Lazaru (7) NESTAO TUMOR posle posete MANASTIRU TUMANE: Kad su uradili novu analizu - LEKARI OSTALI U ČUDU (FOTO)
Sedmogodišnji Lazar Filipović iz Vladičinog Hana doživeo je čudesno isceljenje tumora na desnoj nozi, nakon odlaska u manastir Tumane u blizini Golupca, tvrde njegovi roditelji
Da je tumora bilo, a potom da je nestao u roku od samo tri nedelje, pokazuju i lekarski rezultati sa Instituta za majku i dete.
Zoran Filipović, otac malog Lazara, priča da je sve počelo sredinom septembra, na prvi pogled bezazlenim bolom u predelu butine, a potom oteklinom.
- Lazar je počeo da se žali da ga boli noga, a mi u početku to nismo ozbiljno shvatili, jer nije bilo nikakvih spoljašnjih znakova na nozi, bilo čega. Mislili smo da želi da ga vozimo u školu, da ne ide peške, ali situacija je postajala ozbiljnija, nije mogao da savija nogu i odveli smo ga kod lekara. Iz Vranja su nas uputili u Klinički centar u Nišu, gde su lekari, nakon brojnih pregleda, analiza i snimaka, konstatovali da ima maligni tumor mekih tkiva - priča Zoran.
Uz visoku temperaturu, u pratnji roditelja, Lazara iz Niša odvoze u Beograd na Institut za majku i dete.
- Lazar sve vreme ima visoku temperaturu, oteklinu na nozi, trpi strahovite bolove. Primili su nas doktori Begović i Simić. Slede ponovni pregledi, analize i lekari nam saopštavaju dijagnozu. Konstatovano je da ima, kako da kažem, neku vrstu sarkom tumora, samo nisu još uvek znali koju vrstu. Potrebno je uraditi operaciju, kako bi se sav taj tumor odstranio, a ako je kojim slučajem zahvatio i kost, mora da se radi amputacija noge, nakon čega bi usledile i hemioterapije. Mi smo bili u totalnom šoku, nismo mogli da verujemo šta nas je snašlo. Sve vreme, od Vranja, u Nišu i tamo u Beogradu, molili smo se Bogu za izlečenje našeg Lazara - prepričava Zoran najteži trenutak u životu svoje porodice.
Lazar sa majkom Milenom ostaje u bolnici, čekajući operaciju, a Zoran odlazi u manastir Rakovica, kako bi u toj svetinji bila očitana molitva za dečakovo ozdravljenje. Već tada, priča Zoran, počeo sam da osećam neku blagodat i to ispred ikone Svetog Nektarija Eginskog, za kog se veruje da pomaže kod isceljenja onima koji boluju od malignih bolesti.
- Na internetu slučajno saznajem za čuda koja se dešavaju u manastiru Tumane, posvećenom Svetom Zosimu. Čitam kako su mnogima nestale bolesti nakon dolaska u tu svetinju, kako su drugi dobili porod i drugo. Pitali smo doktora Simića da li možemo dete da izvedemo do manastira Tumane, on je bio oduševljen, podržao nas. Bila je nedelja. Lazara smo u invalidskim kolicima doveli do manastira, jer više nije mogao da stoji na nogama. Bila je neopisiva gužva, pristigli su ljudi iz svih krajeva. Imali su razumevanje i propustili nas da uđemo u crkvu, kako bi se detetu očitala molitva i kako bismo se poklonili moštima svetitelja, koje se nalaze unutra. U jednom malom sarkofagu videli smo šaku, nismo znali o kom svetitelju je reč. Pored nje je Lazar izdržao čitavu Liturgiju od skoro dva sata. Kasnije smo saznali da je to ruka Svetog Nektarija. Od gužve nismo ni uspeli da dođemo do moštiju Svetog Zosima - seća se Zoran.
Nakon izlaska iz manastira Tumane, Lazaru je počela da spada temperatura, a kad je stigao u Beograd, u jednom restoranu nije znao šta će pre da jede, a do tada danima je već bio bez ikakvog apetita. Kada su stigli u bolnicu, sestre su pitale kolika mu je temparatura, jer danima je bio pod visokom temperaturom i nisu mogli da mu je obore.
- Mislili su da lažemo da nije imao visoku temperaturu, zbog toga što smo ga na sopstvenu odgovornost izveli iz bolnice. Već kod pripremnih analiza za operaciju, lekari su bili u šoku, jer se sve promenilo na bolje za samo nekoliko dana, svi parametri. Usledila je i operacija, a rezultati su bili pozitivno iznenađenje. Lekari su nam saopštili da je tumor naprosto nestao, za sa samo nekoliko dana. To što je bilo na nozi, na neki način se pretvorilo u krv, gnoj, ugrušak. I ostali rezultati, kao i analize krvi, su pokazivali da se organizam izborio i da je sve dobro. Stigli su i usmeni rezultati patologa, da nije reč o malignom tumoru, tj. da nema tumora, a potom i u pisanoj formi. Skinuli su mu i kateter preko koga je trebalo da prima hemoterapiju. Nismo mogli da verujemo, plakali smo od sreće. Čudili su se lekari, čudili smo se mi, ali hvala Bogu, sve se dobro završilo - priča Zoran.
Lazar sada ide u školu, a kod kuće uz sestru Nikolinu, najviše voli da se igra sa svojim vučjakom.
Zoran Filipović, zaposlen je u Vojsci Srbije, u 4. brigadi KoV u bazi Jug kod Bujanovca. Zahvalan je posebno svojim kolegama i starešinama na podršci, lekarima, kao i monaštvu manastira Tumane i Rakovica.
