Све што тема није, историјска питања и информације

1000008252.jpg
 
17. јула 1918. године у Русији је погубљен цар Николај II Романов заједно са царицом Александром и њихово петоро деце.

28 година касније, 17. јула 1946. године у Србији је погубљен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у другом светском рату.
Draza-i-Nikolaj-Romanov.jpg

Егзекутори су били исти.
 
Добро вече стално се прича како је Дубравка Стојановић изјавила како је Карађорђе извиршио агресију над Босном, више пута сам овде читао а нигде не могу да нађем, може ми неко реци где се може наћи да би цитирао за један мој рад.

Хвала.
 
Konstantin Veliki:
Добро вече стално се прича како је Дубравка Стојановић изјавила како је Карађорђе извиршио агресију над Босном, више пута сам овде читао а нигде не могу да нађем, може ми неко реци где се може наћи да би цитирао за један мој рад.

Хвала.
Kliknite za proširenje...
Једино овако нешто.
https://pescanik.net/u-poseti-karadordu/
 
Poštovani,
da li neko zna gdje bi se mogla nabaviti, ili još bolje pronaći u elektronskoj formi, knjiga ,,Spomenica 1915-1917", koju je septembra 1938. godine objavila Srpska pravoslavna crkva? Radi se o veoma vrijednoj publikaciji u kojoj su upisana imena bivših logoraša iz austrougarskog logora u Doboju. Ako je neko ima u PDF-u ili zna gdje bi mogla biti dostupna, bio bih veoma zahvalan za svaku informaciju.
Hvala unaprijed!
 
Изложба „Чекајући сталну поставку“ у Историјском музеју Србије, обогаћена је новим реконструкцијама средњовековних српских инсигнија, међу којима су круна Михаила I Војисављевића, севастократски венац Стефана Првовенчаног, оклоп и мач цара Душана, одежда краља Стефана Првовенчаног.

https://www.rts.rs/magazin/kultura/...w#Echobox=1754039336#brid_cp_videoBox-2191650
 

Prof. dr Vlada Stanković: Nedostatak mudrosti i poštovanja prema sopstvenoj istoriji​


O Stefanu Nemanjiću i Svetom Savi pisao je u svojim spisima Dimitrije Homatin, a Srbi su se našli u poeziji Teodora Prodroma i Anonima Manganskog. Kakav je bio odnos Vizantije i njenih istoričara prema Srbima?

V.S: Dimitrije Homatin, učeni arhiepiskop Ohrida “i cele Bugarske” bio je značajna ličnost vizantijske i balkanske istorije. U vremenu nakon krstaškog uništenja Vizantijskog carstva 1204. godine, uloga Ohridske arhiepiskopije u politici i ideologiji jedne od dve vizantijske države, u njegovom slučaju evropske vizantijske države sa centrom u gradu Arti u Epiru, bila je dodatno pojačana, iako je Ohridska arhiepiskopija, koju je osnovao car Vasilije II 1019. godine, bila od samog početka važna za vizantijsku vlast i uticaj na Balkanu i, podjednako važno, ohridskog arhiepiskopa je uvek birao car, kao što je u Vizantiji i autokefaliju određene crkve uvek davao vizantijski car.

Kao Ohridski arhiepiskop od 1216. godine, Dimitrije Homatin je imao duhovnu vlast na širokom prostoru današnje severne Grčke, Severne Makedonije, Srbije i jugozapadne Bugarske, i u promenjenom svetu nakon 1204. godine kada su Latini vladali Carigradom, Solunom i brojnim drugim nekadašnjim vizantijskim teritorijama, on je bio u stalnom rivalstvu sa vizantijskim patrijarhom koji je svoj presto tada imao ne u od Latina okupiranom Carigradu, već u Nikeji u Maloj Aziji, središtu druge vizantijske države između 1204. i vizantijskog povratka u prestonicu 1261. godine.

U tom svetlu, kao bliski saradnik gospodara Epirske države Teodora Anđela, Dimitrije Homatin je najpre imao veliku ulogu u sklapanju bračnog sporazuma između tada već srpskog kralјa – što sam Homatin naglašava – Stefana i epirskog vladara. Gotovo istovremeno sa Savinim dobijanjem autokefalije srpske crkve u Nikeji od cara Teodora Laskarisa, pašenoga Stefana Prvovenčanog, prvi srpski kralј je sklopio brak svog najstarijeg sina i naslednika Radoslava i ćerke epirskog vladara Teodora Anđela, Ane. Tim bračnim savezom dodatno je učvršćena povezanost srpskog vladarskog roda sa vizantijskim, jer su vladari obe vizantijske države, i u Maloj Aziji i u Evropi, takođe bili bliski srodnici.

