Сведочанства о Србима у Бугарској

ИгарЈ:
Не могу се сложити са Савићем, превише ад хокова, мислим да је Станишић много опрезнији и ближи правим одговорима:
https://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2020-1/sj-2020-25-1-10.pdf
Kliknite za proširenje...
Moguće, mada je zapadna lingvistika (ne usko slavistika) još mnogo radikalnija od Savića.

Glotohronološki modeli pokazuju veoma rano izdvajanje istočnojužnoslovenskih dijalekata - praktično odmah posle završetka druge palatalizacije tamo dokle se raširila, Kortlandt kome je struka matematička lingvistika (tj primena matematičkog modeliranja i statističkih metoda u lingvistici) smatra da tradicionalna slavistika isuviše pažnje pridaje naknadnoj konvergenciji jezika pod uticajem kasnijih pomeranja stanovništva.

Ne znam kakav je stav srpske filologije, ali lingvistika samo odmahuje rukom na tradicionalne predstave o zajedničkom južnoslovenskom (isto i praistočnoslovenskom) ili pra poljsko-češko-slovačkom - mada u ovaj poslednji skoro niko nije ozbiljno verovao ni ranije.
 
1715081547597.png


Из књиге Неколико главних питања из етнографије Старе Србије и Маћедоније од проф. Василија Ђерића, штампаној у Сремским Карловцима 1922. године, страна 36 (упореди Стеван Димитријевић: Споменик Српска краљевска академија бр. 39 од 1903, страна 39).
 
1715082203080.png


Историчар Ричард Ноулс (енг. Richard Knolles) у свом делу The general Historie of the Turks из 1603. године, на страни 203, каже следеће: "Фериз-бег заузе за Бајазита град Видин и много других јаких градова и кула у Србији."
 
1715084057718.png
1715084108021.png


Andre Thevet (1516-1590), у свом делу: "La Cosmographie Universelle d'Andre Thevet Cosmographe dv Roy. Illustree de diverses figvres des choses plvs remarqvables veves par l'auteur, & incogneues de noz anciens & modernes" из 1575. године, тврди следеће: "Једна Мезија, растављена је од друге реком Моравом, која се некада звала Ciabre."

Дубровачки језуити у 17. веку ово су намерно кривотворили, па су тврдили да река Морава дели Бугарску од Србије, на шта се и дан данас позивају бугарски мегаломани.
 
Даље се у тексту доле каже: “Река Морава, која се некада звала Чибром, улива се у Дунав између Видина и Смедерева, два града, од којих је један у Горњој Мезији, која се зове Србијом, а други у Доњој Мезији, која се зове Бугарском.

Остаје спорно то што се река Чибра не улива у Дунав између Видина и Смедерева, изузев уколико се то не односи на Стари Видин на реци Вит (Utus).
 
Старо Браничево:
Pogledajte prilog 1543583

Из књиге Неколико главних питања из етнографије Старе Србије и Маћедоније од проф. Василија Ђерића, штампаној у Сремским Карловцима 1922. године, страна 36 (упореди Стеван Димитријевић: Споменик Српска краљевска академија бр. 39 од 1903, страна 39).
Kliknite za proširenje...
Tada još uvek nije izbrisano pamćenje Slovena iz Bugarske na divote vladavina turskih Bulgara, Pečenjega i Kumana - čak su se ljudi iz Nikopolja sami izjašnjavali kao Srbi, verovatno da su Sloveni u Bugarskoj do samog dolaska Turaka bili u potpuno podređenom položaju pa im nije padalo na pamet da se identifikuju sa bugarskom državom. Srbiju (Rašku) zapadni izvori sve do pada pod Turke nazivaju i Slovinjija i Slavonija - zemlja Slovena.

Još kad se uzme u obzir da je od vremena Konstantina Filozofa i njegovih reformi Srbija sa srpskoslovenskog praktično prešla na preslavsku redakciju staroslovenskog.
 
Casual Observer:
Tada još uvek nije izbrisano pamćenje Slovena iz Bugarske na divote vladavina turskih Bulgara, Pečenjega i Kumana - čak su se ljudi iz Nikopolja sami izjašnjavali kao Srbi, verovatno da su Sloveni u Bugarskoj do samog dolaska Turaka bili u potpuno podređenom položaju pa im nije padalo na pamet da se identifikuju sa bugarskom državom. Srbiju (Rašku) zapadni izvori sve do pada pod Turke nazivaju i Slovinjija i Slavonija - zemlja Slovena.

