Сведочанства о Србима у Бугарској

[Casual Observer]

Слажем се, многи кажу за српски језик да је милозвучан

Pa, u poređenju sa njegovim usvojenim bugarskim jezikom i jeste.

 

[Casual Observer]

Знам за име Камен, и за име Пламен , и за девојчице Искра
А како објашњаваш да нема имена Камък и Камъка ?

Камък и камен sa sinonimi u bugarskog jezika ,ali je rec kamen milozvucan,zato i se koristi kao ime.

Kako da ti objasni bez pozivanja na “zapadnobugarske dijalekte”, tj bez dokazivanja da je srpski jezik “u stvari zapadnobugarski”? Oblik “kamen” je nastao u Panoniji, samo još jedan dokaz da su Bugari koji govore onim što se u Bugarskoj naziva tranzicionim dijalektom (“u-govor”) nekada bili Srbi.

Dupnicu Bugarima poklonio poznati patološki lažov Ignjatijev iz svoje neograničene lične ambicije (planirao je i da postane bugarski knez, pa je za sebe i svoju porodicu pravio što veću državu, njegove pristalice su mu čak otvoreno nudile i krunu, čime su Rusiju doveli u jako neprijatnu poziciju prema Zapadu i zapečatili pad Bugarske pod nemački uticaj i dolazak na vlast zločinca Ferdinanda Koburga).

*kàmy​

From Proto-Balto-Slavic *kā́ˀmō, from Proto-Indo-European *h₂éḱmō.

Noun​

*kàmy m[1][2][3]

1. stone

Derived terms​

• *kaměnъ

Descendants​

• East Slavic:
  • Old East Slavic: камꙑ (kamy)
  • ⇒ Old East Slavic: камень(kamenĭ)
    • Old Ruthenian: камень(kamenʹ)
      • Belarusian: ка́мень(kámjenʹ)
      • Carpathian Rusyn: ка́мінь(káminʹ)
      • Ukrainian: ка́мінь (káminʹ)
    • Russian: ка́мень (kámenʹ)
• South Slavic:
  • Old Church Slavonic:Cyrillic: камꙑ (kamy)Glagolitic: ⰽⰰⰿⱏⰺ (kamy)
  • Bulgarian: ка́мък (kámǎk), ка́мен(kámen) (Western dialects)
  • Macedonian: камен (kamen)
  • Serbo-Croatian:Cyrillic script: ка̑м, ка̏ме̄н Latin: kȃm, kami, kȁmēn
  • Slovene: kámən (tonal orthography)
• West Slavic:
  • Old Czech: kámen, kámy
    • Czech: kámen
  • Old Polish: kamień, kamienie
    • Masurian: käniéń
    • Polish: kamień
    • Silesian: kamiyń
  • Slovak: kameň
  • Polabian: komoi
  • Pomeranian:
    • Kashubian: kam, kamiéń, kamiń
    • Slovincian: kam, kamë, kamjeń
  • Sorbian:
    • Upper Sorbian: kamjeń
    • Lower Sorbian: kamjeń
• → Hungarian: Kamon

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1536797Pogledajte prilog 1536796

I kakve veze ovo ima s Bugarima ili sa ovom temom? Da li bi bio u stanju da racionalno objasniš?

 

[Boris T]

I kakve veze ovo ima s Bugarima ili sa ovom temom? Da li bi bio u stanju da racionalno objasniš?

Šta se tačno podrazumeva pod tim “novim sintaksičkim strukturama” .........?

 

[Casual Observer]

Ovo je već obično zamagljivanje suštine.

 

[Старо Браничево]

1641 године пише трогирски архиђакон 3) (Fг. с!е Leonardis као што мисли К. Хорват) извештај друштву за ширење вере (у Риму) и каже, да Срби („Serviani") не живе само у Србији него и у „Романији," која се граничи с Бугарском и Грчком, у горњој и доњој Зети, у Херцеговини и у другим покрајинама, које се граниче с Босном (т. ј . у Хрватској, у Славонији и у Далмацији, али и у самој Босни као што се види из онога што после тога говори).

 

[Старо Браничево]

Ево вам мало "Бугарина" Костадина Дејановића-Драгаша.

 

[Старо Браничево]

Докази докле се простирала Пећка птаријаршија. Ферман, султана Махмуда I из 1731. године, издат патријарху Арсенију Шакабенти.

 

[Старо Браничево]

Бугарин краљ Влкашин.

