čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Не подносим беванду,
чиста вода, чисто вино....
bevanda je bevanda,cistak je posebna prica
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Značenje crkvenih imena
- Nepravda
- Jesu li Srbi stvarno toliko superiorni...
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Digitalni nadzor nad institucijama...
- Zašto Hrvati mnogo više slušaju Marka...
- Zasto nas kolektivni zapad mrzi?
- Zasto ne moze Visa?
Све што тема није, историјска питања и информације
- Začetnik teme Battlecat
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- albanski ekstremisti bosna bosna i hercegovina clock dimitrije popović drugi svetski rat garfield hercegovina katolička enciklopedija kosovo i metohija mlada bosna nedic osovina republika srpska sat schaffhausen srbi srbi katolici srbi muslimani srbi u bih wach геноцид кава конц логори срби турска
bevanda je bevanda,cistak je posebna prica
- Poruka
- 5.939
Ови Турци направили хаос, сад на неколико тема... 
Само Бошњаци, Бошњаци, Бошњаци и све већ 1000 пута виђени цитати из сарајевске кујне због којих су већ затворене две теме.
Надам се да ће их модерација примерено казнити, због тога што ће морати сада за њима да чисти те теме, јер не може да буде 24 сата дневно присутна, па да прати кад ће да искочи неки нови Турчин из кутије са Гарашанином и већ 1000 пута прежваканим стварима.
Ја разумем да су љути што им је затворена тема где су истоварали свој отпад, али зар он баш мора да се нађе овде пошто-пото? Мислим, имају простора иха-хај где могу да излажу своје фрустрације због историјског постојања Срба у БиХ и историјског непостојања било чега засебног "бошњачког" на том простору, не морају то овде да чине.
А и ако чине, не морају једне исте ствари да понављају од теме до теме. Јботе, као да се налазим у турском делу Сарајева...
Само Бошњаци, Бошњаци, Бошњаци и све већ 1000 пута виђени цитати из сарајевске кујне због којих су већ затворене две теме.Надам се да ће их модерација примерено казнити, због тога што ће морати сада за њима да чисти те теме, јер не може да буде 24 сата дневно присутна, па да прати кад ће да искочи неки нови Турчин из кутије са Гарашанином и већ 1000 пута прежваканим стварима.
Ја разумем да су љути што им је затворена тема где су истоварали свој отпад, али зар он баш мора да се нађе овде пошто-пото? Мислим, имају простора иха-хај где могу да излажу своје фрустрације због историјског постојања Срба у БиХ и историјског непостојања било чега засебног "бошњачког" на том простору, не морају то овде да чине.
А и ако чине, не морају једне исте ствари да понављају од теме до теме. Јботе, као да се налазим у турском делу Сарајева...
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
@ Koca and ravnogorci
Начин на који ви равногорци дискутујете са саговорницима је заиста примитиван. Од комуниста се то и очекује, али од симпатизера "четничког" покрета то нисам очекивао. Једноставно безобразни сте, покварени, подли сте некако, лукави, дискусију снижавате на кафански ниво, лист "погледи" буквално доживљавате као "Свето писмо", чак и признајете да је за вас Rавна Gора светиња и да обожавате Дражу. Вређате саговорнике и вршите замену теза. Све верзије о рату од љотићевских и немачких историчара су за вас бајке, а само су Самарџићеве књиге "документоване", да ли ви господо идете у архиве и проверавате те вајне "изворе" на које се стално позивате? Вређате националну елиту Слијепчевића, Суботића, Кракова, Најдановића, е па тај исти Др. Слијепчевић кога вређате је годинама копао по архивама да би спремио капитално дело о историји СПЦ.
Начин на који ви равногорци дискутујете са саговорницима је заиста примитиван. Од комуниста се то и очекује, али од симпатизера "четничког" покрета то нисам очекивао. Једноставно безобразни сте, покварени, подли сте некако, лукави, дискусију снижавате на кафански ниво, лист "погледи" буквално доживљавате као "Свето писмо", чак и признајете да је за вас Rавна Gора светиња и да обожавате Дражу. Вређате саговорнике и вршите замену теза. Све верзије о рату од љотићевских и немачких историчара су за вас бајке, а само су Самарџићеве књиге "документоване", да ли ви господо идете у архиве и проверавате те вајне "изворе" на које се стално позивате? Вређате националну елиту Слијепчевића, Суботића, Кракова, Најдановића, е па тај исти Др. Слијепчевић кога вређате је годинама копао по архивама да би спремио капитално дело о историји СПЦ.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Па види саде ни ти ниси бољи у дискусији кад генерализујеш. Коча мора онако јер га друкчије не примећују. Али зашто ти идеш до његовог нивоа? Ја сам од тебе очекивао објективност. Ја сам живео и радио са љотићевцима у Еболију, у Енглеској и чак и у Хилендару, нисам примећивао да су много различитији од Срба комуниста или неких других Срба осим у политичким мишљењима. Свако има право на своје мишљење и своје постојање. Зашто се онда потребно етикетирати да би се уздигао изнад другога. Шта значи копати по архивама, ако ти архиви нису вредни цитирања? А таквих је највише. Ја већ више од тридесет година копам по архивама, и све што сам у тим архивама нашао је да су преписиване по налогу или жељи за зарадом. Ко још верује архивама, јер мислим да су и повеље и црквени списи архиве, па и саме житије. И кад сам наишао да нема историчара који се служи тим архивама да би нешто пренео новим генерацијама, јер то више није ИН, онда о елити није потребно трошити речи. Кад су некоме архиве извор онда је он вредан колико и она архива коју је прелистао, а то није његово да одређује колико шта вреди него да даје своје мишљење, па ће то онда други видети и оценити ако је потребно. Волио бих да неко покрене тему о раду елита.
Poslednja izmena:
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
@ Ljuba Miljkovic
Побогу Миљковићу, ја знам да сам досадио са овим жалбама, али принуђен сам да вам се опет обратим, почните да оштро кажњавате вређање, понижавање, провокације... а не да затварате теме које нису у складу са вашим идеолошким опредељењем. Шарл Морас је део европске историје, као што је део те историје и Кодреану и Примо де Ривера и Салазар и Уљанов и Тито и сви други, да ли ми њих мрзимо или ценимо то је наша ствар, али они су део историје, превише политизујете форум, зашто Хитлер и Уљанов имају овде теме, а затварају се теме о Кодреануу и Морасу? Још једном ћу да вас замолим да почнете са оштрим кажњавањем и најмањег вида безобразлука, а да допустите слободу говора.
Побогу Миљковићу, ја знам да сам досадио са овим жалбама, али принуђен сам да вам се опет обратим, почните да оштро кажњавате вређање, понижавање, провокације... а не да затварате теме које нису у складу са вашим идеолошким опредељењем. Шарл Морас је део европске историје, као што је део те историје и Кодреану и Примо де Ривера и Салазар и Уљанов и Тито и сви други, да ли ми њих мрзимо или ценимо то је наша ствар, али они су део историје, превише политизујете форум, зашто Хитлер и Уљанов имају овде теме, а затварају се теме о Кодреануу и Морасу? Још једном ћу да вас замолим да почнете са оштрим кажњавањем и најмањег вида безобразлука, а да допустите слободу говора.
Poslednja izmena:
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.220
@ SlovesniFilozof
Ti, kolega, u svojoj užurbanosti, nestrpljivosti, šta li, ili ne pročitaš, ili potpuno previdiš mnogo što-šta u sadržajima na koje uputiš linkovima.
Pre zatvaranja teme sam samo letimično pregledao tekstove o ovom poborniku monarhizma, a posle ove tvoje poruke sam vrlo pažljivo pročitao.
Da li ti zaključni pasus teksta "Oklevetani svetac" Vladimira Dimitrijevića nešto govori? Ili taj članak nisi ni pročitao, a linkovao si ga?
"Дакле, прича о сличности Владике Николаја и Шарла Мораса је заснована или на погрешним премисама или на злонамерним тврдњама полуобразованих представника "грађанских кругова", који би свакако хтели да нађу везу Николаја и фашизма. Ни Морасова паганска теолошка доктрина, ни његов пагански монархизам, немају везе са Николајевом вером у Бога Живога и Истинитога и хришћанским веровањем у поредак Краља као Домаћина, које је наследио од својих србских православних предака."
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OklevetaniSvetac/OklevetaniSvetac63.htm
Valjda si pomislio da ćemo samo zbog naslova (Владика Николај и Шарл Морас) da padnemo ničice pred tvojim "otkrićem" jednog kolaboracioniste, antidemokrate i paganina (Стари и Нови Завет у бити јеврејска обмана: "Јеврејин, монотеиста и вођен пророцима, постао је агент револуције.").
Da li smo se razumeli? Ili da otvorim temu, pa da vidimo šta misle ostale kolege?
Ti, kolega, u svojoj užurbanosti, nestrpljivosti, šta li, ili ne pročitaš, ili potpuno previdiš mnogo što-šta u sadržajima na koje uputiš linkovima.
Pre zatvaranja teme sam samo letimično pregledao tekstove o ovom poborniku monarhizma, a posle ove tvoje poruke sam vrlo pažljivo pročitao.
Da li ti zaključni pasus teksta "Oklevetani svetac" Vladimira Dimitrijevića nešto govori? Ili taj članak nisi ni pročitao, a linkovao si ga?
"Дакле, прича о сличности Владике Николаја и Шарла Мораса је заснована или на погрешним премисама или на злонамерним тврдњама полуобразованих представника "грађанских кругова", који би свакако хтели да нађу везу Николаја и фашизма. Ни Морасова паганска теолошка доктрина, ни његов пагански монархизам, немају везе са Николајевом вером у Бога Живога и Истинитога и хришћанским веровањем у поредак Краља као Домаћина, које је наследио од својих србских православних предака."
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OklevetaniSvetac/OklevetaniSvetac63.htm
Valjda si pomislio da ćemo samo zbog naslova (Владика Николај и Шарл Морас) da padnemo ničice pred tvojim "otkrićem" jednog kolaboracioniste, antidemokrate i paganina (Стари и Нови Завет у бити јеврејска обмана: "Јеврејин, монотеиста и вођен пророцима, постао је агент револуције.").
Da li smo se razumeli? Ili da otvorim temu, pa da vidimo šta misle ostale kolege?
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
[/QUOTE]
- Сатима сам припремао тему о Морасу, уосталом мој озбиљан уводни текст о томе говори.
- Димитријевићев текст из књиге "Оклеветани светац" сам поставио као извор за осуду Мораса од папе. Ја читам текстове које постављам, за разлику од вас који само "завршавате причу" након "летимичног" прегледа.
- Значи данас сте први пут чули за њега? А мени говорите да ја не читам текстове? Уосталом приметио сам ја на темама о Љотићу да је вама главни извор несрећна википедија.
- Овде си поново нетолерантан, тако да ћу и ја да престанем да ти персирам. Годинама читам десничарску литературу, Мораса нисам "открио", он је значајан идеолог неоројализма. Као што си приметио јављам се само на темама за које сам компетентан ( Свети Оци, Марковић, Велимировић, Поповић Љотић, Краков, Морас, Кодреану...) , мене ниси видео нити ћеш ме видети да пишем на темама "Ко су Бошњаци?" , "Ко су Власи?", не секирај се, ја се не јављам на 90% тема на пдф историја Са друге стране ти си запањујуће горд, не цениш моје знање и мислиш да се у све разумеш, тј. верујеш да си свестрано образован.
Још нешто, сећаш се када сам те питао да ли је дозвољено на овом пдф писати о историји политичких покрета? Изненадио сам се у позитивном смислу твојим културним и љубазним одговором, пошто сам навикао на бахатост и безобразлук, зато сам и отворио тему о француској акцији, а планирао сам и о шпанским фалангама и савезу руског народа, јер сам твој одговор схватио као потврду да је дозвољено отварати такве теме... Нигде да видим да признаш да ниси у праву, зашто си увек тако агресиван, суров, дрзак...? Ово ће се опет претворити у свађу, а могло је лакше да се реши, да ниси провоцирао.
Poslednja izmena:
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.220
Ne, neće se pretvoriti u svadju, bez obzira na sve neprimerene epitete koje si mi prikačio. Za svadju su neophodna dvojica.
Zdrav ti nama bio i takav kakav si.
Zdrav ti nama bio i takav kakav si.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
ZLOČIN NA FILOZOFSKOM FAKULTETU
Uvod
Neposredan povod za ovu konferenciju je navodna odluka Izbornog veća Filozofskog fakulteta da me ne izabere u zvanje docenta. Takva navodna odluka ima svoju predistoriju, orkestraciju i sprovođenje, koji su daleko od zakona. Kažem „navodna“ odluka, jer se ne zna ko je odlučio da ne budem izabran.
1. Prvo da se predstavim
Moj doprinos srednjevekovnoj arheologiji nije mali. Prvi sam u Jugoistočnoj Evropi razdvojio kasnu antiku od rane Vizantije i tako utemeljio ranovizantijsku arheologiju; prvi sam odredio arheološke osobine Slovena i Srba iz doba pre Nemanjića u našoj zemlji, dakle od 4. do 12. stoleća (ali je još pre 40 godina Irma Čremošnik otkrila slovensko naselje na Drini iz 4-5. stoleća); dokazao sam prisustvo Slovena odnosno Srba u ranovizanatijskim utvrđenim mestima (što je već bilo poznato u Rumuniji i drugde) i u manastirima 6. stoleća; prvi sam ustanovio arheološke osobine Srba 7-10. stoleća; sada iznalazim i objavljujem dokaze da je postojbina Slovena u Podunavlju, u skladu sa predanjima i filološkim podacima; razotkrio sam neka pogrešna tumačenja starijih i savremenih istraživača i ispravio ih, i moje zaključke niko nije osporio u bilo kojoj naučnoj publikaciji nsučnim argumentima.
Rezultate mog rada javnost je mogla da vidi na izložbama koje sam priređivao sa drugima: Gamzigrad, Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju, Manastir Arhangela Mihaila na Prevlaci i niz manjih.
Ko je prisutan – studenti, kolege, doktoranti… Nema studenata jer se plaše osvete.
Predavao sam obavezan predmet Nacionalna arheologija Srednjeg veka, čiji se sadržaj može videti preko silabusa na sajtu Filozofskog fakulteta. Od 24 časa u dva semestra, osam su bila posvećena Bugarima, Vizantiji, Velikoj Moravi, Francima, Hrvatima, Mađarima, odnosno trećina predavanja se odnosi na arheologiju naroda koji su stvarali na tlu Srbije a nisu Srbi. Predavao sam i 6 izbornih predmeta na osnovnim studijama.
2. Nisam izabran zbog organizovanog delovanja protiv mene grupe mlađih nastavnika Odeljenja za arheologiju.
To su nastavnici 7 pomoćnih predmeta: profesor V. D, paleozoolog, koja nije provela ni 2 godine na Filozofskom fakultetu a postaće dekan; A. Palavestra, predaje Uvod u arheologiju, nastavnici za arheologiju Bliskog istoka i Egipta, za starogrčke polise, za fizičku antropologiju, za metodologiju. Niko od njih ne vodi arheološka iskopavanja. Mom izboru su se pismeno usprotivili vanredni profesor MM, član komisije za izbor, naučni savetnik AI dr Marko Popović, takođe član komisije za izbor, i docent BA, koji se bavi arheologijom Bliskog Istoka i Egipta.
