Suočavanje sa pseudonaučnim tendencijama, domaćim i stranim — dve strane medalje?

[Aranko]

Ja ljude upoznajem preko objavljenih radova, a ne intervjua, ali ako je Đorđe Janković promenio radikalno svoje stanovište u poslednjoj godini života, dok je umirao od teške bolesti (2015/16) to je za mene jedna potpuna novina.

Imajući to u vidu, a nemoj mi zameriti što nemam poverenja u tvoje tvrdnje, jerbo se prečesto pokazuju nepouzdanim, bilo bi lepo da forumu ukažeš na to na temi posvećenoj njemu. Za mene bi to, svakako, bilo iznenađenje.

Која је ово иронија то је страшно.
Теби као није позната књига Предање и историја цркве у светлу археологије? И као не знаш да је ту Ђорђе Јанковић презентовао потпуне доказе о прусуству Срба од првих векова хришћанства на овим просторима?

 

[Aranko]

Која је ово иронија то је страшно.
Теби као није позната књига Предање и историја цркве у светлу археологије? И као не знаш да је ту Ђорђе Јанковић презентовао потпуне доказе о прусуству Срба од првих векова хришћанства на овим просторима?

Ево само два цитата за људе који немају књигу

 

[Kole11]

Da li je Janković tvrdio da seobe Slovena nije bilo i da li je on bio pripadnik autohtonističke škole, koja Srbe stavlja kao pretke svih evropskih naroda, a srpski jezik kao ishodište indoevropskih jezika?

Pa vidim da se opterecujes pricama sa jutjuba, nema potrebe za tim. Istorija pocinje sa prvim pisanim knjigama negde polovinom prvog milenijuma pre nove ere, sve pre toga je u magli i to se naziva preistorijsko vreme. Uopste nije bitno sta pricaju ljudi na jutjubu, to je sve nezvanicno, svako ima ppravo da prica sta god hoce.

Slaven koristi te price, podmuklo, da bi sirio strah i da tako diskredituje sve postene istrazivace, trpajuci sve u isti kos.

Ono sto je bitno, u instituciujama sistema vlada jednoumlje, strah. Ne tolerise se suprotno misljenje u 21. veku. Na svakoj katedri na svakom fakultetu postoji ovakav i onakav profesor, pa se studenti i kolege opredeljuju. Na filozofskom toga nema, ko dovede u pitanje seobu Srba njega vezu za radijator i obuku mu ludacku kosulju. Pazi, jos Prokopiije je pisao da Srbi po svojoj prirodi zive u demokratiji, svako radi sta hoce i ponasa se kako hoce, nema centralizovane vlasti, a na filozofskom fakultetu akademski gradjani teraju ljude u ludilo zbog drugacijeg stava.

Jankovic je satanizovan samo zbog toga sto je rekao da nije bilo doseljavanja u 6. vec u 4. veku. Kasnije kada su ga proterali mogao je slobodnije da se izjasni pa je isao dalje u istrazivanje.

O stanju u institucijama sistema treba razmisljati, tamo sedi problem a ne na jutjubu.

 

[brundoje]

To je pitanje svih pitanja a odgovor se očigledno ne nalazi u sferi realnog.

Ja sam bio potpuno nezainteresovan za istoriju, obrazovao se, školovao za neke druge stvari, znao sam da su Srbi došli sa Karpata ili odakle već i to je to, živeo sam sa tim normalno. Od nacionalizma i politike sam operisan, čak sam bio uveren da nam crni ten dolazi od Turaka . Ali volim nauku, a nauka je po definiciji potraga za istinom, uvek i po svaku cenu.

Zbog ovog pitanja koje si ti postavio, odnosno kada sam saznao kakva su bila razmišljanja naših srednjevekovnih predaka, zainterseovao sam se za istoriju.

Ovi dokumenti su činjenice, oni postoje, to nisu falsifikati. Ti ljudi su pred sobom imali mnogo više dokumenata nego što mi sada imamo, kao što znaš dokumenti nestaju tokom vremena. Znali su i grčki i latinski, znali su i narodna predanja koja su u međuvremenu takođe nestala.

Istoričari znaju za njih naravno, zašto ih ne uzimaju u razmatranje, ajde ti meni reci. Da li to uopšte može da se objasni?

