Quantcast

Susret sa Bogom?

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
koji si ti necovek, jer ti ne sumnjas u detetovu izjavu da je dobro, ne trazis jos primera isceljenja, jos svedocenja kao istrazitelj, tebi smeta to JEDNO DOBRO, pa kazes da je dejstvom sile prevare da veruju lazi da je SVETI nektarije zasluzan

a ovaj na suprotnoj strani koji mene isto pljuje kao ti, zna da su NESVETI hulili da je Gospod koji je Lekar i Iscelitel, po njima i lucifer i knez ovoga sveta, pa bi i on da huli na Isceltelja da nas prvo razboljeva da bi nas potom iscelio/izlecio, satanomoljac

sta vi hocete u stvari, epidemiju, masovno umiranje, da bi se dokazalo da ste u pravu??
ko je mrtav, ako su Bogu svi zivi??
 

Bogomolj@c

Zainteresovan član
Poruka
216
ČUDA SVETOG NIKOLE U NAŠEM VREMENU



Na današnji dan, na dan Slave Svetog Nikole Čudotvorca, Arhiepiskopa Mirlikijskog, sećamo se tri sveštenika koji su rektori crkve posvećene Svetom Nikoli u Rusiji, takođe se sećamo uticaja Svetog Nikole na njihove živote i živote njihovih parohijana.

Sveštenik Nikolaj Sokolov
Crkva Svetog Nikole u Moskvi


Dan Svetog Nikole je praznični dan, pogotovo za mene jer ja nosim njegovo ime i pod zaštitom sam njegovih molitava. Velika radost za mene je bio odlazak na hodočašće u zemlju gde je Sveti Nikola živeo, kao i na hodočašće u Bari gde se njegove svete mošti nalaze. Kasnije sam postao rektor u crkvi Svetog Nikole u Rusiji. U ovoj crkvi se nalazi i poznata ikona Presvete Bogorodice Vladimirske, ali i delić svetih moštiju Svetog Nikole.

Na dan kada sam trebao da postanem rektor svetio sam vodicu u jednom stanu. Tu su mi poklonili ikonu Svetog Nikole, baš na dan kada sam postajao rektor, a ja to nisam znao jer sam kasnije tog dana bio postavjen za rektora crkve. Vesti sam dobio čim sam ušao u svoj dom, a u svojim rukama sam još uvek imao ikonu Svetog Nikole. Ikonu sam uneo u crkvu jer u crkvi tada nije bilo ni jedne ikone pošto je crkva bila u izgradnji.

Šta da vam kažem o Svetom Nikoli? Sve u našem životu se dešava po njegovim molitvama. Kada mu se neko obrati srdačno on uvek pomaže. On je uvek blizu ako smo iskreni i ako se ponašamo dostojanstveno. Sveti Nikola Čudotvorac pomaže u svim situacijama, pa i onim koje mi ne možemo ni da zamislimo.

Jedna od naših parohijanki nam je ispričala šta se dogodilo kada je jedna od poznatih slika bila vraćena iz Drezdena. Bilo je nemoguće ući u galeriju, ljudi su stajali na red danima. Onda je odjednom starac pozvao da ga prati. Vodio je kroz ljude i kroz prolaz gde nisu tražili ni kartu niti pozivnicu. Kada je stigla do slike okrenula se da mu zahvali ali on je nestao. Eto kako svetitelj pomaže kada se najmanje nadate.


Sveštenik Georgije Bolgarski
Crkva Svetog Nikole u selu Družba, Mitičinski Distrikt


Za vreme velikog patriotskog rata (WWII), otac mog dobrog prijateja je upao u vodu kroz led, a bio je u punoj ratnoj opremi. Nikako nije mogao da izađe iz vode sam. Vojnicu trčali i prolazili pored njega, ali ga nisu primetili.

Onda je počeo da se moli da mu Gospod pomogne, a da se Sveti Nikola moli Bogu za njega. Obećao je da će ako preživi, dati ime Nikola svom sinu. Odjednom dva vojnika ga primetiše i pomogoše mu da izađe iz hladne vode i leda. Ovaj čovek je preživeo i dao svom sinu ime Nikola. Taj sin, koji je sada stariji čovek, mi je ovo ispričao.

Postoji mnogo primera čuda koje je Sveti Nikola učinio u životima mnogih ljudi. Zbog toga se u narodu kaže da ako hoćeš da te Gospod čuje, samo se obrati Svetom Nikoli.

