Svet želi da bude obmanut ...

[Borac za prava zivotinja]

Choveku nije ni potrebna istina za funkcionisanje , potrebna je svrha .
Tako da su se istine krojile da budu dobre svrsi , i da bi opravdao svrhu , nametnutu ili svoju , chovek se obmanjivao i krojio istine .

Pre neki dan dobila sam na čitanje izuzetno zanimljivu knjigu filozofskih crtica jednog našeg psihijatra. Tu sam naišla na inspirativnu misao:

Skidanje i rušenje mitova, kao smisao života.

Da li je to isto što i:
Ko se protiv Boga nije pobunio, nije ga ni spoznao?

Ovde "mit" treba shvatiti u širem smislu: mit kao idealizacija, bajkovita i ulepšana predstava o mestu, događaju, istorijskom trenutku, drugim ljudima i – nama samima. Mit je i davanje epiteta herojskog sasvim običnim delima, atributa plemenitog nečemu što je podrazumevajuće i očekivano humano, pridavanje važnosti nebitnom ili uobičajenom. Svetu se, izgleda, može ugoditi, ako mu serviramo mit koji će mu – kroz razne falsifikovane mehanizme (lažnu umetnost, lažnu ljubav, lažne religije i ideologije, lažno saosećanje) – uliti lažnu nadu, lažnu sigurnost, ili lažnu predstavu o sopstvenoj veličini/malenkosti u ljudskom poretku. A kada zatreba, tj. kada svet uđe u posebno osetljiv i kritičan trenutak, onda – poput pretećeg prstića ("no, no ... niste bili dobri") – iskrsne, npr, priča o predstojećem armagedonu.

pre nego se zapitamo da l je covek sposoban za spoznaju, treba da se zapitamo da li velike , tajne istine uopste postoje?

Samoobmana je najveci majstor obmane!

Ni istina nije utabana staza, već trag koji ne mora uvek biti ispravan. Možda zaista ne postoje nikakve velike i misteriozne istine, ali nas obmanjuju da postoje. I činjenica je da ljudski rod voli da čeprka po škrinji punoj tajni. To je odličan lek za dokolicu i pumpanje sopstvenog ega (mada se od prepumpavanja može izroditi i neka psihoza). Recimo, na banalnom primeru: direktor je otpustio nekolicinu zaposlenih, pod izgovorom svetske ekonomske krize. Otpušteni radnici ne veruju da je to razlog; oni misle da je reč o uroti (neko im je smestio, neko želi njihov deo pogače), i vremenom će ubediti druge i sebe da su otpušteni jer je nekome smetao njihov kvalitet – što može biti tačno, ali i ne mora, ali je ljudima lakše da prevaziđu stres ako na stvari gledaju kroz prizmu koja im najviše odgovara. Sto puta izgovorena laž (čak i nesvesna) postaje istina. Jedina istina – kao proverljiva - jeste da je otpuštenim ljudima teško. S druge strane, obmana može biti mnogo: počevši od toga da je razlog zaista ekomonska kriza, pa sve do toga da su otpušteni radnici uopšte bili sposobni za taj posao.

Ako si već ti upotrebila reč "svet" onda ti treba i da objasniš šta pod time podrazumevaš.

Svet smo, naravno, mi – svet kao svetina, kojom se manipuliše zarad nekih i nečijih interesa. Ili je i priča o manipulaciji, vladarima iz senki, namerno oslobođenim virusima iz laboratorija, takođe mit? Možda nam odgovora da živimo u obmani ko smo i gde smo, jer je tako lakše skinuti sa sebe bilo kakvu odgovornost za ono što se dešava oko nas. Koliko puta ste čuli da je neko rekao "nisam mogao/la ništa ... viša sila"?

 

[muzjak]

Svet smo, naravno, mi – svet kao svetina, kojom se manipuliše zarad nekih i nečijih interesa. Ili je i priča o manipulaciji, vladarima iz senki, namerno oslobođenim virusima iz laboratorija, takođe mit? Možda nam odgovora da živimo u obmani ko smo i gde smo, jer je tako lakše skinuti sa sebe bilo kakvu odgovornost za ono što se dešava oko nas. Koliko puta ste čuli da je neko rekao "nisam mogao/la ništa ... viša sila"?

