Сведочанства о Србима у Бугарској

[Сребрена]

Srbi Stare Srbije ( iz Pirota, Trna i Vranja) upućuju molbu ruskom caru marta 1878.g.

 

[Сребрена]

Javna objava predstavnika trnskog i znepoljskog okruga "Srpskim novinama" marta/aprila 1878.g.

 

[motorheadsd]

Interesantno ja sam se pre neku godinu dopisivao na you-tube sa jednim bugarinom koji je tada tamo vazio za velikobugarskog nacionalistu inace rodom iz Trna u Bugarskoj, pa polako mic po mic ja saznam od njega da mu je baba slavila svetog Nikolu,da je taj obicaj kod njih izumro da niko vise neslavi,nije mogao da se nacudi kada sam mu objasnio da mi Srbi i dalje masovno slavimo slavu i da je kod nas posebno u seoskim sredinama, odakle sam i Ja i dalje teska sramota neslaviti svoga Svetca zastitnika-krsnu slavu, mislim da taj Bojko Bugarin potice od tih Srba u Bugarskoj koji su sad odnosno od egzarhije 1870 god pobugaraseni i od njih nema vecih Bugarskih sovinista,one gluposti Bugarska do Jagodine i tako to.

Потурица гори од Турчина! Тај отпад од српског народа је највише антисрпски раслопожен. Најгоре усташе, балије, миловци, хортијевци, бугараши итд су ти најсвежије расрбљени Срби.
Савремена бугарска нација је настала од групације монголских племена која су се у 7. веку са источних обала Црног Мора пребацила на територије данашње Бугарске. На тим подручјима су затекли Србе чију су културу и религију присвојили а и добар део језика а своје бугарско име наметнули многобројнијем словенском (српском) народу у њиховој зони утицаја.

 

[Сребрена]

Војвода Радослав , Србин из околине Ћустендила, 15.век

Spojler

.У области Ћустендила (Велбужда) налази се чувена црква Спасовица коју краљ Стефан Дечански за успомену на крваву битку код Велбужда (1330. год.)..
У монографији Велбужда и околине (бугарског аутора Јордана Иванова Ћустендил[/I , Софија, 1906.г. ) Црква Св.Спаса- задужбина Ст. Дечанског илустрована је овако:

Шафарик бележи да је црква, као симбол српске победе, срушена од Бугара у Првом св. рату ( Šаfarik, Раmatky, 61 .... Като символ на сръбската победа, църквата е разрушена от българската армия)

... у време турског ропства црква је доста страдала, а Бугари су је 1913. потпуно срушили (јасно је и зашто)... њени остаци се данас виде на једном узвишењу (које се по цркви прозвало Спасовица) у селу Николичевци, северно од Велбужда


Данас се око разрушене цркве окупља народ једном годишње, на Спасовдан- описује бугарски линк- к црквено звоно је пренето у Велбужд/Ћустендил на кулу са сатом, ана том звону налази натпис из 1429.године.
http://medchurches.livejournal.com/7928.html


Наши извори помињу то звоно из 1429. као данас најстарије сачувано српско звоно са натписом на српском језику, али му је много тешко ући у траг.
Судбине српских средњевековних звона жалосне су- Турцима је сметала звоњава која се чула и на дан хода, а Аустроугари су топили наша звона и од њих изливали топове.

По натпису на самом звону, поставио га је Србин - Војвода Радослав 1429. у Николичевском селу, на звоник задужбинске цркве Стефана Дечанског из 1330.г.

Војвода Радослав познатији нам је као јунак народних песама, тзв. Раде Облачић.

Поранио Облак Радосаве
низ широко поље Годоминско.

Spojler

Кад је био насред Годомина,
сретоше га дв'је госпође младе:
једно љуба Бијелић-војводе,
а друго је Златокосић-Павла;
носе младе двоје ђеце лудо.
Кад сретоше Ђурђеву војводу,
о скуту му обискоше младе,
љубе Рада у скут и у руку...

Презиме му је Михаљевић, и био је Војвода у Деспотовини Високог Стефана. и Ђурђа Бранковића..

Око 1402 г. манастир Успења Богородице, тзв "Зидине", село Радешин, Свилајнац (................ предање каже да је био један од највећих и најбогатијих, да је имао златна звона и да је у њему живело неколико стотина монаха. Сматра се да садашњи лежи на олтарном делу некада огромног храма. ..)

Наиме у селу Радошин бившем срезу ресавском, почетком овог века, откривени су остаци неке цркве од камена, за коју се испрва није знало ни време њеног постанка, нити ко ју је подигао. Доцније проучавање ове цркве, утврдило је њеном испитивачу у уверењу: да је војвода Радослав саградио "за жива Деспота Стевана себи задужбину или тај манастир Пречисте у селу Радошину "
Ова је пак чињеница посебно утврђена једним записом на једном рукописном октоиху у манастиру Светога Павла у Светој Гори из кога записа произилази: "да је у дане Благовјернаго и Христољубиваго Деспота Стевана (1402-1407) а повељенијем Господина војводе Радослава исписано осам књига уБеограду (типик, пет месечника и два панеђика) и поставих у Господство му манастир дома Пречистије у Радешино".

Ктитор цркве Војвода Радослав, познат у народним песмама као Облачић Раде, савременик је Деспота Стевана Лазаревића, и поменут у повељи Деспота Ђурђа Бранковића, од 13 децембра 1428 год. умро је 4 јануара 1436 год.
(Српски споменици. И Бгд. 1928 год. XXВИИ.)
http://mojepravoslavlje.blogspot.rs/2011_11_22_archive.html

У Радешину,zvonik ovog manastira imao tako velika zvona, da se njihova zvonjava čula čak četiri sata hoda od zvonika.http://www.vesti-online.com/Riznica/Vesti/470186/Pesma-zlatnih-zvona
У време Деспота Ђурђа, Радослав је имао титулу Великог Војводе.http://www.arhivja.autentik.net/images/radesino.pdf
А и сам топоним села може бити везан са његовим именом Радослав-Радош.