Vanredni profesor Mihailo Milinković, koji je diplomirao 10 godina posle mene, dobio je to zvanje 2005. godine tako što je prevario komisiju za pisanje referata, Kadrovsku komisiju i Izborno veće, da ima knjigu u štampi, koja se do danas nije pojavila. Po Statutu, nastavniku koji je zvanje stekao davanjem netačnih izjava, oduzima se zvanje. Bavi se germanskom i ranovizantijskom arheologijom. On nema objavljenu ni jednu naučnu raspravu, nije u stanju da napravi arheološku sintezu pa ni da napravi stručnu izložbu arheološke građe. Poznat je po nadmenosti, napijanju na terenu, maltretiranju studenata, osvetoljubivosti, ponižavanju studenata i kolega. Studenti su pisali peticiju upravi FF jer su zbog njegovih neumerenih zahteva izgubili godinu. Naime, on obavezuje studente da mu prikupljaju građu za njegove naučne radove, koji ipak teško ugledaju svetlo dana.
Docent Branislav Anđelković, koji je potpisnik kleveta protiv mene, poznat je po izjavi da i majmuni umeju da postave arheološku sondu, odnosno da vode iskopavanja. Ubeđen sam da on to ne ume, jer nikada nije vršio arheološka iskopavanja. Bavi se arheologijom Bliskog istoka i Egipta. Mumiju o kojoj je pisao u štampi, onoj u Arheološkoj zbirci FF, otvarao je molerskom špahtlom, kako to rade pljačkaši grobova. Među izbornim kursevima ima i predmet „Biblijska arheologija“, a sadržaj Biblije mu je potpuno nepoznat. Kao smenjeni urednik Glasnika SAD, prisvojio je 130 primeraka časopisa; on je prvi arheolog isključen iz Srpskog arheološkog društva, a isključen je zbog nedoličnog ponašanja prema kolegama.
Marko Popović je umišljeni „kum“ ili „komesar“ arheolozima, zapravo sileđija. U tandemu sa A. Palavestom naziva me „socijalnim slučajem“. Njegovi motivi spletkarenja protiv mene su ljubomora, mržnja i osveta. Poznat je po tome što uništava arheološku građu. Na primer, bacio je slovensku grnačariju 7-11. stoleća sa iskopavanja pokojne Gordane Marjanović – Vujović iz Narodnog muzeja, koju je otkrila na Kalemegdanu, pre nego što je uspela da je obradi i objavi. Bacio je i slovensku grnčariju sa drugih iskopavanja, iz 6. stoleća. Kao uticajan arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a potom u AI, omogućio uništavanje arheološkog nasleđa Beograda iz rimskog i potonjih vremena (Rajićeva, čika Ljubina, Brestovik, Svetosavski plato). Zato je veliki protivnik primene Konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa Saveta Evrope, i tako otežava naš ulazak u Evropsku Uniju. Poznat je i po teškim greškama, izmišljanju pa i falsifikovanju arheološke građe.
Crkve Petro-Pavlovog manastira kod Trebinja je pogrešno datovao u 11-12. stoleće umesto u 4-6, i tako pogrešio 600. godina (što sam ja razotkrio i objavio)!
Proglasio je vizantijsku tvrđavu iznad Pazarišta kod Novog Pazara za srpsko prestono mesto Ras, iako se već godinama istražuje Postenje naspram Petrove crkve, gde je D. Mrkobrad otkrio tri crkve, dvor i grobove naših vladara iz 9-10. stoleća.
Izmislio je postojanje zgrada mitropolije u Beogradu, čak i izgled gotičke crkve, koju je navodno despot Stefan prepravio u pravoslavnu crkvu; tom izmišljotinom, bolje reći falsifikatom, prikrio je činjenicu da mi, u prestonici Srbije, ni dan danas ne znamo gde je bila Beogradska episkopija iz 9-12. stoleća, a ni potonja mitropolija iz doba kralja Dragutina i Despotovine, što je civilizacijska sramota neprimerena prestonici jedne evropske države. Svetio se mojoj supruzi zaposlenoj u MGB, jer se usudila da piše o mestu gde se nalazila Beogradska mitropolija.
Ima još takvih primera – Vimninakion, Beograd bez Slovena
M. Popović mi čak zamera to što držim predavanja jednom nedeljno na Akademiji SPC, što mi je zamerila i inspektorka Snežana Cakić. Za to sam jedne godine dobio saglasnost Izbornog veća. Zar je nešto ružno držati časove studentima Akademije za konzervaciju SPC, pa još bez honorara? Zamerili su mi i što sam u komisiju za odbranu magistarske teze jednog arheologa i monaha, doveo Radomira Popovića, profesora Teološkog i Pravnog fakulteta; njihove mantije su izazvale veliko uznemirenje među duhovima na Filozofskom fakultetu.
Sa druge strane, podržavaju me one kolege koje se stvarno bave arheologijom, a to su osim nastavnika Odeljenja za arheologiju, i kolege iz muzeja Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Grčke, i studenti, odnosno većina nekadašnjih studenata FF, tako da postoje peticije i sa 165 potpisa studenata sa magistrantima i doktorantima. To je M. Popović bezobrazno protumačio kao pritisak na komisiju za pisanje referata o izboru docenta, i žalio se dekanu, iako Zakon i statuti nalažu da se mora uvažiti mišljenje studenta o nastavniku. Naravno, potpisnicima tih peticija sada prete A. Palavestra, M. Milinković i B. Anđelković.
Uvod
Neposredan povod za ovu konferenciju je navodna odluka Izbornog veća Filozofskog fakulteta da me ne izabere u zvanje docenta. Takva navodna odluka ima svoju predistoriju, orkestraciju i sprovođenje, koji su daleko od zakona. Kažem „navodna“ odluka, jer se ne zna ko je odlučio da ne budem izabran.
1. Prvo da se predstavim
Moj doprinos srednjevekovnoj arheologiji nije mali. Prvi sam u Jugoistočnoj Evropi razdvojio kasnu antiku od rane Vizantije i tako utemeljio ranovizantijsku arheologiju; prvi sam odredio arheološke osobine Slovena i Srba iz doba pre Nemanjića u našoj zemlji, dakle od 4. do 12. stoleća (ali je još pre 40 godina Irma Čremošnik otkrila slovensko naselje na Drini iz 4-5. stoleća); dokazao sam prisustvo Slovena odnosno Srba u ranovizanatijskim utvrđenim mestima (što je već bilo poznato u Rumuniji i drugde) i u manastirima 6. stoleća; prvi sam ustanovio arheološke osobine Srba 7-10. stoleća; sada iznalazim i objavljujem dokaze da je postojbina Slovena u Podunavlju, u skladu sa predanjima i filološkim podacima; razotkrio sam neka pogrešna tumačenja starijih i savremenih istraživača i ispravio ih, i moje zaključke niko nije osporio u bilo kojoj naučnoj publikaciji nsučnim argumentima.
Rezultate mog rada javnost je mogla da vidi na izložbama koje sam priređivao sa drugima: Gamzigrad, Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju, Manastir Arhangela Mihaila na Prevlaci i niz manjih.
Ko je prisutan – studenti, kolege, doktoranti… Nema studenata jer se plaše osvete.
Predavao sam obavezan predmet Nacionalna arheologija Srednjeg veka, čiji se sadržaj može videti preko silabusa na sajtu Filozofskog fakulteta. Od 24 časa u dva semestra, osam su bila posvećena Bugarima, Vizantiji, Velikoj Moravi, Francima, Hrvatima, Mađarima, odnosno trećina predavanja se odnosi na arheologiju naroda koji su stvarali na tlu Srbije a nisu Srbi. Predavao sam i 6 izbornih predmeta na osnovnim studijama.
2. Nisam izabran zbog organizovanog delovanja protiv mene grupe mlađih nastavnika Odeljenja za arheologiju.
To su nastavnici 7 pomoćnih predmeta: profesor V. D, paleozoolog, koja nije provela ni 2 godine na Filozofskom fakultetu a postaće dekan; A. Palavestra, predaje Uvod u arheologiju, nastavnici za arheologiju Bliskog istoka i Egipta, za starogrčke polise, za fizičku antropologiju, za metodologiju. Niko od njih ne vodi arheološka iskopavanja. Mom izboru su se pismeno usprotivili vanredni profesor MM, član komisije za izbor, naučni savetnik AI dr Marko Popović, takođe član komisije za izbor, i docent BA, koji se bavi arheologijom Bliskog Istoka i Egipta.
Vanredni profesor Mihailo Milinković, koji je diplomirao 10 godina posle mene, dobio je to zvanje 2005. godine tako što je prevario komisiju za pisanje referata, Kadrovsku komisiju i Izborno veće, da ima knjigu u štampi, koja se do danas nije pojavila. Po Statutu, nastavniku koji je zvanje stekao davanjem netačnih izjava, oduzima se zvanje. Bavi se germanskom i ranovizantijskom arheologijom. On nema objavljenu ni jednu naučnu raspravu, nije u stanju da napravi arheološku sintezu pa ni da napravi stručnu izložbu arheološke građe. Poznat je po nadmenosti, napijanju na terenu, maltretiranju studenata, osvetoljubivosti, ponižavanju studenata i kolega. Studenti su pisali peticiju upravi FF jer su zbog njegovih neumerenih zahteva izgubili godinu. Naime, on obavezuje studente da mu prikupljaju građu za njegove naučne radove, koji ipak teško ugledaju svetlo dana.
Docent Branislav Anđelković, koji je potpisnik kleveta protiv mene, poznat je po izjavi da i majmuni umeju da postave arheološku sondu, odnosno da vode iskopavanja. Ubeđen sam da on to ne ume, jer nikada nije vršio arheološka iskopavanja. Bavi se arheologijom Bliskog istoka i Egipta. Mumiju o kojoj je pisao u štampi, onoj u Arheološkoj zbirci FF, otvarao je molerskom špahtlom, kako to rade pljačkaši grobova. Među izbornim kursevima ima i predmet „Biblijska arheologija“, a sadržaj Biblije mu je potpuno nepoznat. Kao smenjeni urednik Glasnika SAD, prisvojio je 130 primeraka časopisa; on je prvi arheolog isključen iz Srpskog arheološkog društva, a isključen je zbog nedoličnog ponašanja prema kolegama.
Marko Popović je umišljeni „kum“ ili „komesar“ arheolozima, zapravo sileđija. U tandemu sa A. Palavestom naziva me „socijalnim slučajem“. Njegovi motivi spletkarenja protiv mene su ljubomora, mržnja i osveta. Poznat je po tome što uništava arheološku građu. Na primer, bacio je slovensku grnačariju 7-11. stoleća sa iskopavanja pokojne Gordane Marjanović – Vujović iz Narodnog muzeja, koju je otkrila na Kalemegdanu, pre nego što je uspela da je obradi i objavi. Bacio je i slovensku grnčariju sa drugih iskopavanja, iz 6. stoleća. Kao uticajan arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a potom u AI, omogućio uništavanje arheološkog nasleđa Beograda iz rimskog i potonjih vremena (Rajićeva, čika Ljubina, Brestovik, Svetosavski plato). Zato je veliki protivnik primene Konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa Saveta Evrope, i tako otežava naš ulazak u Evropsku Uniju. Poznat je i po teškim greškama, izmišljanju pa i falsifikovanju arheološke građe.
Crkve Petro-Pavlovog manastira kod Trebinja je pogrešno datovao u 11-12. stoleće umesto u 4-6, i tako pogrešio 600. godina (što sam ja razotkrio i objavio)!
Proglasio je vizantijsku tvrđavu iznad Pazarišta kod Novog Pazara za srpsko prestono mesto Ras, iako se već godinama istražuje Postenje naspram Petrove crkve, gde je D. Mrkobrad otkrio tri crkve, dvor i grobove naših vladara iz 9-10. stoleća.
Izmislio je postojanje zgrada mitropolije u Beogradu, čak i izgled gotičke crkve, koju je navodno despot Stefan prepravio u pravoslavnu crkvu; tom izmišljotinom, bolje reći falsifikatom, prikrio je činjenicu da mi, u prestonici Srbije, ni dan danas ne znamo gde je bila Beogradska episkopija iz 9-12. stoleća, a ni potonja mitropolija iz doba kralja Dragutina i Despotovine, što je civilizacijska sramota neprimerena prestonici jedne evropske države. Svetio se mojoj supruzi zaposlenoj u MGB, jer se usudila da piše o mestu gde se nalazila Beogradska mitropolija.
Ima još takvih primera – Vimninakion, Beograd bez Slovena
M. Popović mi čak zamera to što držim predavanja jednom nedeljno na Akademiji SPC, što mi je zamerila i inspektorka Snežana Cakić. Za to sam jedne godine dobio saglasnost Izbornog veća. Zar je nešto ružno držati časove studentima Akademije za konzervaciju SPC, pa još bez honorara? Zamerili su mi i što sam u komisiju za odbranu magistarske teze jednog arheologa i monaha, doveo Radomira Popovića, profesora Teološkog i Pravnog fakulteta; njihove mantije su izazvale veliko uznemirenje među duhovima na Filozofskom fakultetu.
Sa druge strane, podržavaju me one kolege koje se stvarno bave arheologijom, a to su osim nastavnika Odeljenja za arheologiju, i kolege iz muzeja Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Grčke, i studenti, odnosno većina nekadašnjih studenata FF, tako da postoje peticije i sa 165 potpisa studenata sa magistrantima i doktorantima. To je M. Popović bezobrazno protumačio kao pritisak na komisiju za pisanje referata o izboru docenta, i žalio se dekanu, iako Zakon i statuti nalažu da se mora uvažiti mišljenje studenta o nastavniku. Naravno, potpisnicima tih peticija sada prete A. Palavestra, M. Milinković i B. Anđelković.
Poslednja izmena:
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
3.
Dekan Aleksandar Kostić se stavio na stranu te grupe nastavnika, stalno tvrdeći da struci ostavlja sud, ali on ipak neće da sprovede Statute Fakulteta i Univerziteta, kao ni Zakon o visokom obrazovanju. To je razumljivo, jer je njegov koeficijent naučnog doprinosa veoma tanak; valjda se zato i ne objavljuje bibliografije nastavnika na sajtu Filozofskog fakulteta, što je obaveza po Bolonjskoj konvenciji. Pretio je i studentima i nastavnicima koji su negodovali zbog postupaka prema meni. U tome mu pomaže sekretar Slobodan Ivaneža, kao i Kadrovska komisija, koja se tradicionalno ponaša kao komisija za moralno – političku podobnost. Dekan je trebalo da se izvini, popravi stvari i da idemo dalje, ali on istrajava u kršenju statuta, Zakona, a o Etičkom kodeksu da i ne govorim.
A evo kakvi su prekršaji učinjeni u mom slučaju.
Prethodno napominjem da mi je koeficijent uspešnosti oko 113, što je skoro dva puta više nego što je potrebno za zvanje redovnog profesora. Umesto da prema zaslugama dobijem odgovarajuće više nastavničko zvanje, ono mi se godina uskraćuje.