Kao rektor Crkve Svetog Nikole konstantno sam pod zaštitom Svetog Nikole i osećam Njegovu pomoć. Svetitelj je pomagao od dana kada smo počeli sa izgradnjom crkve, koja je sada devet godina stara. Otišli smo na mesto gde smo planirali da podignemo crkvu i održali smo moleban Svetom Nikoli.

Čuda su se dešavala pred mojim očima dok se crkva gradila. Čak i kada je izgledalo da postoje mnogi problemi oni su se čudesno rešavali.

Rođenje mog sina, kome je sada 18 meseci, je još jedno čudo Svetog Nikole. Zbog toga sam dao ime svom sinu Nikola.



Sveštenik Vladimir Vorobjov
Crkva Svetog Nikole u Kuznetsku Sloboda (Moskva)


Moj deda, koji je bio sveštenik u Moskvi, je služio u Crkvi Svetog Nikole. Svom sinu, mom ocu, je dao ime Nikola. Moj sin, kao i dva moja unuka, takođe se zovu Nikola. Svaka Crkva u kojoj sam služio je imala kapelu posvećenu Svetom Nikoli. Crkva u kojoj danas služim je takođe posvećena Svetom Nikoli.

Da li nas Sveti Nikola čuje? Naravno. Kada neko od parohijana ima problem mi se molimo Svetom Nikoli i On nam pomaže. Činjenica da parohijani svojoj deci daju ime Nikola to potvrđuje.

Naravno, u svom životu sam bio svedok mnogih čuda Svetog Nikole Čudotvorca. Na primer, jednom je jedan ateista došao da nas poseti. Ispričao nam je da je radio na građevinarstvu na velikoj visini. Jednom je pao i ostao je da visi na žicama. Odjednom mu se pojavio starac koji mu je rekao šta treba da uradi i čovek je bio spašen. Kasnije kada je ovaj čovek došao u našu Crkvu prepoznao je Svetog Nikolu Čudotvorca na Svetoj Ikoni.



Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
14.12.2016.
 

Koslav75

Aktivan član
Poruka
1.136
Sve neke koobejagi [za mene izmisljene] price i svedocenja rekla-kazala i to sve neke nepoznate licnosti iz neke nedodjije.
Pa kad bi bog i crkve zaista lecile od najtezih bolesti svi bi hrlili u crkve a ne na onkologiju na zracenje.
Ajde malo ukljucite mozak na "on" :)
А болнице су ти баш успјешне у лијечењу тумора, оно баш.
 

Bogomolj@c

Zainteresovan član
Poruka
216
1 od mojih susreta s Bogom posredstvom Sv.Save

Jednom prilikom, zamoli me 1 čovek da mu napravim zaštitni uređaj u njegovom automobilu (maksi venu). Ode on sa svojom porodicom i svojim roditeljima a ja ostanem da radim. Uradim sve dobro ali kada sam probao da startujem motor - neće. Dođe taj čovek u dogovoreno vreme sa svim putnicima da preuzme vozilo i da odveze deo porodice na voz radi daljeg putovanja u inostranstvo... ALI... ja ne mogu da upalim auto na kome sam radio. Pao mrak, vreme ističe za njihov odlazak, deca nervozna, a mene hvata panika. Gledam, proveravam... ali ne vidim gde sam pogrešio. Tada postupim ovako: izmaknem se na stranu, prekrstim se, i pomolim Sv.Savi (mojoj slavi) da mi pomogne. I... vraćam se ispred vozila, i, kao da mi neko nevidljivom rukom usmerava oči i telo, ja se malo sagnem i odmah ugledam gde i kako sam pogrešio: nehotice sam, prilikom radova, dlanom raskuplovao 1 konektor, bitan za rad motora. Ukuplujem ga, spojim, i... startujem motor uspešno. Čeljad se hitno razmesti u vozilu i u poslednji momenat krenu oni i stignu srećno na voz.
*
Eto tako je bilo kako napisah.
Slava Bogu Koji je veliki kroz Svetitelje Svoje.
 

