Sveta Tajna Krštenja

Узми са мог албума коју хоћеш па постави овде. У класичном стилу су: св.Антоније Велики, св.Амвросије Оптински, Света Тројица (новозаветна), св.Александар Свирски, итд.
Pa to sam video nego to su sve do jedne moderne ikone nikako ne DREVNE, oprosti ali neznam o čemu pričaš:aaa:
 
________
ТОМОС
Свете Цркве Христове,
која држи свето крштење дано
од Бога и осуђује разна крштења
вршена од јеретика
Од многих средстава кроз која се ми спасавамо, спојених узводећим степенима у једно, и повезаних истим циљем, прво је свето крштење предано од Бога светим Апостолима. Оно је такво, да без њега сва друга немају дејство (јер, ако се ко не роди водом и духом, каже Он, не може ући у Царство Небеско). Било је потребно и заиста неопходно да се установи рођење различито од првог рођења, које доводи човека у овај смртни живот, тајанственији начин–који нити почиње нити се завршава у покварености – кроз који би нама било могуће да следимо Извршиоца нашег спасења, Исуса Христа. Јер вода и крстионица постају мајчина утроба, и оно што је од ње рођено постаје њеним дететом, као што Златоуст говори. И Дух који се уздиже над водом врши дејство Бога који обликује заметак. И као што се Господ, након полагања у гроб, после три дана вратио у живот, тако и верни, покривени водом уместо земљом, троструким погружењем оличавају на себи благодат тридневног васкрсења. Свесвети Дух, осењујући воду, освећује је да би тело било просвећено видљивом водом и да би душа могла да прими освећење од невидљивог Духа. Јер, као што вода у котлу прима топлоту ватре, тако се и вода у крстионици енергијом Духа претвара у Божанску силу која очишћава и удостојава усиновљења оне који се овако крштавају. Али, они који се крштавају на другачији начин (кропљењем и поливањем – нап. прир.), уместо да примају очишћење и усиновљење, показују се нечисти и синови таме.
Ево већ три године се поставља питање могућности примања јеретика који приступају нама, тј. њиховог крштења које се врши супротно Предању светих Апостола и Божанских Отаца, и супротно обичају и пропису Саборне и Апостолске Цркве. Божијом милошћу однеговани у Православној Цркви и држећи се канона светих Апостола и божанских Отаца, знајући једино нашу Цркву као Једну, Свету, Саборну и Апостолску, ми прихватамо само њене Свете Тајне и због тога само њено Божанско крштење. А Свете Тајне јеретика, које су изум покварених људи, нису вршене онако како је Свети Дух наредио светим Апостолима и као што их Црква Христова до данас врши. Тако, знајући их као стране и туђе целом апостолском Предању, ми их се гнушамо заједничком одлуком. Стога, оне који долазе к нама, ми примамо као обесвећене и некрштене следећи заповести нашег Господа Исуса Христа Који је рекао ученицима: Крстите у име Оца и Сина и Светога Духа, као и светих и божанских Апостола који наређују да се они који приступају крсте са три погружења и појављења (из воде), и да свако погружење буде праћено призивањем Имена Свете Тројице. Такође, следећи светом и равноапостолном Дионисију, који каже: ''Онај који долази међу нас, пошто свуче сву одећу погружава се три пута у крстионицу у којој је вода и освећено уље, уз призивање Пресвете Тројице, затим се запечаћује Боготворним миром, и одмах потом постаје учесник у тајанственом чину Евхаристије!''
Следећи такође Другом и Петошестом Васељенском Сабору који наређују да они који нису крштени троструким погружењем и појављењем из воде, или при сваком
_________
2
појављењу није призвана једна од Божанских ипостаси, већ су крштени другачије, имају се сматрати некрштенима када приступају Православљу.
Ми стога, следујући овим светим и Божанским правилима, држимо да се крштења јеретика имају одбацити и избегавати са гнушањем – будући да нису правилна и да су страна Божанским уредбама, тј. бескорисна вода која, по речима светих Амвросија и Атанасија Великог, не даје освећење, нити уопште користи у очишћењу грехова. Оне који приступају у Православну веру из лажног крштења ми примамо као некрштене и без опасности их крштавамо, по апостолским и саборским канонима на којима је Света, Саборна и Апостолска Црква, заједничка мајка свих нас, чврсто изграђена.
Овим нашим заједничким решењем и одлуком, ми запечаћујемо овај наш Томос, који је у сагласности са апостолским и саборским одлукама, потврђујући га нашим потписима.
У години спасења 1756.
КИРИЛО, Божијом милошћу Архиепископ Константинопоља (Новог Рима)
И Васељенски Патријарх.
МАТЕЈ, Божијом милошћу Папа и Патријарх
Великог града Александрије и судија васељене.
ПАРТЕНИЈЕ, Божијом милошћу Патријарх
светог Града Јерусалима и целе Палестине.
 
