Сведочанства о Србима у Бугарској

Где Шафарик старословенски назива старобугарским?
Ја се чудим бугарској википедији.
Пази сад, ово је класика – Шафарик је пионир идеје "старобугарског" језика – то се види у његовом главном делу још 1837 – „Slovanské starožitnosti“, а затим у "Slovanský národopis" - 1842. Ове ствари су фундаменталне. - БАН није идеолог који стоји иза ове идеје, већ један од најозбиљнијих слависта свог времена.
 
Пази сад, ово је класика – Шафарик је пионир идеје "старобугарског" језика – то се види у његовом главном делу још 1837 – „Slovanské starožitnosti“, а затим у "Slovanský národopis" - 1842. Ове ствари су фундаменталне. - БАН није идеолог који стоји иза ове идеје, већ један од најозбиљнијих слависта свог времена.
Где Шафарик старословенски назива старобугарским?
 
Где Шафарик старословенски назива старобугарским?
Зашто ми не верујеш ? - јесам ли икада лагао?
Ево из "Narodopis"-а - има их још, али сад немам времена да тражим.

1713365586276.png
1713365629292.png
 
Бугарска википедија.......
Pogledajte prilog 1532579
шта рећи.
То није од јуче, то је њихова државна политика. А и рецимо када год крену у дипломатску мисију у неку словенску земљу, они поклоне статуу Ћирила и Методија. Они који не знају њихову политичку агенду, обично се разнеже на овакав гест. И ми имамо један споменик код Вука, поклон државе Бугарске. Порука је јасна: они су нас описменили!
 
Јок и ниси.
Не разумем шта ту пише.

"Након пада Бугарскoг царствa под Турке (1392), црквени језик или старобугарски језик остао је у употреби, као службени језик, на двору влашких , албанских (Валонска кнежевина, 1368, Скендербег, 1459) и др. кнезови"
 
То није од јуче, то је њихова државна политика. А и рецимо када год крену у дипломатску мисију у неку словенску земљу, они поклоне статуу Ћирила и Методија. Они који не знају њихову политичку агенду, обично се разнеже на овакав гест. И ми имамо један споменик код Вука, поклон државе Бугарске. Порука је јасна: они су нас описменили!
Још увек немаш ништа смислено да кажеш на овом форуму
 
Нема чему да се чудиш – термин старобугарски или бугарско-словенски није измислила Софија, већ иза њега стоје имена попут Шафарика и Шлејхера преко Востковa до Облака. Да се не вараш , један од оснивача упоредне лингвистике у славистици је Александр Востоков, Рус немачког порекла. Све су то "бугарски" завереници.
Sve sam nacional-romantičar.
 
Нигде из горњег текста не следи да је трнски дијалекат српски.
Direktno sledi iz klasifikacije tvog omiljenog autoriteta Benja Coneva koji ih je grupisao zajedno sa Prizrensko-Timočkim i Kosovsko-Resavskim.

I ne samo trnski nego i torlačke govore Belogradčika, kao i kratovski.
 
Direktno sledi iz klasifikacije tvog omiljenog autoriteta Benja Coneva koji ih je grupisao zajedno sa Prizrensko-Timočkim i Kosovsko-Resavskim.

I ne samo trnski nego i torlačke govore Belogradčika, kao i kratovski.
Груписао их је заједно јер сматра да припадају јужно-моравском језичком подручју, које је по његовој класификацији бугарско.
 
Пази сад, ово је класика – Шафарик је пионир идеје "старобугарског" језика – то се види у његовом главном делу још 1837 – „Slovanské starožitnosti“, а затим у "Slovanský národopis" - 1842. Ове ствари су фундаменталне. - БАН није идеолог који стоји иза ове идеје, већ један од најозбиљнијих слависта свог времена.
Nauka istog ranga kao i ovo ispod: romantičar Šafarik vam je prirastao za srce jer pojma nije imao o Balkanskom jezičkom savezu.

12DEDFB9-C751-4133-825A-64AFBCECF672.jpeg
 
Груписао их је заједно јер сматра да припадају јужно-моравском језичком подручју, које је по његовој класификацији бугарско.
“Bugarski govori” koji su razumljivi u Zagrebu ali ne i u Sofiji, ali su eto “klasifikovani” kao “bugarski”.

Lupanje gluposti koje ozbiljna lingvistika šiba i bukvalno ismeva.
 