E sad se vratimo na ono Samoobmana je najveci majstor obmane!
Dakle svet sam sebe obnanjuje. Postavljam ja pitanje - koliko je važno nama običnim građanima da li neko vlada iz senke ili namerno oslobađa viruse ili šta još? Mislim, kolika je važnost baviti se nečim za šta se nema tačan odgovor već je u domenu nagađanja? Kolika je važnost ako znamo da nikakvim svojim aktom ne možemo doći do pravih podataka? I onda se rasprava svede na prepucavanje onih koji VERUJU u teoriju zavere i onih koji o tome govore na osnovu činjenica (kojih je doduše malo ili ih nema). Milion je mogućnosti a istina je jedna. Ali mi odgovor po prirodi izgleda moramo da imamo. Pa koliko je to dobro što nam mašta radi, toliko umemo da budemo i obmanuti. I svako ko daje svoja mišljenja misli da zdravo i logično razmišlja. A činjenice? Za činjenice se uzima šta se stigne. Izbor je veliki pa uzmi šta ti odgovara i zadovolji sebe. U međuvremenu umemo da budemo odvučeni sa nekih za nas važnijih ličnih problema baveći se svetskim problemima i zaverama. Da bar možemo nešto da rešimo na svetskom nivou čak i kada bi smo znali pravu istinu... Pored tolikog broja "istina" kada bi ste i plasirali pravu istinu, ko bi vam verovao. Bila bi izgubljena u moru različitih i često protivurečnih informacija.
I kakve sada običan čovek odgovore može ovde da da sem da se upeca.
Ali ovaj svet bi bio daleko bolji kada bi ljudi manje sami sebe obmanjivali i kada bi pomislili da je možda i tačno ono što neko o njima govori. Kada bi sebe nepristrasno sagledavali, što nije ni malo lako. Ali ovo je već druga tema.

 

[*BILJA*]

Ima razlike izmedju samoobmane i obmane. Samoobmana je u ponekim trenucima, nuznost.
Ona je ta koja upije prvi udarac, u smislu: Ne, to ne moze biti istina. neko se prevario, to nije istina...
To je dragocen trenutak (ja sam ga iskusila licno)...

Koja je razlika?

Ja bih to nekako uporedila sa Pontijem PIlatom i Judom.

Ako svi znamo (a znamo) ko su ta dvojica, u cemu je razlika?

Pilat priespituje sebe samog!

Posle razgovora sa Hristom i zato je njegov lik tako slozen (kao i samoobmana). U pocetku on je siugran u svoju odluku, kasnije je preispitije, svejedno, to ne menja ono sto se na kraju ipak desilo..

Mislim, mozda sam ja promasila temu, ali je tema dusu dala za ovakve "promasaje", pa time i ovaj apsurd da na njoj poredim Pilata i Judu

Kad se bolje pogleda, na nama je samo da prihvatimo ili odbijemo apsurd zivota: Samoobmanu kao najgoru obmanu i svesnu samoobmanu koja je ponekad (kao sto rekoh, smao trenutno- jedino moguce resenje u datom trenutku)...Mozda, opet, bas zato sto nas zivot cesto stavi u neke sulude situacije ,mi mozemo bar da izvucemo pouku...

 

[Bratislav90]

ili

Mundus vult decipi, ergo decipiatur – izreka koje se pripisuje Petroniju.


Da li to znači da je čovek, kao nesavršeno biće, nesposobno za spoznaju nekih velikih, tajnih istina, i da ga treba obmanjivati kako bi bio koliko toliko-zadovoljan u životu punom njegovih malih, i samo za njega bitnih (kvazi) istina? To bi značilo privid kao život, iluziju kao istinu, ideale i ideologije kao sofisticirane instrumente za postizanje jednog, jedinog cilja – obmane, tj. uljuljkivanja u svet za koji se, uz servirana lažna obećanja, očekuje da će biti bolji.
Da li je potreba za (samo)obmanom zaista deo čovekovog karaktera, kao linija manjeg otpora?
Ako "svet" želi da bude obmanut, ko ga obmanuje i zašto? Ko je "svet", a ko su majstori obmane?

Procitaj samo Erih From Bekstvo od slobode . Lv 1 literatura

 

[muzjak]

Ima razlike izmedju samoobmane i obmane. Samoobmana je u ponekim trenucima, nuznost.
Ona je ta koja upije prvi udarac, u smislu: Ne, to ne moze biti istina. neko se prevario, to nije istina...
To je dragocen trenutak (ja sam ga iskusila licno)...

Koja je razlika?

Ja bih to nekako uporedila sa Pontijem PIlatom i Judom.

Ako svi znamo (a znamo) ko su ta dvojica, u cemu je razlika?

Pilat priespituje sebe samog!

Posle razgovora sa Hristom i zato je njegov lik tako slozen (kao i samoobmana). U pocetku on je siugran u svoju odluku, kasnije je preispitije, svejedno, to ne menja ono sto se na kraju ipak desilo..

Mislim, mozda sam ja promasila temu, ali je tema dusu dala za ovakve "promasaje", pa time i ovaj apsurd da na njoj poredim Pilata i Judu

Kad se bolje pogleda, na nama je samo da prihvatimo ili odbijemo apsurd zivota: Samoobmanu kao najgoru obmanu i svesnu samoobmanu koja je ponekad (kao sto rekoh, smao trenutno- jedino moguce resenje u datom trenutku)...Mozda, opet, bas zato sto nas zivot cesto stavi u neke sulude situacije ,mi mozemo bar da izvucemo pouku...

Ja ću da se ubijem.
Što da se ne ubijem?

 

[Miroslav Milovanovic]

Ja ću da se ubijem.
Što da se ne ubijem?