Kada je pre više od godinu dana pokrenuta procedura za moj izbor u zvanje vanrednog profesora, koja podrazumeva popunjavanje obrasca sa podacima o kandidatu i koeficijentu koji je kandidat ostavario svojim naučnim, pedagoškim i stručnim radom, A. Palavestra, profesor Uvoda u arheologiju i M. Milinković su ga falsifikovali, tako što su se samoproglasili za izabranu komisiju koja treba da ga popuni, i tako što su, umesto da izračunaju koeficijente, u njega upisali diskvalifikaciju -da u mojim tekstovima nema naučnog doprinosa. Takav nepropisno popunjen obrazac su prihvatili i Kadrovska komisija i Dekan, koji bi trebalo da štiti Zakon i Statut.
Onda je pokrenut postupak za moj reizbor u zvanje docenta. Komisija me predlaže za reizbor, ali bez popunjavanja propisanog obrasca. Prilikom glasanja Izbornog veća u novembru, kome nisam prisustvovao jer sam bio na naučnom skupu u Tuli, bio sam jedan od 5 docenata koji su birani. Glasanje je javno, a sprovodi se putem glasačkih listova, jednovremeno za sve kandidate. U glasanju za mene je učestvovalo 123 nastavnika, a za ostala 4 docenta po 112 nastavnika. Dakle, na volšeban način se pojavilo 11 glasača više u mom slučaju, i ja nisam reizabran. Dekan A. Kostić je odbio da mi da na uvid glasačke listove, i odbio je da sprovede rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, koji je naložio to isto. To jasno pokazuje da su rezultati glasanja o mom reizboru falsifikovani.
Sve sam prijavio Ministarstvu prosvete, i inspektorka Snežana Cakić je obišla Filozofski fakultet, ali je sastavila jedno prilično nemušto rešenje, u kome je opomenula Dekana da ne razvlači izbornu proceduru. Dakle, nije bilo pomoći, a da ne govorim o Etičkom odboru, koji me nije udostojio odgovora ni posle godinu dana. Meni je dekan zabranio učešće u radu Veća, ali sam dobio rešenje da sam docent dok se proces ne završi. Veće Odeljenja za arheologiju mi je zabranilo da držim časove i ispite, a nedavno mi je upravnica Vesna Dimitrijević zabranila i učešće na odeljenskim sednicama. Prilikom ponovljenog postupka u aprilu, ovog puta za izbor novog nastavnika, prijavila se i V. Bikić iz Arheološkog instituta, kojoj je pokrovitelj Marko Popović. Kako je ona imala daleko manji koeficijent od mene, opet je mene predložila komisija za izbor u to zvanje, ali prilikom glasanja Izbornog veća ponovilo se nešto slično, dobio sam valjda jedan glas manje od potrebnih.
Na kraju, Dekan, umesto da raspiše novi konkurs, šalje dopis Odeljenju za arheologiju da se odluče imali nekog radnog mesta za mene a da nije u nastavi. Pored toga, postavljeno je pitanje angažovanja nastavnika sa 1/3 radnog vremena (za Vesnu Bikić), ali se tome usprotivio Mihailo Milinković, pa je odlučeno da pitaju Upravu mogu li da ukinu predmete koje sam nekada predavao. Nagađam da ću sada konačno dobiti otkaz.
Dekan Aleksandar Kostić se stavio na stranu te grupe nastavnika, stalno tvrdeći da struci ostavlja sud, ali on ipak neće da sprovede Statute Fakulteta i Univerziteta, kao ni Zakon o visokom obrazovanju. To je razumljivo, jer je njegov koeficijent naučnog doprinosa veoma tanak; valjda se zato i ne objavljuje bibliografije nastavnika na sajtu Filozofskog fakulteta, što je obaveza po Bolonjskoj konvenciji. Pretio je i studentima i nastavnicima koji su negodovali zbog postupaka prema meni. U tome mu pomaže sekretar Slobodan Ivaneža, kao i Kadrovska komisija, koja se tradicionalno ponaša kao komisija za moralno – političku podobnost. Dekan je trebalo da se izvini, popravi stvari i da idemo dalje, ali on istrajava u kršenju statuta, Zakona, a o Etičkom kodeksu da i ne govorim.
A evo kakvi su prekršaji učinjeni u mom slučaju.
Prethodno napominjem da mi je koeficijent uspešnosti oko 113, što je skoro dva puta više nego što je potrebno za zvanje redovnog profesora. Umesto da prema zaslugama dobijem odgovarajuće više nastavničko zvanje, ono mi se godina uskraćuje.
Kada je pre više od godinu dana pokrenuta procedura za moj izbor u zvanje vanrednog profesora, koja podrazumeva popunjavanje obrasca sa podacima o kandidatu i koeficijentu koji je kandidat ostavario svojim naučnim, pedagoškim i stručnim radom, A. Palavestra, profesor Uvoda u arheologiju i M. Milinković su ga falsifikovali, tako što su se samoproglasili za izabranu komisiju koja treba da ga popuni, i tako što su, umesto da izračunaju koeficijente, u njega upisali diskvalifikaciju -da u mojim tekstovima nema naučnog doprinosa. Takav nepropisno popunjen obrazac su prihvatili i Kadrovska komisija i Dekan, koji bi trebalo da štiti Zakon i Statut.
Onda je pokrenut postupak za moj reizbor u zvanje docenta. Komisija me predlaže za reizbor, ali bez popunjavanja propisanog obrasca. Prilikom glasanja Izbornog veća u novembru, kome nisam prisustvovao jer sam bio na naučnom skupu u Tuli, bio sam jedan od 5 docenata koji su birani. Glasanje je javno, a sprovodi se putem glasačkih listova, jednovremeno za sve kandidate. U glasanju za mene je učestvovalo 123 nastavnika, a za ostala 4 docenta po 112 nastavnika. Dakle, na volšeban način se pojavilo 11 glasača više u mom slučaju, i ja nisam reizabran. Dekan A. Kostić je odbio da mi da na uvid glasačke listove, i odbio je da sprovede rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, koji je naložio to isto. To jasno pokazuje da su rezultati glasanja o mom reizboru falsifikovani.
Sve sam prijavio Ministarstvu prosvete, i inspektorka Snežana Cakić je obišla Filozofski fakultet, ali je sastavila jedno prilično nemušto rešenje, u kome je opomenula Dekana da ne razvlači izbornu proceduru. Dakle, nije bilo pomoći, a da ne govorim o Etičkom odboru, koji me nije udostojio odgovora ni posle godinu dana. Meni je dekan zabranio učešće u radu Veća, ali sam dobio rešenje da sam docent dok se proces ne završi. Veće Odeljenja za arheologiju mi je zabranilo da držim časove i ispite, a nedavno mi je upravnica Vesna Dimitrijević zabranila i učešće na odeljenskim sednicama. Prilikom ponovljenog postupka u aprilu, ovog puta za izbor novog nastavnika, prijavila se i V. Bikić iz Arheološkog instituta, kojoj je pokrovitelj Marko Popović. Kako je ona imala daleko manji koeficijent od mene, opet je mene predložila komisija za izbor u to zvanje, ali prilikom glasanja Izbornog veća ponovilo se nešto slično, dobio sam valjda jedan glas manje od potrebnih.
Na kraju, Dekan, umesto da raspiše novi konkurs, šalje dopis Odeljenju za arheologiju da se odluče imali nekog radnog mesta za mene a da nije u nastavi. Pored toga, postavljeno je pitanje angažovanja nastavnika sa 1/3 radnog vremena (za Vesnu Bikić), ali se tome usprotivio Mihailo Milinković, pa je odlučeno da pitaju Upravu mogu li da ukinu predmete koje sam nekada predavao. Nagađam da ću sada konačno dobiti otkaz.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
4. Glavno – upropašćivanje nastave
Dakle, predmet Nacionalna arheologija srednjeg veka će verovatno opstati, ali će iz njega biti uklonjena arheologija doba pre Nemanjića, i biće ukinuti svi izborni kursevi koji se odnose na to doba. M. Popović, koji dekana zove bata Kole, hoće da dovede na nekadašnje moje mesto svoju saradnicu Vesnu Bikić, specijalistu za otomansku arheologiju, koja je docent u Kopru, ali nije jasno kako je tamo dobila zvanje, a stalno zaposlena u Arheološkom institutu. Ona jeste marljiv obrađivač pokretnih arheoloških nalaza novog doba, ali nije poznata ni po jednom arheološkom otkriću ni naučnoj raspravi.
Akcija mobing grupe da me odstrani sa Fakulteta može izgledati kao politička odluka, ali po mom mišljenju nije tako, već je reč o osveti loših đaka i nastavnika, koji zbog lične nesposobnosti i lenjosti, upropašćuju nastavu na Fakultetu i izvrću Bolonjsku konvenciju ruglu. Evo neverovatnih primera:
- Nezaposleni arheolog Zorica Kuzmanović drži časove umesto vanrednog profesora Staše Babić, ona im se potpisuje u indekse; prilikom evauluacije studenti su ocenjivali nju, a ne svog profesora! Dakle, studenti i ne znaju ko je zaposlen na Fakultetu, ko su im nastavnici i saradnici. To je falsifikovanje fakultetskih isprava, zabranjeno Zakonom o visokom obrazovanju, prekršaj zbog koga se gubi nastavničko zvanje!
- Iz niza izbornih predmeta pomenutih nastavnika, prosečna ocena je blizu 10, što je takođe izvrgavanje ruglu Bolonjske konvencije, jer pokazuje da je predmet toliko lak da svako može da ga položi sa najvišom ocenom, odnosno da nastavnici predaju gradivo, na nivou osnovne škole.
- protivno Zakonu i statutima, ista grupa nastavnika je dovela dr Dušana Borića da predaje kurs u ovom semestru, i to jednak onom koji redovno predaje zaposleni docent dr D. Mihailović. To je priprema za uklanjanje iz nastave ovog arheologa koji je prvi uspeo da ostvari važna otkrića iz oblasti arheologije Paleolita i da naše tlo učini atraktivnim za sve naučnike koji se bave paleolitom.
- u štampi su već objavljene izjave studenata da je nastava neredovna; pored tog, uobičajeno je da asistenti drže časove umesto svojih profesora; to bi imalo smisla da ti profesori umesto držanja časova pišu knjige i udžbenike, ali to nije slučaj.
- sada se mogu dobiti diplome arheologa a da kandidat ne zna arheologiju. Na primer, neko diplomira ili doktorira iz paleozoologije, fizičke antropologije, na fizičkim analizama, a dobija zvanje arheologa ili doktora arheoloških nauka, a nije uopšte obučen ni osposobljen da se bavi arheologijom.
- U celom svetu obavezna je terenska praksa studenata, kako bi se osamostalili za budući rad. Pomenuta grupa nastavnika je odlučila da studenti treba sami sebi da obezbede terensku praksu, a koja i ne mora da bude obuka na terenu, već kabinetski rad, na primer ubacivanje nekih podataka u kompjuter, naravno, za račun nastavnika.
- Idu toliko daleko, da se spremaju da ukinu Arheološku zbirku, i kao naučno-istraživački deo Odeljenja za arheologiju (u njoj su zaposlena 4 doktora nauka i 2 magistra), i fizički, kao prostor i mesto u kome se čuvaju, proučavaju i izlažu arheološki predmeti još od vremena Miloja Vasića, utemiljivača naše arheologije.
- zbog ovakvog delovanja Odeljenje je potpuno izgubilo ugled, i prekinuta je međunarodna saradnja. Setimo se nekadašnjih poznatih profesora Odeljenja, uglednih dekana B. Gavele, J. Kovačevića, D. Srejovića, koji je bio akademik, kao i akademika M. Garašanina i V. Popovića. A danas Vesna Dimitrijević, bez ijedne samostalno objavljene knjige, paleozoolog, treba da bude dekan Filozofskog fakulteta!
Posledice tako razorene nastave na Odeljenju za arheologiju su teške.
Kod nas već godinama više nema velikih arheoloških otkrića, iako imamo izuzetna arheološka nalazišta iz svih epoha, jer nema koga da ih pronađe, istraži i prikaže javnosti.
Cela arheološka služba je u haosu – ne znaju se kompetencije, i zato arheološka nalazišta nenadokandive vrednosti svakodnevno nestaju. Sadašnja i sva buduća pokolenja ovog tla ostaće bez inače nepresušivih prihoda koji se mogu dobiti od arheoloških nalazišta.
Lokalne samouprave, počev od Beograda, samovoljno uništavaju arheološka nalazišta uprkos zakonima. Hoćemo u Evropsku zajednicu, a uništavamo evropsko arheološko nasleđe!
Da bi stavilo tačku na blaćenja ove grupe nastavnika, M. Popovića i njegovih sledbenika, Srpsko arheološko društvo će organizovati naučno savetovanje, i pružiti priliku svima koji imaju naučne argumente protiv mojih teza ili metodologije koju sam primenio da ih izlože. To će zatim sve biti objavljeno u posebnoj publikaciji. Nadam se da će naša arheološka nauka potom krenuti zdravijim putem.
Dakle, predmet Nacionalna arheologija srednjeg veka će verovatno opstati, ali će iz njega biti uklonjena arheologija doba pre Nemanjića, i biće ukinuti svi izborni kursevi koji se odnose na to doba. M. Popović, koji dekana zove bata Kole, hoće da dovede na nekadašnje moje mesto svoju saradnicu Vesnu Bikić, specijalistu za otomansku arheologiju, koja je docent u Kopru, ali nije jasno kako je tamo dobila zvanje, a stalno zaposlena u Arheološkom institutu. Ona jeste marljiv obrađivač pokretnih arheoloških nalaza novog doba, ali nije poznata ni po jednom arheološkom otkriću ni naučnoj raspravi.
Akcija mobing grupe da me odstrani sa Fakulteta može izgledati kao politička odluka, ali po mom mišljenju nije tako, već je reč o osveti loših đaka i nastavnika, koji zbog lične nesposobnosti i lenjosti, upropašćuju nastavu na Fakultetu i izvrću Bolonjsku konvenciju ruglu. Evo neverovatnih primera:
- Nezaposleni arheolog Zorica Kuzmanović drži časove umesto vanrednog profesora Staše Babić, ona im se potpisuje u indekse; prilikom evauluacije studenti su ocenjivali nju, a ne svog profesora! Dakle, studenti i ne znaju ko je zaposlen na Fakultetu, ko su im nastavnici i saradnici. To je falsifikovanje fakultetskih isprava, zabranjeno Zakonom o visokom obrazovanju, prekršaj zbog koga se gubi nastavničko zvanje!
- Iz niza izbornih predmeta pomenutih nastavnika, prosečna ocena je blizu 10, što je takođe izvrgavanje ruglu Bolonjske konvencije, jer pokazuje da je predmet toliko lak da svako može da ga položi sa najvišom ocenom, odnosno da nastavnici predaju gradivo, na nivou osnovne škole.
- protivno Zakonu i statutima, ista grupa nastavnika je dovela dr Dušana Borića da predaje kurs u ovom semestru, i to jednak onom koji redovno predaje zaposleni docent dr D. Mihailović. To je priprema za uklanjanje iz nastave ovog arheologa koji je prvi uspeo da ostvari važna otkrića iz oblasti arheologije Paleolita i da naše tlo učini atraktivnim za sve naučnike koji se bave paleolitom.
- u štampi su već objavljene izjave studenata da je nastava neredovna; pored tog, uobičajeno je da asistenti drže časove umesto svojih profesora; to bi imalo smisla da ti profesori umesto držanja časova pišu knjige i udžbenike, ali to nije slučaj.