 

[Старо Браничево]

Још мало Бугарина Дејановића!

 

[Старо Браничево]

 

[Старо Браничево]

 

[Старо Браничево]

Sad te nervira i jasno izrečeni stav zvanične bugarske istoriografije?

Pogledajte prilog 1536660
Pogledajte prilog 1536658


Izvor: srpski prevod bugarskog originala Istorija Bugarske.

Pogledajte prilog 1536659

Последњи остаци туркијских Протобугара су се задржали негде до X века, све док цар Симеон није наредио да сви поданици царства морају бити хришћани и да званични језик мора бити српски. Тада су се Протобугари побунили, нарочито што је већина њих била верна својој старој тенгристичкој вери, али када су видели да не могу ништа, преко Дунава су побегли и удружили се са својом браћом Угарима (Мађарима). Од тада у Тракији и Доњој Мезији готово да је нестало правих Бугара, остало су само Срби (Склавини), који су пристали да буду политички Бугари, носећи бугарско име као државно, наметнуто од њихове племићке елите.

 

[Старо Браничево]

Гиљфердинг о пореклу Бугара.

 

[Старо Браничево]

'Авитохол први Хан бугарски живио је 300 год. род му је: ''дуло'' а године су му: ''дилом твирем '. Ирник 108. год. такође ''дилом твирем''. Хастуну — с 20 роди му се Ерми а године ''докс квирем''. Курт — сада турски курјак — тако звани у историји Кубрат година k˘ од племена ''дуло' а године су му 'шегор вечем''. Бъзмер ã Ñ год, пл: 'дуло'' а год. ''шегор вечем''. Ови су сви владали, са обријаним главама, и димлијама и тд, са оне стране Дунава. Есперих z. ï. пл. ''дуло ' а год. ''верениалем '. Тeрвел êà пл. 'дуло'' а год. 'текоучетем твирем'. Кн. пл. 'дуло'' а год. 'дваншехтем '. Сьвар å пл. ''дуло ' а год. ''тохалтом '. Кармисош z Ñ. ¿ пл. ''вокил'' а год. 'шегор твирем '. Овај је променуо племе 'вихтуњ винех ' z год. пл: 'укил '. Тълец ã год. пл. 'угаин'' а год. 'сомор алтем'' и овога род ''умор'' M Ñ дана пл. 'укил ' а њему 'дилом тутом". ''

 

[Старо Браничево]

Из Житија Светог новомученика Ђорђа Кратовца, написаног од попа Пеје из Средеца (приредио Стојан Новаковић у Гласнику Српског ученог друштва, књига IV, свеска број: XXI старога реда од 1867. године).

 

[Старо Браничево]

Колико ја знам, ово није бугарски језик.

 

[Старо Браничево]

https://bulgarianhistory.org/legendi-i-predania-za-maglijkia-manastir/

Један од манастира некадашње Казанлучке епархије.

 

[Старо Браничево]

"С тога се у Турској још и дан данашњи нико несме звати Србином, и коме, од раје турске, рекне какав Турчин 'Србин', значи: да xoћe да га убије, и за то дело не само да неодговара никоме, него се још и награђује са 30 дук. ц. за сваку главу, док је за рајетина, или Бугарина колико толико одговоран. Осим овог сами фанариоти грчки — и бугарски, — прождревши српску патриаршију, као и народ им, из мржње према Србима, што су им били отели земље пре Турака, свуда су гонили и уништавали име Срба, а подизали Бугара, као слабих, и то све по својој прастарој ''византиској политици''. Да та реч 'Бугарин'' незначи Бугарина као засебна човека и народ, сведочи нам још и то: што Грци све славенско зову ''волгарика'' па чак и књиге црквене па и све народе славенске и чак и Србе у кнежевини, Русе и остале све Славене зову: ''Бугари, или Болгари '. Ово је узрок што се толики србски народ тамо данас незове Србином. Осим овога било је и налога царских: да се Србином нико несме звати, но сви се морају звати Бугарином, ако хоће да избегну реч раја, и бугарски језик мора се по школама предавати, што се још и данас чини; и све што је српско, а нарочито књига и школа гони се и утамањује." Милош С. Милојевић, Одломци историје Срба.

 

[Старо Браничево]

Марин Бици, надбискуп барски и примас српски, Софију и Ћипровце смешта у Србију.