Текст на ћустендилском звону Спасовачке цркве Дечанског из 1429, у препису Љубомира Стојановића

Помен Радослава и задужбине у Радешину, у време деспота Стефана, у светогорском рукопису манастира Св.Павле, препис Љубомира Стојановића

Грб породице Облачић Радослава

Spojler

Био је такође ктитор светогорских манастира Св.Павле, Кастамонит и Ватопед, као и манастира Враћевшнице. Замонашио се у старости под именом Роман (у манастиру Кастамонит), где ће, 20ак година касније и његов син Мисаил, постати монах.
Према: Срђан Рудоћ, Властела Илирског грбовника, Београд, 2006, стр 195-6 https://books.google.rs/books?id=FH...saCh3Vlg9y#v=onepage&q=облак радослав&f=false

 

[Сребрена]

Један од промењених топонима у данашњој Бугарској који доказују присуство Срба тзв. Старе Србије

Selo Srbinovo, postalo je Brežani 1934.godine:

Ime Srbinovo, selo duguje svom osnivaču-Srbinu http://voinov50.blog.bg/izkustvo/20...davaneto-na-s-syrbinovo-dnes-s-brejani.417116

U periodu pre 16. veka va su toponima srpska- selo Srbinovo i Srpski klanac, odn.Srpska klisura....Сербин дервент (Сърбинска клисура, проход).
През 1576 година се споменава в османски регистър на джелепкешаните като две села - Сърбинче и Сербин дербенд.

Godine 1570. selo je zapisano kao SRBIN.

Godine 1576. zabeležena su u turskom tefteru dva posednika stoke- Dragan (verovatno od oca Boja) i Radoslav (verovatno od oca Petra)

В. Кѫнчовъ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_19.htm

Selo Srbinovo je bilo veliko..
Godine 1650. selo Srbinovo ima 105 hrišćanskih kuća (под името Сърбин)
https://bg.wikipedia.org/wiki/Брежани

Godine 1891. zabeleženo je u selu Srbinovu, poznatom po dobrom vinu i kestenju, postoji crkva i pri crkvi,škola na "srpskom" sa 25 učenika.
В 1891 година Георги Стрезов пише за селото:"Сърбиново, село на юг от Джумая 5 часа. Лежи до Струма срещи Симитлия. Изкарва хубаво вино и много кестени. Църква, в която се чете по славенски и училище с 25 ученика.

Godine 1900.e Srbinovo ima 327 kuća sa 1900 stanovnika hrišćana (i 20 cigana- čergara).. u poređenju sa "Gornjom Džumajom"- koja je danas Blagoevgrad- koja ima samo 100 kuća, napr..
... i uopšte do 20.og veka je najmnogoljudnije selo u Gornjodzumajskoj (svetapetkovskoj) oblasti.

Један од промењених топонима у данашњој Бугарској који доказују присуство Срба тзв. Старе Србије

Srpski klanac (klisura) je, pretpostavljam postala Кресненска клисура., zapamćena po ustanku protiv Turaka 1878.godine (napadu na 300 Turaka u klisuri), u kome bugarski autori pominju dvojicu vođa, dvojicu Srbina, medju ustanicima iz nekoliko okolnih sela : (Bŭlgarska voenna istorii︠a︡: podbrani izvory i dokumenti, История на Българите 1878-1944 в документи: ...)

1. Начело на въстаналите сърбинци застана Павле Давков, буден Се' лянин и жарък патриот.
Rođen je 1862 г. u slu Сърбиново, Османска империя, umro 1920 г. (58 г.) u selu Сърбиново, България..gde je u vreme Balkanskih ratova bio i kmet

Spojler

https://bg.wikipedia.org/wiki/Павел_Давков
http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Serbien/XX/1900-1920/Tageev/text4.phtml?id=9108

2.Въстаниците се командуваха от свещеник Златков и от Павле Давков (сърбинци).
Sveštenik Najdan Zlatkov(ić?) je rođen u Srbinovu 1859, od 1893.g. ima čin sveštenika,a 1902.g.je vojvoda srbinovske čete, umro 1934.g u Srbinovu, pre promene toponima.
https://bg.wikipedia.org/wiki/Найден_Златков

https://www.google.rs/search?q=Сърб...&dpr=1#tbm=bks&q=Сърбинска+Кресненска+клисура

Stanovnici Srbinova zaslužuju nadimak "čuvari slobode" (С тези си действия жителите на Сърбиново – Брежани наистина заслужават името си “Пазители на свободата” в този край на родината ни.)
http://voinov50.blog.bg/izkustvo/20...davaneto-na-s-syrbinovo-dnes-s-brejani.417116

 

[Сребрена]

U istom okruženju (sela Srbinova u Bugarskoj do 1934.g.) nalazi se i grad RAZLOG/ turski naziv Mehomija.
U njemu je SRBSKA MAHALA još uvek, na obali Bele reke

Махала Сръбо е разположена е по двата бряга на Бела река. ... Заради основоположника, дошъл от с. Сърбиново, тя била наречена махала Сръбо.
https://toponyms.wordpress.com/2015/04/25/mehomia-razlog-nakratko/

Krajem 19. veka, pomenutim krajem putovala su dva putnika, Srbin iz Trsta Spiridon Gopčević i Blgarin Petrov.
O tome je Gopčević zabeležio ovako:

............srpsku pesmu na srpskom jeziku

str 340 https://archive.org/stream/starasrbijaimak00kasugoog#page/n396/mode/2up

a za sam Razlog, ne pominjući Srbsku mahalu, primećuje da ima mnogo islamizovanih kao i pobugarenih Srba. Više od 3000 kuća je prazno..