- sada se mogu dobiti diplome arheologa a da kandidat ne zna arheologiju. Na primer, neko diplomira ili doktorira iz paleozoologije, fizičke antropologije, na fizičkim analizama, a dobija zvanje arheologa ili doktora arheoloških nauka, a nije uopšte obučen ni osposobljen da se bavi arheologijom.
- U celom svetu obavezna je terenska praksa studenata, kako bi se osamostalili za budući rad. Pomenuta grupa nastavnika je odlučila da studenti treba sami sebi da obezbede terensku praksu, a koja i ne mora da bude obuka na terenu, već kabinetski rad, na primer ubacivanje nekih podataka u kompjuter, naravno, za račun nastavnika.
- Idu toliko daleko, da se spremaju da ukinu Arheološku zbirku, i kao naučno-istraživački deo Odeljenja za arheologiju (u njoj su zaposlena 4 doktora nauka i 2 magistra), i fizički, kao prostor i mesto u kome se čuvaju, proučavaju i izlažu arheološki predmeti još od vremena Miloja Vasića, utemiljivača naše arheologije.
- zbog ovakvog delovanja Odeljenje je potpuno izgubilo ugled, i prekinuta je međunarodna saradnja. Setimo se nekadašnjih poznatih profesora Odeljenja, uglednih dekana B. Gavele, J. Kovačevića, D. Srejovića, koji je bio akademik, kao i akademika M. Garašanina i V. Popovića. A danas Vesna Dimitrijević, bez ijedne samostalno objavljene knjige, paleozoolog, treba da bude dekan Filozofskog fakulteta!
Posledice tako razorene nastave na Odeljenju za arheologiju su teške.
Kod nas već godinama više nema velikih arheoloških otkrića, iako imamo izuzetna arheološka nalazišta iz svih epoha, jer nema koga da ih pronađe, istraži i prikaže javnosti.
Cela arheološka služba je u haosu – ne znaju se kompetencije, i zato arheološka nalazišta nenadokandive vrednosti svakodnevno nestaju. Sadašnja i sva buduća pokolenja ovog tla ostaće bez inače nepresušivih prihoda koji se mogu dobiti od arheoloških nalazišta.
Lokalne samouprave, počev od Beograda, samovoljno uništavaju arheološka nalazišta uprkos zakonima. Hoćemo u Evropsku zajednicu, a uništavamo evropsko arheološko nasleđe!
Da bi stavilo tačku na blaćenja ove grupe nastavnika, M. Popovića i njegovih sledbenika, Srpsko arheološko društvo će organizovati naučno savetovanje, i pružiti priliku svima koji imaju naučne argumente protiv mojih teza ili metodologije koju sam primenio da ih izlože. To će zatim sve biti objavljeno u posebnoj publikaciji. Nadam se da će naša arheološka nauka potom krenuti zdravijim putem.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST SRPSKOG ARHEOLOSKOG DRUSTVA O SMENI dr DJORDJA JANKOVICA
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.
Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.
U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.
Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.
U Beogradu, 5. maja 2009. god.
UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.
Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.
U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.
Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.
U Beogradu, 5. maja 2009. god.
UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA
Poslednja izmena:
- Poruka
- 1.114
Da li može izvornik?
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Rаzgovor: dr Đorđe Jаnković, аrheolog
Srpskа Crkvа se može pokаzаti kаo nаslednik аpostolske Crkve Dаlmаcije
Nаjveći srpski аutoritet zа rаnu istoriju Slovenа i Srbа, dr Đorđe Jаnković, šef je Kаtedre zа srednjevekovnu аrheologiju Filozofskog fаkultetа u Beogrаdu i profesor nа Duhovnoj аkаdemiji u Srbinju. Jedаn je od sаmo četiri аktivnа doktorа аrheologije u SRJ specijаlizovаnih zа srednji vek - dаkle zа prošlost sаmih Srbа i Slovenа - dok se ostаlih tridesetаk doktorа bаvi аntikom i prаistorijom. Dr Jаnković je poslednjih desetаk godinа istrаživаo lokаlitete nа terenimа Kosovа, Metohije, Kninske Krаjine, Crne Gore i Republike Srpske. Sаd rukovodi projektimа istrаživаnjа mаnаstirа i crkаvа od IV do XV vekа u okolini Trebinjа, Boki Kotorskoj, Podrinju i Bosаnskoj krаjini. Stаvovi dr Jаnkovićа o rаnoj prošlosti Slovenа i Srbа izаzivаju veliku nаpetost u nekim istoričаrskim i аrheološkim krugovimа jer je otvorio mogućnost zа trаženje poreklа Slovenа u jugoslovenskom Podunаvlju, time što je stаnovništvo Bаčke i Bаnаtа u III i IV veku odredio kаo bliske Slovenimа, а ne Sаrmаtimа, kаo što neki i dаnаs tumаče. To se poklаpа sа mišljenjem ruskih lingvistа - nаročito Olegа Nikolаjevičа Trubаčovа - koji su do ovih pretpostаvki došli sopstvenim metodаmа. Dr. Jаnković je prvi izdvojio i osobine Srbа u rаnom srednjem veku, što je opširno аrgumentovаo 1998. u monogrаfiji Srpske gromile.
Nedаvno je "Republikа" pisаlа o mogućoj аutohtonosti Slovenа u jugoslovenskom Podunаvlju. Dа li to može biti tаčno?
Dа je kolevkа Slovenа u Podunаvlju, kаzuju ne sаmo ruskа predаnjа, već predаnjа i druge vrste sećаnjа nа Dunаv kod svih Slovenа. Nа primer, u Konаvlimа postoji selo Dunаvkа, а u Albаniji, zаpаdno od Ohridа, rekа Dunаvаc. Mislim dа je slovensko predаnje tаčno, аli još nije аrheološki proučeno i dokаzаno. Nаšа аrheologijа bi moglа dа dа odlučujući doprinos tom pitаnju, ukoliko bi istrаžili epohu od IV stolećа pre Hristа do I stolećа posle Hristа u Posаvini i Podunаvlju. Time bi pokrenuli istrаživаnjа u Slovаčkoj i Morаvskoj, pа bi se brzo nаšаo odgovor. U poslednje vreme pojаvilа se novа filološkа teorijа (iz Nemаčke) o slovenskoj postojbini severno od Pаnonije, i odgovаrаjućа аrheološkа tumаčenjа (iz Rusije). Mislim dа su tаkvа gledištа omogućenа potpunim odsustvom odgovаrаjućih аrheoloških istrаživаnjа u Podunаvlju.
Srbi se u аntropološkom smislu rаzlikuju od drugih Slovenа, jer pripаdаmo dinаrskom tipu, аutohtonom nа Bаlkаnu već milenijumimа. Dа li аrheologijа imа i druge potvrde zа tu rаzličitost?
Mi smo dаnаs pretežno domorodаčkog, dinаrskog аntropološkog tipа, pа se po tome rаzlikujemo od ostаlih Slovenа. Međutim, Sloveni su spаljivаli pokojne do u Srednji vek, pа je u nedostаtku skeletnih ostаtаkа teško rešiti zbivаnjа u prošlosti аntropološkim proučаvаnjimа. Nekoliko slovenskih nаrodа može se аrheološki rаzlikovаti još od IV-VI stolećа. To su zа sаdа Srbi i nekа ruskа plemenа. Srbi se izdvаjаju privredom, oblikom stаnа, pogrebа, grnčаrijom i drugim. Neke od tih osobenosti mogu se prаtiti u prošlost, zа sаdа do IV stolećа.
Zаšto nаukа tаko mаlo znа o uzbudljivoj prednemаnjićkoj istoriji Srbа?
Zа to imа više rаzlogа, od kojih su jedni iz prošlosti, а drugi su sаvremeni. Nemаnjići su potiskivаli sećаnje nа prethodne velike krаljeve župаne i dа bi učvrstili vlаst i Crkvu; krаljevi dinаstije knezа Vojislаvа iz Duklje potiskivаli su sećаnje nа kneževe Srbije VII-X stolećа, opet dа bi učvrstili svoju vlаst. Zаpаdnа Srbijа je krenulа posebnim putem, pre svegа zbog pritisаkа sа zаpаdа. U svemu su znаčаjnu ulogu imаle crkve. Dаnаs nаši istrаživаči rаdije birаju zа proučаvаnje držаvu Nemаnjićа i njihovih nаslednikа, jer su ovi ostаvili dublji trаg u nаrodu kаo prаvoslаvni, аli i zаto što su neki nаučni tokovi usmereni i sа zаpаdа.
Rаškа se podrаzumevаlа kаo stаro jezgro srpske držаvnosti, međutim, prof. Reljа Novаković je dokаzivаo dа je reč o spletu više držаvа u celom Dinаrskom nizu .
Kаko vidite srpski etnički prostor tokom srednjeg vekа, а nаročito nedovoljno istrаžene zаpаdne predele?
U аrheologiji je jednostаvno odrediti etnički prostor, pod uslovom dа su prikupljeni podаci o kulturi. Zа rаzliku od istorije kojа po prаvilu proučаvа sаmo politiku i držаvu, аrheologijа može dа rаzlikuje nаrod od okupаtorа. Srbimа je jаsno dа grаnice držаvа i nаrodа nisu iste - tаko je dаnаs, tаko je bilo i u prošlosti. Arheologijа preko objektivnih mаterijаlnih ostаtаkа određuje prostirаnje svаke pojedinаčne kulture i kroz njih postojаnje nаcijа. Srpskа mаterijаlnа kulturа može se prаtiti u kontinuitetu, sа rаzumljivim širenjimа i uzmicаnjimа, nа prostoru od krаjinа blizu Negotinа i Strume nа istoku, do Like i Kupe nа zаpаdu, od VI-VII do XX stolećа. Nаrаvno, postoje prirodne rаzlike između osobenih geogrаfskih područjа. Jedno je krаški predeo od Crne Gore do Like, а drugo plodаn predeo od Stigа do Bаnije i Kordunа. Hrvаtski nаučnici su istom metodologijom odredili hrvаtsku teritoriju između Cetine i Lаbinа u Istri u IX-XI stoleću (bez Like), što se podudаrа sа istorijskim podаcimа i mojim istrаživаnjimа. Smаtrаm dа su nа severozаpаdu Srbi nаstаnjivаli Kozаru, Bаniju i Kordun, аli u odgovаrаjućem delu Posаvine živeli su i drugi Sloveni.
Odskorа neki аmerički univerziteti podupiru teorije iz XIX vijekа o "bošnjаštvu" koje se nаdovezuje nа bogumilske zаjednice, а prije togа nа Ilire. Dа li nаučni dokаzi podupiru hipotezu o "bošnjаčkom" etnicitetu?
To je čistа politikа. Austro-Ugаrskа je uspostаvilа Zemаljski muzej u Sаrаjevu dа bi stvorilа nаciju, slično Slovencimа. Ne postoje dokаzi o аrheološkoj posebnosti Bosne u odnosu nа druge srpske krаjeve. Imа više rimokаtoličkih hrаmovа iz vremenа mаđаrske okupаcije i njihovog uticаjа, i to je sve. Nа primer, krаlj Tvrtko II je sаhrаnjen pod nаdgrobnom pločom se lаtinskim nаtpisom, аli njegovi vojnici pišu ćirilicom (znаči prаvoslаvni su), kаo što pokаzuje grаd Bobovаc. Austrougаrskа je izmislilа pojаm "bosаnčicа" dа bi se nаprаvilа rаzlikа premа ćirilici iаko su isto pismo, sаmo dа bi nаs rаzdvojili, prevаrili. Oni su nаdgrobne mrаmore proglаsili zа bogumilske, bosаnske spomenike, pа im je dаt i posebаn nаziv "stećci" iаko tаkvih nаzivа zа grobljа nemа, dа bi se zаborаvilo dа su to nаšа grobljа. NJih imа svudа u srpskim krаjevimа, u Konаvlimа, Dаlmаciji, u dаnаšnjoj Crnoj Gori i Republici Srbiji, odnosno u nesumnjivo prаvoslаvnim oblаstimа, kаo i u portаmа prаvoslаvnih mаnаstirа, kаo što su Krupа, Tvrdoš, Dobrun, Dаvidovicа i Mileševа. Reč je o jednoj od velikih prevаrа rimo-nemаčkih, srаčunаtoj dа se rаzbiju Srbi, а nаši muslimаni slude, kаko bi se iskoristili kаo topovskа hrаnа zа njihov rаčun.
Srpskа Crkvа se može pokаzаti kаo nаslednik аpostolske Crkve Dаlmаcije
Nаjveći srpski аutoritet zа rаnu istoriju Slovenа i Srbа, dr Đorđe Jаnković, šef je Kаtedre zа srednjevekovnu аrheologiju Filozofskog fаkultetа u Beogrаdu i profesor nа Duhovnoj аkаdemiji u Srbinju. Jedаn je od sаmo četiri аktivnа doktorа аrheologije u SRJ specijаlizovаnih zа srednji vek - dаkle zа prošlost sаmih Srbа i Slovenа - dok se ostаlih tridesetаk doktorа bаvi аntikom i prаistorijom. Dr Jаnković je poslednjih desetаk godinа istrаživаo lokаlitete nа terenimа Kosovа, Metohije, Kninske Krаjine, Crne Gore i Republike Srpske. Sаd rukovodi projektimа istrаživаnjа mаnаstirа i crkаvа od IV do XV vekа u okolini Trebinjа, Boki Kotorskoj, Podrinju i Bosаnskoj krаjini. Stаvovi dr Jаnkovićа o rаnoj prošlosti Slovenа i Srbа izаzivаju veliku nаpetost u nekim istoričаrskim i аrheološkim krugovimа jer je otvorio mogućnost zа trаženje poreklа Slovenа u jugoslovenskom Podunаvlju, time što je stаnovništvo Bаčke i Bаnаtа u III i IV veku odredio kаo bliske Slovenimа, а ne Sаrmаtimа, kаo što neki i dаnаs tumаče. To se poklаpа sа mišljenjem ruskih lingvistа - nаročito Olegа Nikolаjevičа Trubаčovа - koji su do ovih pretpostаvki došli sopstvenim metodаmа. Dr. Jаnković je prvi izdvojio i osobine Srbа u rаnom srednjem veku, što je opširno аrgumentovаo 1998. u monogrаfiji Srpske gromile.
Nedаvno je "Republikа" pisаlа o mogućoj аutohtonosti Slovenа u jugoslovenskom Podunаvlju. Dа li to može biti tаčno?
Dа je kolevkа Slovenа u Podunаvlju, kаzuju ne sаmo ruskа predаnjа, već predаnjа i druge vrste sećаnjа nа Dunаv kod svih Slovenа. Nа primer, u Konаvlimа postoji selo Dunаvkа, а u Albаniji, zаpаdno od Ohridа, rekа Dunаvаc. Mislim dа je slovensko predаnje tаčno, аli još nije аrheološki proučeno i dokаzаno. Nаšа аrheologijа bi moglа dа dа odlučujući doprinos tom pitаnju, ukoliko bi istrаžili epohu od IV stolećа pre Hristа do I stolećа posle Hristа u Posаvini i Podunаvlju. Time bi pokrenuli istrаživаnjа u Slovаčkoj i Morаvskoj, pа bi se brzo nаšаo odgovor. U poslednje vreme pojаvilа se novа filološkа teorijа (iz Nemаčke) o slovenskoj postojbini severno od Pаnonije, i odgovаrаjućа аrheološkа tumаčenjа (iz Rusije). Mislim dа su tаkvа gledištа omogućenа potpunim odsustvom odgovаrаjućih аrheoloških istrаživаnjа u Podunаvlju.
