Сведочанства о Србима у Бугарској

[Сребрена]

Извор о Србство ("по происхождению серб") Киприана?


"Святой Киприан, митрополит Киевский и всея России чудотворец, был родом из Сербии, из города Тернова"

/святитель Димитрий Ростовский/
https://azbyka.ru/otechnik/Dmitrij_Rostovskij/zhitija-svjatykh/794

Трново, Србиjа?

Мисли се на данашње Велико Трново да је било српско.
Мало Трново је окупирано пре рођења Кипријана, од стране придошавших тенгриста Блгара. Сви документи наводе Загору као место прве насеобине (под шаторима) Блгара, где им је одобрење за боравак дала цариградска владарка, мајка Михајла Пијанице ромејског. То су били пусти и ненасељени делови крајњег истока Балканског полуострва.

Укратко:
*Zagora ispod Burgasa ( 42° 30' North, 27° 28' East)
*Град Малко Търново е общински център ... е третата по територия община в обл. Бургаска. Разположена в сърцето на Странджа планина, на 340 м.н.в. граничи с общините Царево, Приморско, Созопол и Средец..
*Град Средец се намира в полите на планината Странджа на около 30 км. югозападно от Бургас на десния бряг на едноименната Средецка река.
*Загорци е село в Югоизточна България. То се намира в община Средец, Област Бургас, на шосейния път Бургас - Ямбол. (U opštini Sredec je selo Zagorci, ( 42.4N 27.06667E), današnji naziv za Bogorisovu Zagoru, poklon od Carigrada i prvo stanište Blgara na Balkanu.)
http://www.mira-karta.ru/Bulgaria/Oblast-Burgas/Sredets-district-2/


Што се Кипријана тиче, апсолвирали смо оскудне податке од којих је само податак да је Србин из Трнова битан за ову тему, тако да би могли даље сада. Има других тема за ћаскање.

 

[Han-Solo]

Мисли се на данашње Велико Трново да је било српско.

You made my day!

 

[Сребрена]

Поред великог Трнова насеље СЕРБЉИ, близу Ловеча (Ловца) насеље СРБИЈА, мало јужније право ТЕТОВО (данашњи Тетевен) :

http://www.davidrumsey.com/luna/ser..._List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=2&trs=147

Некадашња Србија, јужно до Ловче, постала је Сливек село
Некадашње Сербљи место, појављује се касније као Sar-begli, на аустријским мапама, на реци Лопушници http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/43-43.jpg
По немачком тексту, бивши назив места по важећој транскрипцији је Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе) ,алтернативно Srbe oder Serbe.

Opština Sevlijevo, kod Gabrova, na gornjoj mapi Kabrova, selo Малки Вършец , bilo je do puča 1934.godine
Сръбе, Сърбе, čak i blg vikipedija to naznačuje "Старото име на селото е Сръбе"
https://bg.wikipedia.org/wiki/Малки_Вършец

Mapa Sevlijeva
https://upload.wikimedia.org/wikipe...a_Sevlievo_Municipality_geographic_map_bg.svg

Dakle, izuzetna je visoka koncentracija srpskih toponima od Tetova(Tetevena) do Velikog Trnova, koji su morali da budu promenjeni da se ukine sećanje na Srbe. Južno od pomenutih gradova je, inače, reka Raška ..

 

[Сребрена]

Бугарски статистички институт, занимљиво, као најстарије топониме води топониме од 3.3. 1878., то је дан када је поред Истамбула потписан Мировни уговор Русије и Турске, што ће, неколико месеци касније, резултирати кројењем Кнежевине Бугарске .

Напр.
Село Шопите,42°50′39″N 24°58′33″E, општина Севлијево, први пут забележено име 3.3.1878.
Село Мокрен, обштина Котел,први пут забележено име 3.3.1878.
итд..итд...