св. Козма етолски..правила , томос о крштењу, Велики требник...све што имаш о светој тајни крштења...нека ово буде наша заједничка тема :ok:
Имате све то у пдф.формату од Никодима Милаша. Само укуцај на Гугл: "црквени канони". Тако је лакше, да не тражим по мојој архиви сада.

А у вези иконе: не мораш је постављати овде већ само види па упореди.
 
__________________________________________________________ПРАВОВЕРЈЕ___________
АКО НЕКО НЕ ЗНА ДА ЛИ ЈЕ КРШТЕН
Учења Васељенских Сабора
и њихова тумачења∗
Исто се тако установљује у погледу деце: сваки пут, када се не нађу поуздани сведоци, који могу доказати, да су одиста крштена, а она сама због своје доби нису кадра тачно одговорити, да ли им је тајна дарована била, треба их без сваког колебања крстити да их таква неизвесност не лиши очишћења толиком светињом.
72. правило Картагенског Сабора
(стр. 180. Зборник правила, еп. Никодим
Милаш, Нови Сад 1886.г.)
Следујући канонским одредбама отаца одређујемо и за младенце (тј. децу): сваки пут када се не могу наћи поуздани сведоци који би несумњиво потврдили да су крштени, и када они сами због малолетства не могу дати потребан одговор о Светој Тајни која им је дата, треба их без икакве недоумице крстити: да их такво незнање не лиши очишћења толиком светињом.
84. правило Трулског (Пето-Шестог) Сабора из 691. године1.
(стр. 97. Зборник правила, еп. Никодим
Милаш, Нови Сад 1886.г.)
Тумачења
Зонара. У божанском символу вере научени смо да исповедамо једно крштење. Пошто је Господ рекао: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3, 5), свети оци су, следујући одредбама најстаријих отаца, зато одредили, да ако постоји сумња по питању крштења неких лица, када они сами не знају да ли су крштени, због малолетства или потпуног несавршенства свога узраста, и не може се наћи нико ко би знао и посведочио да су крштени – да се без сваке сумње крсте, то јест без препреке која потиче одатле што се не зна јесу ли крштени. А ово одређујемо, кажу, са тим циљем, да због незнања или сумње у то јесу ли крштени или нису, не би били лишени толиког очишћења овом светињом и да не би остали, по речима Господњим, ван Царства Божијег.
∗ Преузето из књиге ''Погружење истинско крштење'', Смедерево, 2003 г.
1 Пети Васељенски сабор у Константинопољу из 553. године и Шести Васељенски сабор у Константинопољу из 680. године нису оставили правила иза себе, него је уместо тога 691. године сазван Трулски сабор, који се понекад назива и Пето-Шести, који је надокнадио оно што је пропуштено и саставио укупно 102 правила. Правила овог Сабора Православна Црква поштује једнако као одредбе Васељенских Сабора. Сабор је одржан у Трулској царској палати у Константинопољу. Саборска акта је својим потписима потврдило 213 отаца, међу којима и четворица источних патријараха.
___________________________________________________________ПРАВОВЕРЈЕ___________
2
Аристин. Они који не знају или немају сведочанство о томе да су крштени треба да буду крштени.Сви они који не знају да ли су крштени у своме детињом узрасту, и за које се не налазе никакви поуздани сведоци који тврде да су они несумњиво крштени, треба да буду крштени без икакве недоумице.
Валсамон. Оци који су се сабрали у Картагини, које помиње ово правило, исповедајући једно крштење, према мисли светог Символа, одредили су у 72-ом (83) правилу, да они за које кажу да су крштени као деца, а можда и нису, буду крштени, ако нема поузданих сведока који потврђују да су крштени. Дакле, следујући њима, оци су у овом правилу одредили исто то што су заповедили и оци који су се састали у Картагини, то јест – да се крсте они за које постоји сумња да су крштени, ако они сами не могу да потврде, јер не знају шта је било са њима док су били деца, нити постоје сведоци који би потврдили о њиховом крштењу; јер треба се чувати да услед такве недоумице деца некако не буду лишена божанског крштења и Царства Небеског које се кроз крштење дарује, по речи Господа који вели: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3, 5). А ово је узакоњено стога што неки нису дозвољавали да се такви крсте, да не буду они који прекрштавају већ прекрштене. О томе су много пута биле расправе у Синоду. Јер се појављивала сумња треба ли крштавати купљену децу, коју су из хришћанске земље у ропство одвели скити или агарени, да би их потом продали Грцима. Неки су говорили да су они пошто су узети у ропство из хришћанске земље можда тамо били крштени у детињству и зато их не би требало изнова крштавати. Али већином су се држали мишљења да их треба крстити, јер они сами не знају јесу ли крштени у детињству и нема никога ко би посведочио о њиховом крштењу. За оне пак који су узети у ропство из неверничких земаља одређено је: такви да се крсте без одлагања, ако не покажу сведоке да су крштени након узимања у ропство. У дане најсветијег патријарха кир-Луке дошли су на Синод агарени и када су од њих затражили да приме крштење рекли су да су раније већ били крштени у својим земљама; а када су их упитали како је то могло да се догоди, они су одговорили да постоји обичај да се сва агаренска деца крсте код православних свештеника. Али ово није било прихваћено, јер су морали да чују да се крштење које траже неверници од хришћана не тражи искрено и са православном намером, него ради телесног лечења. Јер код агарена постоји веровање да њихова деца постају бесна и имају задах својствен псима ако не приме хришћанско крштење; и зато траже крштење, не као средство које очишћује од сваке душевне прљавштине и даје божанску светлост и освећење, него као лек или као заклињање. Неки од њих су говорили да имају православне мајке и да су по њиховој ревности крштени код православних; али ни то није било прихваћено, јер нису понудили сведоке који би то посведочили, а они су чак били осуђени јер лоше говоре о себи тиме што вери приступају неправилно. Зато је и било дозвољено да се сви такви крсте.
Словенска крмчија (85). Ако не знају нити имају сведока да су били крштени, нека се крсте.
Тумачење: Они који не знају да ли су у детињству били крштени, а нема ни неких поузданих сведока који би им без сумње потврдили да су крштени, без икакве препреке да се крсте.
___________________________________________________________ПРАВОВЕРЈЕ___________
3
(Преузето из књиге: Правила Светих
Васељенских Сабора са тумачењима,
издање Москва 1877.)
 
