-u u kojem sam sjedio...tako me je i zatekao sa zatvorenim očima i kosom koja je stajala uspravno.
Poslije te ‘seanse’ liječenja rekao sam mu da će onaj naš prijatelj da bude sasvim u redu (trebat' će mu određeno vrijeme iscjeljenja) ali da će se vratiti u normalu...
Sat poslije otišli smo zajedno do bolnice da ga obiđemo...nije bilo lako gledati nekoga koga znaš a da više sa njim ne znaš da komuniciraš na uobičajen način...
Par sati kasnije, u meni se pojavila snažna želja da mu dalje pomognem, ovaj put razmišljajući o tome 'šta će kada izađe iz bolnice'? Poznato nam je bilo tad da on nema finansijku 'sigurnost' te sam u istom momentu započeo akciju (humanitarnu), organizujući Izložbu slika, grafika, fotografija, skulpture, ponajviše njegovih radova ali takođe i radova umjetnika širom Australije, uključujući i moje... Nisam čekao niti mnogo pitao za savjete, jednostavno pozvao sam umjetnike koje poznajem i pitao ih da li žele da budu dio akcije koju organizujem, da doprinesu poneki svoj rad koji bi bio prodat na zamišljenoj Izložbi-aukciji. Većina se odazvala bez razmišljanja...samo jedan od njih je bio čak i protiv (iz nekih svojih razloga, čak me je ubjeđivao da ne činim ništa)...Uglavnom, Izložba, koja je zamišljena da traje jedan dan, je trebala da se završi aukcijom iste te večeri...i tako je i bilo...Skupili smo 34.000 dolara i još uvijek se javljaju ljudi koji žele da doprinesu i da nešto kupe kako bi nešto i sami doprinijeli toj akciji. Sav prikupljeni novac dajemo ovom prijatelju u stopostotnom iznosu da sa njim čini šta mu je najpreče.
Ono što se pokazalo tokom ove akcije jeste jednostavnost pristupa, i moć te jednostavnosti. Pošto je ideja bila moja, nisam želio da tražim mišljenja niti da pitam za savjete drugih, ali sam zato pitao za pomoć svih onih koji su u Sebi i po Sebi shvatili moju istinsku namjeru. Svi koji su se priključili akciji, radili su svoj dio posla 'bez pitanja', onako kako najbolje znaju i umiju...a očekivanja i nije bilo. Odatle, svaki onaj koji je učestvovao u akciji, preuzeo je na sebe potpunu odgovornost za dio posla za koji se sam ponudio. Naravno, zahtijevao sam da budem obaviješten o progresiji svakog tog dijela akcije jer sam takođe, samim preuzimanjem vođstva, preuzeo i odgovornost koja tome odgovara. Pošto sam izričito zahtijevao da se moja ideja prati onako kako sam je ja zamislio, a ipak dozvolio svima da odlučuju o svom dijelu posla koji su preuzeli, akcija je tekla bez stresova, bez nepotrebnih sukoba mišljenja...i sve se završilo spontano i iznad očekivanja ljudi koji su to posmatrali sa strane. Svi koji su se ponudili da budu dio akcije podredili su svoju volju jednom zajedničkom cilju a vođstvo akcije su svjesno prepuštali meni. Na kraju te večeri se pokazalo da su i sami ljudi, koji su došli da kupovanjem radova doprinesu finansijkom uspjehu akcije, bili zadovoljni i uzdignuti na frekvenciju saosjećajnosti sa čovjekom kojemu pomažu.
Ovaj primjer pokazuje i jedan veoma jednostavan način na koji se situacija čovjeka na muci može izmijeniti u jednm danu, efikasno i bezbolno.
Svako ko je učestvovao u akciji (umjetnici i kupci) bili su dobitnici. Umjetnici su dobili zahvalnost čovjeka koji se našao u nezavidnoj poziciji kao i sopstvenu satisfakciju proizašlu iz davanja a kupci su dobili i zahvalnost i radove kao i satisfakciju davanja...hoću reći, u toj akciji nije bilo gubitnika. U toj akciji, takođe, nije bilo razloga za suprotstavljanje, iako se jedan od pozvanih pokušavao suprotstaviti ideji ali niko nije bio uvučen u njegovu ponudu...jednostavno, onaj koji nije za nešto i nije važan za ostvarenje toga nečega. Takav je bio pristup tom incidentu.