А у каталогу (по азбучном реду и по областима) насеља из 1881.године, површно листајући, налазимо:

Србско село у околини Самокова, у "општини" Говедарци , стр 105 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=112
https://bg.wikipedia.org/wiki/Говедарци
Село Србе, "општина Градишче", 1035 становника, околина Севлијева стр 102 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=109
Село Србегли, 280 становника, околина Севлијева стр 102 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=109
Село Србеница, 1409 становника, "општина Бутан" , околина Рахова стр 97 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=104, топоним промењен 1934. године
Тетово село, 1980 становника, околина Рахова стр 96 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=103
Охрид село, 622 становника,"општина" Белотинци, околина, стр 93 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=100
Србљаница село,"општина" Лопушна, околина Берковице- Лом Паланка, 260 становника, стр 65 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=100
Србог.зитје к, "општина" Бахрек, област Трново, 29 становника, стр 65 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=100
Србски Самоков село, "општина" Крапец, област Самоков-Софија, 483 становника, стр 65 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=100
Србе к, "општина" Бахрек, област Трново, 35 становника, стр 65 http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000010&page=100

или, још прегледније:

са сајта http://www.nsi.bg/nrnm/index.php?f=10&ezik=bul

 

[Сребрена]

Бугарски статистички институт,

са сајта http://www.nsi.bg/nrnm/index.php?f=10&ezik=bul

Другим начином претраге појављују се следећи резултати, стари топоним и промене, по датумима:

06238
с. Сърбиново 03.03.1878 - 14.08.1934
с. Брежани 14.08.1934 - 28.09.1949
с. Брежани, общ. Брежани, Горноджумайска околия, Горноджумайски окр. 28.09.1949 - 09.05.1950
с. Брежани, общ. Брежани, Благоевградска околия, Благоевградски окр. 09.05.1950 - 13.12.1958
с. Брежани, общ. Симитли, Благоевградска околия, Благоевградски окр. 13.12.1958 - 23.01.1959
с. Брежани, общ. Симитли, Благоевградски окр. 23.01.1959 - 07.03.1959
с. Брежани, общ. Брежани, Благоевградски окр. 07.03.1959 - 26.12.1978
с. Брежани, общ. Симитли, Благоевградски окр. 26.12.1978 - 01.09.1987
с. Брежани, общ. Симитли, Софийска обл. 01.09.1987 - 12.01.1999
с. Брежани, общ. Симитли, обл. Благоевград 12.01.1999 - 31.08.2008
с. Брежани, общ. Симитли, обл. Благоевград 31.08.2008 -
...........................................
33088
с. Сърбляница 03.03.1878 - 14.08.1934
с. Илица 14.08.1934 - 28.09.1949
с. Илица, общ. Лопушна, Михайловградска околия, Врачански окр. 28.09.1949 - 13.12.1958
с. Илица, общ. Георги Дамяново, Михайловградска околия, Врачански окр. 13.12.1958 -
..............................................
68148
с. Сърбеница 03.03.1878 - 14.08.1934
с. Софрониево 14.08.1934 - 28.09.1949
с. Софрониево, общ. Софрониево, Оряховска околия, Врачански окр. 28.09.1949 - 16.12.1958
с. Софрониево, общ. Бутан, Оряховска околия, Врачански окр. 16.12.1958 - 23.01.1959
с. Софрониево, общ. Бутан, Врачански окр. 23.01.1959 - 07.03.1959
с. Софрониево, общ. Софрониево, Врачански окр. 07.03.1959 - 26.12.1978
с. Софрониево, общ. Мизия, Врачански окр. 26.12.1978 - 01.09.1987
с. Софрониево, общ. Мизия, Михайловградска обл. 01.09.1987 - 02.02.1993
с. Софрониево, общ. Мизия, обл. Монтана 02.02.1993 - 12.01.1999
с. Софрониево, общ. Мизия, обл. Враца 12.01.1999 - 04.08.2000
с. Софрониево, общ. Мизия, обл. Враца 04.08.2000 - 31.08.2008
с. Софрониево, общ. Мизия, обл. Враца 31.08.2008 -
..............................................
68271
мах. Сърбиново 03.03.1878 - 14.08.1934
мах. Сребриново 14.08.1934 - 28.09.1949
мах. Сребриново, общ. Поибрене, Панагюрска околия, Пловдивски окр. 28.09.1949 - 16.12.1958
мах. Сребриново, общ. Панагюрище, Панагюрска околия, Пловдивски окр. 16.12.1958 - 23.01.1959
мах. Сребриново, общ. Панагюрище, Пазарджишки окр. 23.01.1959 - 01.09.1987
мах. Сребриново, общ. Панагюрище, Пловдивска обл. 01.09.1987 - 18.07.1995
с. Сребриново, общ. Панагюрище, Пловдивска обл. 18.07.1995 - 12.01.1999
с. Сребриново, общ. Панагюрище, обл. Пазарджик 12.01.1999 - 31.08.2008
с. Сребриново, общ. Панагюрище, обл. Пазарджик 31.08.2008 -
...............................
83689
кол. Сърбогъзи 03.03.1878 - 28.09.1949
кол. Сърбогъзи, общ. Трявна, Дряновска околия, Горнооряховски окр. 28.09.1949 - 02.01.1951
кол. Сърбогъзи, общ. Трявна, Дряновска околия, Търновски окр. 02.01.1951 - 13.02.1951
кол. Шипково, общ. Трявна, Дряновска околия, Търновски окр. 13.02.1951 - 23.01.1959
кол. Шипково, общ. Трявна, Габровски окр. 23.01.1959 -
..................................................
Године 1906. промењено је 311 топонима
http://www.nsi.bg/nrnm/index.php?ez...1878&date=21.12.1906&unit_kind=1_1&evt_kind=9
Године 1934.године промењено је још 900ак топонима
http://www.nsi.bg/nrnm/index.php?ez...1878&date=14.08.1934&unit_kind=1_1&evt_kind=9
До ове, 2017.године (од 3.3. 1878), укупно је извршено 2084 променаљ назива насељених места
http://www.nsi.bg/nrnm/index.php?ezik=bul&f=4&date1=03.03.1878&date=2001&unit_kind=1_1&evt_kind=9

