Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 88.734
Pa, u poređenju sa njegovim usvojenim bugarskim jezikom i jeste.Слажем се, многи кажу за српски језик да је милозвучан![]()
![]()

Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Pa, u poređenju sa njegovim usvojenim bugarskim jezikom i jeste.Слажем се, многи кажу за српски језик да је милозвучан![]()
![]()
Знам за име Камен, и за име Пламен, и за девојчице Искра
А како објашњаваш да нема имена Камък и Камъка ?
Kako da ti objasni bez pozivanja na “zapadnobugarske dijalekte”, tj bez dokazivanja da je srpski jezik “u stvari zapadnobugarski”? Oblik “kamen” je nastao u Panoniji, samo još jedan dokaz da su Bugari koji govore onim što se u Bugarskoj naziva tranzicionim dijalektom (“u-govor”) nekada bili Srbi.Камък и камен sa sinonimi u bugarskog jezika ,ali je rec kamen milozvucan,zato i se koristi kao ime.
I kakve veze ovo ima s Bugarima ili sa ovom temom? Da li bi bio u stanju da racionalno objasniš?
I kakve veze ovo ima s Bugarima ili sa ovom temom? Da li bi bio u stanju da racionalno objasniš?
Šta se tačno podrazumeva pod tim “novim sintaksičkim strukturama” .........?
Ovo je već obično zamagljivanje suštine.
Последњи остаци туркијских Протобугара су се задржали негде до X века, све док цар Симеон није наредио да сви поданици царства морају бити хришћани и да званични језик мора бити српски. Тада су се Протобугари побунили, нарочито што је већина њих била верна својој старој тенгристичкој вери, али када су видели да не могу ништа, преко Дунава су побегли и удружили се са својом браћом Угарима (Мађарима). Од тада у Тракији и Доњој Мезији готово да је нестало правих Бугара, остало су само Срби (Склавини), који су пристали да буду политички Бугари, носећи бугарско име као државно, наметнуто од њихове племићке елите.Sad te nervira i jasno izrečeni stav zvanične bugarske istoriografije?
Pogledajte prilog 1536660
Pogledajte prilog 1536658
Izvor: srpski prevod bugarskog originala Istorija Bugarske.
Pogledajte prilog 1536659
Говор Белоградчика: пошто у Бугарској не сме да се буде Србин, Србе који говоре тимочким поддијалектом називају “Торлацима” а оне који говоре Бугарима још мање разумљивим Лужничким “Трнчанима”: говорници тимочког поддијалеката књижевни бугарски језик перципирају као страни језик, различит од свог, за који кажу да је “много српски”.Belogradčik je mali grad u vidinskoj oblasti i zapadnom delu Stare Planine, na nadmorskoj visini od 545 metara.. put od današnje Istočne Srbije do Belogradčika vodi preko prevoja Kadibogaz, između knjaževačkog sela Novo Korito i belogradčičkog sela Salaš..U 14.veku... Utvrđenje, u to vreme zvano Belgrad, bilo je među poslednjima koje su zauzeli Turci.
http://www.panacomp.net/bugarska?s=bugarska_belogradcik
Svakako su interesantni i podaci Miloša Milojevića da je "Belogradčiški manastir Sv.Bogorodice zadužbina srpskih vladara još pre Nemanje"; da je isti manastir pripadao Braničevskoj mitropoliji osnovanoj u vreme Sv.Save...
(Naši manastiri i kaluđerstvo, Beograd 1881/reprint Beograd 1997, str.8)
Prevoj Kadibogaz nalazi se na sledećoj karti izmedju Gurgusovca (današnjeg Knjaževca) i Belgradčik (na turskom jeziku:mali Beograd, Beogradčić)
![]()
Toponim Belgratz danas više ne postoji.
Устанак Срба против Турака 1836. у Белоградчику
Istorijski časopis br 3 (1951-52)
https://books.google.rs/books?id=U1R_CgAAQBAJ&pg=PA47&dq=lav+grb+nemanjići&hl=sr&sa=X&ved=0CBoQ6AEwAGoVChMIg6eNvY7FyAIVwQgsCh1jJgT7#v=onepage&q&f=false
![]()
![]()
Говор Срба који су одлукама Берлинског конгреса принуђени да остану у Бугарској. Национална свест им је промењена али језик још није: у Бугарској се говори Трна и Белоградчика перципирају као српски језик а говорници као Срби:Srbi iz Trnskog i Znepoljskog okruga februara 1878.g. knezu Milanu
![]()
![]()
Бугарска егзархија и турске власти су нарочито после 1878. удружено радили на брисању самог помена Срба који су остали под турским јармом и на протеривању и физичком уништењу оних које је било немогуће асимиловати:"С тога се у Турској још и дан данашњи нико несме звати Србином, и коме, од раје турске, рекне какав Турчин 'Србин', значи: да xoћe да га убије, и за то дело не само да неодговара никоме, него се још и награђује са 30 дук. ц. за сваку главу, док је за рајетина, или Бугарина колико толико одговоран. Осим овог сами фанариоти грчки — и бугарски, — прождревши српску патриаршију, као и народ им, из мржње према Србима, што су им били отели земље пре Турака, свуда су гонили и уништавали име Срба, а подизали Бугара, као слабих, и то све по својој прастарој ''византиској политици''. Да та реч 'Бугарин'' незначи Бугарина као засебна човека и народ, сведочи нам још и то: што Грци све славенско зову ''волгарика'' па чак и књиге црквене па и све народе славенске и чак и Србе у кнежевини, Русе и остале све Славене зову: ''Бугари, или Болгари '. Ово је узрок што се толики србски народ тамо данас незове Србином. Осим овога било је и налога царских: да се Србином нико несме звати, но сви се морају звати Бугарином, ако хоће да избегну реч раја, и бугарски језик мора се по школама предавати, што се још и данас чини; и све што је српско, а нарочито књига и школа гони се и утамањује." Милош С. Милојевић, Одломци историје Срба.