Ono što dalje hoću reći a što može biti jedan mali uvod u rješenje krize koja vlada Srbijom jeste...postoji,
uvijek postoji put i način, ukoliko IMA VOLJE...
Ova akcija je pokazala, na jedan jednosatvan način, da kolektiv treba slijediti ideju jednog čovjeka, činiti sve da se ta ideja što uspješnije i što brže realizuje, a samim tim i postane primjer drugima u kolektivu da čine nešto drugo, da prate ideju nekog drugog čovjeka, koja je uzvišena i koja ima potencijal da mijenja realnost kolektiva koji joj pomaže da zaživi. Ako bi se na takav način činili 'Izbori' vođa u društvu, u kolektivu, tada ne bi smo imali potrebu za političarima, jer sve što bi smo tad trebali jeste naša volja da prepoznamo i podržimo ono što se rodi kao potencijalna vrijednost u bilo kojem članu kolektiva.
Politika bi tada bila apsurd, jer članovi kolektiva bi tad činili sve da svaki član tog kolektiva ostvari svoju ideju na najbolji mogući način, ali ne samo pričom već djelom. Sva birokratija društva bi bila suvišna, jer tada ne bi smo morali tražiti od 'državnih organa' niti dozvole za rad niti besmislene dugotrajne razgovore ljudi kojih se uopšte ne tiče ono što se određenog dijela kolektiva i te kako tiče. Određeni dijelovi kolektiva bi odlučivali tad, sami za sebe, šta im je najvažnije, šta je prioritetno a šta nije za činiti i podržavati. Tada, takođe, ne bi mogli da se stvaraju 'bogati' na račun siromašnih, već bi 'bogati' bili bogati svojim davanjem kolektivu čiji su integralni, nerazdvojivi dio...umjesto što to danas postaju halapljivim uzimanjem...otimanjerm...krađom. Takve Ne-Svejsne akcije bile bi samo u memoriji, u prošlosti, ali za takve akcije ne bi bilo razloga...uzimajući u obzir da vašim novcem i ne bi mogli da upravljaju ljudi kojima do vas i nije stalo...već vaši bližnji, VI, članovi kolektiva koji bi takođe imali učešće u svakoj akciji koja se direktno tiče i vas i njih. Policija bi bila apsurd, takođe, jer svako bi tad činio sve da se svakom članu kolektiva omogući normalan život bez stresova i potrebe da smišlja načine kako da dođe do sredstava za život.
Eto, to je, ukratko, potrebno Srbiji da svoj način izbornih kampanja kolektiva izmijeni u srži, da odustane od dosadašnjeg načina prenošenja odgovornosti sa sebe, sa pojedinca u kolektivu na zamišljeni 'VRH' tog kolektiva, jer tada ne bismo imali razloga da nekoga okrivljujemo za izdajstvo, za pronevjeru, za krađu...jer bi smo bili aktivni učesnici, odgovorni za stvaranje kako pojedinačne tako i kolektivne realnosti.
.
.
.
Ovo je samo mali korak, i malo objašnjenje ideje...a sudeći po reputacijama na ovom forumu, pitam se kome ja sve ovo i pišem
...TEBI????...pretpostavljam samo onima koji to već kao i ja veoma dobro ZNAJU.
A primijetio si vjerovatno da nisam pomenuo pozajmicu novaca od nekih tamo banaka...pa nisam. Razlog tome je što niko uistinu i ne treba da pozajmljuje ništa od nikoga...SVE ŠTO NEKOME TREBA VEĆ POSTOJI U SAMOM KOLEKTIVU...potrebna je samo Svjesna distribucija dobara i volja za stvaralaštvom. Sam kolektiv bi takvom distribucijom i voljom omogućio ne samo uzdizanje pojedinaca i njihovih ideja nego i svoj sopstveni opstanak, tačnije NAPREDAK. Uzdizanjem ideja pojedinaca u kolektivu, njenom manifestacijom, i sam kolektiv bi tad dosegao visinu na koju i tu ideja uzdigne.
Princip je jednostavan ali pretpostavljam da ćeš već da kažeš da je utopijski, idealistički. (a nadam se da nećeš, mada dovoljno te znam iz tvojih pisanja...ipak držim svoj RAZ-UM OTVORENIM...iznenadi me...dopušteno ti je...
)
),
a pokažite šta ste to vi novo i mudro smislili ili do čega ste došli mišljenjem...
)