Pritom imaš masu stranih dokumenata koji vode na isti zaklučak. Pa pobogu ti Sklaveni su prvi put registrovani na terotoriji Dakije. Pa pobogu taj Simokata tada eksplicitno kaže da su Sklaveni preimenovani Geti odnosno Dačani, jedan na jedan, crno na belo.

I da, ja ne gledam jutjub, skoro ni ne čitam autohtoniste, jer me ne zanima opozicija već samo vlast i njeno čudno i histerično ponašanje. Vidiš kako ovaj ovde luduje, kad mu pokažem neku novu činjenicu čovek doživi nervni slom. Tu se krije odgovor zašto ne razmatraju sve dokumente, zato što ne vole da ih vide, ne žele da čuju za njih, pogotovo ove na srpskom jeziku gde ne mogu da prilagođavaju prevod

Zato internet rasprave mogu da budu mač sa dve oštrice i zato sam se trudio da precizno kažem šta sam podrazumevao glupošću, a to je da se ovakvim stvarima i tezama čovek aktivno bavi godinama i propagira ih, a da ne uvidi zašto su neodržive. A nikako to da čoveku koji se pre toga nije sa tim susretao, ta tema bude intrigantna - na taj način se svako susreo sa našim nadriistoričarima, jer je priča pre svega interesantna.

Da, to da smo mi Sloveni, a da smo crni zbog Turaka, to je generalni stav koji ljudi ponesu iz osnovne škole i obrazuju se iz onoga što je trenutno narodno predanje, a to su npr. mitovi da su Sloveni bili plavi, da su Turci ovde vladali 500 godina, da su primenjivali pravo prve bračne noći itd. Ljudi te stvari čuju jedni od drugih i postanu ubeđeni da su to nekad učili ili čitali. Stari Sloveni su bili narod (ili narodi) u 6. i 7. veku ali oni nisu naši jedini preci, većinski deo naših predaka su balkanski starosedeoci, a kad se pogleda kako su Grci crtali Ilire, to je upravo ono kako danas naši ljudi izgledaju većinom. Jako je bitno da shvatimo da su žitelji Balkana naši dominantni preci, bez obzira na to da li su Sloveni na Balkan došli u 6. veku, pre nove ere, ili su tu bili oduvek. To je, koliko znam, trenutno stav i istorije i arheologije i antropologije, a u poslednje vreme i genetike. I to strašno zameram najglasnijim autohtonistima, što to uopšte ne prikazuju kao tako, nego iskrivljuju i banalizuju. Bukvalno ubeđuju ljude da je dečja bajka o Slovenima koji se seobom naseljavaju na Balkan jedina i konačna priča zvanične istorije o tome, a ljudi su skloni u to da poveruju, jer se toga maglovito sećaju iz osnovne i srednje škole. A to nije cela istorija, to su samo sažvakani detalji i smernice.

Ono gde ima politike, i to se 100% slažem, to je popularna istorija. Istorija je kod nas uvek ujedno i politička tema, te kao takva strada kao rob političke korektnosti. Istorija koja se provlačila po novinama, dečjim časopisima, čak i udžbenicima, bila je često rob politike, ali to nije bio stav istorije kao nauke.