Spojler

str 172
https://archive.org/stream/starasrbijaimak00kasugoog#page/n214/mode/2up

 

[Сребрена]

Топоним Српско Самоково, који су Срби насељавали документовано бар од 12.века, постојао је у Бугарској све до 1887.године



СРПСКИ САМОКОВ

У насељу (селу) Српско Самоково , у области Перника постојао је свештеник Марко по коме је, после распада Турског царства и уочи стварања Бугарске на Берлинском конгресу 1878.године, промењен топоним у "Попово" , указом бр.44 од 11.новембра 1887.
Отац бугарске нације - Константин Јиречек- сматрао је да је насеље Српски Самоков изузетно старо и насељено Србима у време источноромејског владара Манојла Комнина. (Иречек предполага, че селото е много старо и е заселено още по времето на император Мануил Комнин, когато заселил тук сръбски пленници)Није се могла избећи ..чињеница да је српски жупан Немања, кад је кренуо из Рашке у освајање братовљевих територија, заузео и Перник.
http://svetimesta.com/България/Пернишка област/Popovo

Заједно са називом Српски (Самоков), кад су насељени Срби (најкасније 12.век), кренуо је и развој рударства у овом крају.
(Масовото прииждане на нови хора(местното население ги наричало сърби) е станало причина да се преименува до тогава съществуващото село в Сръбски Самоков, още повече, че тогава започва и развитието на рударството в този край.)
http://svetimesta.com/България/Пернишка област/Popovo

Неколико православних храмова у околини подигнуто је у време кад је Попово (промењено у Витошу касније, 1953.године) још увек носило назив Српско Самоково.То су поуздано "СВЕТИ СВЕТИ ПЕТАР И ПАВЛЕ" –( построен 1885, ремонтиран и повторно осветен през 2006 г.) и "СВЕТИ АРХАНГЕЛ МИХАИЛ" – (построен 1884 и осветен 1925 г.)
http://www.popovo.bg/bg/index.php?option=com_content&view=article&id=1286&Itemid=814

Spojler

Из раног средњевековног периода, постоје остаци Великог и Малог Градишта , на путу према Српском Самокову (Голямо и Мало Градище).
У развалинама стоји Мала црква на локацији која данас носи назив Патарец.

Једнобродна црква "Св.Ђурђа", такође из (позног) средњег века, данас је рушевина..
http://svetimesta.com/uploads/data/Malki/Sv.Georgi.jpg
.а рушевине црквице "Успење пресвете Богородице" биле су затрпане земљом док је у близини постављена резиденција челника бугарске комунистичке партије.
http://svetimesta.com/България/Пернишка област/Popovo

Становништво овог и суседног села, потпуно је расељено кад је направљено вештачко језеро "Студена". Данас потомци живе у пернишким четвртима Исток и Црква.
И тај српски топоним Црква (некад село..., данас четврт града Перника) промењен је 1962. у "Даскалово" (у значењу Учитељско насеље).[/B]
http://bg.wikipedia.org/wiki/Попово_(Пернишко)
http://www.tsarkva.com/category/3/72

 

[Bren]

Nikada Srba u većem broju nije bilo na teritoriji današnje Bugarske. U vr glave par hiljada.

 

[Сребрена]

Стари топоним ПЕТРОВИЋ на старој мапи у подножју Деспотове планине на терену који је од 1878.године Кнежевина Бугарска, познат нам из повеља српских деспота Јована и Константина Дејановића око 1376-77, кад је Петровић део велбуждске епархије.

Цела мапа штампана је у Паризу 1832.г.
http://www.davidrumsey.com/luna/ser...b_List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=8&trs=44

Петровић/Петрич је имао тврђаву у 12 веку ("Ђаур кале") која је сада у рушевинама.
http://svetimesta.com/uploads/data/Malki/Kale.jpg


Турци га освајају 1395.г., а ослобођени су тек у Првом балканском рату 1912.г.
У околини је познато место "Рупе" - јер је ту својевремено пророковала баба Ванга.

Данас се близу некадашњег насеља Петровић, које је постало Петрич... развио градић коме је 1947.г, наденуто име Сандански као замена за претходно име "Врачи"(због лековитих извора и светаца Врача-Кузме и Дамјана)
http://www.visitbg.net/rs/hotelibugarska/sandanski.28

Кад су крајем 19. века, туда прошла два сапутника Гопчевић и Петров (Србин и Блгарин), ситуација је била трагикомична:
нема ниједног Блгарина, има 200О Турака (међу њима Грци) а Срба 5600, од тога око 2000 православних хришћана, 2000 погрчених Срба и 1600 потурчених Срба.

стр.274
https://archive.org/stream/starasrbijaimak00kasugoog#page/n216/mode/2up

 

[Сребрена]

Melnik ili Melkovac

Стари топоним ПЕТРОВИЋ на старој мапи у подножју Деспотове планине на терену који је од 1878.године Кнежевина Бугарска, познат нам из повеља српских деспота Јована и Константина Дејановића око 1376-77, кад је Петровић део велбуждске епархије.

Цела мапа штампана је у Паризу 1832.г.

Из путописа Виктора Грегоровича, руског филолога, по европској Турској (Очерки путешествия по европейской Турции. 1877)
сазнајемо да је манастир С.Николе Мирликијског у Мелнику задужбина српског краља Св.Јована Владимира
-податак који никад и нигде није анализиран код српских историографа.

http://ru.wikipedia.org/wiki/Григорович,_Виктор_Иванович
http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Bulgarien/XIX/1840-1860/Grigorovic/pred.phtml?id=2230

Из путописа Васила Кинчова (Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894, Софија, 1970)
сазнајемо да се изнад града налазио "Кључ". узано северна капија ..одакле се пењало према манастирима Св.Спаса,Св.Николе и Св.Харалампија.У савком јебио само по један манастир ..У цркви је пуписац нашао две иконе са српским натписом у којиме је писалои ко их је подарио.Нажалост, белешке путписца са преписом истих, нестале су му.
http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_9.html


Топонимију Мелника и околине истраживао је Михаило Ст. Поповић у студији, (издању Аустријске Академије наука из Виене 2008.г., на немачком језику: Zur Topographie des spatbyzantinischen Melnik , са крајњим закључком да се први пут име у овом виду појавило записано крајем 12.века као део области Загорје ....и да 15 села у околини и сам Мелник континуирано трају од тада до данас,док се за осталих 8 села то не може потврдити.
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0584-98881047247P

Prema arheološkim istraživanjima, stambeni delovi grada su činili uzvišenje Svetog Nikole, centar srednjovekovnog Melnika,
http://www.panacomp.net/bugarska?s=bugarska_melnik
Положај брда и задужбине Јована Владимира у односу на данашњи Мелник

Spojler

Ruine manastira - zadužbine Sv.Jovana Vladimira u Melniku, manastir "Sv.Nikole" kome je Despot iz vremena Stefana Prvovenčanog podario zvono.
Crkva je imala belu kulu visine 15-16 metara, mišljenje je današnjih bugarskih arheologa.