 

[Casual Observer]

Belogradčik je mali grad u vidinskoj oblasti i zapadnom delu Stare Planine, na nadmorskoj visini od 545 metara.. put od današnje Istočne Srbije do Belogradčika vodi preko prevoja Kadibogaz, između knjaževačkog sela Novo Korito i belogradčičkog sela Salaš..U 14.veku... Utvrđenje, u to vreme zvano Belgrad, bilo je među poslednjima koje su zauzeli Turci.
http://www.panacomp.net/bugarska?s=bugarska_belogradcik

Svakako su interesantni i podaci Miloša Milojevića da je "Belogradčiški manastir Sv.Bogorodice zadužbina srpskih vladara još pre Nemanje"; da je isti manastir pripadao Braničevskoj mitropoliji osnovanoj u vreme Sv.Save...
(Naši manastiri i kaluđerstvo, Beograd 1881/reprint Beograd 1997, str.8)

Prevoj Kadibogaz nalazi se na sledećoj karti izmedju Gurgusovca (današnjeg Knjaževca) i Belgradčik (na turskom jeziku:mali Beograd, Beogradčić)

Toponim Belgratz danas više ne postoji.



Устанак Срба против Турака 1836. у Белоградчику

Istorijski časopis br 3 (1951-52)
https://books.google.rs/books?id=U1R_CgAAQBAJ&pg=PA47&dq=lav+grb+nemanjići&hl=sr&sa=X&ved=0CBoQ6AEwAGoVChMIg6eNvY7FyAIVwQgsCh1jJgT7#v=onepage&q&f=false

Говор Белоградчика: пошто у Бугарској не сме да се буде Србин, Србе који говоре тимочким поддијалектом називају “Торлацима” а оне који говоре Бугарима још мање разумљивим Лужничким “Трнчанима”: говорници тимочког поддијалеката књижевни бугарски језик перципирају као страни језик, различит од свог, за који кажу да је “много српски”.

“Ми смо овде поред Срба и зато смо Торлаци” каже бака из Белоградчика руским лингвистима који је интервјуишу на њој разумљивом српском језику:

Констатација руских филолога да се у крајње западном делу Бугарске говори староштокавски: таксативно су наведени сви фонетски маркери штокавскох говора.

 

[Casual Observer]

Srbi iz Trnskog i Znepoljskog okruga februara 1878.g. knezu Milanu

Говор Срба који су одлукама Берлинског конгреса принуђени да остану у Бугарској. Национална свест им је промењена али језик још није: у Бугарској се говори Трна и Белоградчика перципирају као српски језик а говорници као Срби:

Наш језик је “много српски”:

У другим деловима Бугарске говорнике поистовећују са Србима:

 

[Casual Observer]

"С тога се у Турској још и дан данашњи нико несме звати Србином, и коме, од раје турске, рекне какав Турчин 'Србин', значи: да xoћe да га убије, и за то дело не само да неодговара никоме, него се још и награђује са 30 дук. ц. за сваку главу, док је за рајетина, или Бугарина колико толико одговоран. Осим овог сами фанариоти грчки — и бугарски, — прождревши српску патриаршију, као и народ им, из мржње према Србима, што су им били отели земље пре Турака, свуда су гонили и уништавали име Срба, а подизали Бугара, као слабих, и то све по својој прастарој ''византиској политици''. Да та реч 'Бугарин'' незначи Бугарина као засебна човека и народ, сведочи нам још и то: што Грци све славенско зову ''волгарика'' па чак и књиге црквене па и све народе славенске и чак и Србе у кнежевини, Русе и остале све Славене зову: ''Бугари, или Болгари '. Ово је узрок што се толики србски народ тамо данас незове Србином. Осим овога било је и налога царских: да се Србином нико несме звати, но сви се морају звати Бугарином, ако хоће да избегну реч раја, и бугарски језик мора се по школама предавати, што се још и данас чини; и све што је српско, а нарочито књига и школа гони се и утамањује." Милош С. Милојевић, Одломци историје Срба.

Бугарска егзархија и турске власти су нарочито после 1878. удружено радили на брисању самог помена Срба који су остали под турским јармом и на протеривању и физичком уништењу оних које је било немогуће асимиловати:

 

[Старо Браничево]

https://bg.wikipedia.org/wiki/Крън

Код Казанлука се налази тврђава Кран, седиште кранских српских деспота, који су владали Рашком долином.

 

[Старо Браничево]

https://opoznai.bg/view/kran-krepost-kaleto

Тврђава Кран седиште кранских деспота Страцимировића.