"Након пада Бугарскoг царствa под Турке (1392), црквени језик или старобугарски језик остао је у употреби, као службени језик, на двору влашких , албанских (Валонска кнежевина, 1368, Скендербег, 1459) и др. кнезови"
Čak su i Rusi počeli da “otimaju” to silno “bugarsko kulturno nasleđe”, vidi kako samo jadikuju tvoji velikobugarski mediji:

A16DD026-B6FC-4256-ADA4-7B12C08AEA95.jpeg


Ceo biser:

8E6D88A2-6117-478E-AA44-184BEF776F92.jpeg
 
Nauka istog ranga kao i ovo ispod: romantičar Šafarik vam je prirastao za srce jer pojma nije imao o Balkanskom jezičkom savezu.

Pogledajte prilog 1533003
Шафарик ми није најдражи нити ми је у срцу. Историографски, он има прилично нетачне исказе. Али оно што се мора признати јесте да је био један од најобразованијих људи свог времена, који је постао име европске науке.
То га не чини романтичарем каквим желиш да га представиш - нити "санстефанистом".
 
Čak su i Rusi počeli da “otimaju” to silno “bugarsko kulturno nasleđe”, vidi kako samo jadikuju tvoji velikobugarski mediji:

Pogledajte prilog 1533004

Ceo biser:

Pogledajte prilog 1533005
Нешто си објавио али не разумеш о чему се ради.
Совјетска доктрина приморавалa je све комунистичке сателите да се идеолошки ускладе са пролетерским слоганима и тзв. Свесловенском комитету, који је коришћен за ширење совјетског утицаја у источној и централној Европи.
Наравно, има и нетачности у тексту. Панславизам је спласнуо са Руском револуцијом, а током Стаљинових чистки потпуно је нестао.
 
Груписао их је заједно јер сматра да припадају јужно-моравском језичком подручју, које је по његовој класификацији бугарско.
Zašto lažeš o “južnomoravskom jezičkom području” kad su Ferdinandov Benjo Conev i Ferdinandov, Borisov i Živkovljev Stefan Mladenov lupetali i da se “bugarskim jezikom” govori i u Kruševcu, Paraćinu, Požarevcu, Svilajncu i u okolini Beograda? A i Bugarska akademija nauka ne prestaje sa svojim lupetanjem o Balkanskom jezičkom savezu kao “bugarskom jeziku”. Na osnovu ovih karata može da se zaključi:

a) Da sama bugarska filologija svrstava govore Tetova Kumanova, Kratova, Trna i Belogradčika u istu grupu sa Kosovsko-resavskim dijalektom srpskog jezika - jer se u bugarskoj filologiji za štokavski dijalekt koristi naziv “u-govori”.

b) Da “bugarska jezička teritorija” u ima tendenciju da se u svakoj kartografskoh iteraciji potpuno neograničeno širi ka zapadu.

c) Da se po “autorima” koje citiraš sve do Zagreba “govori bugarski” - Zagrepčanima ne treba baš nikakav prevodilac da bi se sporazumevali sa ljudima iz okoline Beograda koju su Conev i Ivanov ucrtali na “kartu”, dakle karta je nepotpuna.


d) Ne pominju se nikava “južnomoravska jezička područja” nego Kosovsko-Timočki govori.

Zapaziti ove bedastoće od “linvističkih karata”, jedna luđa od druge:

AD853BBE-0B4C-41E4-9A7D-F252AB3DD357.jpeg

6E1E0EF7-BF4E-444E-9071-8E82D9000FAC.jpeg
 

Prilozi

  • 2F16D765-EBB3-48CB-AB9F-A5197784D0EA.jpeg
    2F16D765-EBB3-48CB-AB9F-A5197784D0EA.jpeg
    331,4 KB · Pregleda: 7
Zašto lažeš o “južnomoravskom jezičkom području” kad su Ferdinandov Benjo Conev i Ferdinandov, Borisov i Živkovljev Stefan Mladenov lupetali i da se “bugarskim jezikom” govori i u Kruševcu, Paraćinu, Požarevcu, Svilajncu i u okolini Beograda? A i Bugarska akademija nauka ne prestaje sa svojim lupetanjem o Balkanskom jezičkom savezu kao “bugarskom jeziku”. Na osnovu ovih karata može da se zaključi:

a) Da sama bugarska filologija svrstava govore Tetova Kumanova, Kratova, Trna i Belogradčika u istu grupu sa Kosovsko-resavskim dijalektom srpskog jezika - jer se u bugarskoj filologiji za štokavski dijalekt koristi naziv “u-govori”.

b) Da “bugarska jezička teritorija” u ima tendenciju da se u svakoj kartografskoh iteraciji potpuno neograničeno širi ka zapadu.

c) Da se po “autorima” koje citiraš sve do Zagreba “govori bugarski” - Zagrepčanima ne treba baš nikakav prevodilac da bi se sporazumevali sa ljudima iz okoline Beograda koju su Conev i Ivanov ucrtali na “kartu”, dakle karta je nepotpuna.


d) Ne pominju se nikava “južnomoravska jezička područja” nego Kosovsko-Timočki govori.