Сматра се да је манастир функционисао и под Турцима све до краја 19. века, да се ту налазила митрополија до краја 18.века , и да је коначно срушен 1929.године
http://s39.radikal.ru/i085/0904/87/e3bd95a13d24.jpg

Početkom 11.veka (verovatno vreme zidanja manastira od strane Jovana Vladimira ) tvrdjava u Melniku je sigurno ostala neoštećena u sukobima i ratovima izmedju Vasilija "Bugaroubicе" i Samuila, који су достигли врхунац 1014.године.....
http://books.google.rs/books?id=gUc...wAQ#v=onepage&q=Melnik Jovan Vladimir&f=false

Остаје и питање ко је заиста Деспот ових планина , који српски син царске лозе ?



Остали линкови

Spojler

http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Bulgarien/XIX/1840-1860/Grigorovic/text4.phtml?id=2235
http://www.travel-pictures-gallery.net/bulgaria/bulgaria-0010.html
http://www.panoramio.com/photo/43808570
http://www.melnik-bg.eu/
http://www.melnik-bg.eu/7-bg-sightseeings.php
http://pochivka.com/carkvi/n75-11870-Църквата_Свети_Никола_в_Мелник

 

[zlatko01]

Ako je srusen 1929, cije svestenstvo je u njemu bilo do tada i zbog cega je srusen?

 

[Сребрена]

Ako je srusen 1929, cije svestenstvo je u njemu bilo do tada i zbog cega je srusen?

Не могу да будем сигурна, палио и рушио ко је стигао...али ако натрчим и на тај податак, објавићу.

Melnik je oslobodila carska Ruska Armija tokom Rusko-turskog rata 1877-1878, godine, ali je Berlinskim mirom ponovo pripao Otomanskom carstvu. ...Krajem .. svetkog rata, 1913. godine, Grci su napustili Melnik, po hitnom nalogu grčkih vlasti, koji je izdat kada se ispostavilo da će Melnik postati bugarski grad.... u Nevrokopu... upotrebljena prisila radi iseljavanja grčkog stanovništva. ...sva roba trgovina u Melniku, - oduzeta. Male trgovine i privatne kuće su opljačkali lokalni meštani. Sa druge strane su Grci popalili sela kroz koja su prolazili, ostavivši neoštećene jedino male zaseoke u planinama...http://www.panacomp.net/bugarska?s=bugarska_melnik

Функционисао је само до краја 19. века , до Конгреса)). кад је цео тај део "обезљуден"... .око 1929.године је већ руина, после неколико деценија уништавања.. значи у међувремену није било свештенства.

Смята се, че църквата Свети Никола в Мелник е функционирала до 19 век. Някъде към 1929 година вече е била потънала в руини. В началото на 20 век тукашният район е на практика е обезлюден, защото в продължение на няколко десетилетия я ограбван и разрушаван.http://pochivka.com/carkvi/n75-11870-Църквата_Свети_Никола_в_Мелник

 

[Han-Solo]

Srebrena, немоj манипулисати сви податоци! Пише "словенски", ти пишеш да су српски.
Да би прочитала књигу Григоровича, би избрисала све своjи коментаре на тему, jep су глупост до глупост.

http://publ.lib.ru/ARCHIVES/__Rarit..._puteshestviya_po_Evropejskoj_Turcii_1877.pdf

 

[Сребрена]

Srebrena, немоj манипулисати сви податоци! Пише "словенски", ти пишеш да су српски.
Да би прочитала књигу Григоровича, би избрисала све своjи коментаре на тему, jep су глупост до глупост.
http://publ.lib.ru/ARCHIVES/__Rarit..._puteshestviya_po_Evropejskoj_Turcii_1877.pdf

Город Меленик, сжатый хребтами Перина,.... Монастыри, один во имя св. Николая, построен будто бы Иоанном Владимиром и расписан, как сказывают, Панселином, другой во имя Таксиарх Гавриила и Михаила заключает лишь одну греческую рукопись, третий во имя Успения Божией Матери и называемый speleion, принадлежит святогорской обители, Ватопеду.
http://publ.lib.ru/ARCHIVES/__Rarit..._puteshestviya_po_Evropejskoj_Turcii_1877.pdf

подвучено црвеним

(у неком наредном посту објаснићу и оно што је подвучено зеленим, уједно и како Блгари све што је српско означе називом "словенско")

 

[Сребрена]

Из путописа Виктора Грегоровича, руског филолога, по европској Турској (Очерки путешествия по европейской Турции. 1877)
сазнајемо да поред села Србин протиче река Србинка

Selo Srbinovo, postalo je Brežani 1934.godine:
Srpski klanac (klisura) je, pretpostavljam postala Кресненска клисура

А у књизи Ивана Иванића "Маћедонија и Маћедонци",Том 2, 1910.г. , помиње се и планински врх Србин (на Пирин планини) , источно од села, па је логично зашто је и клисура добила име Српска (иначе дуга 18 км).
Обично пишу да је трачанско име пиринског планинског венца било Орбел, и да је значило"снежни врхови".

као и да , у истом креју, живи и српско племе Аризвановаца, по којима је други врх исте планине понео име

https://books.google.rs/books?id=hN...ved=0CB8Q6AEwAWoVChMIpurTvfjWyAIVQ1wsCh08DA2B

https://bg.wikipedia.org/wiki/Пирин

Село Србин(ово) је било у саставу старе Самоковске епархије, која је од свог оснивања 1557. године, па све 1766. године, део српске Пећке патријаршије,( која је укинута 1766. и припојена грчкој Цариградској патријаршији).
Најзначајнији сеоски празник је Свети Василије, одн. православна Нова година, која се по новом календару прославља 1. јануара. Бројне су манифестације у виду карневала, тзв. "кукера" или "чауша", у народу овог краја познатих под именом "бабугери", као и у бројним другим селима овог краја у којима се поштују стари обичаји који потичу још из старословенског паганског времена.https://sr.wikipedia.org/sr/Брежани_(Бугарска)

 

[Babunski]

Према истраживањима историчара Самоила Ретевског многи Бугари су се изјашњавали као Срби:

http://srbin.info/2014/05/13/bugari-rumuni-kazu/

 

[Han-Solo]

Према истраживањима историчара Самоила Ретевског многи Бугари су се изјашњавали као Срби:

http://srbin.info/2014/05/13/bugari-rumuni-kazu/

Македонaц - историчар je исто као коњ - астронаут. Само само пуни идиот мож да напише ова глупост.