 

[sumljiv_tip]

Nemacka karta iz 1800 godine, Caribrod je prikazan kao deo Srbije.

https://postimg.org/image/4vu890de7/

 

[Андрија997]

Да ли ико зна нешто о селу Стрезимировци које је данас гранични прелаз са бугарском и о селу Мелник? Оба се налазе близу Трна.

 

[Сребрена]

Да ли ико зна нешто о селу Стрезимировци које је данас гранични прелаз са бугарском и о селу Мелник? Оба се налазе близу Трна.

Не знам ништа специјално, малено је место, осим што свакако нису избегли судбину трнске нахије:

https://books.google.rs/books?hl=sr&id=g3JMAQAAIAAJ&q=не+могу+преболети#search_anchor

Из исте књиге:




Прилог 16
Начелник округа пиротског Панта Срећковић Ј. Ристићу:
О Србима у Трну и Знепољу
Телеграм
Пирот, 21. марта 1878.
№ 135Војни Речник.

Комитет од Бугара у Софији преко Алабина јавио главној руској команди једну не само лаж, него и клевету о Трну и Знепољу. Наиме да су подписе под морање дали, а у ствари су они чисти Срби и неће нипошто, у истини, ни под кога него хоће под Србина. Изјаве у новинама чекају са нестрпљењем.
О Вашој поруци не брините.

Званично. Хитно.
Нач. Окр. Пир. Срећковић

Архив ИИ. Инв. бр. 19/376, Сигн. Х1Х/5
. — Дешифрован телеграм, оригинал.


Прилог бр.79
Представници трнске нахијe цару Александру:
Молба да Русија не дозволи да Трн са нахијом уђе у састав Бугарске
Т е л е г р а м № 15
Трн, 14. маја 1879.

Његовом Императорском Величанству Цару свију Руса Александру II
преко г. Персијана Београд.

Србски народ нахије Трнске у најдубљој покорности на иљаде скупљен данас око чланова Међународне Комисије у Знепољу моли Ваше Царско Величанство да издате Високи и милостиви налог Заступнику Руском члану Комисије Међународне да не повлачи границу између наше нахије и Бугарске по Берлинском уговору, јер ми као Срби нећемо да будемо Бугари.