Koslav75

Aktivan član
Poruka
1.136
Pa sad je to vrlo diskutabilno. Nekom i uspe a nekome ne.
U crkvi je sigurno 0 %
Имаш право да мислиш како хоћеш, али имамо случајеве изненадног оздрављења пацијената које су доктори већ отписали, ја не знам камо, а ти сам извуци закључак?
Да се овај разговор десио прије неких 4 до 5 година, вјероватно бих имао исто гледиште као и ти. Да ли си разговарао некад са неким онкологом, нема излијечења, само привремено залијечење, тј. краткотрајно одгађање неизбјежног, са друге стране изненадна потпуна излијечења за која доктори немају одговор.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Tako lepo da pisete da mi sami sebi pravimo probleme, a Bog nam daje resenja, pa se onda necemo svadjati.

Ima mnogo malih uskih vrata za ulazak u jevandjelje i ako je neko usao napirmer na vrata - svi dobri darovi su od Oca nebeskog,
ko si ti da mu kvaris ta njegova vrata? On ima pravo tako da veruje, i ne smes da mu kvaris.
 
Poslednja izmena:
Poruka
21.327
Имаш право да мислиш како хоћеш, али имамо случајеве изненадног оздрављења пацијената које су доктори већ отписали, ја не знам камо, а ти сам извуци закључак?
Да се овај разговор десио прије неких 4 до 5 година, вјероватно бих имао исто гледиште као и ти. Да ли си разговарао некад са неким онкологом, нема излијечења, само привремено залијечење, тј. краткотрајно одгађање неизбјежног, са друге стране изненадна потпуна излијечења за која доктори немају одговор.
Sad bi mi ti verovatno dao primer neke meni nepoznate osobe iz nekog sela sa obronka neke planine koju niko ne moze da kontaktira i proveri a i taj primer bi bio jedinstven.
Pa ako crkva mesto gde zaista covek moze da se izleci od ove najgore bolesti zasto bolesnici [ponajvise vernici jer su u vecini] idu na zracenja u bolnice, zasto odmah ne odu u crkve na molitve :think:
 

Koslav75

Aktivan član
Poruka
1.136
Sad bi mi ti verovatno dao primer neke meni nepoznate osobe iz nekog sela sa obronka neke planine koju niko ne moze da kontaktira i proveri a i taj primer bi bio jedinstven.
Pa ako crkva mesto gde zaista covek moze da se izleci od ove najgore bolesti zasto bolesnici [ponajvise vernici jer su u vecini] idu na zracenja u bolnice, zasto odmah ne odu u crkve na molitve :think:
Суморна је тема
Нећу давати никакав примјер, можеш ли ти навести неки примјер излијечења у болници?
Мало је погрешан контекст кад се каже да се оде у цркву на лијечење, нико то не потенцира, првенствено не свештенство, више би то била вјера, потпуно предавање Богу, кад ништа друго није помогло.
Ја искрено не знам ни за један примјер лично, али ето има људи који кажу да су излијечени. Како то објаснити, него "чудо", јер медицина нема одговора.
 

Koslav75

Aktivan član
Poruka
1.136
Sad bi mi ti verovatno dao primer neke meni nepoznate osobe iz nekog sela sa obronka neke planine koju niko ne moze da kontaktira i proveri a i taj primer bi bio jedinstven.
Pa ako crkva mesto gde zaista covek moze da se izleci od ove najgore bolesti zasto bolesnici [ponajvise vernici jer su u vecini] idu na zracenja u bolnice, zasto odmah ne odu u crkve na molitve :think:
Ех да, имаш случај са дјечаком из Београда од прије пар година, вјероватно се може наћи не нету, на прегледу у Лондону потврђено да нема ни знака од обољења.
 

Bogomolj@c

Zainteresovan član
Poruka
216
A pričao mi je 1 brat o ovakvom susretu s Bogom:
Razboli se od teške ušne bolesti, 1 beogradski momak, muzičar - roker. Lekari mu zakažu ozbiljnu operaciju. Ali, 1 njegov rođak bi u Americi, na grobu Sv.Jovana Šangajskog, i u malo vate donese lekovito miro koje je isticalo iz moštiju Svetitelja. Pomažu tim mirom uši i okolinu ušiju momka, i desi se čudo. Momku bi iz dana u dan sve bolje, i, na kraju, bolest potpuno prođe.
Veliki je Bog u Svetima Svojim
 

Bogomolj@c

Zainteresovan član
Poruka
216
MOJ PUT KA PRAVOSLAVNOM HRIŠĆANSTVU

Rođena sam u Banjoj Luci. Otac mi je Srbin, vojno lice i ateista, a majka katolikinja. Pored moje zgrade u kojoj sam provela djetinjstvo nalazi se crkva, i kad god sam pitala roditelje zašto zvone zvona na crkvi rekli su mi da pokazuje vrijeme. Osjećala sam da tu ima nešto više. Moji roditelji nikad nisu išli u crkvu, pa sam tako i ja bila vaspitana da ne idem. Sad mislim da je to veliki hendikep, ali sve je u Božijoj volji.