Daću jedan primer i izvinjavam se što ovoliko dugo pišem, nadam se da nisam preterano dosadan - Albanci. Ko su i šta su, odakle su. U udžbenicima i popularnoj istoriji je stajalo - Albanci su potomci Ilira, Srbi su potomci Slovena, Iliri su bili ovde, Sloveni su došli, ergo Albanci su starosedeoci u svojim i srpskim zemljama, a Srbi su došljaci i u svojim sopstvenim zemljama. To je nedopustiva simplifikacija. Zaista stoji da su Albanci "potomci neromanizovanih Ilira", ali samo delimično (potomci su i Slovena jer je bilo mešanja) i to ne svih balkanskih Ilira, nego samo onih iz planinskog pojasa Albanije. Ali su Srbi isto tako potomci tih istih Ilira, i romanizovanih i neromanizovanih. Priča o došljacima i starosedeocima je možda mogla da bude aktuelna u 6. i 7. veku i to samo ako je neko došao i nekog isterao iz kuće. A takođe, a to je posebna tematika, mi još nismo uopšte sigurni da li su Iliri bili jedan narod ili prosto rimski naziv za stanovnike cele teritorije, kao što danas kažemo Balkanci! Ono što definitivno znamo, jeste da je za Srbe važio naziv Iliri, ali to što ljudi to masovno ne znaju, nije krivica ni istorije ni istoričara, nego popularizatora istorije. To su sve stvari do kojih se dolazi kad se zagrebe ispod površino i to je pravac u kom treba kopati i istraživati, a ne sve to odbaciti jer nam se ne dopada interpretacija udžbenika iz osnovne škole, pa ćemo umesto toga da čitamo nesrećnu Olgu Luković Pjanović ili šarlatane poput Damjanovića ili Deretića. Odmah i oko toga da budem jasan: uopšte na prvi pogled nije očigledno da su šarlatani, njima je rečnik pun istorijskih termina, tvrdnje su im pune referenci, da bi se to demaskiralo zaista su, za hobistu, potrebne godine čitanja i istraživanja, gde on mora da bude zainteresovan da čuje i istraži i šta kaže druga strana. Tad te tvrdnje padaju kao kula od karata... kao ono pitanje "aj sad ti meni reci šta nauka kae o postojanju Boga: a) ovo, b) ono - tri, četiri, sad!"

 

[Aranko]

Zato internet rasprave mogu da budu mač sa dve oštrice i zato sam se trudio da precizno kažem šta sam podrazumevao glupošću, a to je da se ovakvim stvarima i tezama čovek aktivno bavi godinama i propagira ih, a da ne uvidi zašto su neodržive. A nikako to da čoveku koji se pre toga nije sa tim susretao, ta tema bude intrigantna - na taj način se svako susreo sa našim nadriistoričarima, jer je priča pre svega interesantna.

Da, to da smo mi Sloveni, a da smo crni zbog Turaka, to je generalni stav koji ljudi ponesu iz osnovne škole i obrazuju se iz onoga što je trenutno narodno predanje, a to su npr. mitovi da su Sloveni bili plavi, da su Turci ovde vladali 500 godina, da su primenjivali pravo prve bračne noći itd. Ljudi te stvari čuju jedni od drugih i postanu ubeđeni da su to nekad učili ili čitali. Stari Sloveni su bili narod (ili narodi) u 6. i 7. veku ali oni nisu naši jedini preci, većinski deo naših predaka su balkanski starosedeoci, a kad se pogleda kako su Grci crtali Ilire, to je upravo ono kako danas naši ljudi izgledaju većinom. Jako je bitno da shvatimo da su žitelji Balkana naši dominantni preci, bez obzira na to da li su Sloveni na Balkan došli u 6. veku, pre nove ere, ili su tu bili oduvek. To je, koliko znam, trenutno stav i istorije i arheologije i antropologije, a u poslednje vreme i genetike. I to strašno zameram najglasnijim autohtonistima, što to uopšte ne prikazuju kao tako, nego iskrivljuju i banalizuju. Bukvalno ubeđuju ljude da je dečja bajka o Slovenima koji se seobom naseljavaju na Balkan jedina i konačna priča zvanične istorije o tome, a ljudi su skloni u to da poveruju, jer se toga maglovito sećaju iz osnovne i srednje škole. A to nije cela istorija, to su samo sažvakani detalji i smernice.

Ono gde ima politike, i to se 100% slažem, to je popularna istorija. Istorija je kod nas uvek ujedno i politička tema, te kao takva strada kao rob političke korektnosti. Istorija koja se provlačila po novinama, dečjim časopisima, čak i udžbenicima, bila je često rob politike, ali to nije bio stav istorije kao nauke.