imgres




images



imgres
 
__________________________________________________________ПРАВОВЕРЈЕ___________
АКО НЕКО НЕ ЗНА ДА ЛИ ЈЕ КРШТЕН
....................
___________________________________________________________ПРАВОВЕРЈЕ___________
3
(Преузето из књиге: Правила Светих
Васељенских Сабора са тумачењима,
издање Москва 1877.)
Ето ти... и где је ту магија? Магији нису потребни докази...
 
Pa zar se ti nisi vratila Budi!:eek:
Јел то одговор на моје питање?

Ако имаш да кажеш нешто везано за тему, изволи реци.
Да расправљам са тобом о свом приватном животу не желим.. нити је ова тема место за то...
 
Крштење се не понавља, јер је оно духовно рођење; и као што се човек једанпут рађа, тако се једанпут и крсти. Зато је и речено у Символу вере: Исповедам једно крштење.

Ovim je sve receno.Krstenje se NE SME ponavljati..
Dobro nepaniči, čekaj nije sve baš tako postoje pravila koja nalažu da se krštenje ponovi ako nije pravilno urađeno, tj. sa tri pogruženja.
Kaže se:krštenje se neponavlja zato što se verovatno podrazumeva da je ono urađeno ispravno, a ako nije???
 
Крштење се не понавља, јер је оно духовно рођење; и као што се човек једанпут рађа, тако се једанпут и крсти. Зато је и речено у Символу вере: Исповедам једно крштење.

Ovim je sve receno.Krstenje se NE SME ponavljati..
Читај тему пажљивије, тачније прочитај последнњу реченицу из Догматике аве Јустина Ћелијског у Стефановом првом посту, обојена је црвеном бојом. Непотпуно крштење се не понавља него се допуњује. А ако је неправилно (неканонско) онда и није крштење па мора да се исправи. Само ако је човек крштен правилно онда се не понавља такво крштење. А ако није сигуран или се не сећа човек да ли је крштен и тада треба да се крсти да случајно неби остао некрштен. И тада може да се деси да је већ био крштен па се поново крстио. Дакле, немој да си буквалиста него мало озбиљније и поштеније приђи проучавању православља.
 
Poslednja izmena:
Dobro nepaniči, čekaj nije sve baš tako postoje pravila koja nalažu da se krštenje ponovi ako nije pravilno urađeno, tj. sa tri pogruženja.
Kaže se:krštenje se neponavlja zato što se verovatno podrazumeva da je ono urađeno ispravno, a ako nije???
A gde to pise da se krstenje ponavlja ako nije pravilno uradjeno?:eek:
I sta je bitno..sustina ili forma?:think:
 
A gde to pise da se krstenje ponavlja ako nije pravilno uradjeno?:eek:
I sta je bitno..sustina ili forma?:think:
i JEDNO I DRUGO JE BITNO...s TIM DA SU POGRUŽENJE DANAS SVELI NA NEBITNU FORMU....У обреду тајне крштења најважнија је радња троструко погружавање у воду онога који се крштава, при чему свештеник изговара речи: Крштава се слуга Божји (каже се име које је кум наменио) у име Оца — амин, и Сина — амин, и Светога Духа — амин. Ово погружавање означава сахрањивање старог и васкрсавање новог човека, јер претставља Спаситељеву смрт и васкрсење.[8]
DAKLE OVDE SE NAVODI ŠTA JE NAJVAŽNIJE
 
Јел то одговор на моје питање?

Ако имаш да кажеш нешто везано за тему, изволи реци.
Да расправљам са тобом о свом приватном животу не желим.. нити је ова тема место за то...
Pa dobro,:think: pitam te samo jer si u klubu rekla da se vraćaš Budi:eek: a sada učestvuješ u temi o pravoslavnom krštenju. Zbunjujuće, zar ne?:shock:
 

Back
Top