Zasto se ubiti?Zivot je tako lep.Kazem to ja u nekim poodmaklim godinama.U zivotu ima milion mogucnosti da ga covek ucini zanimljivim,pa i ovaj virtuelni svet je velika zanimacija i razonoda.No,slazem se da je bolji stvarni zivot od onog koji milioni ljudi zive gledajuci ili slusajuci razne savremene kutije.
Sve one kojima je dosadno,posebno mlade, pozivam da za pocetak sa ljudima iz drugih zemalja pocnu da grade virtuelne gradove i drzave tj. Novu civilizaciju koja bi prestavljala njihov bolji svet.

 

[muzjak]

Zasto se ubiti?Zivot je tako lep.Kazem to ja u nekim poodmaklim godinama.U zivotu ima milion mogucnosti da ga covek ucini zanimljivim,pa i ovaj virtuelni svet je velika zanimacija i razonoda.No,slazem se da je bolji stvarni zivot od onog koji milioni ljudi zive gledajuci ili slusajuci razne savremene kutije.
Sve one kojima je dosadno,posebno mlade, pozivam da za pocetak sa ljudima iz drugih zemalja pocnu da grade virtuelne gradove i drzave tj. Novu civilizaciju koja bi prestavljala njihov bolji svet.

Ne znam koje su tvoje godine, ali ja ih imam 50.
A ovo o ubijanju je bila obmana.

 

[gost 202584]

ili

Mundus vult decipi, ergo decipiatur – izreka koje se pripisuje Petroniju.


Da li to znači da je čovek, kao nesavršeno biće, nesposobno za spoznaju nekih velikih, tajnih istina, i da ga treba obmanjivati kako bi bio koliko toliko-zadovoljan u životu punom njegovih malih, i samo za njega bitnih (kvazi) istina? To bi značilo privid kao život, iluziju kao istinu, ideale i ideologije kao sofisticirane instrumente za postizanje jednog, jedinog cilja – obmane, tj. uljuljkivanja u svet za koji se, uz servirana lažna obećanja, očekuje da će biti bolji.
Da li je potreba za (samo)obmanom zaista deo čovekovog karaktera, kao linija manjeg otpora?
Ako "svet" želi da bude obmanut, ko ga obmanuje i zašto? Ko je "svet", a ko su majstori obmane?

истина није ни скривена ни тајна, "ко има очи и уши"
што те не убије те очврсне, медијокритет се плаши.
медија су обмањивачи, мајстор је негде насупрот.

 

[Tuzni_patak]

Jel svuda u svetu vecina naroda ceka signal za pljacku kao ovde?
Neko to zove pretenzije....
Niko javno nece da prizna, a opet ciklicno se vidi da postoji ta zelja koja nije vezana za siromastvo cak ni za nizak drustveni status vec za nesto sto se moze nazvati pacovsko vaspitanje.
Ovaj pojam je ruzan, ali to cak i kad nema svesne odlike vaspitanja opet se manifestuje kao oblikovanje, kao karakter (vise i ne znam sta je karakter, jer se svasta i u njega natrpalo).

Dakle pitanje koje je vezano za temu je....Da li mozemo govoriti o svetskom trendu ili je sve samo lokalni eho svetskog sugerisanja, ako vec pominjemo svet....

Nekako ne mogu da se otmem utisku da lokalne zajednice koje imaju visi nivo ponasanja i shvatanja ovakvim temama ustvari trpe pritisak da budu izbrisane...a ovo je sitnica , jer skoro svaka teza o opstem ih gazi preko uvodjenja standarda koji su okrenuti najgorima...

Postavlja se pitanje, ako je teznja ka opstem losa za lokalne celine, zasto ne pokrenuti proces suprotan...pa teziti lokalizovanju , tzv getoizaciji....
E zato sto ce onda lokalni primitivizmi kojih ima puno doci do maksimalnog izrazaja, i to je precutna smetnja...tj hajde da se to spreci ali da se ne prizna da ga ima, vec kao zato sto svi , tu i mi....

Teorije zavere su moderne , a one su ustvari odraz neokolonijalizma...

Ovu temu mogu i ovog trenutka i sagledavam kao "Koga potenciramo"
One koje su u samoobmani , one koji obmanjuju ili one koji zele da prosvete i prosvetljeni su....
Spontano gledano potencira se uspesno , a uspesno je uvek ono koje nije samoobmanjujuce.
Druga je stvar sto se danas forsira samoobmanjujuce radi uspeha drugih, tj radi trzista i poslovnih rezultata....glup i veliki kupac je najmiliji kupac...a u mnozini je savrsenstvo...

A sta svet zeli....?
Neki zele leba bez motike.Drugi motiku i hleba.Treci motiku bez batine...
Vecina zeli dupe uza zid...
A sta ce uraditi?
Sta misle da mogu i sta misle da im se kaze....

 

[Miroslav Milovanovic]

Ne znam koje su tvoje godine, ali ja ih imam 50.
A ovo o ubijanju je bila obmana.

Nisam to ni shvatio zdravo za gotovo!