(у неком наредном посту објаснићу и оно што је подвучено зеленим, уједно и како Блгари све што је српско означе називом "словенско")

А да ли си заметила да у књигу Григоровича од 1877. у данашноj Западноj Бугарске нема ни "С" од Срба?
И када je српска воjска окупирала ове територије, годину дана касније, одједном тамо има већ српски народ?
Пусти овиje глупости.

 

[Сребрена]

Из путописа Виктора Грегоровича, руског филолога, по европској Турској (Очерки путешествия по европейской Турции. 1877) сазнајемо да је манастир С.Николе Мирликијског у Мелнику задужбина српског краља Св.Јована Владимира -податак који никад и нигде није анализиран код српских историографа

Spojler

(у неком наредном посту објаснићу и оно што је подвучено зеленим, уједно и како Блгари све што је српско означе називом "словенско")

По смрти Цара Душана, удовица-царица Јелена узе да управља Серском облашћу, и узе себи за савладара деспота Јована Угљешу Мрњавчевића, кога ожени чесном девојком Јеленом( ћерком ћесара Војихне, господара Драме, касније познатом као монахиња Ефимија)..... Угљеша беше богољубив и човекољубив и помагаше многе људе, а особито свете цркве и манастире, и то не само у својој области већ нарочито на Светој Гори Атонској. За његово време и његовим настојањем бише обновљени многи манастири у Светој Гори. Тако, ''благочестиви деспот Јован Угљеша" обнови и изгради манастир Симонопетру на високој стени југозападне обале Свете Горе, а затим и манастир Светог Павла. Манастиру Ватопеду он поклони манастир Спилеотисе у области Мелника.
http://www.pravoslavie.ru/srpska/54490.htm
http://www.grbovnik.iz.rs/index.php?strana=grbovnikHTML/detalji/mrnjavcevici
Carigradski patrijarh je spomenuo u pismu iz 1371. da je Uglješina oblast bila oko donjeg toka Strume.https://mk.wikipedia.org/wiki/Јован_Углеша

Манастир "Света Богородица Спилеотиса" се налази на источном делу узвишења Св. Никола, јужно од Мелника. Од половине 14.века до почетка 20. века био је метох манастиру Ватопеду на Светој Гори.
По-късно става метох на Ватопедския манастир в Атон (от втората половина на XIV век до началото на XXв).
Уз манастир је постојала и Богоридичина црква, уништена земљотресом 1904.год, а и манастир не функционише од 1914.г.
http://grabo.bg/guide/view/manastirat-sveta-bogoroditza-spileotisa-melnik
Бугарска литература уводи у причу неког Алекса Слава (Словен) , који је оснивач манастира, и није једини који му се приписује.

Остаје и питање ко је заиста Деспот ових планина ?

Деспотске планине, или у време османлијске окупације Деспото- даг, данас су преименоване у Родопске планине
Јован Угљеша или не?
Српски патријарх Пајсије Јањевац, забележио је (у житију цара Уроша) Вукашинову поделу територија : "............на три дела: Угљеши даде Серез и назва га кесарем, Гојка деспота у Трапезунту тј. Трнову, а сам остаде у српској земљи“..

О деспотству Угљеше Мрњавчевића:
http://www.ptt.rs/korisnici/m/i/mijstj/mrnjavcevici.jpg

Деспот Угљеша је, по копији повеље светогорском манастиру из 1363-4 деспот целе Србије и Романије, а иста титула користи се и 1366.у повељи из Скопља.
Фактически податката за деспотската титла на Углеша от септември 1365 г. ни дава само terminus ante quem, но не и точната хронология на получаването на титлата. .. В надгробния надпис на сестрата на Углеша и Вълкашин — Елена, съставен преди есента на 1364 г., младият брат фигурира като „деспот"..В литературата отдавна е известна също така една грамота на деспот Углеша за светогорския манастир „Симонопетър” от 1363—1364 г., запазена в копие или в „автентичен превод” от 1623 г., направен по нареждане на патриарх Кирил Лукарис. В текста й изрично е казано, че малко преди нейното издаване Углеша бил „коронясай”' за „деспот на цяла Сърбия и Романия” .
.Северната граница може със сигурност да се очертае по линията Струмица — Мелник ............на северозапад — до земите на севастократор Владко Паскачич. ... имал власт и на изток от течението на р. Места, т. е. в периода 1365—1366—1369 г. той значително е разширил княжеството си на изток и югоизток. ..Мавро Орбини например съобщава, че Углеша владеел „цяла Романия и Бер”...http://www.promacedonia.org/hm2/hm_2_3.html

Што се тиче акробација поводом одређивања источних граница Угљешине територије, знамо из неких српских рукописа да је трећи Мрњавчевић био владар Трнова.

Bugarski ministar K.Jireček :
Когато сръбското царство се усили, цяла Македония става достояние на Душана. По неговата смърт царството му се разпокъсало и в Мелник и Сяр виждаме един самостоятелен княз — деспот, Йоан Углеш. (К. Иречек, пос. съч. стр. 417.)