Наша земља то је Стара Србија, свети наши Владаоци Немањићи понајвише међу нама живише. Нас су Турци као Србе покорили. Наш језик Србски је језик, наши обичаји и народни и религиозни то су прави Србски обичаји. Гусле и Славе Крсних имена уздржале су у нама непрекидно свежу и будну Српску свест кроз наше дуго петстолетно робовање.

Кад је наша храбра Српска војска као сајузник славне и храбре Руске војске нас петостољетног ропства ослободила; и мајки Србији повратила најпре похитасмо Богу се помолити за Ваше Царско Величанство као ослободиоца и виновника и нашег Србског ослобођења и наше суплемене браће Бугари (!).

Кад би сад ми подпали под Бугарску Кнежевину, ми би изгубили и своје име Србско и своју Србску Народност коју смо под Турцима кроз петстољетног (!) робовања очували. Што нас Турци Бугарима зваше и што смо морали име Србско под Бугарским именом крити док смо робови турски били, као и што смо и Грцима од Турака називани, то данас у здравље Вашег Императорског Величаества нити морамо нити хоћемо.
Кад се је Берлински Уговор исправити морао у Румелији и на другом месту, то и част и слава Великодушног Вашег Царског Величанства ослободиоца Балканских Славена, као и корист и узајамност Славенства и света Циљ Вашим Императорским Величанством подузетога рата на Балкану неопходно захтевају да се Србцки народ Нахије Трнске неодваја од Србске Кнежевине и нелишава Отачества.

Тако Вашем Императорском Величанству Бог и Господ у свему помагао за Благо Вашег Царског Дома, Руском Народу, свега Словенства и човечанства, недајте да Србеки народ Нахије Трнске раздваја се од Србије и подпадне под Бугароку, која може срећна и јака бити и без Србских земаља.
Вашег Императорског Величанства Представници Србског Народа Нахије Трнске, Прота Јован Поповић. Глигорије Васиљевнћ, Михаил Раденковић, Општина Трнска, председник Општине Топча и т.д. са подписима свију обштина.

Архив ИИ. Инв. бр. 23/147, Сигн. ХХШ/2. — Оригинал.

 

[ivan.shop]

Да ли ико зна нешто о селу Стрезимировци које је данас гранични прелаз са бугарском и о селу Мелник? Оба се налазе близу Трна.

Знам ја. Село Стрезимировци се до 1878. звало Стражимировци, а чак се и после спорадично појављује под тим именом.
Стража на бугарском не значи ништа, па су променили на неку муклу и неуку, вероватно турску варијанту имена да не би била српска. Исто важи и за суседно село Суј-дол који се сада зове Сухи Дол

Мелник није ни близу Трна, он је 200 км јужније на граници са Грчком.

 

[Cari-brod]

https://sh.wikipedia.org/wiki/Strezimirovci
Strezimirovci (bugarski: Стрезимировци) je podeljeno naselje između Bugarske i Srbije. Srpski deo naselja se nalazi u opštini Surdulica u Pčinjskom okrugu. Bugarski deo naselja se nalazi u opštini Trn u Perničkoj oblasti.

Demografija srpskog dela naselja
U srpskom delu naselja Strezimirovci žive 52 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 64,2 godine (60,9 kod muškaraca i 68,2 kod žena). U naselju ima 28 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,89.

Ovo naselje je uglavnom naseljeno Bugarima (prema popisu iz 2002. godine).

Сухи дол је Сухи дол и за Србе и за Бугаре.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Сухи_Дол
Suhi Dol (bug. Сухи дол) je naselje u Srbiji u opštini Surdulica u Pčinjskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 69 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 96 stanovnika).
Demografija

U naselju Suhi Dol živi 69 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 63,6 godina (59,7 kod muškaraca i 66,4 kod žena). U naselju ima 41 domaćinstvo, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,68.