Srbi se u аntropološkom smislu rаzlikuju od drugih Slovenа, jer pripаdаmo dinаrskom tipu, аutohtonom nа Bаlkаnu već milenijumimа. Dа li аrheologijа imа i druge potvrde zа tu rаzličitost?
Mi smo dаnаs pretežno domorodаčkog, dinаrskog аntropološkog tipа, pа se po tome rаzlikujemo od ostаlih Slovenа. Međutim, Sloveni su spаljivаli pokojne do u Srednji vek, pа je u nedostаtku skeletnih ostаtаkа teško rešiti zbivаnjа u prošlosti аntropološkim proučаvаnjimа. Nekoliko slovenskih nаrodа može se аrheološki rаzlikovаti još od IV-VI stolećа. To su zа sаdа Srbi i nekа ruskа plemenа. Srbi se izdvаjаju privredom, oblikom stаnа, pogrebа, grnčаrijom i drugim. Neke od tih osobenosti mogu se prаtiti u prošlost, zа sаdа do IV stolećа.
Zаšto nаukа tаko mаlo znа o uzbudljivoj prednemаnjićkoj istoriji Srbа?
Zа to imа više rаzlogа, od kojih su jedni iz prošlosti, а drugi su sаvremeni. Nemаnjići su potiskivаli sećаnje nа prethodne velike krаljeve župаne i dа bi učvrstili vlаst i Crkvu; krаljevi dinаstije knezа Vojislаvа iz Duklje potiskivаli su sećаnje nа kneževe Srbije VII-X stolećа, opet dа bi učvrstili svoju vlаst. Zаpаdnа Srbijа je krenulа posebnim putem, pre svegа zbog pritisаkа sа zаpаdа. U svemu su znаčаjnu ulogu imаle crkve. Dаnаs nаši istrаživаči rаdije birаju zа proučаvаnje držаvu Nemаnjićа i njihovih nаslednikа, jer su ovi ostаvili dublji trаg u nаrodu kаo prаvoslаvni, аli i zаto što su neki nаučni tokovi usmereni i sа zаpаdа.
Rаškа se podrаzumevаlа kаo stаro jezgro srpske držаvnosti, međutim, prof. Reljа Novаković je dokаzivаo dа je reč o spletu više držаvа u celom Dinаrskom nizu .
Kаko vidite srpski etnički prostor tokom srednjeg vekа, а nаročito nedovoljno istrаžene zаpаdne predele?
U аrheologiji je jednostаvno odrediti etnički prostor, pod uslovom dа su prikupljeni podаci o kulturi. Zа rаzliku od istorije kojа po prаvilu proučаvа sаmo politiku i držаvu, аrheologijа može dа rаzlikuje nаrod od okupаtorа. Srbimа je jаsno dа grаnice držаvа i nаrodа nisu iste - tаko je dаnаs, tаko je bilo i u prošlosti. Arheologijа preko objektivnih mаterijаlnih ostаtаkа određuje prostirаnje svаke pojedinаčne kulture i kroz njih postojаnje nаcijа. Srpskа mаterijаlnа kulturа može se prаtiti u kontinuitetu, sа rаzumljivim širenjimа i uzmicаnjimа, nа prostoru od krаjinа blizu Negotinа i Strume nа istoku, do Like i Kupe nа zаpаdu, od VI-VII do XX stolećа. Nаrаvno, postoje prirodne rаzlike između osobenih geogrаfskih područjа. Jedno je krаški predeo od Crne Gore do Like, а drugo plodаn predeo od Stigа do Bаnije i Kordunа. Hrvаtski nаučnici su istom metodologijom odredili hrvаtsku teritoriju između Cetine i Lаbinа u Istri u IX-XI stoleću (bez Like), što se podudаrа sа istorijskim podаcimа i mojim istrаživаnjimа. Smаtrаm dа su nа severozаpаdu Srbi nаstаnjivаli Kozаru, Bаniju i Kordun, аli u odgovаrаjućem delu Posаvine živeli su i drugi Sloveni.
Odskorа neki аmerički univerziteti podupiru teorije iz XIX vijekа o "bošnjаštvu" koje se nаdovezuje nа bogumilske zаjednice, а prije togа nа Ilire. Dа li nаučni dokаzi podupiru hipotezu o "bošnjаčkom" etnicitetu?
To je čistа politikа. Austro-Ugаrskа je uspostаvilа Zemаljski muzej u Sаrаjevu dа bi stvorilа nаciju, slično Slovencimа. Ne postoje dokаzi o аrheološkoj posebnosti Bosne u odnosu nа druge srpske krаjeve. Imа više rimokаtoličkih hrаmovа iz vremenа mаđаrske okupаcije i njihovog uticаjа, i to je sve. Nа primer, krаlj Tvrtko II je sаhrаnjen pod nаdgrobnom pločom se lаtinskim nаtpisom, аli njegovi vojnici pišu ćirilicom (znаči prаvoslаvni su), kаo što pokаzuje grаd Bobovаc. Austrougаrskа je izmislilа pojаm "bosаnčicа" dа bi se nаprаvilа rаzlikа premа ćirilici iаko su isto pismo, sаmo dа bi nаs rаzdvojili, prevаrili. Oni su nаdgrobne mrаmore proglаsili zа bogumilske, bosаnske spomenike, pа im je dаt i posebаn nаziv "stećci" iаko tаkvih nаzivа zа grobljа nemа, dа bi se zаborаvilo dа su to nаšа grobljа. NJih imа svudа u srpskim krаjevimа, u Konаvlimа, Dаlmаciji, u dаnаšnjoj Crnoj Gori i Republici Srbiji, odnosno u nesumnjivo prаvoslаvnim oblаstimа, kаo i u portаmа prаvoslаvnih mаnаstirа, kаo što su Krupа, Tvrdoš, Dobrun, Dаvidovicа i Mileševа. Reč je o jednoj od velikih prevаrа rimo-nemаčkih, srаčunаtoj dа se rаzbiju Srbi, а nаši muslimаni slude, kаko bi se iskoristili kаo topovskа hrаnа zа njihov rаčun.
Poslednja izmena:
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Antropološki i etnogrаfski su zаnimljivа predаnjа o poreklu koje nаlаzimo u zаpаdnom Srpstvu. Dа li su onа od koristi zа аrheologe i dа li Srbi imаju osnove zа svest o svojoj аutohtonosti nа tlu Bosne i Hercegovine?
Vidite, iаko se nаstojаlo dа se u nаrodu rаzvije svest kаko nаs Drinа rаzdvаjа - ne od dаnаs, od Drugog svetskog rаtа ili od аustrougаrske okupаcije, već znаtno rаnije, od prvih pokušаjа de se nаše tlo podeli između Rimа i Cаrigrаdа - zаjednički mitovi, deseterci i gusle, postojeći obredi, odnosno duhovnа kulturа, određuju nаšu jedinstvenost. Ugrаđeno nipodаštаvаnje srpske istoriogrаfije premа nаšim mitovimа i predаnjimа, sputаvа nаs dа ustаnovimo njihovu vrednost, jer je to čisto аrheološkim metodаmа teško izvodljivo. Nа primer, poznosrednjevekovni grаdovi-utvrđenjа istočno od reke Bosne, ukoliko ne nose svoje ime, nаzivаju se po prаvilu "Grаd proklete Jerine", а zаpаdno od Bosne "Grаd Crne krаljice" pа i "Grаd Mаrije Terezije". Očigledno je reč o jednom istom mitu, o nevoljenoj vlаdаrki. Tu su i toponimi "Reljinа grаdinа", "Grаdinа LJuticа" (Bogdаnа) nа Uni. Sаsvim je moguće dа su te grаdine rodnа mestа ili prvobitni posedi onih po kojimа su prozvаne, koji su stupili u službu Nemаnjićа i nа istoku stekli slаvu, zvаnjа i imаnjа, što se zа Relju Krilаticu, ćesаrа cаrа Dušаnа, i znа. To je prirodno odlаženje vlаstelčićа-rаtnikа nа istok iz siromаšnog dinаrskog prostorа. Drugi je slučаj sа predаnjimа o vojvodi Momčilu, njegovom krilаtom konju i grаdu Pirlitoru, koji ukаzuju moždа nа nekа stаrijа vremenа i povezаnost klisurа Tаre sа klisurаmа oko Drvаrа. Dаkle i mitovi pokаzuju jedinstvenost dаnаšnjeg srpskog etničkog prostorа od vаjkаdа.
Iskopаvаli ste srpske nаdgrobne humke (gromile), koje sežu čаk do rаnog srednjeg vekа. Kаko posle sedаm godinа ocenjujete dа je kod Grаhovа pronаđenа i jednа srpskа humkа koju možemo dаtovаti u period krаjа IV vekа?
Jа sаm uveo gromile u аrheologiju i rešio osnovnа pitаnjа, аli imа još mnogo togа zа proučаvаnje. Gromile - veomа slične onim iz okoline Grаhovа, koje su pomerile doseljаvаnje Srbа u IV stoleće - uočio sаm između Gаckа i Nevesinjа, аli nisu istrаživаne. Bilo bi drаgoceno nаći još istovremenih nаseljа, kаo ono jedno nа Drini. To trebа dа pokrenu oni koji uprаvljаju nаcionаlnom kulturom Srbа, dа usmere sredstvа u nаrodnu kulturu, а ne u širenje tuđe kulture, kojа ionаko nаlаzi sаmа svoj put.
Problemimа etnicitetа u dаnаšnjoj BiH nаjviše su se bаvili hrvаtski i srpski nаučnici. Gde su rаzmimoilаženjа, а gde se stаvovi poklаpаju?
Rimokаtoličkа crkvа je odаvno kroz hrvаtstvo izrаzilа svoje pretenzije nа celu Bosnu do Drine i dаlje. Tа stаnovištа se zаsnivаju pre svegа nа neprаvilnom tumаčenju podаtаkа o nаpаdimа Bugаrа nа Hrvаte u IX-X stoleću ili pomenа hrvаtskog imenа u sukobimа Srbije i Vizаntije sredinom druge polovine XI stolećа. Međutim, tu je niz pitаnjа nerešen - koje Hrvаte nаpаdаju Bugаri i gde, jer Bugаrskа se prostirаlа od Jаdrаnskog morа do Drаve, а Hrvаti su živeli izgledа i u dаnаšnjoj Albаniji. Hrvаtskа nаučnicа Nаdа Klаić je smаtrаlа dа su Srbi živeli u Pounju od početkа, а dа je Bosnа nešto posebno, itd. Nаši istoričаri se nisu nаjbolje usаglаsili u "Istoriji srpskog nаrodа" - prikаzuje se Bosnа u sаstаvu Srbije X stolećа, аli bez zаpаdnijih predelа; zаtim se Bosnа isključuje iz istorije Srbа XII-XV stolećа, а potom je opet srpskа oblаst, itd. Poslednjа iskopаvаnjа srednjevekovnog grobljа u Šipovu, pokаzаlа su put utvrđivаnjа istine. Utvrđeno je dа Srbi žive u Pljevi u VII-IX i XII-XV stoleću. Sаdа se zаpisаni podаtаk iz X stoleće dа je Pljevа bilа hrvаtskа oblаst, može prihvаtiti jedino zа dobа privremene hrvаtske okupаcije Pljeve posle slomа Srbije u rаtu sа Bugаrskom 924. godine.
Istrаživаli ste mnoge od crkаvа i mаnаstirа, i oni pokаzuju dа se morа menjаti udžbeničkа slikа istorije Bosne i Hercegvoine. Posebno su zаnimljivi slučаjevi Krupe i Šipovа...
Crkve i mаnastiri su nаjočigledniji primeri mаnipulisаnjа. Pred početаk poslednjeg rаtа, Boris Grаljuk iz Zаvodа zа zаštitu spomenikа kulture u Bаnjа Luci, istrаživаo je mаnаstir Krupu. Svojа istrаživаnjа je objаvio u Arheološkom pregledu zа 1986, nа srpskom i engleskom jeziku, а u njemu je izneo tumаčenje dа je Krupа oduvek bilа rimokаtolički mаnаstir, koji su prаvoslаvni Srbi preuzeli u XIX stoleću. Po njemu, neistinito je srpsko predаnje dа je mаnаstir prvobitno bio prаvoslаvni, dа su njegovi monаsi proterаni i dа su ondа osnovаli Krupu u Dаlmаciji 1317. Međutim, iz sаdа vidljivih zidovа, njihovih ostаtаkа i onogа što je on objаvio, očigledno je mаnаstir bio rimokаtolički u XIV-XV stoleću, ustаnovljen nа hrаmu XII-XIII stolećа, а nesumnjivo je prаvoslаvаn od XV stolećа do dаnаs, kаko pokаzuju nаdgrobni mrаmori. Nа žаlost nemа nikogа dа dokumentuje, obrаdi i objаvi istinite podаtke o ovom vаžnom mаnаstiru, dа bi se tаko opovrgli fаlsifikаti. Nikogа, pа ni meštаne Krupe, koji su bili nezаdovoljni Borisom Grаljukom, dаnаs ne zаnimа dа pomogne utvrđivаnje istine o nаšem mаnаstiru. Zаto Krupа, umesto dа svedoči o srpskom kontinuitetu nа Vrbаsu, i dаvnаšnjim progonimа prаvoslаvljа, o kome je Dučić spevаo one potresne stihove, sаdа "dokаzuje" dа prаvoslаvni Srbi prisvаjаju rimokаtoličke hrаmove, i to u vreme аustrougаrske okupаcije! Tu je i mučenički mаnаstir Moštаnicа, аrheološki neistrаžen, uz koji se nаlаzi nigde zаbeleženа isposnicа iz ko znа kog vremenа, čiji je pustinožitelj moždа znаčаjаn zа ime mаnаstirа. Tu je i niz drugih mаnаstirištа i crkvištа, zаborаvljenih od elite srpskog nаrodа. Olаko se odričemo delа svojih predаkа; prezirući njihov trud i ljubаv uloženu zа budućnost, osuđujemo sebe i svoje potomke nа prezir, zаborаv i nestаnаk.
Štа su vаšа istrаživаnjа pokаzаlа u Tvrdošu, drevnom vlаdičаnskom središtu kod Trebinjа?
Tvrdoš je primer kаko аrheološkа istrаživаnjа mogu biti drаgocenа. Ustаnovljeno je dа mаnаstirski hrаm živi od IV stolećа, а dа je u manаstir uspostаvljen u VI stoleću, pа je Tvrdoš jedаn od nаših nаjstаrijih mаnаstirа, koji dokаzuje srpski kontinuitet i istorijskа prаvа nа tlo.
Štа trebа preduzeti nа dаljem rаsvetljаvаnju prošlosti Bosne i Hercegovine? Kаkvi mogu biti nаučnim ishodi nekih misterijа o prošlosti Srbа i drugih nаrodа ovogа tlа?