Zapaziti ove bedastoće od “linvističkih karata”, jedna luđa od druge:

Pogledajte prilog 1533015
Pogledajte prilog 1533016
Можда не разумеш - није реч о специфичним дијалектима, већ о ширем простору од Нишаве до Куманова, у коме језик нема оштрих граница и који су рани бугарски филолози сматрали делом бугарског дијалекатског простора.
 
"Након пада Бугарскoг царствa под Турке (1392), црквени језик или старобугарски језик остао је у употреби, као службени језик, на двору влашких , албанских (Валонска кнежевина, 1368, Скендербег, 1459) и др. кнезови"
Дакле ту не стоји да се старословенски назива старобугарски а да је одатле настала српска редакција старословенског језика, дакле смањи митоманију.
 
Дакле ту не стоји да се старословенски назива старобугарски а да је одатле настала српска редакција старословенског језика, дакле смањи митоманију.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Глагољица

Прва ћирило-методијевска глагољица, за коју званична историографија тврди да је настала у Бугарској у преславској књижевној школи, има слово ђерв, од кога су настала слова ђ и ћ, којих нема у данашњем бугарском књижевном језику.
 
Дакле ту не стоји да се старословенски назива старобугарски а да је одатле настала српска редакција старословенског језика, дакле смањи митоманију.
За фудбалске навијаче, наравно, није очигледно – мора се пажљиво читати – "nářečí cirkеwni" је управо овај старословенски језик.
 
Дакле ту не стоји да се старословенски назива старобугарски а да је одатле настала српска редакција старословенског језика, дакле смањи митоманију.
Zanimljivo da bugarska istoriografija i filologija reformu Konstantina Filozofa iz XV veka - kad je Bugarska već ceo jedan vek bila turski posed prikazuju kao “dokaz” da je srpskoslovenski (iz mnogo ranijih perioda) u stvari “starobugarski”.

To ima veze sa bugarskom nacionalnom mitologijom o “bugarskim apostolima” Ćirilu i Metodiju. Tamo se u i školi staroslovenski naziva “starobugarski”.
 
Атанасије Петровић, учитељ из Ниша издао је 1858. године, књигу под називом "Пресад мудрости", која је штампана у Српској књажевској штампарији у Београду, на српском језику. На крају књиге наведен је списак претплатника.

Овде се можете уверити каква имена носе становници Пловдива у то време и да без проблема читају и разумеју српски језик. Чак и ученици бугарске школе у Пловдиву имају чисто српска презимена. Ученици су пореклом из Карлова, Копривиштице, Самокова, Плевне и сл. Интетресантно је што овај писац сврстава Пловдив (Филипоље) у Македонију. По мом мишљењу то је вероватно због тога што је словенски живаљ тадашњег Пловдива по језику, обичајима и свим етнолошким особинама показивао више сличности са македонским Словенима, него са Бугарима.
Питам се како бугарски ђаци у бугарским школама са средине 19. века читају српске књиге на српском језику, са српским словима и све разумеју? Зашто данашњи Бугари не разумеју српски језик?

И с тим у вези, ко је кога описменио? Јесу ли Кнежевини Србији за школе долазиле књиге штампане у Трнову, или су за бугарске школе књиге штампане у Београду?
 
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Глагољица

Прва ћирило-методијевска глагољица, за коју званична историографија тврди да је настала у Бугарској у преславској књижевној школи, има слово ђерв, од кога су настала слова ђ и ћ, којих нема у данашњем бугарском књижевном језику.
Odgovarajućih glasova u bugarskom nikada nije ni bilo: ћ i ђ su karakteristični zapadnojužnoslovenski (ћ/ć/č) i samo štokavski (ђ) refleksi praslovenskih *tj/*dj koji su u bugarskom dali шт/жд;
 

Back
Top