Stanovništvo u ovom naselju veoma je nehomogeno.
Бугари-38
Југословени-29
Срби-2

 

[Сребрена]

Знам ја. Село Стрезимировци се до 1878. звало Стражимировци, а чак се и после спорадично појављује под тим именом.
Стража на бугарском не значи ништа, па су променили на неку муклу и неуку, вероватно турску варијанту имена да не би била српска. Исто важи и за суседно село Суј-дол који се сада зове Сухи Дол
.

Остала је планина Стража.https://bg.wikipedia.org/wiki/Стража_(планина)
Сухи Дол се појављује записан као Суходол 1576.г и Сухи Долъ 1878.г

 

[Сребрена]

По архивској грађи сачуваној из несрећне 1878.године објављеној као прилог у историјској монографији Владимира Стојанчевића,
много je наших сународника принудно остало у "турском вазалу под руском контролом"- новој држави Бугарској.
( Владимир Стојанчевић, Историјски институт : Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса,,Просвета.Београд. 1986..г.; 254 стр, )О њима се, после 1878. губи сваки помен...

Атмосферу на самом Берлинском конгресу 1878.године, незнање и површност главних актера који у име Великих одлучују о границама међу Малим, описао је Hermann Wendel, 1884-1936 немачки публициста, новинар, историчар и политичар социјалдемократске оријентације. У немачким јавним круговима Вендел је важио као најбоље обавештена личност о јужнословенским питањима, а уопште је сматран за водећег познаваоца новије историје Јужних Словена међу несловенским историчарима. О Словенима је објавио низ путописа, расправа, темељних синтеза као и есеје о појединим културним радницима, књижевницима, политичарима и научницима.http://www.istorijskabiblioteka.com/art:herman-vendel

У књизи "Jugoistočnоevropska pitanja" (Berlin, 1918) о Берлинском конгресу пише (према Андреји Раденићу : Spoljna politika Srbije u kontroverznoj istoriografiji, Od Načertanija 1844. do stvaranja Jugoslavije 1914–1918, Beograd, JP „Službeni glasnik”, 2006, стр 318 и 319):

Final meeting at the Reich Chancellery on 13 July 1878, Bismarck between Gyula Andrássy and Pyotr Shuvalov, on the left Alajos Károlyi, Alexander Gorchakov and Benjamin Disraeli

 

[Сребрена]

Међу Србима који сусе иселили у Будим забележени су и:

ВЕСЕЛИН ВЕСЕЛИНОВИЋ, 1720. СПАСОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ из Кипуривца/Ћипровца
https://en.wikipedia.org/wiki/Chiprovtsi

-БРНИЦА, МАНОЈЛО и 1720., ЗДРАВКО, ПАВЛЕ, РАЈКО, СМИЉКО презименом (?) БУГАРИН

– 1720. НИКОЛА и баба ЗОРА Петра БУГАРИНА
https://www.poreklo.rs/2012/06/18/srpske-porodice-u-budimu-18-vek/

 

[Esad Dzudo]

Међу Србима који сусе иселили у Будим забележени су и:

ВЕСЕЛИН ВЕСЕЛИНОВИЋ, 1720. СПАСОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ из Кипуривца/Ћипровца
https://en.wikipedia.org/wiki/Chiprovtsi

-БРНИЦА, МАНОЈЛО и 1720., ЗДРАВКО, ПАВЛЕ, РАЈКО, СМИЉКО презименом (?) БУГАРИН

– 1720. НИКОЛА и баба ЗОРА Петра БУГАРИНА
https://www.poreklo.rs/2012/06/18/srpske-porodice-u-budimu-18-vek/

Naklon, za trud i vreme. Samo ne kuzim toliku ushicenost minornom skupinom Srba u 10 sela uz granicu? Mizda ni 5 tisuca. I sta je poucak?
Da trebamo traziti izmene granica i mozda zaratiti sa istocnim susjedom, za danas opustela sela, kojih ima i u nas na tone i tisuce, cak i dolinom Morave, a ne na 1.000 metara visine.