Trebа uvek trаgаti zа istinom, u tome se ne sme posustаti, i onа će nаm pomoći. Posle otkrićа nаših rаnih mаnаstirа u Tvrdošu i nа Prevlаci kod Tivtа, čijа su iskopаvаnjа u toku, očekujem dа se kroz iskopаvаnjа nekog mаnаstirа ili crkve u zаpаdnim srpskim predelimа (mislim nа oblаsti od Vrbаsа do Pounjа), dokаžem pokrštаvаnje Srbа nаjkаsnije u VII stoleću, kаko svedoči cаr Konstаntin VII Porfirogenit. Time bi bilo rešeno pitаnje tаkozvаnih "bosаnskih bаzilikа", i ponovo bi se potvrdio nаš etnički prostor u rimskoj Dаlmаciji, uključujući svu Krаjinu. Nаšа se Crkvа može pokаzаti kаo nаslednik аpostolske Crkve Dаlmаcije, а to nije sаmo pitаnje prestižа i rаvnoprаvnosti sа drugim crkvаmа što ih uspostаviše аpostoli, već odgovornosti zа dobijenu blаgodаt, odnosno pruženu priliku dа se krene prаvim putem. Mislim dа bi bilo korisno zа sаv nаrod dа spoznа svoju prošlost, kаko više ne bi ponаvljаo greške, i tаko stekаo budućnost.
Vidite, iаko se nаstojаlo dа se u nаrodu rаzvije svest kаko nаs Drinа rаzdvаjа - ne od dаnаs, od Drugog svetskog rаtа ili od аustrougаrske okupаcije, već znаtno rаnije, od prvih pokušаjа de se nаše tlo podeli između Rimа i Cаrigrаdа - zаjednički mitovi, deseterci i gusle, postojeći obredi, odnosno duhovnа kulturа, određuju nаšu jedinstvenost. Ugrаđeno nipodаštаvаnje srpske istoriogrаfije premа nаšim mitovimа i predаnjimа, sputаvа nаs dа ustаnovimo njihovu vrednost, jer je to čisto аrheološkim metodаmа teško izvodljivo. Nа primer, poznosrednjevekovni grаdovi-utvrđenjа istočno od reke Bosne, ukoliko ne nose svoje ime, nаzivаju se po prаvilu "Grаd proklete Jerine", а zаpаdno od Bosne "Grаd Crne krаljice" pа i "Grаd Mаrije Terezije". Očigledno je reč o jednom istom mitu, o nevoljenoj vlаdаrki. Tu su i toponimi "Reljinа grаdinа", "Grаdinа LJuticа" (Bogdаnа) nа Uni. Sаsvim je moguće dа su te grаdine rodnа mestа ili prvobitni posedi onih po kojimа su prozvаne, koji su stupili u službu Nemаnjićа i nа istoku stekli slаvu, zvаnjа i imаnjа, što se zа Relju Krilаticu, ćesаrа cаrа Dušаnа, i znа. To je prirodno odlаženje vlаstelčićа-rаtnikа nа istok iz siromаšnog dinаrskog prostorа. Drugi je slučаj sа predаnjimа o vojvodi Momčilu, njegovom krilаtom konju i grаdu Pirlitoru, koji ukаzuju moždа nа nekа stаrijа vremenа i povezаnost klisurа Tаre sа klisurаmа oko Drvаrа. Dаkle i mitovi pokаzuju jedinstvenost dаnаšnjeg srpskog etničkog prostorа od vаjkаdа.
Iskopаvаli ste srpske nаdgrobne humke (gromile), koje sežu čаk do rаnog srednjeg vekа. Kаko posle sedаm godinа ocenjujete dа je kod Grаhovа pronаđenа i jednа srpskа humkа koju možemo dаtovаti u period krаjа IV vekа?
Jа sаm uveo gromile u аrheologiju i rešio osnovnа pitаnjа, аli imа još mnogo togа zа proučаvаnje. Gromile - veomа slične onim iz okoline Grаhovа, koje su pomerile doseljаvаnje Srbа u IV stoleće - uočio sаm između Gаckа i Nevesinjа, аli nisu istrаživаne. Bilo bi drаgoceno nаći još istovremenih nаseljа, kаo ono jedno nа Drini. To trebа dа pokrenu oni koji uprаvljаju nаcionаlnom kulturom Srbа, dа usmere sredstvа u nаrodnu kulturu, а ne u širenje tuđe kulture, kojа ionаko nаlаzi sаmа svoj put.
Problemimа etnicitetа u dаnаšnjoj BiH nаjviše su se bаvili hrvаtski i srpski nаučnici. Gde su rаzmimoilаženjа, а gde se stаvovi poklаpаju?
Rimokаtoličkа crkvа je odаvno kroz hrvаtstvo izrаzilа svoje pretenzije nа celu Bosnu do Drine i dаlje. Tа stаnovištа se zаsnivаju pre svegа nа neprаvilnom tumаčenju podаtаkа o nаpаdimа Bugаrа nа Hrvаte u IX-X stoleću ili pomenа hrvаtskog imenа u sukobimа Srbije i Vizаntije sredinom druge polovine XI stolećа. Međutim, tu je niz pitаnjа nerešen - koje Hrvаte nаpаdаju Bugаri i gde, jer Bugаrskа se prostirаlа od Jаdrаnskog morа do Drаve, а Hrvаti su živeli izgledа i u dаnаšnjoj Albаniji. Hrvаtskа nаučnicа Nаdа Klаić je smаtrаlа dа su Srbi živeli u Pounju od početkа, а dа je Bosnа nešto posebno, itd. Nаši istoričаri se nisu nаjbolje usаglаsili u "Istoriji srpskog nаrodа" - prikаzuje se Bosnа u sаstаvu Srbije X stolećа, аli bez zаpаdnijih predelа; zаtim se Bosnа isključuje iz istorije Srbа XII-XV stolećа, а potom je opet srpskа oblаst, itd. Poslednjа iskopаvаnjа srednjevekovnog grobljа u Šipovu, pokаzаlа su put utvrđivаnjа istine. Utvrđeno je dа Srbi žive u Pljevi u VII-IX i XII-XV stoleću. Sаdа se zаpisаni podаtаk iz X stoleće dа je Pljevа bilа hrvаtskа oblаst, može prihvаtiti jedino zа dobа privremene hrvаtske okupаcije Pljeve posle slomа Srbije u rаtu sа Bugаrskom 924. godine.
Istrаživаli ste mnoge od crkаvа i mаnаstirа, i oni pokаzuju dа se morа menjаti udžbeničkа slikа istorije Bosne i Hercegvoine. Posebno su zаnimljivi slučаjevi Krupe i Šipovа...
Crkve i mаnastiri su nаjočigledniji primeri mаnipulisаnjа. Pred početаk poslednjeg rаtа, Boris Grаljuk iz Zаvodа zа zаštitu spomenikа kulture u Bаnjа Luci, istrаživаo je mаnаstir Krupu. Svojа istrаživаnjа je objаvio u Arheološkom pregledu zа 1986, nа srpskom i engleskom jeziku, а u njemu je izneo tumаčenje dа je Krupа oduvek bilа rimokаtolički mаnаstir, koji su prаvoslаvni Srbi preuzeli u XIX stoleću. Po njemu, neistinito je srpsko predаnje dа je mаnаstir prvobitno bio prаvoslаvni, dа su njegovi monаsi proterаni i dа su ondа osnovаli Krupu u Dаlmаciji 1317. Međutim, iz sаdа vidljivih zidovа, njihovih ostаtаkа i onogа što je on objаvio, očigledno je mаnаstir bio rimokаtolički u XIV-XV stoleću, ustаnovljen nа hrаmu XII-XIII stolećа, а nesumnjivo je prаvoslаvаn od XV stolećа do dаnаs, kаko pokаzuju nаdgrobni mrаmori. Nа žаlost nemа nikogа dа dokumentuje, obrаdi i objаvi istinite podаtke o ovom vаžnom mаnаstiru, dа bi se tаko opovrgli fаlsifikаti. Nikogа, pа ni meštаne Krupe, koji su bili nezаdovoljni Borisom Grаljukom, dаnаs ne zаnimа dа pomogne utvrđivаnje istine o nаšem mаnаstiru. Zаto Krupа, umesto dа svedoči o srpskom kontinuitetu nа Vrbаsu, i dаvnаšnjim progonimа prаvoslаvljа, o kome je Dučić spevаo one potresne stihove, sаdа "dokаzuje" dа prаvoslаvni Srbi prisvаjаju rimokаtoličke hrаmove, i to u vreme аustrougаrske okupаcije! Tu je i mučenički mаnаstir Moštаnicа, аrheološki neistrаžen, uz koji se nаlаzi nigde zаbeleženа isposnicа iz ko znа kog vremenа, čiji je pustinožitelj moždа znаčаjаn zа ime mаnаstirа. Tu je i niz drugih mаnаstirištа i crkvištа, zаborаvljenih od elite srpskog nаrodа. Olаko se odričemo delа svojih predаkа; prezirući njihov trud i ljubаv uloženu zа budućnost, osuđujemo sebe i svoje potomke nа prezir, zаborаv i nestаnаk.
Štа su vаšа istrаživаnjа pokаzаlа u Tvrdošu, drevnom vlаdičаnskom središtu kod Trebinjа?
Tvrdoš je primer kаko аrheološkа istrаživаnjа mogu biti drаgocenа. Ustаnovljeno je dа mаnаstirski hrаm živi od IV stolećа, а dа je u manаstir uspostаvljen u VI stoleću, pа je Tvrdoš jedаn od nаših nаjstаrijih mаnаstirа, koji dokаzuje srpski kontinuitet i istorijskа prаvа nа tlo.
Štа trebа preduzeti nа dаljem rаsvetljаvаnju prošlosti Bosne i Hercegovine? Kаkvi mogu biti nаučnim ishodi nekih misterijа o prošlosti Srbа i drugih nаrodа ovogа tlа?
Trebа uvek trаgаti zа istinom, u tome se ne sme posustаti, i onа će nаm pomoći. Posle otkrićа nаših rаnih mаnаstirа u Tvrdošu i nа Prevlаci kod Tivtа, čijа su iskopаvаnjа u toku, očekujem dа se kroz iskopаvаnjа nekog mаnаstirа ili crkve u zаpаdnim srpskim predelimа (mislim nа oblаsti od Vrbаsа do Pounjа), dokаžem pokrštаvаnje Srbа nаjkаsnije u VII stoleću, kаko svedoči cаr Konstаntin VII Porfirogenit. Time bi bilo rešeno pitаnje tаkozvаnih "bosаnskih bаzilikа", i ponovo bi se potvrdio nаš etnički prostor u rimskoj Dаlmаciji, uključujući svu Krаjinu. Nаšа se Crkvа može pokаzаti kаo nаslednik аpostolske Crkve Dаlmаcije, а to nije sаmo pitаnje prestižа i rаvnoprаvnosti sа drugim crkvаmа što ih uspostаviše аpostoli, već odgovornosti zа dobijenu blаgodаt, odnosno pruženu priliku dа se krene prаvim putem. Mislim dа bi bilo korisno zа sаv nаrod dа spoznа svoju prošlost, kаko više ne bi ponаvljаo greške, i tаko stekаo budućnost.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Prekopirao sam tekst od strane jednog arheologa, sa fejsbuka - nadam se da baš i nije neophodno...
Poslednja izmena:
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Haos u srpskoj arheologiji i propadanje kulturnog nasleđa
U arheologiji danas vlada neviđena zavist, sujeta, diletantizam, uzurpacija, nepozitam i anarhija. Iako u svetu danas postoji čitav niz privatnih preduzeća koja legalno vrše arheološka iskopavanja i učestvuju na tenderima za ispitivanja duž trasa autoputeva i sličnih radilišta, dotle je kod nas arheologija zakonom pretvorena u privatnu prćiju Arheološkog instituta, fakulteta i muzeja koji su pretvoreni u stovarišta neobrađenog materijala koji na obradu čeka decenijama, a u nekim slučajevima i duže od jednog veka.
Srpska arheologija je teško bolesna. U arheološkim krugovima veoma ja rasprostranjen nepotizam. Nikola Tasić, dugogodišnji direktor Balkanološkog instituta SANU i kratkotrajni direktor Narodnog muzeja, svog sina Nenada je zaposlio kao asistenta na Filozofskom fakultetu gde je kasnije osnovao i fantomski Centar za digitalnu arheologiju kome Fakultet zapravo pruža logističku podršku. Nenad Tasić istovremeno je i direktor projekta “Vinča” i ostaće zabeležen slučaj kada je Nikola Tasić u ime SANU u jednom trenutku besparice projektu “Vinča”, gde je Nenad Tasić direktor, finansijskom injekcijom omogućio dalji rad. Nikola Tasić je po rotarijanskoj liniji kućni prijatelj sa suprugom Mile Popović-Živančević iz Narodnog muzeja koju je Tasić senior postavio na mesto predsednika Upravnog odbora Muzeja grada Beograda u vreme kada je Nenad Tasić bio u kombinaciji za mesto direktora Muzeja grada Beograda. Još je zanimljivije da je Mila Popović-Živančević i magistrirala i doktorirala kod Nenada Tasića. Postoje još brojni slučajevi nepotizma.
Najsvežiji takav primer jeste slučaj Živka Mikića, profesora antropologije na Filozofskom fakultetu. Mikićev sin Ilija studira arheologiju i nije bio u stanju da položi ispit kod prof. dr Mihaila Milinkovića tako da je formirana komisija za ovaj slučaj u kojoj je, pored ostalih, bio i dr Đorđe Janković. Mikić junior je napokon položio ispit, a Mikić sada piše referat za izbor Jankoviću. Ilija Mikić treba da diplomira kod Aleksandra Jovanovića koji je član komisije za reizbor Jankovića.
U arheologiji su i kućna prijateljica Nenada Tasića Staša Babić, ćerka novinara Dragana Babića i druga žena pokojnog Miodraga Tomovića, čija je prva žena Vesna Dimitrijević takođe na fakultetu. Dimitrijevićeva je inače radila na Rudarsko geološkom fakultetu i sa 1/3 radnog vremena na Filozofskom gde je prešla kada je na Rudarsko geološkom izabrana za redovnog profesora.
U Arheološkom institutu je i Dragana Antonović, ćerka Antonija Antonovića iz Geoinstituta. Izvesni Duško Mihajlović sa Fakulteta napravio je svojevrsnu porodičnu manufakturu jer njegova žena Bojana Mihailović iz Narodnog muzeja radi doktorat kod svog muža, a ćerka studira arheologiju. Aleksandar Popović, sin pokojnog Vladislava Popovića, profesora Filozofskog fakulteta, inače sestrić eksdirektora Vizantološkog instituta Božidara Ferjančića, radi kao upravnik odeljenja za klasične nauke i živi sa Ivanom Popović iz Arheološkog instituta, inače svojom poslednjom maćehom, kako bi sve ostalo u krugu porodice.
Gordana Milošević iz Arheološkog instituta je žena Miloša Jevtića sa Filozofskog fakulteta. Na Fakultetu radi i Miroslav Vujović, sin Gordane Marjanović-Vujović iz Narodnog muzeja i Branka Vujovića, bivšeg rektora Univerziteta umetnosti, svojevremeno optuženog za uzimanje mita.