Još kad se uzme u obzir da je od vremena Konstantina Filozofa i njegovih reformi Srbija sa srpskoslovenskog praktično prešla na preslavsku redakciju staroslovenskog.
Kliknite za proširenje...
И на десној обали Искра је српска земља!
 
Asimilacija Srba u Bugarskoj - trnski govor, baka počinje skoro na zapadnobugarskom i onda polako prelazi na (relativno bugarizovani) lužnički poddijalekt, tj srpski. Bugarizacija jezika je primetna: zapazimo izrazito učestano korišćenje jednostrukog člana, veoma nekarakterističnog za lužnički, međutim i to da su još očuvani ostaci dvojne (potpuno nepoznate u bugarskom, iščezla još u Srednjen veku) i neki njeni padežni oblici (volove), bugarskih istočnojužnoslovenskih refleksa (*tj/*dj) št/žd uopšte nema, čovek koji je intevjuiše konstatuje da neće baš svima (tj Bugarima) biti razumljivo, ko govori srpski razume bez ikakvih problema:

@Старо Браничево @Meliot @Софија @Сребрена @Mrkalj @bernardo
 
Старо Браничево:
Pogledajte prilog 1543605Pogledajte prilog 1543606

Andre Thevet (1516-1590), у свом делу: "La Cosmographie Universelle d'Andre Thevet Cosmographe dv Roy. Illustree de diverses figvres des choses plvs remarqvables veves par l'auteur, & incogneues de noz anciens & modernes" из 1575. године, тврди следеће: "Једна Мезија, растављена је од друге реком Моравом, која се некада звала Ciabre."

Дубровачки језуити у 17. веку ово су намерно кривотворили, па су тврдили да река Морава дели Бугарску од Србије, на шта се и дан данас позивају бугарски мегаломани.
Kliknite za proširenje...
To su prave bugarske Osmanlije koji se pozivaju na osmanlijski “legalizam” pošto su Turci pre Požarevačkog mira i u jednom trenutku posle 1830. neoslobođeni deo Srbije “prilključivali” svom posedu istočno od okupirane Srbije koji je tada inače bio poznat kao Bugaristan a ne Bugarska.

Turci su dobro znali da se ugnjeteni Srbi ne mire sa ropstvom, za razliku od Bugara koji su doduše bili ma dnu socijalne lestvice ali pod mnogo manje teškim režimom koji je dozvoljavao i hrišćanima da se obogate, pa su bogate bugarske čorbadžije kojima je režim odgovarao bili glavni garant turske vlasti - zbog toga je čak Bugarin hrišćanin Dragan Cankov kao izraziti bugarski nacionalista postavljen za zamenika niškog paše da bi pomogao u prisilnoj bugarizaciji Srba.
 
Poslednja izmena:
Casual Observer:
Asimilacija Srba u Bugarskoj - trnski govor, baka počinje skoro na zapadnobugarskom i onda polako prelazi na (relativno bugarizovani) lužnički poddijalekt, tj srpski. Bugarizacija jezika je primetna: zapazimo izrazito učestano korišćenje jednostrukog člana, veoma nekarakterističnog za lužnički, međutim i to da su još očuvani ostaci dvojne (potpuno nepoznate u bugarskom, iščezla još u Srednjen veku) i neki njeni padežni oblici (volove), bugarskih istočnojužnoslovenskih refleksa (*tj/*dj) št/žd uopšte nema, čovek koji je intevjuiše konstatuje da neće baš svima (tj Bugarima) biti razumljivo, ko govori srpski razume bez ikakvih problema:

@Старо Браничево @Meliot @Софија @Сребрена @Mrkalj @bernardo
Kliknite za proširenje...
Говорим (презент) уместо говоря!
 