 

[gost 371695]

Naklon, za trud i vreme. Samo ne kuzim toliku ushicenost minornom skupinom Srba u 10 sela uz granicu? Mizda ni 5 tisuca. I sta je poucak?
Da trebamo traziti izmene granica i mozda zaratiti sa istocnim susjedom, za danas opustela sela, kojih ima i u nas na tone i tisuce, cak i dolinom Morave, a ne na 1.000 metara visine.

Ne, nego da je baš kod tih Srba u tim krajevima nadjena PH908...Takodje ne radi se baš o tako malom broju ljudi, ali polako

 

[zlatko01]

Међу Србима који сусе иселили у Будим забележени су и:

ВЕСЕЛИН ВЕСЕЛИНОВИЋ, 1720. СПАСОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ из Кипуривца/Ћипровца
https://en.wikipedia.org/wiki/Chiprovtsi

-БРНИЦА, МАНОЈЛО и 1720., ЗДРАВКО, ПАВЛЕ, РАЈКО, СМИЉКО презименом (?) БУГАРИН

– 1720. НИКОЛА и баба ЗОРА Петра БУГАРИНА
https://www.poreklo.rs/2012/06/18/srpske-porodice-u-budimu-18-vek/

gde bi bila realna granica srpskog naroda u Bugarskoj...18 vek, još uvek je bilo puno sličnosti u govoru...ne mislim na Šopluk

 

[хан Ацо]

gde bi bila realna granica srpskog naroda u Bugarskoj...18 vek, još uvek je bilo puno sličnosti u govoru...ne mislim na Šopluk

Река Морава

 

[Krishna]

Река Морава

 

[хан Ацо]

 

[Krishna]

То су бугарски мокри снови да су Бугари били до Мораве и да је цела Македонија била насељена Бугарима.

 

[Mstislav]

Dodji na Moravu hance pa vici da je Bugarska.

 

[Сребрена]

Naklon, za trud i vreme. Samo ne kuzim toliku ushicenost minornom skupinom Srba u 10 sela uz granicu? Mizda ni 5 tisuca. I sta je poucak?
Da trebamo traziti izmene granica i mozda zaratiti sa istocnim susjedom, za danas opustela sela, kojih ima i u nas na tone i tisuce, cak i dolinom Morave, a ne na 1.000 metara visine.

О тим људима уз саму турску границу остала су писана сведочанства у време Берлинског конгреса, и , иако се чини да се ради о мањем броју тисућа, они су само врх леденог брега, показатељи како је то могло бити и колико у току средњег века. Наравно да се не говори о поновном ширењу Србије на средњевековне границе, касно је прилично за то, али истина треба да се разоткрије.

Ne, nego da je baš kod tih Srba u tim krajevima nadjena PH908...Takodje ne radi se baš o tako malom broju ljudi, ali polako

Баш тако "Људи орлови", каже се у једном од сачуваних записа с краја 19. века, има негде на почетку ове теме и односи се на Србе Трнског среза.
Ali do tog "polako", da bi izbegli "opetovana" lažna tumačenja, treba razotkriti sve podvale BB škole i njihovih nastavljača- istoričara komunističkog doba.

gde bi bila realna granica srpskog naroda u Bugarskoj...18 vek, još uvek je bilo puno sličnosti u govoru...ne mislim na Šopluk

Шоплук је само назив Блгара за то српско становништво које је, силом политичких прилика узрокованих политичким моћницима оног доба, бугаризовано као и све остале нације тог подручја. Реална граница, по мени, била би данашња река Јантра и данашња река Тунџа.

Река Морава

Вероватно. Али не ове Мораве што су се и некад звале као данас, него она река Морава која је у данашњој источној Бугарској и више се не зове тим именом. При том не мислим на реку Марицу, која је осведочена у историјиским списима и мапама као Ебрус, односно Ибар, него на мању реку кривудавог рока.

То су бугарски мокри снови да су Бугари били до Мораве.