Nema sumnje da je Dimitrije Homatin dobro poznavao i braću Savu i Stefana Nemanjića i prilike u svom širem okruženju u koje je spadala i srpska država i njegov opis monaha Save, bez obzira na ogorčenost zbog stvaranja autokefalne srpske crkve kojom je sam izgubio veliki deo teritorija do tada pod njegovom duhovnom vlašću, od izuzetnog su značaja i za srpsku istoriju, istoriju stvaranja srpske crkve i povest čitavog ovog regiona u 13. stoleću. Kao i pesnik Anonim Manganski, blizak caru Manojlu Komninu, i njegov nešto stariji sabrat po peru Teodor Prodrom, i Dimitrije Homatin donosi izuzetno vredne savremene podatke o odnosima između Vizantinaca i Srba, i stavovima Vizantinaca o Srbima. Anonim Manganski, poput reporterskih stihovanih izveštaja sa pohoda cara Manojla Komnina protiv srpskog velikog župana Uroša II 1149. i 1150. godine – u vreme pre Stefana Nemanje, čiji je uspon vezan za istog vizantijskog cara – u svojim pohvalama vizantijskom vasilevsu nije ni mogao drugačije da opiše tadašnjeg srpskog vladara sem kao preplašenog pred carevom svemoći i hrabrošću.

Od posebnog je značaja, međutim, njegovo nazivanje Srba uvek i isklјučivo ovim etničkim imenom, kao što je zanimlјivo da je, zahvalјujući igri reči, rečica Tara kod Valјeva kod koje je Manojlo Komnin pobedio “srpskougarsku” vojsku postala poznata u Carigradu tog doba i na samom carskom dvoru, jer je ovaj pesnik hvalio Manojla Komnina kako je “uzburkao”, na grčkom taraksas, vode Tare. Slučaj Dimitrija Homatina takođe je jedinstven, jer je iz njegovih pisama i odluka arhiepiskopskog suda kojim je predsedavao jasno da su Srbi činili neodvojivi deo šireg vizantijskog, pravoslavnog sveta, kao i da su bili u neprestanoj komunikaciji sa Vizantincima tog vremena.

U ovim savremenim izvorima sreće se prava slika prilika određenog doba i u njima se ne nalazi nadmeni stav Vizantinaca prema svima koji nisu “Rimlјani” – uostalom, i Sava, kao i njegov brat Stefan, njihov otac ili Stefanov sin Radoslav, bili su sastavni deo vizantijskog sveta, srodnici samih careva i iako etnički Srbi – kako to jasno ističe vizantijski car Aleksije III Anđeo, tast Stefana Prvovenčanog u povelјi za manastir Hilandar – pripadnici istog, zajedničkog pravoslavnog sveta.

Vlada-Stankovic-2-min-990x556.jpeg


https://mediasfera.rs/intervju-prof...rosti-i-postovanja-prema-sopstvenoj-istoriji/
 
Lazar Sigma:
Молим Вас ко може и има нека пошаље историјске документе и остале изворе о Србима и њиховој историји (владари, племство, градови, генерално становништво) у овим наведеним земљама.
Kliknite za proširenje...
да нећеш музичку жељу ? Па знаш ти колико има тога ... А и документа која тражиш, ти тражиш оригинале... па то једино у музејима
 
leki1:
да нећеш музичку жељу ? Па знаш ти колико има тога ... А и документа која тражиш, ти тражиш оригинале... па то једино у музејима
Kliknite za proširenje...
Ја сам лепо реко, ко има шта ако може нека пошаље, а не да се расправљамо.
 
Kad se pogleda srpska povijest, čini se da gotovo nikad niste bili bez saveznika, bilo da je to bila Rusija, Francuska, Britanija, pa i SAD u određenim razdobljima. Ipak, gotovo svaki rat ili krizu završavate sami, često s osjećajem izdaje i gubitka. Kako je moguće da se isti obrazac stalno ponavlja? Je li problem u saveznicima, ili možda ipak u srpskoj politici i očekivanjima od tih savezništava?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
404
leki1
leki1
Sensei
Kada se prvi put koristila reč Srbi za narod koji živi ovde na Balkanu i kada je prvi put zemlja gde žive ti Srbi nazvana Srbija?
2 3
Odgovora
69
Pregleda
1.674
Mrkalj
Mrkalj
P
Miroslav Krleža i Prvi svetski rat
Odgovora
2
Pregleda
344
Zagor92
Zagor92

Back
Top