Nisi reka da su Srbijanci dobili prezimena u 19-om vjeku, nego 'vi Srbi' aludirajući tako na sve Srbe. Srbi u BiH, Vojvodini, Crnoj Gori, Dalmaciji, Lici, Baniji i Kordunu su imali fiksna prezimena prije ili znatno prije 19-og vjeka. Srbi iz pomenutih regija su činili veliki procenat od ukupnog broja Srba.
Kome sam ja podastirao dečansku Hrisovulju gde se jasno vide prezimena u 14. veku u Srbiji? Izgleda nikom.
| I priložih jeklisijarha Vasilija Leondičevića sa njegovim selom Zerzevom, a međe su mu s Brestovcem kako bara ističe iz Drima i od bare na Ilijinu crkvu, do polovine luga, na Belocrkovski put. | И приложи краљевство ми јеклисарха Василија Леондичевића и с јеговѣм селом Зерзевом. А међе му з Брѣстовцем како потече бара из Дрима, и од баре на Илијину цркьв, до половине луга на пут Бѣлоцрковски. |
| A međa s Posteljštacima je od Medveđega dola, kako ide Pločki put na Rajka Posteljštaka kuću i na Zasedalište i posred Gradišta u Drim i po onoj strani Drima na Cestan kako je Drim tekao pod Veliki breg. | А с Постељштаки међа, од Медвѣђега дола, како греде Плочки пут на Рајка Постељштака кућу и на Засѣдалиште, и посрѣд Градишта у Дрим. и по оној странѣ Дрима, на Цѣстьн како је дрим текьл под Вели брѣг |
| Takođe i Prokopija Bogdanovića sa braćom i sa selom Paležima i sa svim međama u Brskovskoj župi. | Такожде и Прокопија Богдановића с братјом, и с селом с Палежи, и с всѣми међами у Брсковској жупѣ. |
| I u Ljubovićkoj župi Marko Kostić s decom i sa selom Jablčnom, a Črni Vrh mu je zaselak. U Komštici da sebi kosi seno. Međa mu je od Đevčine kako put ide uz goru u Košutu, pa gore u Savin senokos. | И у Љубовићкој жупѣ Марко Костић и с дѣцом и с селом Јаблчном, и Чрни му Врх заселје. У Комштици сѣно да си коси. А међа му од Ђевчине како пут греде уз гору у Кошуту, и горѣ у Савин сѣнокос. |
| Vlasi Ratiševci sa svojim međama; vlasi Sušičani sa svojim međama; vlasi Vardištani sa svojim međama; vlasi Lepčinovci sa svojim međama; vlasi Tudoričevci sa svojim međama. | Власи Ратишевци и својими међами; власи Сушичане и својими међами; власи Вардиштане и својими међами; власи Лѣпчиновци и својими међами; власи Тудоричевци и својими међами. |
| A evo koji htedoše da budu sokalnici: U Dečanima Krajislav i Mihoje; u Belegu Jaroslav Uvratičević; u Prapraćanima Predak i Preja Pavlović; u Istinićima Radoslav Bogdanović i Tul i Miroje Srdanović i Priboje Brajković; u Ljubolićima Mihoilo Dragoslaljić i Mirad Dragobratić; u Hrastovici Trošan i Mileša i Dragina i Brata; u Prilepima Vojko i Stanimir Negojević i Ozroje i Rajko zajedno s Vojihnom i Dragomil i Hranislav; u Babama Radomir Pribičić i Zoran; u Grmočelu Dobrovoj i Šiša i Demon i Tornik i Drajko Šapranović; u Čabiću Preljub Berojević, Pribac Hranetić, Miloš Toljenović, Dumica, Dobrčin Hrančić, Radoslav Štrbac, Bogoje Bratomiljić, Dragoman Hlečko, Gojimir, Ptulja Hranen, Bojko Budnić, Bujan s Predislavom, Bojko Dobrošević, Stajko Grupšić, Mirko sa zetom Vojilom, Budimir Britva; u Plavu u Velici Obrad Radinović, Pomen, Predoje, Hranislav; u Komaranima Radoslav, Andreja; u Trepči Luka; u Grnčarevu Raduj i Bogoje Bogutović i Radoslav Ljubslaljić; u Vrmoši Toloje i Hranota, Miljak; u Dobroj Reci Ljiljanović Smilj, Vitan Vilčić, Dobretko Đulić. | А се кто хте бити сокалници: У Дѣчах Крајислав и Михоје; у Бѣлѣзѣ Јарослав Увратичевић; у Прапраћах Прѣдак и Прѣја Павловић; у Истинићих Радослав Богдановић и Тул и Мироје Срдановић и Прибоје Брајковић; у Љуболићих Михоило Драгослаљић