Daću jedan primer i izvinjavam se što ovoliko dugo pišem, nadam se da nisam preterano dosadan - Albanci. Ko su i šta su, odakle su. U udžbenicima i popularnoj istoriji je stajalo - Albanci su potomci Ilira, Srbi su potomci Slovena, Iliri su bili ovde, Sloveni su došli, ergo Albanci su starosedeoci u svojim i srpskim zemljama, a Srbi su došljaci i u svojim sopstvenim zemljama. To je nedopustiva simplifikacija. Zaista stoji da su Albanci "potomci neromanizovanih Ilira", ali samo delimično (potomci su i Slovena jer je bilo mešanja) i to ne svih balkanskih Ilira, nego samo onih iz planinskog pojasa Albanije. Ali su Srbi isto tako potomci tih istih Ilira, i romanizovanih i neromanizovanih. Priča o došljacima i starosedeocima je možda mogla da bude aktuelna u 6. i 7. veku i to samo ako je neko došao i nekog isterao iz kuće. A takođe, a to je posebna tematika, mi još nismo uopšte sigurni da li su Iliri bili jedan narod ili prosto rimski naziv za stanovnike cele teritorije, kao što danas kažemo Balkanci! Ono što definitivno znamo, jeste da je za Srbe važio naziv Iliri, ali to što ljudi to masovno ne znaju, nije krivica ni istorije ni istoričara, nego popularizatora istorije. To su sve stvari do kojih se dolazi kad se zagrebe ispod površino i to je pravac u kom treba kopati i istraživati, a ne sve to odbaciti jer nam se ne dopada interpretacija udžbenika iz osnovne škole, pa ćemo umesto toga da čitamo nesrećnu Olgu Luković Pjanović ili šarlatane poput Damjanovića ili Deretića. Odmah i oko toga da budem jasan: uopšte na prvi pogled nije očigledno da su šarlatani, njima je rečnik pun istorijskih termina, tvrdnje su im pune referenci, da bi se to demaskiralo zaista su, za hobistu, potrebne godine čitanja i istraživanja, gde on mora da bude zainteresovan da čuje i istraži i šta kaže druga strana. Tad te tvrdnje padaju kao kula od karata... kao ono pitanje "aj sad ti meni reci šta nauka kae o postojanju Boga: a) ovo, b) ono - tri, četiri, sad!"

Твој став је веома занимљив али то није став науке. Волео бих да видим неки цитат неког историчара (од оних који нису међу прогоњеном категоријом аутохтониста и сл.) који говори да су наши доминантни преци староседеоци Балкана. То нисам видео нигде сем између редова код најбољих научника који и даље никад нису смели да отворено кажу тако нешто. Много мање проблема би било када би званичан став историјске науке личио на твој став.

 

[Sabasius]

Ево само два цитата за људе који немају књигу

Pogledajte prilog 944889

Pogledajte prilog 944890

Браво

 

[Konstantin Veliki]

Interesuje me šta nauka kaže u odgovoru na pitanje: "Da li Bog postoji?"

a) Smartamo da ne postoji jer nema dovoljno dokaza za to.

b) Ne treba isključiti njegovo postojanje iako trenutno ne vidimo dovoljno dokaza za njegovo postojanje.

Jako me interesuje.

Postoji u nauci metodiski ateizam, to znaci da bog ne ulazi u teoriju iako licno kao istrazivac verujes u njega.

Bog je svemocan tako da teoretski je mogao napraviti svet prosli petak i sve tvoja secanja stvorena tada.

Teoretski moguce ali ne toliko da bi to trebalo uzeti za ozbiljno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Твој став је веома занимљив али то није став науке. Волео бих да видим неки цитат неког историчара (од оних који нису међу прогоњеном категоријом аутохтониста и сл.) који говори да су наши доминантни преци староседеоци Балкана. То нисам видео нигде сем између редова код најбољих научника који и даље никад нису смели да отворено кажу тако нешто. Много мање проблема би било када би званичан став историјске науке личио на твој став.

Kako možeš da tako nešto kažeš, ako si i sam čak citirao Tibora Živkovića?

 

[Aranko]

Kako možeš da tako nešto kažeš, ako si i sam čak citirao Tibora Živkovića?

Па управо је он одличан пример, даје добре податке али закључци су му катастрофа. Ако говориш о јавном наступу ту је рекао нешто што нигде није написао, па то не могу да узмем као званичан став науке.
Ипак је оставио пут онима иза себе, а закључке је написао тако лоше можда да још више укаже некоме ко буде смео да ради на његовим темељима.. А као илустрација један пример његових закључака на нивоу цртаног филма

 

[Pumpaj Dinstanović]

Која је ово иронија то је страшно.
Теби као није позната књига Предање и историја цркве у светлу археологије? И као не знаш да је ту Ђорђе Јанковић презентовао потпуне доказе о прусуству Срба од првих векова хришћанства на овим просторима?