Постоји, пишу, повеља Деспота "Алексе" за манастир Св.Богородице (Име "Св.Зоне" или "Богородичин појас" носи тек у каснијем периоду, од краја 17.века) у околини Мелника у којој се манастир назива "деспотским и царским" , оригинал се налази у Ватопедском архиву на Св.Гори хиландарској ,,, а помиње се и у каснијим српским повељама (1393. у повељи Константина Драгаша).
През Средновековието планината е била известна като Славееви гори (Славееви планини), а през османското робство – като Доспатски планини., пише блгарска википедија

На бугарским сајтовима пишу да ... да се Деспотов (деспот "Слав") дом налазио у близини, јужно од Мелника.
http://www.melnik-bg.eu/bg/sightseeings/article/slavova_fortress
Рушевине Деспотове Тврђаве у околини Мелника, окружене Мелнишком реком

Današnji toponimi po "Despotu": grad, oblast, reka i jezero

http://en.wikipedia.org/wiki/Dospat_Dam
http://en.wikipedia.org/wiki/Dospat_(river)
http://en.wikipedia.org/wiki/Dospat
http://en.wikipedia.org/wiki/Dospat_Municipality

 

[Сребрена]

Selo Srbinovo, postalo je Brežani 1934.godine:
Selo Srbinovo je bilo veliko..Godine 1900.e Srbinovo ima 327 kuća sa 1900 stanovnika hrišćana ... i uopšte do 20.og veka je najmnogoljudnije selo u Gornjodzumajskoj (svetapetkovskoj) oblasti.

Srpski klanac (klisura) je, pretpostavljam postala Кресненска клисура.,
Stanovnici Srbinova zaslužuju nadimak "čuvari slobode"

поред села Србин протиче река Србинка
........ помиње се и планински врх Србин (на Пирин планини) , источно од села, па је логично зашто је и клисура добила име Српска (иначе дуга 18 км).

У народним песмама Срба који су остали у кнежевини Бугарској након 1878.године , опева се Србин-град..
Песме су записиване 100ак година после Берлинског конгреса :


Србинград око Солуна

Песма је записана у Шипки, месту поред Казанлука, у области Старе Загоре.
Шипка, Казанлъшко (Архив КБЛ-ВТУ)

Писана је у дванаестерцу (6+6) и радња се одиграва у Солун- граду, где Турунџе Бошњак узима на вересију и веру коња зеленка (јер има срце да језди на њему ал нема паа да га купи) од турског гласника ("Тиланина") и усмерава се одмах према Србин-граду. Уместо новца за коња, треба да , после једног дана, испоручи оно што је уловио тог дана. У Србин-граду беху четири капетана- Србина и имали су сестру "Србојку".... Бошњак превари сестру (док је узимао воду да пије, он је ухвати за десну руку и подигне на коња) и поведе са собом назад у Солун, али кад је почео да плаче што треба коња да врати јер нема 300 златника (жућаних), испаде да Србкиња има толико само на једном од девет "џоба", односно украси на њеној гардероби вреде колико и 81 коњ.

Тиланинът вика на Солуна града:
- Продава се конче, конче перуниче,
конче перуниче, конче зелениче.
Кончето струва триста жълтици.
Всеки пари има конче да си купи,
ала сърце няма конче да си язди.

От де се е взело Турундже бошначе,
Турундже бошняче, момче ябаджийче.
То си пари няма конче да си купи,
ала сърце има конче да язди.
Ах, че си поиска кончето на вяра,
кончето на вяра, вяра вересия.
И му конче дали на вяра,
вяра вересия за ден и до пладне -
какъвто улов улови за кончето ще го дава.

Като са му дали кончето,
като е отстъпил на лява дзингия,
доде си преметне лявата нога -
той се намерил в Сърбина града.

Spojler

И там си има четирима братя,
четирима братя баш капитани,
и си имат една сестрица,
една сестрица, млада сърбойка.
И те като видели Торунджа бошначе,
Торунджа бошначе с конче перуниче,
и те на сърбойка думат:
- Да се премениш с най баш премяна,
и да вземеш пъстрата стомна,
и да идеш на новата чешма за вода,
че от там ще мине той!

И то кат я виде, дано я залюби,
а пак да му конче откраднат.
И тя кат отишла на новата чешма,
и Торунджа бошначе от там минава,
и кат я видя при сърбойка отива,
и поиска пъстра стомна вода да пие.

Отговаря млада сърбойка:
- Ако от конче слезеш - вода ще си пиеш.
Отговаря Торунджа бошначе:
- Ой те тебе, млада сърбойко,
три години стана кат ме треска тресе,
ако от конче сляза не мога се качи!
И тогава тя му подава вода да пие.

Той не си улови пъстрата стомна,
най улови дясната ръка на девойката
и я преметна на конче.
Доде се усетят нейните братя,
той се намерил в Солуна града.

Като конче слязъл и си конче водел,
и си конче водел, и си ситни сълзи ронел.
Отде го съгледа млада сърбойка,
млада сърбойка, тя на юначе дума:
- Що си конче водиш и си ситни сълзи рониш?
Отговаря Торунджа бошначе:
- Конче ми струва триста жълтици...
Отговаря млада сърбойка:
- Аз съм облечена в девет кафтана,
на всеки кафтан имам по девет джоба,
във всеки джоб имам по триста жълтици,
един джоб ще опразним, конче ще платим
и двамата ще живеем!

http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/skipka.htm

У бугарском Тетевену (некадашњи топоним Тетово) такође је забележен у песми Србин-град и девојка Србијанка

нагоре, надолу, низ Будина града -...
Па отишло във Сърбина града;...
па си свали, бре, мома сърбиянка,​

http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/teteven.htm

У северној Бугарској забележена је слична песма у којој Бошњак узима коња Шарца, па из Будим-града одлази у Прилеп, где отима Сибињ-девојку, чији је брат чувени јунак Сибињ....опет о Србима, само са помешаним локацијама и у лошије сроченом тзв десетерачком ритму.
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/chomakovci.htm
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/hlevene1.htm
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/koprivshtica.htm
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/plovdivsko.htm

У Велинграду је слична песма забележена са топонимима Будим и село Сарбиново, а девојка је краљева ћерка
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/velingrad.htm

Има верзија где је Српкиња- Срабинска девојка (" срабинск девойче")
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/sveta-petka.htm

Верзија где је момак Србелин, а девојка С'бина ( момче Сърбелийче,Събина девойка)
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/shupaci.htm

Још верзија, укључујући и украјинску у којој је девојка Сремјанка
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/content.htm

 

[Сребрена]

Spojler

Сећања на Србе и српске рударе у данашњој Бугарској



СРПСКО СЕЛО У СОФИЈСКОМ ОКРУГУ

Софија је понела ово име тек после стварања Бугарске на територији окупиране Турцима током средњег века, и то по имену цркве Св.Софије српског краља Милутина.
Њено име било је Средец током средњег века, захваљујући средишњем положају те географске области.

