Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.456
verske karte nedvosmisleno govore u moju korist da je Poljska država, i pored katoličanstva bila u nekoj meri tolerantna prema pravoslavnima, jer da je htela, pokatoličila bi ih za 200 godina, a pošto nije, sigurno nije menjala ništa u svom stavu bar od 1578. do 1600. god.Unija je bilo i ranije...najočitiji primer je Florentinska unija, ali da ne širim...znači obrazac unijaćenja i pokatoličavanja je bio prisutan, da su hteli, primenili bi ga i pre dogovora u Brest Litovsku.
Kada govoriš o grko-katoličkoj Crkvi imaš li predstavu da je obred u njoj identičan obredu u pravoslavnoj Crkvi...Služe se liturgije Sv. Jovana Zlatoustog i Sv. Vasilija Velikog, pričešćivanje je hlebom i vinom, tako da to ne potkrepljuje tvoju tvrdnju da je sve zadržano zbog perfidnosti. Mnoge unijatske crkve i dan danas računaju po Julijanskom kalendaru.
Jedini dodatak je filioque u Simvolu vere, ali prost svet to nije mogao da zna.
Isto tako kažeš da se pravoslavni na tim prostoru javljaju za 25 godina, nakon ponovne uspostave crkvene hijerarhije od strane Carigrada - POGREŠNO!!!!!!
Zašto bi Poljaci dozvolili povratak pravoslavnih kojih su se jedva rešili. Povratak u pravoslavlje je usledio tek širenjem carske Rusije na zapad, kao i tokom čitavog narednog veka, postepeno, a negde i Staljinovim dekretom.
ја више уопште не знам шта ти тврдиш, јер си до сад неколико пута мењао мишљење (ово из последње реченице су моје речи).
што се тиче историјских карата, оне не треба да говоре у твоју или моју корист, него да (у мери у којој су тачне) допринесу да се исправно сагледа неки историјски моменат. не знам како на основу карте из 1573. (а која је уз то врло непоуздана) можеш закључити какво је стање било 1600. (четири година након закључења уније). што се тиче пољско-литванске државе, она је све до 1596. била врло толерантна према православним. шта више, православни су чинили огромну масу становништва (свих сталежа), били су део племства (шљахте) и војне и управне структуре. и поред тога што је римокатоличанство фаворизовано као државна вера, Православна Црква и њено свештенство су имали признат статус и права.
зашто онда на крају 16. века држава мења свој однос? постоје два битна разлога- другу половину 16. и прву половину 17. века су у Европи обележили верски ратови- то је доба снажне контрареформације, кад Римокатоличка црква након Тридентског сабора (1546-1563) започиње врло агресивну политику- обнавља се инквизиција, а 1540. оснива Језуитски ред. други разлог је што се 1589. у Москви (уз благослов Цариграда) успоставља патријаршија. то је био озбиљан изазов за Кијевску митрополију, а уз то и могућа претња за ПЛ државу, јер је тако Москва постала могући стожер окупљања православних Руса. требало је, дакле, предузети нешто што ће православне у ПЛ трајно везати за неки други центар. без већег напора (обећане су и привилегије) кијевски митрополит Михаило Рагоза и група епископа убеђени да уђу у раскол са Цариградом, и да се вежу (врло лабавим везама) за Рим. услови под којим је закључена Унија у Бресту нису били строги, јер је Кијевско-руској Цркви дата врло широка аутономија, сачуван је источни обред, канонско устројство, календар и све оно што у визуелном смислу чини Источну Цркву препознатљивом. чак није унет ни додатак Filioque у Символ вере (читај мало Лабе).
кад би познавао црквено устројство, онда би ти било сасвим јасно да чим епископ уђе у раскол, цела његова епархија улази у раскол (осим у случају да га свргну). свештенство које је одбило послушност расколничким епископима, било је протеривано и затварано, јер је унија иза себе имала државну силу. нови православни митрополит кијевски рукоположен је тек 1620. (25 година након уније) и тад се обнавља православна јерархија (али само делимично, и у ограниченом простору). његови захтеви да се на старе катедре поставе православни епископи били су одбијени, тако су целе покрајине остале под Римом, јер је држава на сваки начин спречавала обнову православља. тамо где је државна власт била слабија или толерантнија (Запорожје, јужна и источна Украјина) православље је опстало, но те области ће свеједно врло брзо постати део Руског царства.