Moji roditelji su se često svađali. Udala sam se mlada, sa 22 godine, i otišla iz Banje Luke. Tad nisam znala, ali sad znam, da je to bio bijeg. Tražila sam nešto, a ni sama nisam znala šta.

Po rođenju drugog djeteta krstila sam djecu, a i sama sam se krstila. Ni tada nisam znala mnogo štošta, ni šta je Pravoslavlje, samo sam osjećala potrebu da se krstim. Kažu, valja se...

Sa moje 33 godine počeli su problemi, razvod braka... Ostala sam sama sa dvoje djece u tuđem gradu, pa sam se sa djecom vratila kod roditelja u Banju Luku. Problemi su se sve više gomilali: nisam imala dovoljno novca, niti stalan posao, uhvatila me depresija, a pored svega toga došla je i bolest roditelja. Problemi na sve strane, stres... Tražila sam izlaz u alkoholu i cigaretama. Sve sam pogrešno radila.

Svraćala sam do crkve, ali nisam išla na liturgiju. Beznađe. Počela sam ići petkom na akatist Svetoj Petki i molila joj se svojim riječima da me izbavi. Na liturgiju bih otišla samo ponekad.

Godine 2009, negdje kad se upokojio Patrijarh Pavle, sasvim iscrpljena od cigareta (dostigla sam i do tri kutije dnevno) i umorna od života i bez volje, legla sam da spavam. Sanjala sam Svetu Petku u jednom manastiru koji nisam znala koji je. Rekla mi je da ne brinem. Toliko je taj manastir bio topao i obasjan svjetlošću da sam osjetila na koži kako me grije. Probudio me je sin, jer sam bila u sjedećem položaju, i kaže da sam pričala sa nekim. To je bio baš neobičan i stvaran san. Bio je praznik Blage Marije. Otišla sam do crkve da to što sam doživjela ispričam svešteniku. Jedan stari sveštenik, koji je sada u penziji, rekao mi je da odem do nekog manastira i pomolim se za zdravlje, i da kupim svijeću za oltar i dam za Svetu Petku. Pri izlasku iz crkve vidjela sam plakat na kom je pisalo da se organizira hodočašće na Ostrog i u manastir Lepavinu. Za Ostrog sam tada znala, ali za Lepavinu nikad nisam bila čula. Isti dan je novac nekako došao do mene, imala sam 25 konvertabilnih maraka, i odlučila sam da putujem za manastir Lepavinu.

Nikad nisam postila, samo na Veliki petak i Badnje veče. Kad smo stigli do manastira, ušli smo svi polako u hram. Poklonila sam se čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske. Stajala sam negdje na sredini manastira kad je otac Gavrilo počeo da služi Svetu liturgiju. Negdje na pola liturgije, gledajući ikonu Bogorodice Lepavinske, vidjela sam Bogorodičine oči, koje su u tom trenutku bile kao prave. Manastir koji sam sanjala u snu bio je upravo manastir Lepavina.

Stajala sam kao ukopana, nisam se mogla pomjeriti sa mjesta, krv mi je šibala kroz vene, čini mi se, hiljadu na sat. Bila sam blijeda kao kreč, ali i dalje sam stajala u crkvi, iako nisam nista čula, samo se kao u daljini čuo glas oca Gavrila koji je služio liturgiju. Nalazila sam se kao u nekoj magli i samo sam vidjela oči Bogorodice Lepavinske. Istu onu toplinu koju sam osjetila u snu osjetila sam u tom trenutku u manastiru. Kad se služba završila, među zadnjima sam izašla iz hrama, nesposobna da pričam bilo šta. Znala sam da mi se desio preobražaj.