и Мирад Драгобратић; у Храстовици Трошан и Милеша и Драгина и Брата; у Прилѣпѣх Бојко и Станимир Нѣгојевић и Озроје и Рајко с Војихном заједно и Драгомил и Хранислав; у Бабах Радомир Прибичић и Зоран; у Грмочелѣ Добровој и Шиша и Демон и Торник и Драјко Шапрановић; у Чабићи Прѣљуб Беројевић, Прибьц Хранетић, Милош Тољеновић, Думица. Добрчин Хранчић, Радослав Штрбьц, Богоје Братомиљић, Драгоман Хлѣчко, Гојимир, Птуља Хранен, Бојко Буднић, Бујан с Прѣдиславом, Бојко Доброшевић, Стајко Групшић, Мирко и зетем с Војилом, Будимир Бритва; у Плавѣ у Велицѣ Обрад Радиновић, Помен, Прѣдоје, Хранислав; у Комарах Радослав, Андрѣја; у Трѣпчи Лука. у Грнчаревѣ Радуј и Богоје Богутовић и Радослав Љубслаљић; у Врмоши. Толоје и Хранота, Миљак; у Доброј Рѣцѣ Љиљановић Смил, Витан Вилчић, Добретко Ђулић. |
| A ovo su mađupci: u Velici Vladoje, Družoje, Dragojlo, Negoslav, Dragoš, Kotilko, Rajko, Đuroje, Stanko, Gradoje; u Komaranima Radin Stajšić, Milosav, Miroje, Milovan, Milgost, Miloslav Maglić, Draja Dragović, Obradac, Draguj Srdanović, Đuroje Dobrić, Radetko Milojević, Rajko i brat mu Bogoje, Hranimir, Bogdan Krčelej. | А се мађупци: у Велицѣ Владоје, Дружоје, Драгојло, Нѣгослав, Драгош, Котилко, Рајко, Ђуроје, Станко, Градоје; у Комарах Радин Стајшић, Милослав, Мироје, Милован, Милгост, Милослав Мьглић, Драја Драговић, Обрадьц, Драгуј Срдановић, Ђуроје Добрић, Радетко Милојевић, Рајко и брат му Богоје, Хранимир, Богдан Крчелѣј. |
| Altinjanin Zaharija i Mihal stanuju u Pilotu i Nikiti i ostavismo ih da daju crkvi svile: Zaharija četiri hiljade, a Mihalj dve hiljade godišnje. | Сѣди Алтињанин Захарија и Михаљ у Пилотѣ у Никитѣ и остависмо их, а да давају цркви свиле: за всако годиште Захарија 4 тисуће, а Михаљ 2 тисући. |
| Postavi iguman Arsenije Miloša Bratoslaljića s njegovim rodom u Trnavi da čuvaju zabran. | Посади игумен Арсѣније Милоша Братослаљића и с родом у Трнавѣ да забѣла бљуде. |
Valjda si dosad moga primjetit da ja, za razliku od tebe jel, ne radin nikakvu razliku među Srbima pa tako nikad jedne nisam nazva Srbima, a druge Srbijancima. Vi ste meni svi isti i sve vas jednako ne volin
Okej, pomeraš se sa mrtve tačke ovom introspekcijom.Valjda si dosad moga primjetit da ja, za razliku od tebe jel, ne radin nikakvu razliku među Srbima pa tako nikad jedne nisam nazva Srbima, a druge Srbijancima. Vi ste meni svi isti i sve vas jednako ne volin
Još jedan primjer viševjekovnog kontinuiteta prezimena dalmatinskih Srba na istom užem prostoru ili bukvalno u istom mjestu kao što je ovaj primjer - Končarevići iz Karina.
Obiđi me.To nisu prezimena i to čak vaši otvoreno priznaju pa ti vidi ko koga laže
"Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena."
https://www.poreklo.rs/2012/01/31/kako-su-nastala-prezimena/comment-page-33/?script=lat
"Ime koje nosimo je znak, a prezime je obeležje familije koju nasleđujemo i nosimo kroz čitav život. Od kada kod Srba datiraju prezimena i kada su ona uvedena kao vid identifikacije? Ko je i zašto davao Srbima prezimena?
Prezime je za Srbe uvek bilo "porodično ime", ono koje pokazuje poreklo, pripadnost i nekog dalekog pretka od koga neki ljudi danas vode poreklo. Do druge polovine 19. veka dešavalo se da u jednoj kući tri generacije imaju različita prezimena, jer je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca i menjala su se kroz generacije. Danas kod nas postoji nekoliko hiljada prezimena, a najčešća su Jovanović, Petrović, Nikolić, Ilić, Đorđević, Pavlović i Živković."