Casual Observer:
Asimilacija Srba u Bugarskoj - trnski govor, baka počinje skoro na zapadnobugarskom i onda polako prelazi na (relativno bugarizovani) lužnički poddijalekt, tj srpski. Bugarizacija jezika je primetna: zapazimo izrazito učestano korišćenje jednostrukog člana, veoma nekarakterističnog za lužnički, međutim i to da su još očuvani ostaci dvojne (potpuno nepoznate u bugarskom, iščezla još u Srednjen veku) i neki njeni padežni oblici (volove), bugarskih istočnojužnoslovenskih refleksa (*tj/*dj) št/žd uopšte nema, čovek koji je intevjuiše konstatuje da neće baš svima (tj Bugarima) biti razumljivo, ko govori srpski razume bez ikakvih problema:

@Старо Браничево @Meliot @Софија @Сребрена @Mrkalj @bernardo
Kliknite za proširenje...
И само њено име је апсолутно српско- Каменка.
Блгари за камен кажу камък (kamk)
 
Старо Браничево:
Даље се у тексту доле каже: “Река Морава, која се некада звала Чибром, улива се у Дунав између Видина и Смедерева, два града, од којих је један у Горњој Мезији, која се зове Србијом, а други у Доњој Мезији, која се зове Бугарском.

Остаје спорно то што се река Чибра не улива у Дунав између Видина и Смедерева, изузев уколико се то не односи на Стари Видин на реци Вит (Utus).
Kliknite za proširenje...
Твоја сумња је потпуно оправдана.
Све се сложи кад погледаш данашњу реку Јантру као некадашњу Мораву :)
 
Сребрена:
Ти си беше из Дупнице, зато препознајеш српски као матерњи?
Види блгарски :

Pogledajte prilog 1550166

Pogledajte prilog 1550167
Kliknite za proširenje...
На мен ли ще ми преподаваш уроци по български!?
Камък jeste kamen,ali je Kamen takodje musko ime u Bugarskoj i znaci napravljen od kamen,jak kao kamen i tako dalje.Hiljada i hiljada Bugara se zovu Kamen za razlike od Srba.Osim toga imamo rec "kamenen" i "vkamenen".
https://rechnik.chitanka.info/w/каменен
https://rechnik.chitanka.info/w/вкаменен
 
хан Ацо:
На мен ли ще ми преподаваш уроци по български!?
Камък jeste kamen,ali je Kamen takodje musko ime u Bugarskoj i znaci napravljen od kamen,jak kao kamen i tako dalje.Hiljada i hiljada Bugara se zovu Kamen za razlike od Srba.Osim toga imamo rec "kamenen" i "vkamenen".
https://rechnik.chitanka.info/w/каменен
https://rechnik.chitanka.info/w/вкаменен
Kliknite za proširenje...
Знам за име Камен, и за име Пламен :) , и за девојчице Искра :)
А како објашњаваш да нема имена Камък и Камъка ?
 
Сребрена:
Знам за име Камен, и за име Пламен :) , и за девојчице Искра :)
А како објашњаваш да нема имена Камък и Камъка ?
Kliknite za proširenje...
И како објашњаваш име Пламен кад је на блгарском другачије :пламък

Сега пламъкът, който разпали, гори близо до трона.
Нарисувайте огън с пет големи пламъка. След всеки прочетен стих, оцветете по един пламък.
Колкото по-бързо изтласкваше страха си в пламъка, толкова повече се надигаше той.
Виж пламъка на лампата. Издига се.
" Нека бъда твоя пламък. "
Запомнена за пламъка, който даде на света.
Наричали са го " Небесен пламък
 
Сребрена:
Знам за име Камен, и за име Пламен :) , и за девојчице Искра :)
А како објашњаваш да нема имена Камък и Камъка ?
Kliknite za proširenje...
Камък и камен sa sinonimi u bugarskog jezika ,ali je rec kamen milozvucan,zato i se koristi kao ime.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Упоредна теза о учешћу САД у Великом, Светском и Украинском рату
Odgovora
0
Pregleda
196
AleksaJ
AleksaJ
Nina
Istina o gusarima
Odgovora
10
Pregleda
264
Шахрвараз
Шахрвараз
Gedeon
Profesor Ivo Goldštajn o ustaškom režimu, reviziji istorije u Hrvatskoj i drugom
Odgovora
20
Pregleda
574
NickFreakyrgios
NickFreakyrgios

Back
Top