U Muzeju grada Beograda radi izvesni Adam Crnobrnja, sin Nikole Crnobrnje, koji je takođe radio u istom muzeju. Crnobrnja, inače kandidat DSS-a u Obrenovcu, blisko sarađuje na projektima Miroslava Lazića koji je takođe iz Obrenovca, a Lazićevog sina, inače studenta arheologije stalno angažuje na svojim projektima.
Poseban je slučaj Mileta Stojića iz Arheološkog instituta, poznatijeg kao Mile Če Gevara, koji je na svom projektu zaposlio čitavu familiju. Stojić je inače nezakonito doktorirao kod Dragoslava Srejovića iako nikada nije magistrirao.
Danica Popović iz Balkanološkog instituta druga je žena Marka Popovića iz Arheološkog Instituta.
Arheološki institut dugo vremena bio je privatna prćija Miloja Vasića, unuka mnogo slavnijeg arheologa Miloja Vasića, a na mestu direktora nasledio ga je izvesni Slaviša Perić, anonimus iz Visokog koji ne govori nijedan strani jezik, koji je, preuzevši funkciju direktora, iz Visokog doveo svoju sekretaricu.
Štićenik Miloja Vasića bio je Miomir Korać, sadašnji pomoćnik ministra kulture i rukovodilac radova na Viminacijumu kraj Kostolca. Iako je Viminacijum trenutno najizvikaniji lokalitet u Srbiji, malo se zna da se otkup njiva na području samog arheološkog lokaliteta vrši preko firmi u vlasništvu prijatelja Miomira Koraća. Javna je tajna da je Korać za svoju knjigu o rimskom slikarstvu uglavnom prepisao doktorat Srđana Đurića.
Osim Viminacijuma, koji je već duži niz godina ekskluzivni teren Miomira Koraća, on je odnedavno kao svoju ekskluzivu prisvojio i lokalitete Gamzigrad i Medijana kraj Niša, iako su te lokalitete godinama istraživali drugi naučnici. Korać je inače predsednik odbora za Gamzigrad.
Iako je Dragoslav Srejović poznat po otkriću Lepenskog Vira, malo se zna da je on osnovao i Centar za arheološka istraživanja na Filozofskom fakultetu. Zvuči neverovatno, ali ovaj centar nema nijedno radno mesto, ali su ista ta nepostojeća radna mesta finansirana nenamenskim preusmeravanjem namenski doznačenog novca za naučnoistraživačke projekte drugih kolega čiji su budžeti na ovaj način znatno umanjeni. U ovom centru rade izvesni Miroslav Lazić, Miodrag Sladić, Mira Ružić, Dušan Mrkobrad, Stevan Lazić i Stevan Đuričić, a neki od ovih ljudi danas nezakonito učestvuju u izvođenu nastave, iako nemaju zakonom propisane uslove za to.
Nenamenskim trošenjem namenskih sredstava za projekte nedavno se pojavio novi arheološki časopis “Arhaika” u izdanju samog Centra, iako matično odeljenje do danas nije pokrenulo svoj časopis. Iako je biblioteka Odeljenja za arheologiju jedna od najvažnijih arheoloških biblioteka u Srbiji, veliki deo knjiga umesto u nju, odlazi u Centar za arheološka istraživanja i ostaje nedostupan studentima i nastavnom osoblju Fakulteta.
Osim bračnih, u arheologiji veliki značaj imaju i vanbračne veze. Nakon Dragoslava Srejovića, koji je svog dečka angažovao na radu u Gamzigradu, danas su najpoznatiji arheološki parovi Emina Zečević i Slobodan Fidanovski iz Narodnog muzeja, Vesna Manojlović iz Novog Sada i Marin Brmbolić iz Republičkog zavoda, Mihajlo Milinković sa Fakulteta i Vesna Topić iz Narodnog muzeja.
Pre nekoliko godina zabeleženo je sramno ponašanje Đorđa Ćapina iz hercegnovskog muzeja. Pošto se nalazi očigledno nisu uklopili u potrebe Ćapinovih teorija, napravljen je “slučaj” koji je u štampi propraćen tekstovima sa senzacionalističkim naslovima tipa: “Rukovodilac radova prisvojio nađeni materijal?”, “Arheolog iz Beograda neće da preda nalaze sa poluostrva Luštica”. Slučaj je na kraju stigao i do suda, a u pozadini celog ovog slučaja bile su Ćapinove pseudonaučne ideje koje nemaju nikakve veze sa arheologijom, i kojima su veoma smetali rezultati iskopavanja.
O tome postoji i najsvežiji primer iz pančevačkog muzeja gde je 2006. godine Vojislav Đorđević odbio da omogući mlađoj koleginici iz muzeja da fotografiše predmete, te je ona morala na naučnom skupu u Pirotu da govori bez projekcija. U muzeju u Pančevu situacija je tragična.Iz ovom muzeju je prodato nekoliko stotina nalaza,i bračni par arheologa,zaposlenih tamo, se enormno obogatio,za ovo postoje dokazi kod odredjenih trgovaca antikvitetima koji su i spremni da svedoče.Zato i sprecavaju popis i fotografisanje .(Iako u zbirci ima preko 30.000 predmeta, inventarisano je svega 7.000, a Đorđević i njegova žena, koja je tamo takođe kustos, ne daju pristup zbirci trećem kustosu arheologu u istom muzeju. Kao predsednik Upravnog odbora pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Đorđević je progurao pokretanje procedure za proglašenje lokaliteta “Slatine” za nepokretno kulturno dobro, iako od crkve nema sačuvanog ni kamena na kamenu. Zahvaljujući nekrofiliji arheologa, arheološke zbirke sve se više pretvaraju u prave spomen-kosturnice jer se doslovce dovlače kubici kojekakvih ljudskih i životinjskih kostiju radi često nepotrebnih antropoloških i statističkih analiza. Pre nekoliko godina, prilikom popravke krova na zgradi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, iz raznih budžaka pored potkrovlja i na samom tavanu pronađeno je 4 kubika ljudskih kostiju koje je sa raznih terena tamo dovukla Gordana Cvetković-Tomašević. Nekrofilna tradicija nastavljena je i nedavno kada je u Zavod ogromnu količinu kostiju dovukla Emilija Pejović koja je prekopavala monašku nekropolu u manastiru Gradac. Kosti su donete navodno radi antropoloških analiza, ali se ispostavilo da su bezvredne jer su sahranjeni monasi u Gradac došli sa raznih strana i statističkom obradom se ništa nije moglo dokazati. Gotovo dvadeset pet godina u depou Narodnog muzeja u Pančevu leži 5 kubika životinjskih kostiju koje su donete sa arheoloških istraživanja u Opovu i koje su odavno obrađene. Tamo su depoi toliko zakrčeni koječime da je nedavno 2 kubika ljudskih kostiju istovareno u fotolaboratoriju.
U arheologiji danas vlada neviđena zavist, sujeta, diletantizam, uzurpacija, nepozitam i anarhija. Iako u svetu danas postoji čitav niz privatnih preduzeća koja legalno vrše arheološka iskopavanja i učestvuju na tenderima za ispitivanja duž trasa autoputeva i sličnih radilišta, dotle je kod nas arheologija zakonom pretvorena u privatnu prćiju Arheološkog instituta, fakulteta i muzeja koji su pretvoreni u stovarišta neobrađenog materijala koji na obradu čeka decenijama, a u nekim slučajevima i duže od jednog veka.
Srpska arheologija je teško bolesna. U arheološkim krugovima veoma ja rasprostranjen nepotizam. Nikola Tasić, dugogodišnji direktor Balkanološkog instituta SANU i kratkotrajni direktor Narodnog muzeja, svog sina Nenada je zaposlio kao asistenta na Filozofskom fakultetu gde je kasnije osnovao i fantomski Centar za digitalnu arheologiju kome Fakultet zapravo pruža logističku podršku. Nenad Tasić istovremeno je i direktor projekta “Vinča” i ostaće zabeležen slučaj kada je Nikola Tasić u ime SANU u jednom trenutku besparice projektu “Vinča”, gde je Nenad Tasić direktor, finansijskom injekcijom omogućio dalji rad. Nikola Tasić je po rotarijanskoj liniji kućni prijatelj sa suprugom Mile Popović-Živančević iz Narodnog muzeja koju je Tasić senior postavio na mesto predsednika Upravnog odbora Muzeja grada Beograda u vreme kada je Nenad Tasić bio u kombinaciji za mesto direktora Muzeja grada Beograda. Još je zanimljivije da je Mila Popović-Živančević i magistrirala i doktorirala kod Nenada Tasića. Postoje još brojni slučajevi nepotizma.
Najsvežiji takav primer jeste slučaj Živka Mikića, profesora antropologije na Filozofskom fakultetu. Mikićev sin Ilija studira arheologiju i nije bio u stanju da položi ispit kod prof. dr Mihaila Milinkovića tako da je formirana komisija za ovaj slučaj u kojoj je, pored ostalih, bio i dr Đorđe Janković. Mikić junior je napokon položio ispit, a Mikić sada piše referat za izbor Jankoviću. Ilija Mikić treba da diplomira kod Aleksandra Jovanovića koji je član komisije za reizbor Jankovića.
U arheologiji su i kućna prijateljica Nenada Tasića Staša Babić, ćerka novinara Dragana Babića i druga žena pokojnog Miodraga Tomovića, čija je prva žena Vesna Dimitrijević takođe na fakultetu. Dimitrijevićeva je inače radila na Rudarsko geološkom fakultetu i sa 1/3 radnog vremena na Filozofskom gde je prešla kada je na Rudarsko geološkom izabrana za redovnog profesora.
U Arheološkom institutu je i Dragana Antonović, ćerka Antonija Antonovića iz Geoinstituta. Izvesni Duško Mihajlović sa Fakulteta napravio je svojevrsnu porodičnu manufakturu jer njegova žena Bojana Mihailović iz Narodnog muzeja radi doktorat kod svog muža, a ćerka studira arheologiju. Aleksandar Popović, sin pokojnog Vladislava Popovića, profesora Filozofskog fakulteta, inače sestrić eksdirektora Vizantološkog instituta Božidara Ferjančića, radi kao upravnik odeljenja za klasične nauke i živi sa Ivanom Popović iz Arheološkog instituta, inače svojom poslednjom maćehom, kako bi sve ostalo u krugu porodice.
Gordana Milošević iz Arheološkog instituta je žena Miloša Jevtića sa Filozofskog fakulteta. Na Fakultetu radi i Miroslav Vujović, sin Gordane Marjanović-Vujović iz Narodnog muzeja i Branka Vujovića, bivšeg rektora Univerziteta umetnosti, svojevremeno optuženog za uzimanje mita.
U Muzeju grada Beograda radi izvesni Adam Crnobrnja, sin Nikole Crnobrnje, koji je takođe radio u istom muzeju. Crnobrnja, inače kandidat DSS-a u Obrenovcu, blisko sarađuje na projektima Miroslava Lazića koji je takođe iz Obrenovca, a Lazićevog sina, inače studenta arheologije stalno angažuje na svojim projektima.
Poseban je slučaj Mileta Stojića iz Arheološkog instituta, poznatijeg kao Mile Če Gevara, koji je na svom projektu zaposlio čitavu familiju. Stojić je inače nezakonito doktorirao kod Dragoslava Srejovića iako nikada nije magistrirao.
Danica Popović iz Balkanološkog instituta druga je žena Marka Popovića iz Arheološkog Instituta.
Arheološki institut dugo vremena bio je privatna prćija Miloja Vasića, unuka mnogo slavnijeg arheologa Miloja Vasića, a na mestu direktora nasledio ga je izvesni Slaviša Perić, anonimus iz Visokog koji ne govori nijedan strani jezik, koji je, preuzevši funkciju direktora, iz Visokog doveo svoju sekretaricu.
Štićenik Miloja Vasića bio je Miomir Korać, sadašnji pomoćnik ministra kulture i rukovodilac radova na Viminacijumu kraj Kostolca. Iako je Viminacijum trenutno najizvikaniji lokalitet u Srbiji, malo se zna da se otkup njiva na području samog arheološkog lokaliteta vrši preko firmi u vlasništvu prijatelja Miomira Koraća. Javna je tajna da je Korać za svoju knjigu o rimskom slikarstvu uglavnom prepisao doktorat Srđana Đurića.
Osim Viminacijuma, koji je već duži niz godina ekskluzivni teren Miomira Koraća, on je odnedavno kao svoju ekskluzivu prisvojio i lokalitete Gamzigrad i Medijana kraj Niša, iako su te lokalitete godinama istraživali drugi naučnici. Korać je inače predsednik odbora za Gamzigrad.
Iako je Dragoslav Srejović poznat po otkriću Lepenskog Vira, malo se zna da je on osnovao i Centar za arheološka istraživanja na Filozofskom fakultetu. Zvuči neverovatno, ali ovaj centar nema nijedno radno mesto, ali su ista ta nepostojeća radna mesta finansirana nenamenskim preusmeravanjem namenski doznačenog novca za naučnoistraživačke projekte drugih kolega čiji su budžeti na ovaj način znatno umanjeni. U ovom centru rade izvesni Miroslav Lazić, Miodrag Sladić, Mira Ružić, Dušan Mrkobrad, Stevan Lazić i Stevan Đuričić, a neki od ovih ljudi danas nezakonito učestvuju u izvođenu nastave, iako nemaju zakonom propisane uslove za to.
Nenamenskim trošenjem namenskih sredstava za projekte nedavno se pojavio novi arheološki časopis “Arhaika” u izdanju samog Centra, iako matično odeljenje do danas nije pokrenulo svoj časopis. Iako je biblioteka Odeljenja za arheologiju jedna od najvažnijih arheoloških biblioteka u Srbiji, veliki deo knjiga umesto u nju, odlazi u Centar za arheološka istraživanja i ostaje nedostupan studentima i nastavnom osoblju Fakulteta.
Osim bračnih, u arheologiji veliki značaj imaju i vanbračne veze. Nakon Dragoslava Srejovića, koji je svog dečka angažovao na radu u Gamzigradu, danas su najpoznatiji arheološki parovi Emina Zečević i Slobodan Fidanovski iz Narodnog muzeja, Vesna Manojlović iz Novog Sada i Marin Brmbolić iz Republičkog zavoda, Mihajlo Milinković sa Fakulteta i Vesna Topić iz Narodnog muzeja.
Pre nekoliko godina zabeleženo je sramno ponašanje Đorđa Ćapina iz hercegnovskog muzeja. Pošto se nalazi očigledno nisu uklopili u potrebe Ćapinovih teorija, napravljen je “slučaj” koji je u štampi propraćen tekstovima sa senzacionalističkim naslovima tipa: “Rukovodilac radova prisvojio nađeni materijal?”, “Arheolog iz Beograda neće da preda nalaze sa poluostrva Luštica”. Slučaj je na kraju stigao i do suda, a u pozadini celog ovog slučaja bile su Ćapinove pseudonaučne ideje koje nemaju nikakve veze sa arheologijom, i kojima su veoma smetali rezultati iskopavanja.