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/kako-su-nastajala-srpska-prezimena_1179542.html
Dorde petrovic po imenu oca, a bio najslavniji covik u narodu. Patronimi su im bili cesti do 19 stTo nisu prezimena i to čak vaši otvoreno priznaju pa ti vidi ko koga laže
"Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena."
https://www.poreklo.rs/2012/01/31/kako-su-nastala-prezimena/comment-page-33/?script=lat
"Ime koje nosimo je znak, a prezime je obeležje familije koju nasleđujemo i nosimo kroz čitav život. Od kada kod Srba datiraju prezimena i kada su ona uvedena kao vid identifikacije? Ko je i zašto davao Srbima prezimena?
Prezime je za Srbe uvek bilo "porodično ime", ono koje pokazuje poreklo, pripadnost i nekog dalekog pretka od koga neki ljudi danas vode poreklo. Do druge polovine 19. veka dešavalo se da u jednoj kući tri generacije imaju različita prezimena, jer je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca i menjala su se kroz generacije. Danas kod nas postoji nekoliko hiljada prezimena, a najčešća su Jovanović, Petrović, Nikolić, Ilić, Đorđević, Pavlović i Živković."
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/kako-su-nastajala-srpska-prezimena_1179542.html
Nisam ti ja kriv šta živiš u nekim svojim iluzijama jer vidimo iz priloženog da se čak i vaši slažu sa mnom da su Srbi usvojili prezimena tek prije koje stoljeće pa tako ni ono iz Dečanske hrisovulje nisu prezimena već nešto sasvim drugo.
Pravoslavni Hercegovci, Ličani i Dalmatinci su bili i ostali Srbi. Ko drukčije kaže; kleveće, troluje i laže.
Pa ko kaze da ne znaju?Kako Slovenci ne znaju da su Slavonija i Zagorje bili prepuni Slovenaca koje smo pohrvatili?
Genetska, anrttropoloska i jezicna slika Zagorja pokazuje jasnu podudarnost sa Slovencima. Sto se tice danasnje Slavonije slika je porpuno drugacija.
Izleda onda da su ovi Horvati zaboravili ta svoja prezimena kad su preplivali Kupu, pa prihvatili svi udjuture prezime Horvat?
ziiijeeev..... dosadna lupetanja koja nemaju veze sa zdravim mozgom
Nisam nikad vidia da smatraju Slavoniju svojom zemljom, a Slavonce dijelom svog naroda
Naravno da su Zagorci i Slovenci srodni jer su potekli s istog mista i kroz cilu povijest žive jedni do drugih da ih pri tom ne dili Kineski zid.
To su potomci Bijelih Hrvata koji su u Mađarskoj, Slovačkoj i Poljskoj živili već od ranije i zbog toga su neki od njih uzimali ili dobivali to prezime. Linka sam ti podatak da se u Poljskoj javlja već od 14.st. šta je znatno prije dolaska Osmanlija na ove prostore, a isto je i na prostoru Ugarske di se navodno javlja već u 10.-11.st., a prvi dokumentirani zapis potječe iz 12.st.
Kako nemaju ako i vaši smatraju da niste imali ustaljena prezimena sve do 19.st.?
Ima tu i znatan broj pravoslavnih Vlaha nećemo se lagat
Srbo-Sloveni su asimilirali Vlahe još u srednjem vjeku, isto kao i Hrvato-Sloveni. Raščlanjivati današnje Srbe ili Hrvate na Slovene i Vlahe je besmisleno pa i nemoguće. Svaki cigli Srbin i svaki cigli Hrvat u sebi ima i slovenskih i vlaških gena.Ima tu i znatan broj pravoslavnih Vlaha nećemo se lagat
Mislim da je bilo Vlaha itekako i nakon srednjeg vijeka, a koji su se do danas stopili među Hrvate, Srbe i druge okolne narode.
A Vlah je - šta?Ima tu i znatan broj pravoslavnih Vlaha nećemo se lagat
Nije tačno. Slovenski Vlasi su jezički asimilirali pridošle Slovene sa severa čiji se jezik potpuno topio u dodiru sa snažnim i otpornim, neprestano samoinovirajućim vlaškim idiomom. Drugo ime za slovenske Vlahe je - Srbi.
preci danasnjih precana
Pa potomci Ilirskih plemena koji su obitavali po cilom Balkanu (i šire) i koji su živili nomadskim načinom života. S tim šta je bilo itekako Slavena koji su živili tim istim načinom života kako podno Karpata tako i u novoj domovini po dolasku pa tako i Srba.
Zašto onda nema pet poštenih reči tog starog ilirskog jezika u vokabularu tih potomaka?
Prečani imaju više slovenske genetike u prosjeku nego Srbijanci. Pa sad ako su Prečani Vlasi, onda su Srbijanci još veći Vlasi.
Jer su Slaveni činili veliku većinu na ovom prostoru i s vrimenom smo ih "slavenizirali" pa danas nema tragova njihovih riči. Nema nešto previše ni od Latina koji su živili po gradovima i bili pismeniji od velike većine Slavena pa su opet kroz stoljeća prihvatili naše jezike.