Prije nego što je počeo da čita molitvu za zdravlje, otac Gavrilo je pričao o pušačima. Bilo me je toliko sramota da sam htjela u zemlju propasti. Od tada nikada više nisam zapalila cigaretu. Išla sam i idem, Bogu hvala, na liturgiju, postim sve postove, u srijedu i u petak. Ispovijedala sam se i čistila svoje grijehove, počupala sam korov koji je bio pritiskao moju dušu. Čitala sam knjige i pravoslavne sajtove, sve što mi je pomagalo da što više saznam o svojoj vjeri. Pratila sam oca Gavrila i s nestrpljenjem čekala da objavi sljedeći tekst, slušam Radio Blagovesti... Jednom prilikom sam mu se javila preko skajpa, da ga pozdravim; poslao mi je link na lepavinske ruže. Poslije sam saznala da je njegova slava Sveta Petka.

Trudila sam se da češće obilazim manastir, koliko sam bila u mogućnosti. Prevazišla sam probleme, uz pomoć Božiju, koji mi je pokazao kojim putem trebam ići i šta trebam raditi. Od tada prislužujem Svetu Petku, pravim porodični ručak... Sve je to išlo postepeno, vjerujte, ništa se ne dešava preko noći.

Dobila sam novi elan i volju. Našla sam ono za čim sam sve godine tragala, našla sam Živoga Boga, u Kojem je spasenje, u Kojem imam i oca i majku i brata i sestru, našla sam ljubav Hristovu.

Hvala ocu Gavrilu na svakoj njegovoj riječi, koja me je pogađala direktno u srce. Od tada osjećam potrebu da širim riječ o Hristu, ali suptilno, bez nametanja. Hvala Svetoj Petki i svim svetima koje nam je Bog dao. Blagosloven je Bog naš u sve vijekove. Amin.

Dijana, Banja Luka
oktobar 2017.
 
Poruka
21.327
Ех да, имаш случај са дјечаком из Београда од прије пар година, вјероватно се може наћи не нету, на прегледу у Лондону потврђено да нема ни знака од обољења.
Mozda mu je greskom dijagnostirano oboljenje, desava se........
A pitanje na koje nisi odgovorio je >
Pa ako crkva mesto gde zaista covek moze da se izleci od ove najgore bolesti zasto bolesnici [ponajvise vernici jer su u vecini] idu na zracenja u bolnice, zasto odmah ne odu u crkve na molitve :think:
 

svetlostgm

Obećava
Poruka
81
Treba ga traziti u srcu, ako ga tu ne nadjes neces ga naci ni u kakvom hramu ili religioznom ucenju.
Bog je u nama, nizi tipovi se preko svog unutrasnjeg ja, Viseg ja ili ti Svetog andjela cuvara povezuju sa Bogom, dok kod visih tipova, koji su dobro razvijeni, Vise ja je Bog. Tako da nasim molitvama se bavi pre svega nase unutrasnje sopstvo koje ih zatim prosledjuje dalje Bogu ili ih uslisava ako treba. Znaci covek najpre treba da uspostavi vezu sa svojim unutrasnjim sopstvom.To je ujedno I objasnjenje zasto molitve nekih ljudi ne stizu do Boga ili ih Bog nikad ne ispunjava.
 

south railroad

Ističe se
Moderator
Poruka
2.168
Kada počnete da mislite da ste razgovarali sa Bogom posetite psihijatra.
99% si u pravu. Retko, ali neverovatno retko neko ima iskustvo da cuje glas Boziji. I kad taj retki jedan to cuje, ne objavljuje ga vec se jos vise pogruzuje u pokajanje. Evo ti kao jedan dostojni ateista u svakom trenutku mozes prepoznati i ko je vernik i koliko je vernik samo obrati paznju na to da li ima ili nema pokajanja kod njega. Ne mozes ovde na forumu videti jer je ``virtuelni`` svet, ali ovako u licnom susretu mozes otprilike steci utisak.
Jer o tome se radi druze.Ne postaje neko Hriscanin da bi razgovarao sa Bogom ili da bi mu dobro bilo i skakutao kao teletabis.... to je pogresan motiv. Hriscanina ocekuju progoni, jer su i Gospoda progonili a i On nam je sam to rekao. Hriscanina ocekuje teskoba, borba, suocavanje sa samim sobom i svojim grehovima i strastima. Pred njim je lav koji zeli da ga prozdere.
Kod protestantskih organizacija toga nema. Tamo recimo covek koji je opterecen gresima i upozna malo religioznost, odmah telesno, nekim telesnim nadahnucem shvata duhovno i misli da je to to. Ali gresi. Kao sto kolega Sale negde rece, ne moze da nadje vrata, a ta vrata se nikako drugacije ne mogu naci nego krajnjim smirenjem, a iz smirenja izvire pokajanje koje tek tada radja pravu, duhovnu ljubav prema bliznjima i prema samom Bogu koji neka nas i prosveti i da nam trpljenja i pokajanja.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.980
Kao sto kolega Sale negde rece, ne moze da nadje vrata, a ta vrata se nikako drugacije ne mogu naci nego krajnjim smirenjem, a iz smirenja izvire pokajanje
i ti si 99 posto u pravu, ali da te podsetim
mir svoj dajem vam, ne dajem vam ga kao sto ga svet daje - rece Hristos
pokajanje ne izvire iz smirenosti [vidi iznad opet - ''svet daje''] vec iz shvatanja covekove nemoci da ispravi stvari, ali vi uzimate pojam kajanja i pokajanja olako, izmisljate ono sto ne stoji, a sto ste pokupili usput od sveta, i to je onaj 1 procenat gde ...
ovo moras da shvatis da bi shvatio i - vi mislite da sam dosao mir da donesem, ne kazem vam nego rat/razdor, pa kad to shvatis, onda ces shvatiti i zasto oni varaju sa zlom, razaranjem i sa ''zavadi, pa vladaj, ili do reda iz haosa'' [to je malo teze za shvatiti].