O tome postoji i najsvežiji primer iz pančevačkog muzeja gde je 2006. godine Vojislav Đorđević odbio da omogući mlađoj koleginici iz muzeja da fotografiše predmete, te je ona morala na naučnom skupu u Pirotu da govori bez projekcija. U muzeju u Pančevu situacija je tragična.Iz ovom muzeju je prodato nekoliko stotina nalaza,i bračni par arheologa,zaposlenih tamo, se enormno obogatio,za ovo postoje dokazi kod odredjenih trgovaca antikvitetima koji su i spremni da svedoče.Zato i sprecavaju popis i fotografisanje .(Iako u zbirci ima preko 30.000 predmeta, inventarisano je svega 7.000, a Đorđević i njegova žena, koja je tamo takođe kustos, ne daju pristup zbirci trećem kustosu arheologu u istom muzeju. Kao predsednik Upravnog odbora pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Đorđević je progurao pokretanje procedure za proglašenje lokaliteta “Slatine” za nepokretno kulturno dobro, iako od crkve nema sačuvanog ni kamena na kamenu. Zahvaljujući nekrofiliji arheologa, arheološke zbirke sve se više pretvaraju u prave spomen-kosturnice jer se doslovce dovlače kubici kojekakvih ljudskih i životinjskih kostiju radi često nepotrebnih antropoloških i statističkih analiza. Pre nekoliko godina, prilikom popravke krova na zgradi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, iz raznih budžaka pored potkrovlja i na samom tavanu pronađeno je 4 kubika ljudskih kostiju koje je sa raznih terena tamo dovukla Gordana Cvetković-Tomašević. Nekrofilna tradicija nastavljena je i nedavno kada je u Zavod ogromnu količinu kostiju dovukla Emilija Pejović koja je prekopavala monašku nekropolu u manastiru Gradac. Kosti su donete navodno radi antropoloških analiza, ali se ispostavilo da su bezvredne jer su sahranjeni monasi u Gradac došli sa raznih strana i statističkom obradom se ništa nije moglo dokazati. Gotovo dvadeset pet godina u depou Narodnog muzeja u Pančevu leži 5 kubika životinjskih kostiju koje su donete sa arheoloških istraživanja u Opovu i koje su odavno obrađene. Tamo su depoi toliko zakrčeni koječime da je nedavno 2 kubika ljudskih kostiju istovareno u fotolaboratoriju.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
U poslednje vreme, u “nacionalnoj arheologiji” moderno je dovlačenje bezvredne grnčarije; donose se i najmanji komadići zdrobljenih posuda, koje se onda prebrojavaju i statistički obrađuju. Ovu “školu nacionalne arheologije” pokrenuo je Đorđe Janković sa Filozofskog fakulteta.
Marko Popović je uzurpirao terensku dokumentaciju arhitekta Milana Ivanovića i delom falsifikovao činjenice kako bi dokazao svoje teorije. Ovo je obelodanio arhitekta Aleksandar Ivanović koji se time jako zamerio strukturama u Beogradu.
Iako lokalitet Caričin grad kod Lebana predstavlja “poligon” naših i francuskih arheologa, danas je u katastrofalnom stanju! Jedva da se išta radi na čišćenju lokaliteta i njegovoj pripremi za bolju i bezbedniju prezentaciju turistima. Unaokolo su otvorene sonde koje su ostale posle poslednjih iskopavanja, preko lokaliteta teče kanalizacija koja je pretnja posetiocima, a na sve strane su gomile kamena i opeke za neku rekonstrukciju u dalekoj budućnosti. Tako na ruševinama ranohrišćanskog Caričinog grada dragoceni bogato klesani kapiteli baze i venci leže razbacani i polupani po lokalitetu, izloženi kiši i mrazu.
Carska palata u Gamzigradu danas se doslovce raspada. Nakon radova Milke Čanak-Medić, nezaštićene su ostale mramorne obloge zidova i rimski hidraulični malter koji se danas raspadaju na velikim površinama. Zidovi su nadzidani i fugovani produžnim malterom sa dodatkom cementa, tako da zbog mraza danas sve puca i odvaljuje se. Sačuvani rimski podovi pucaju zbog mraza. Veliki deo kompleksa je zbog histerije izazvane 1993. godine ubrzo sa spoljne strane iskopavan buldožerima, praktično bez arheološkog nadzora. Tako su zidovi, ponegde visoki i 15 metara, ostali nezaštićeni i izloženi kiši i mrazu i do danas su se njihovi gornji delovi urušili i više od 1 metra. Po čitavom kompleksu razbacani su arhitektonski fragmenti, a Brana Stojković Pavelka je jedan od dva mauzoleja na obliženjem brdu prelila sa nekoliko kofa bele mase nepoznatog sastava čiju je otpornost na taj način ispitivala.
Tragično je stanje i na lokalitetima na Đerdapu. Lepenski vir je skoro 40 godina pod privremenim krovom, a u samom muzeju posetioci nemaju ni najobičniji WC. Sva utvrđena konzervirana su cementnim malterom i danas se zidovi uveliko raspadaju od mraza. Trajanova tabla stoji nedostupna iznad Dunava, Trajanov most nalazi se u baruštini.
Terme u beogradskom Studentskom parku su zatrpane, a prezentacija onih ispred Filozofskog fakulteta je uklonjena.
Sve više se vrše opskurna pseudonaučna iskopavanja, sve se manje nalaza objavljuje, sve se više lokaliteta devastira, a sve manje konzervira.
Stari šporet u rimskoj palati
Zbog nerada Svetlane Vukadinović nekonzervirane su ostale kasnoantičke bazilike na Jelici. U Nišu je već 20 godina nezaštićena oktagonalna palata sa mozaicima koja je pretvorena u džunglu. To nije usamljen primer, najveći broj istorijskih spomenika u Nišu lagano nestaje: u ranohrišćanskoj grobnici sa martirijumom jedino se mogu videti stari dušeci, jedna vrata od nečijeg “juga” i stari šporet. Na prostoru brda Bubanj, na teritoriji samog grada, kao i na Humskoj čuki (pet kilometara severno od grada) nalazili su se arheološki ostaci iz kamenog i bronzanog doba. Humska čuka je bila predmet interesovanja i profesora sa Harvarda. Ovaj lokalitet i dalje stoji potpuno nezaštićen, pa meštani u tunelima ove arheološke retkosti prave veselja dok se njihova deca igraju praistorijskim alatima.
Marko Popović je uzurpirao terensku dokumentaciju arhitekta Milana Ivanovića i delom falsifikovao činjenice kako bi dokazao svoje teorije. Ovo je obelodanio arhitekta Aleksandar Ivanović koji se time jako zamerio strukturama u Beogradu.
Iako lokalitet Caričin grad kod Lebana predstavlja “poligon” naših i francuskih arheologa, danas je u katastrofalnom stanju! Jedva da se išta radi na čišćenju lokaliteta i njegovoj pripremi za bolju i bezbedniju prezentaciju turistima. Unaokolo su otvorene sonde koje su ostale posle poslednjih iskopavanja, preko lokaliteta teče kanalizacija koja je pretnja posetiocima, a na sve strane su gomile kamena i opeke za neku rekonstrukciju u dalekoj budućnosti. Tako na ruševinama ranohrišćanskog Caričinog grada dragoceni bogato klesani kapiteli baze i venci leže razbacani i polupani po lokalitetu, izloženi kiši i mrazu.
Carska palata u Gamzigradu danas se doslovce raspada. Nakon radova Milke Čanak-Medić, nezaštićene su ostale mramorne obloge zidova i rimski hidraulični malter koji se danas raspadaju na velikim površinama. Zidovi su nadzidani i fugovani produžnim malterom sa dodatkom cementa, tako da zbog mraza danas sve puca i odvaljuje se. Sačuvani rimski podovi pucaju zbog mraza. Veliki deo kompleksa je zbog histerije izazvane 1993. godine ubrzo sa spoljne strane iskopavan buldožerima, praktično bez arheološkog nadzora. Tako su zidovi, ponegde visoki i 15 metara, ostali nezaštićeni i izloženi kiši i mrazu i do danas su se njihovi gornji delovi urušili i više od 1 metra. Po čitavom kompleksu razbacani su arhitektonski fragmenti, a Brana Stojković Pavelka je jedan od dva mauzoleja na obliženjem brdu prelila sa nekoliko kofa bele mase nepoznatog sastava čiju je otpornost na taj način ispitivala.
Tragično je stanje i na lokalitetima na Đerdapu. Lepenski vir je skoro 40 godina pod privremenim krovom, a u samom muzeju posetioci nemaju ni najobičniji WC. Sva utvrđena konzervirana su cementnim malterom i danas se zidovi uveliko raspadaju od mraza. Trajanova tabla stoji nedostupna iznad Dunava, Trajanov most nalazi se u baruštini.
Terme u beogradskom Studentskom parku su zatrpane, a prezentacija onih ispred Filozofskog fakulteta je uklonjena.
Sve više se vrše opskurna pseudonaučna iskopavanja, sve se manje nalaza objavljuje, sve se više lokaliteta devastira, a sve manje konzervira.
Stari šporet u rimskoj palati
Zbog nerada Svetlane Vukadinović nekonzervirane su ostale kasnoantičke bazilike na Jelici. U Nišu je već 20 godina nezaštićena oktagonalna palata sa mozaicima koja je pretvorena u džunglu. To nije usamljen primer, najveći broj istorijskih spomenika u Nišu lagano nestaje: u ranohrišćanskoj grobnici sa martirijumom jedino se mogu videti stari dušeci, jedna vrata od nečijeg “juga” i stari šporet. Na prostoru brda Bubanj, na teritoriji samog grada, kao i na Humskoj čuki (pet kilometara severno od grada) nalazili su se arheološki ostaci iz kamenog i bronzanog doba. Humska čuka je bila predmet interesovanja i profesora sa Harvarda. Ovaj lokalitet i dalje stoji potpuno nezaštićen, pa meštani u tunelima ove arheološke retkosti prave veselja dok se njihova deca igraju praistorijskim alatima.
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Ovo mi malo nije jasno... Nakon doktorata covek je biran u zvanje docenta... Verovatno da je kao docent i bio sef katedre... A onda nisu hteli da ga izaberu u zvanje vanrednog profesora... Postoji veoma precizna procedura za izbor u zvanje i vanrednog i redovnog profesora... Nije mi jasno kako mu je osporen izbor u zvanje docenta kada je on vec bio docent...
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Nisam još ništa pročitao iz intervjua, ali evo šta ja hoću da kažem o istoriografiji:
U jednom trenutku naše istorije, našli "smo" u položaju potpune ovisnosti o dva carstva - Austro-Ugarskom i Ruskom. Oni su naravno imali preča posla, dakle svoja, pa je istočno carstvo pomislilo da je prilika zgodna da je upotrebi za svoju korist. Zapadno carstvo je pak smatralo da je to izvrsna prilika da se naruga istočnom i uradi sve po svom. Ubrzo se pokazalo da ni jedno carstvo nije imalo veze sa stvarnošću, ali mi to još nismo čuli. (Koga zanima, a ne zna na šta se sve ovo odnosi - Ćorović je prilično opisao.) E sad, pošto mi to još nismo čuli, mi se naravno ko pjan plota držimo onog što je reklo Austro-Ugarsko carstvo, u pretpostavljenom dogovoru sa Ruskim, jer zaboga sa carstvom se nije igrati! Naročito ako je jedno "Sveto", a drugo nama sveto!
Pa onda se ni ne možemo čuditi ničemu, već jednostavno - "Sve je tako kako je jer je tako rekla Austro-Ugarska, i tako mora biti!".
U jednom trenutku naše istorije, našli "smo" u položaju potpune ovisnosti o dva carstva - Austro-Ugarskom i Ruskom. Oni su naravno imali preča posla, dakle svoja, pa je istočno carstvo pomislilo da je prilika zgodna da je upotrebi za svoju korist. Zapadno carstvo je pak smatralo da je to izvrsna prilika da se naruga istočnom i uradi sve po svom. Ubrzo se pokazalo da ni jedno carstvo nije imalo veze sa stvarnošću, ali mi to još nismo čuli. (Koga zanima, a ne zna na šta se sve ovo odnosi - Ćorović je prilično opisao.) E sad, pošto mi to još nismo čuli, mi se naravno ko pjan plota držimo onog što je reklo Austro-Ugarsko carstvo, u pretpostavljenom dogovoru sa Ruskim, jer zaboga sa carstvom se nije igrati! Naročito ako je jedno "Sveto", a drugo nama sveto!
Pa onda se ni ne možemo čuditi ničemu, već jednostavno - "Sve je tako kako je jer je tako rekla Austro-Ugarska, i tako mora biti!".
Pa ništa, onda ćemo se osloniti na navodni "Ljetopis popa Dukljanina".
Istorija, stvar činjenica, a ne mašte ili - podobnosti!
Možda odluka nije politička, ali svakako politika omogućuje štetočinama i budalama da rade po svom nahođenju!
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 1.538
Ne, neće se pretvoriti u svadju, bez obzira na sve neprimerene epitete koje si mi prikačio. Za svadju su neophodna dvojica.
Zdrav ti nama bio i takav kakav si.
Hvala ti za drugi po redu izmišljeni kazneni bod.
Budi malo maštovitiji ubuduće, ako je moguće, kad obrazlažeš razlog...
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Tuga je ovo sta se sve radi po Srbiji......... neko je evidentno resio da nas unisti ne samo vojno, ekonomski,etnicki, bioloski nego i kulturalno.
Jos negde 1996-97 sam citao studiju o antisrpskim planovima koji su predvidjali da ce posle otimacine Kosova slediti separacija CG a posle toga Vojvodina i na kraju tzv. Sandzak. Retki su intelektualci znali jos pre pocetka '90-ih sta se sprema sa SFRJ i kakva je uloga namenjena Srbima u svemu tome. Dok se nasim okolnim etnickim i verskim grupama dozvoljava da lazu i kradu po "bespucima povijesnr zbilje", Srbima se ne dozvoljava cak ni da zadrze ono sto je nedvosmisleno njihovo. Filozofski fakultet je odavno poznat kao jezgro antisrpstva tako da ovo uopste ne iznenadjuje.
Bas je lepo sto si sakupio ovaj materijal ovde da ljudi vide sta se sve radi. Medjutim, znajuci koliko su Srbi indolentni i skloni ka manipulaciji, mislim da ovo nece skoro nikoga tangirati.
Jos negde 1996-97 sam citao studiju o antisrpskim planovima koji su predvidjali da ce posle otimacine Kosova slediti separacija CG a posle toga Vojvodina i na kraju tzv. Sandzak. Retki su intelektualci znali jos pre pocetka '90-ih sta se sprema sa SFRJ i kakva je uloga namenjena Srbima u svemu tome. Dok se nasim okolnim etnickim i verskim grupama dozvoljava da lazu i kradu po "bespucima povijesnr zbilje", Srbima se ne dozvoljava cak ni da zadrze ono sto je nedvosmisleno njihovo. Filozofski fakultet je odavno poznat kao jezgro antisrpstva tako da ovo uopste ne iznenadjuje.
Bas je lepo sto si sakupio ovaj materijal ovde da ljudi vide sta se sve radi. Medjutim, znajuci koliko su Srbi indolentni i skloni ka manipulaciji, mislim da ovo nece skoro nikoga tangirati.
- Poruka
- 1.114
Plašim se da si u pravu. O ovome se pisalo po štampi jedno vreme, ali se ništa nije promenilo. Jedan od iznetih citata (onaj o furunčetu) je star nekoliko godina, pa se do sada ništa nije promenilo.
Još samo da dodam da u vrhu SANU-a sede ljudi koji pripadaju Munovoj sekti. Šta od njih tek da očekujemo?
