Tadž Mahal
Indija
Tadž Mahal (Taj Mahal) jedna je od najpoznatijih građevina na svetu. Sagrađena je 1631. godine u prašnjavoj ravnici grada Agre, na oko 200km od Delhija, a ovo je legenda o njoj:
Princ Hurem (Prince Khurram), iz dinastije Mogul, šetao se Delhijem i primetio devojku koja prodaje svilu. Očaran njenom lepotom zaljubio se, i oženio se njom nakon pet godina. Njeno pravo ime, Ardžumand Banu Begum (Arjumand Banu Begum), zamenio je imenom Mumtaz Mahal (Mumtaz Mahal), što u prevodu znači “ukras palate”. Kao u bajci – živeli su srećno i voleli se beskonačno! Mumtaz je pratila svog supruga na svakom putu. Godine 1627. Hurem postaje car mogulske imperije i tom prilikom dobija ime Šah Džahan (Shah Jahan). Kao kontrast pričama da je na presto došao na užasan način – pobivši svoju braću – Šah Džahan poznat je po svojoj velikodušnosti prema prijateljima, sirotinji i gradnji brojnih spomenika i hramova po Agri i Delhiju.
Mumtaz Mahal i Šah Džahan - njihova ljubav i dalje traje
Za 18 godina zajedničkog života, Mumtaz mu je podarila četrnaestoro dece. Na poslednjem porođaju, rađajući ćerku Gauharu Begum (Guahara Begum), umrla je u gradu Buranpur 1630. godine. Na samrti, Mumtaz je od Šaha zatražila da joj ispuni četiri želje: da joj sagradi spomenik dostojan njihove ljubavi, da se nikada više ne ženi, da čuva njihovu decu i da joj posećuje grob na svaku godišnjicu.
Šah je jedno vreme bio potpuno izgubljen. Zapostavio je sve državničke funkcije i prvih devet dana nije izlazio iz svoje sobe, ništa nije jeo niti pio. Kada je napustio svoje odaje, njegova kosa crna kao ugalj – bila je potpuno bela!
Na ulazu u mauzolej stoji natpis "Dušo, odmaraj u umetnosti. Vrati se Gospodu u miru i neka On bude s tobom"
Po njegovoj naredbi počela je gradnja Tadž Mahala, koja je trajala pune 22 godine. Na njegovoj izgradnji radilo je više od 22,000 ljudi danju i noću. Za gradnju je korišćen beli mermer, jaspis (dragi kamen), žad, kristali, lapis (po legendi – kamen mudrosti), tirkiz, safir, karneol (dragi kamen). Sve ovo je uvezeno iz različitih azijskih zemalja uz pomoć ergele od oko 1,000 slonova. Ugrađeno je i 28 vrsta dragog i poludragog kamenja iz raznih zemalja. Glavni krasnopisac bio je Amanat Kan Širazi (Amanat Khan Shirazi), čije je ime jedino urezano na vratima hrama. Sam Šah Džahan redovno je nadgledao radove. Središnja zgrada završena je 1648. godine, dok je gradnja ostalih delova trajala još narednih pet godina.
Kompleks građevina u okviru Tadž Mahala sastoji se od pet glavnih elemenata: glavne kapije, vrta, džamije, kuće za odmor i glavnog mauzoleja
Mumtaz Mahal najpre je bila sahranjena u bašti Zainbad, u mestu gde je i umrla, zatim je njeno telo preneseno u Agru uz velike počasti i deljenje hrane, pića i novca. Na tom mestu gde je privremeno počivala, i danas stoji obeležje. Po treći put, sahranjena je na mestu gde i sada počiva, po okončanju izgradnje mauzoleja, 26. maja 1633. godine. Okrenuta je licem ka zapadu – ka Meki.
Kada mu je 1658. godine sin preuzeo presto, Šah Džahan je stavljen u pritvor. Živeo je još osam godina sa jednom jedinom mogućnošću – da kroz prozor Jasminove kule, preko reke Džumne, posmatra počivalište svoje voljene žene.
Spomenik ljubavi - nikoga nije ostavio ravnodušnim
Takođe, postoji legenda da je Šah Džahan nameravao da izgradi istovetan mauzolej, samo u crnoj boji, a ta dva hrama bi spajao most. Tokom iskopavanja 1990. godine, nađeni su mermerni stubovi crne boje, međutim, ispostavilo se da je to beli mermer koji je vremenom pocrneo, a da je priču proširio jedan evropski pisac lakih romana. Poetska legenda, koja prati reči Rabindranata Tagorea (Rabindranath Tagore), kaže da je “Tadž Mahal suza na obrazu vemena”. Priča se da svake godine tokom kišne sezone na mauzolej padne samo jedna kap kiše.
Tadž Mahal je jedno od sedam svetskih čuda i nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine.
