Starac Josif Isihasta: Tako um postaje sav svetlost,sav prozračnost

[Nina]

Što se tiče molitve o kojoj pišeš, čedo moje. Budući da tvoj starac poseduje znanje o molitvi, ne strahuj da ćeš biti prelešćen. Čini onako kako ti kaže tvoj starac, i ne žalosti se ako blagodat dolazi i odlazi, jer ona na taj na čin vežba čoveka da misli smireno i da se ne preuznosi.Tako se na početku ponaša i mladenac. Teško tebi, grade, kad ti je car dete, kaže Sveto pismo (Prop. 10, 16). Teško tebi, dušo, kad je tvoj um. početnik u tim stvarima.

Um, čedo moje, ne može da se zaustavi na jednom mestu. a posebno ne um onoga ko je duhovno slab. U jednom trenutku potrebno mu je čitanje, u drugom pojanje, u trećem tihovanje. Kada čovek tihuje, um ima priliku da razmišlja o stihovima Svetog pisma koje je prethodno pročitao.Tako, kada umu ponudiš nešto dobro, u čemu nalazi zadovoljstvo, on zadobija snary, kao što i telo dobija snagu od zdrave hrane koju uzima. Međutim, kada mu daješ bilo šta, on umesto da se prosvetljuje, pomračuje se. Isto tako, i kad se zamori, potreban mu je odmor.

Tako uči da razlikuje dobro od zla. Tako um postaje sav svetlost, sav prozračnost. Vidi čistotu duše. Vidi trnje. Trpi iskušenja. Umnožava se blagodat. Telo se čisti od strasti. Umiruje se duša. Najzad, sve dolazi, jedno za drugim, kao lanac, povezan brzo i bez velikog truda. Jer ga je donela savršena poslušnost. I znaj: ko ima savršenu poslušnost ima i savršenu bezbrižnost.

 

[Nina]

Um je, dakle, snabdevač duše koji donosi hranu, odnosno, ono što mu ti daješ. Kada je u miru i kada mu daješ dobre stvari koje želi, on ih spušta u srce. Um se najpre očišćuje od predubeđenja kojima je bio obuzet u svetu. Očišćuje se od žiteljskih briga i neprestano izgovarajući molitvu u potpunosti prestaje da luta. Tada shvataš da je očišćen, jer se više ne priklanja zlu i nečistoti koje je video ili čuo u svetu. Nakon toga, posredstvom molitve koja ulazi i izlazi iz srca, raščišćuje put i odbacuje sve što je sramno, lukavo i nečisto. Um objavljuje rat strastima i demonima koji ih podstiču i koje su se toliko godina gnezdile u njemu, a da za njih niko nije znao niti ih je video. Sada pak, kada je um zadobio čistotu, svoju prvobitnu odeždu, on ih vidi i kao pas laje, riče i bori se sa njima, kao gospodar i čuvar vascelog razuma duše. Držeći ime „Isus“ kao oružje, on bičuje protivnike dok ih ne istera van srca, u periferiju srca. A i oni takođe laju kao divlji psi. Um onda počinje da čisti svu prljavštinu i nečistotu kojom su nas demoni oskrnavili uz našu saglasnost, koju smo davali za svako zlo i pregrešenje. On, um, bori se zatim sa demonima da bi ih isterao, potpuno ih udaljujući kako mu ne bi uzrokovali nikakvo nespokojstvo. I stalno se bori da izbaci nečistotu koju mu oni neprestano ubacuju unutra. Zatim će, kao dobar snabdevač, uneti hranu koja će pogodovati prosvetljenju i zdravlju duše.

U svemu ovome, sadejstvuje blagodat očišćenja. Molitvenik se, kao da je u senci, zakriljuje pokrovom poslušanja. Čuva ga blagodat onoga koji je pred Bogom prihvatio njegovu dušu. Malo-pomalo, od Višnjeg dolazi promena. Ukratko, kada demoni budu potpuno proterani, srce će se očistiti iznutra i prekratiće se oskrnavljenja. Um se uzdiže na tron u srcu kao car i raduje se kao ženik nevesti u ložnici. Uvodi radost svetu, mirnu i neporočnu. Molitve izgovara bez napora. Tada blagodat dejstvuje slobodno i pokazuje umu obećanje koje će dobiti kao platu ukoliko besprekorno izvrši svoju dužnost. Miran i spokojan od kad je na njega sišla blagodat njome biva uznet u sozercanje, po meri njegove moći primanja. I tako prvenstveno strah Božiji, vera, savršena poslušnost i samoodricanje donose sve ove dobre stvari. Čovek dostiže blaženu ljubav i na kraju bestrašće, tako da mu zlo više ne dejstvuje u umu, nego on iz dubine kliče: „Žedna je duša moja Tebe, Bože moj! Kad ćy doći i pokazati se licu Tvom svetom?“ (v. Ps 42, 2). I on iščekuje smrt kao najveću radost. Iščekuje vreme kada će se zatvoriti ove i otvoriti druge oči kojima će sve videti i svagda se radovati.

 

[Nina]

Prinuđavaj se, dakle, čedo moje, prinuđavajte se na blaženu poslušnost u kojoj i jesu sva ta dobra, i živite kao jedna duša u različitim telima. Tada će se uspokojiti i vaš starac, i biće slobodan da se moli za vas od sve duše i od sveg srca, u punoj radosti i veselju. Međutim, kada ste neposlušni i kada sve to narušavate, tada je i njegova duša neprestano obremenjena, on slabi od žalosti i malopomalo kreće se ka smrti.

Ja sam sve to opitom isprobao, i plod sam njegov okusio, i on je veoma sladak. Nisam upoznao veće spokojstvo od savršene poslušnosti.
Sahranio sam svog dobrog starčića i njegovim molitvama zadobio sam bezmolvije.

 

[Nina]

Prema tome, trudite se sada, dok ste mladi, kako biste u starosti požnjeli plodove bestrašća. I ne u dubokoj starosti nego ako budete prisiljavali cebe, ovo što vam govorim videćete, već nakon dvadesetak godina. Ako pak ne budete prinuđavali cebe, nećete se obradovati ovim blagodatnim darovima čak i da doživite Metusalove godine.Prisiljavajte cebe i zajedno sa svojim starcem i jedni ca drugima revnujte na dobru. Videćete takvu nepokretnost strasti i duševni mir da će vam se činiti da ste u raju.

Starac Josif Isihasta – Iz knjige: Izloženje monaškog opita