sto se tice vrata, covek kada se susretne sa jevandjeljem zapituje se i promislja, zasto ovo, vidi ono, jer ranije takve vesti nije cuo, i onda shvati da je istina taj jedan deo, mali delic bilo koji, i kroz tu istinu, taj delic, ta mala vrata udje i trudi se da shvati i ostalo sto je teze za shvatanje - bar su to bila moja uska vrata na koja sam usao
 
Poslednja izmena:

Bogomolj@c

Zainteresovan član
Poruka
216
Kako da raspoznamo koji je naš ''Susret s Bogom'' pravi?

- Najpre, ukoliko smatramo da smo ga videli (očima), to je sigurno prelest (samoobmana) - ona dolazi od našeg najvećeg neprijatelja Đavola.

- Ukoliko nam se prilikom tumačenja tog susreta čini kako nas Bog hvali kako smo mu dobri, poslušni, korisni, za ugled... takođe. To je Farisejski stav, stav samopravdavanja.

- Ako smo se prepali i drhtimo od straha... to nije pravi susret. Neprijatelj želi da nas demorališe.

- Ako smo tim ''susretom'' podstaknuti da krajnje iskreno sebi postavimo duboko lična pitanja, kao što su:
''da li sam tada i tada postupio ispravno? / imam li prava da se na Boga ljutim što su se neki događaji odigrali kako jesu, ili neki nisu kako ja smatram da je trebalo da se odigraju? / ko sam ja? / gde sam? / čiji sam? / šta treba da činim? / ako si me Ti stvorio, zašto, s kojim ciljem? / kakav život treba da vodim? / kako da se odnosim prema prijateljima? / kako da se odnosim prema neprijateljima? / imam li prava da od života očekujem blagostanje, sreću, bezbrižan život?'' ... i tome slično. To je pravi susret, ako postavljamo sami sebi takva pitanja.

- Ako u nekoj takvoj introspekciji konstatujemo da smo prepuni pogrešnog ponašanja, i bili i sada smo, i da smo kao takvi nedostojni pohvala Božjih, i to je pravi susret.

- Ukoliko nam se čini da nas Bog voli, i iz te ljubavi želi da nas usmeri na objektivno sagledavanje sebe i sveta oko sebe, dobro smo shvatili.

- I da to objektivno shvatanje nije samo sebi cilj, već podsticaj da ispravimo što se ispraviti može, i da nadalje okrenemo drugi list, da od sada vodimo Bogoispravan život. OK je - tako treba.

- I, kao najbolji kriterijum da li smo imali pravilan ''Susret s Bogom'', je ovaj: Zapitajmo se ''da li ja volim Boga''. Ako da, OK, iamli smo plodotvoran susret s Njim.

- Ovaj kriterijum nam može poslužiti i za raspoznavanje kvaliteta Bogopoznanja naših bližnjih, da li je pravilno. Zapitajmo svog Brata jednostavnim pitanjem: ''Da li voliš Boga?'' Ako odmah, rezolutno, bez podpitanja i potreba za dopunskim obrazloženjima tog pitanja, odgovori sa DA,velika je verovatnoća da je čovek iskreni Bogoljubac.


Hristos Voskrese, radost donese!
 

Top