У околини Средеца (Софија), на удаљености 70 километара југоисточно од будућег главног града новостворене Бугарске, све до 1887.године , постојало је село СРБСКО (Сръбско село).Од тада носи назив Мала Црква.
Најближи већи град је Самоков, 10 км удаљен. Данас има око 500 становника.У Српском селу од 14.века постоји Мала црква, по којој је дат данашњи назив насеља.(Старата църква на Мала църква), док је храм посвећен апостолима Петру и Павлу из 16.века, а село прославља заветину (типичан српски обичај) на Петровдан. Истовремено предање каже, да се Петар звао и Србин који је подигао цркву по којој је топоним Србског села промењен у Мала црква.
У околини су планина Рила и река Искар.
http://zoldi.com/почивка-на-планина-мала-църква
Николай Мичев, Петър Коледаров. „Речник на селищата и селищните имена в България 1878-1987“, София, 1989.
http://books.google.rs/books?ei=SeX...ръбско+село&q=Мала+църква++село#search_anchor
http://bg.wikipedia.org/wiki/Мала_църква
http://www.journey.bg/bulgaria/bulgaria.php?city=2040&searchsub=1#pic
http://www.sabori.bg/i.php/folk_fest_sub/view.html?oid=38096

По бугарској историчарки Марији Христовој (" Историята на Мала църква” ) село су основали Срби, а стара црква је била јединствен храм у целом рејону око Искра.

http://vestnikpriatel.com/представиха-книгата-за-историята-на-м

тзв "Белова црква", неколико километара испод Самокова, такође је била јединствен храм око реке Искар
http://svetimesta.com/България/Софийска-област/Samokov
http://svetimesta.com/Средновековни-църкви/Рождество Богородично-Бельова черква - гр. Самоков


Испред скромне "Белове цркве" био је велики брест који је пао 1868.г.,а "Бел" је градитељ цркве, по предању списаном и на натпису ктиторке из познијих времена (у галерији слика)
http://svetimesta.com/Средновековни-църкви/Рождество Богородично-Бельова черква - гр. Самоков

Spojler

У овој цркви су и мошти митрополита Самокова - Симеона Поповића - из 18.века, познатог и као учесника нишког и пиротског устанка против Турака пре 1734.године.
http://bg-patriarshia.bg/news.php?id=27574
Дан његове смрти, 21.август, и данас се обележава као верски празник у Самокову
http://www.samokov.bg/simeon.html
Проглашен је (бугарским) свецем:

 

[zlatko01]

Турски путописац Евлија Челебија помињао је место Шипка и хајдука ђаура Бају, нисам сигуран да се ради о истом месту. Сребрена, да ли ти је познат тај податак

 

[Сребрена]

ТРИ БРАТА СРБИНА - БОШКО, НИКОЛА и ПЕТАР

У путопису Асена Христофорова оживљено је предање на Србе у Србском селу (данашњој Малој Цркви у Бугарској) ,а као градитељ Мале цркве (цркве у Србском селу) поменут је Петар.

" Десило се случајно..да су се три брата Србина из познате великашке српске породице доселили са својим породицама у клисуру Левог Искра. Ти Срби су били вешти рудари и почели су у долини Искра да у огромним пећима топе гвоздене наслаге. Најстарији брат-Бошко направио је рудник недалеко од ушћа Белог Искра у Црни Искар. Назвали су га БОШКОВ РУДНИК. До скора је било старијих људи у Искарју, које се сећа рудника, а место се и данас назива тако: Бошков ма(ј)дан.
Заједно са браћом Николом и Петром, Бошко је направио још један рудник близу насеља и над реком, и брзо су се богатили од њега.У захвалност Богу, Петар је направио малу цркву посвећену свом свецу, а по тој цркви Србско село је у новије време прозвано "Мала црква".

Аутор претпоставља да се, сходно путопису Евлије Челебије Бошко преселио из Дупнице (дан.Бугарска) у којој је било српских властелина и касније, у време Цара Душана, и Дејановића. "
Ово је превод бугарског текста , скраћен. Успут треба знати да је синоним за рудник, поред турског мајдан и термин "самоково".
http://chitanka.info/text/14643/4

БОШКОВИ СРБИ

Од "Бошкових Срба" стало је још помена у топонимици јужно од Самокова.
Једно брдо зове се Бошкова кория.Из те шуме, по рилским л егендама, вероватно је снабдеван Бошков рудник дрвима и ћумуром.
Други топоним, [I]Бошкова долина[/I] (Бошков дол) налази се јужно од села Говедарци, на место где се Сеоска (Селската) река спушта са брда у поље, где такође још увек има остатака нагорелог земљишта због справљања ћумура.

Везано за Србе из Србског села, постоји и река Жупаница ( "Жупаница очевидно произлиза от сръбската дума „жупан“.), а срећу се у турским документима од пре 300 година и лична имена "Ђуро".

Из времена Сулејмана I (1529–1566) остао је запис о порези у којој се помиње : „Село Черни Искър, називаемо още и Българе-Говедаре, с 10,330 аспри; село Луди Искър, називаемо още и Сърби, с 6,175 аспри; и село Таджилар при Луди Искър с 3,615 аспри.“ По односу разрезаног пореза, може се судити да је Србско сло било два пута веће од Таџилара/ данашњег Маџара.
http://chitanka.info/text/14643/4
http://chitanka.info/text/14643/2

Српски рукописи око Самокова

Бошко и његова браћа нису једини Срби на овом тлу, каже путописац Христофоров. О томе сведоче и српска јеванђеља. Једно је пронађено поред темеља Старе (Бошковог брата Петра) цркве и по предању, приписује се Петру.
О Петровом јеванђељу се старао до скора самоковски митрополит Доситеј.