Могуће, само је та историјска "Морава" , граница према Блгарима, у источном делу Бугарске, а не у Србији, и данас се зове река Јантра.
На мапи што си ти поставио, означила сам отприлике. (Историјско блгарско Трново је данашње Малко Трново, у јужноисточном делу Бугарске а не ово Велко))

 

[Esad Dzudo]

О тим људима уз саму турску границу остала су писана сведочанства у време Берлинског конгреса, и , иако се чини да се ради о мањем броју тисућа, они су само врх леденог брега, показатељи како је то могло бити и колико у току средњег века. Наравно да се не говори о поновном ширењу Србије на средњевековне границе, касно је прилично за то, али истина треба да се разоткрије.



Баш тако "Људи орлови", каже се у једном од сачуваних записа с краја 19. века, има негде на почетку ове теме и односи се на Србе Трнског среза.
Ali do tog "polako", da bi izbegli "opetovana" lažna tumačenja, treba razotkriti sve podvale BB škole i njihovih nastavljača- istoričara komunističkog doba.


Шоплук је само назив Блгара за то српско становништво које је, силом политичких прилика узрокованих политичким моћницима оног доба, бугаризовано као и све остале нације тог подручја. Реална граница, по мени, била би данашња река Јантра и данашња река Тунџа.


Вероватно. Али не ове Мораве што су се и некад звале као данас, него она река Морава која је у данашњој источној Бугарској и више се не зове тим именом. При том не мислим на реку Марицу, која је осведочена у историјиским списима и мапама као Ебрус, односно Ибар, него на мању реку кривудавог рока.


Могуће, само је та историјска "Морава" , граница према Блгарима, у источном делу Бугарске, а не у Србији, и данас се зове река Јантра.
На мапи што си ти поставио, означила сам отприлике. (Историјско блгарско Трново је данашње Малко Трново, у јужноисточном делу Бугарске а не ово Велко))

Ok, nego za ovu kartu, da nije malo mitomanska. Jesu Mrnjavcevici imali posede do Marice i tamo skoncali 1371, ali su tada feudalci vladali i drugim etnijama, mada to nije bilo izrazeno i izdefinirano tada.

 

[Старо Браничево]

https://bnr.bg/sr/post/100189393/kremikovski-manastir-svetog-georgia-pobedonosca

Манастир Кремиковци у Софијској светој гори, посвећен Светом Георгију Победоносцу. Саграђен је на месту старијег храма који је порушен од стране Турака. Ктитори манастира су обласни господар Радивоје са породицом и митрополит Софијски Калевит. Иначе Митрополит Калевит је био из рода Бранковића и око 1500. године је успоставио Сремску епархију са седиштем у манастиру Крушедолу (објединивши притом и Београдску епархију), а за првог епископа рукоположио је Светог Максима (Јована) Бранковића, касније и Митрополита влашког.

Ове податке са сајта узмите са резервом јер су га писали Бугари, који нигде не помињу порекло ктитора манастира, него их убрајају по аутоматизму у Бугаре.

 

[Старо Браничево]

https://hr.wikipedia.org/wiki/Euzebije_Fermendžin

Еузебије Ферменџин (1845 - 1897) је био хрватски фрањевац и католички теолог, који је цео живот провео у Хрватској на релацији Вуковар, Илок и Загреб где је и умро. Пореклом је Банатски Бугарин, католик, рођен у Винги у румунском Банату. Иза себе је оставио једно јако занимљиво дело које бих овде споменуо, а то је зборник црквених исправа Софијског католичког епископата са седиштем у Ћипровцима успостављеног 1601. године након Жетванског мира, чије су одредбе дале за право Хабсбуршкој Монархији да шири католичку пропаганду по Турској. Овај зборник који носи назив Acta Bulgariae Ecclesiastica ab a. 1565 usque ad a. 1779, први пут је објављен у Загребу 1887. године, садржи акте издате од стране Софијског епископата, углавном на латинском језику, али постоји пар аката на чисто српском језику, без било каквих бугарских примеса. Ту се поставља једно питање: ако су они у то време ширили католичку пропаганду у софијском крају, на ком језику су проповедали?

Скинуто са сајта ХАЗУ. Стране 44, 45, 189 и 245. Овде се види да пише Ћипровци са све словом "ћ" које Бугари ни данас немају у својој азбуци, већ пишу Чипровци.

https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=iiif.v.a&id=214350&tify=