А у Синоду је сачуван још један српски рукопис- Четворојеванђеље, пронађен у самоковском округу, у селу Шипочене. По белешци у српском четворојевађељу може се датирати у 1505.годину.
" И тъй, Бошко не е бил единственият сръбски поселник в тоя край. " Превод: А тај Бошко није био једини српски становник тог краја.
http://chitanka.info/text/14643/4

Турски путописац Евлија Челебија помињао је место Шипка и хајдука ђаура Бају, нисам сигуран да се ради о истом месту. Сребрена, да ли ти је познат тај податак

Знам локацију, једно од места где можеш да "пресечеш" Стару планину, није далеко од реке Рашке.
А за Бају још не знам, ако имаш нешто, постави, ако не, кад поставим све што имам, позабавићу се Бајом

 

[Сребрена]

Деспотске планине, или у време османлијске окупације Деспото- даг, данас су преименоване у Родопске планине

Spojler

Село Косово на Деспотским планинама

Данас се Деспотске планине зову "Родопи" и припадају Бугарској, као и село Косово.
https://bg.wikipedia.org/wiki/Косово_(Област_Пловдив)
Налази се 30 км од Станимака (Асеновграда) ,50 од Пловдива (Плевна је старо име тог града) , а 197 од Софије (Средеца) , припада пловдивској области.
Средином 17.века населили су га становници Старог села. (?) , пише савремена блгарска литература, али изгледа да се ради о пресељењу из Старе Србије, тачније са равног Косова.
У књизи Јордана Захаријева из 1918.г. "Ћустендилски крај" времешни старац Јаким (Аћим?) сећеао се да је пресељење било са "рамног" Косова.
Дедо Яким, 110 годишен старец, умрел преди 8 години, разказвал, че селото било основано от един бежанец из „Рамно Косово“ (Стара Сърбия).
https://toponyms.wordpress.com/2015/04/12/za-toponymy-kosovo-treklyano/
.

http://www.selokosovo.com/?p=village&language=bg
http://bg.wikipedia.org/wiki/Косово_(Област_Пловдив)
http://totkaivanovaa.blog.bg/hobi/2...-i-vylnuvashto-i-omaino-kato-pesenta-n.407875

Године 1851. у Косову је подигнута црква Успења Богородице.
На поду испред олтара уочљив је двоглави бели орао, а већи део фресака је намерно премазан 50их година 20.века.
Један мермерни (камен) облик у средини цркве има лековиту моћ, па долазе ходочасници.

http://www.bulgariatravel.tv/landmark/get/359
http://narechenskibani.v-bulgaria.info/index.php?a=show&action=show_adv&adv_id=22959
http://www.asenovgradnews.com/bg/articles/Двоен-празник-отбелязаха-в-село-Косово/1327/

Најстарија црква у окружењу је тзв "Бела црква", зидана отприлике у Немањино време..а порушена у 17.веку (обновљена одн.дозидана у 19. веку)

Radi se o BELOJ CRKVI (посвећеној Св.Петру и Павлу,), s obzјrom da je zidana od belog lomljenog kamena.Od te stare crkve ostao je samo deo zida,a preko temelja je sazidana nova crkva, od belog kamena i osnovan manastir belocrkveni odn. BELOČERKVENSKI MANASTIR.
Nalazi se 35 km južno od Plovdiva (Filibe), i zapazite da je zadržan ekavski izgovor u BELOČERKVI, dok se obližnji toponim naziva BJALA ČERKVA:
Vidi se deo starog zida na istočnoj strani nove crkve:
http://static.panoramio.com/photos/large/40774582.jpg

Пошто је Бела црква на брду високом 1650м, одатле се пружа одличан поглед на село Косово (удаљено 500м) и удаљеније село Хвосно (некадашњи назив северне Метохије био је Хвосно, данашњи бугарски назив за село је Хвојна), одн. савременим српским језиком речено, види се Косово и Метохија као на длану.
https://bg.wikipedia.org/wiki/Хвойна_(село)



На около петстотин метра метра по нагоре от манастира има функционираща ски писта от която се открива невероятна гледка на близклите села Косово и Хвойна далечината...

 

[Сребрена]

Село Косово на Деспотским планинама

Село Косово у околини Велбужда
Село Косово,Област Кюстендил (Бања Костантина Дејановића)

Село Косово је старо средњевековно насеље. У турским дефтерима из 1576-77 г. записано је као Косово.

http://www.panoramio.com/photo/75541304
http://www.panoramio.com/photo/75541299
http://www.panoramio.com/photo/75541286

Кроз село протиче река Косовка, а удаљено је 13 км од данашње границе са Србијом.
https://bg.wikipedia.org/wiki/Косово_(Област_Кюстендил)

Kosovo mahala nalazi se u Blagoevgradu (Dzumaji)
Coordinates of Kosova Makhala:
Longitude: 23° 13' 0" East
Latitude: 41° 58' 0" North
http://travelingluck.com/Europe/Bulgaria/Blagoevgrad/_730116_Kosova Makhala.html
http://www.mapquest.com/?q=41.966668,23.216668&zoom=3

Selo Kosovo u vidinskoj oblasti, na samoj sadašnjoj granici sa Srbijom ,sa stanovnicima vlaškog jezika danas
https://bg.wikipedia.org/wiki/Косово_(Област_Видин)
http://www.vidin-online.com/kosovo/kosovo

u srednjem veku uobičajeni deo puta sa Dunava u unutrašnjost (Milanovac -Bregovo) , opevan u pesmi "Kraljević Marko i Vila Ravijojla"..

Оде Марко с побратимом својим,
Отидоше Поречкој крајини,
И Тимок су воду пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше крајини Видинској;

http://www.vidin-online.com/images/sela/kosovo/kosovo-026.jpg

Pesma pominje Bregovo okviru neistorijskog konteksta („Marko Kraljević i vila”) kao selo kod kojeg postoji gaz/prelaz preko reke Timok na putu za Vidinsku krajinu.
Kod Vuka u Rječniku javlja se kao: 1) selo na levoj i 2) ruševine grada na desnoj obali Timoka.



http://travelingluck.com/Europe/Bulgaria/Blagoevgrad/_730116_Kosova+Makhala.html

 

[Сребрена]

Русија и Аустрија имају 1878.године Тајну конвенцију по којој је искључено стварање словенске државе, зато је хитно направити нешто ново- свеједно како се зове.....а Србима и Црногорцима се ништа неће уступити само ће им се одузимати