Pa predmet diskusije nije prisustvo na Balkanskom poluostrvu pre seobe, već navodno osporavanje same seobe.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa vidim da se opterecujes pricama sa jutjuba, nema potrebe za tim. Istorija pocinje sa prvim pisanim knjigama negde polovinom prvog milenijuma pre nove ere, sve pre toga je u magli i to se naziva preistorijsko vreme. Uopste nije bitno sta pricaju ljudi na jutjubu, to je sve nezvanicno, svako ima ppravo da prica sta god hoce.

Slaven koristi te price, podmuklo, da bi sirio strah i da tako diskredituje sve postene istrazivace, trpajuci sve u isti kos.

Ono sto je bitno, u instituciujama sistema vlada jednoumlje, strah. Ne tolerise se suprotno misljenje u 21. veku. Na svakoj katedri na svakom fakultetu postoji ovakav i onakav profesor, pa se studenti i kolege opredeljuju. Na filozofskom toga nema, ko dovede u pitanje seobu Srba njega vezu za radijator i obuku mu ludacku kosulju. Pazi, jos Prokopiije je pisao da Srbi po svojoj prirodi zive u demokratiji, svako radi sta hoce i ponasa se kako hoce, nema centralizovane vlasti, a na filozofskom fakultetu akademski gradjani teraju ljude u ludilo zbog drugacijeg stava.

Jankovic je satanizovan samo zbog toga sto je rekao da nije bilo doseljavanja u 6. vec u 4. veku. Kasnije kada su ga proterali mogao je slobodnije da se izjasni pa je isao dalje u istrazivanje.

O stanju u institucijama sistema treba razmisljati, tamo sedi problem a ne na jutjubu.

Opet se laže o mojim tvrdnjama.

Stranicu ranije sam osudio one koji trpaju Jankovića u isti koš sa Deretićem, Miljkovićem i/ili Damjanovićem, a sad ispada da ja trpam u koš radi diskreditacije? Svašta...uporno se dešava da kažem jedno, a ti moje reči iskriviš do neprepoznatljivih razmera, tj. do te mere da ispadne kao da sam tvrdio nešto sasvim suprotno...

Što se tiče sudbine Jankovića na fakultetu, gomilu puta sam već pominjao; masa nastavnika na fakultetu se otpušta, što zbog neispunjavanja uslova, što zbog sujete i borbe za radna mesta. Janković je kao takav pao, kao jedan od mnogih, a teorije se konstruišu oko toga samo zato što je bio zastupnik takvih razmišljanja. Na samom Odeljenju za istoriju, jedno četiri nastavnika bilo je skoro ostalo bez radnog mesta; pritom nisu neki zastupnici pseudonaučnih teorija, štaviše, jedan od njih moderni nastavljač Ilariona Ruvarca.

Ne postoji nikakav orkestrirani izgon ljudi koji tako misle u naučnoj zajednici. Niko nije poništio diplomu Iliji M. Petroviću, nije ni Radovanu Damjanoviću, pored svega. I ne samo da nije, već Damjanović koristi komfor popularne pozicije da bude bezbrižan pa ga zbog nerada i nedisciplinosti direktor ne može otpustiti, jerbo bi ispalo kao da je izgon (što je i pretio, lično), već i dalje radi kao nastavnik istorije u srednjoj školi. Nikola Đurić je saradnik na naučnom institutu; ništa se tom istoričaru nikada nije dogodilo. I ne samo to, nego taj deretićevac objavljuje naučna dela da SANU akademikom Ljubodragom Dimićem i autor je odobrenih školskih udžbenika. Dragan Jacanović, čovek osuđen za krivično delo u okvirima svoje nauke, i dan danas rado bez ikakvog problema na mestu zločina. Deretićevski projekti s vremena na vreme dobijaju u Srbiji čak i sredstva izdvojena iz javnog budžeta.

Dakle, Janković gubi posao na fakultetu i od toga se pravi jedna u najblažu ruku rečeno fantazmagorija o nekakvom progonu. Pa onda kada jedan čovek napiše neki tekst ili 100-njak, mahom potpuno nebitnih pojedinaca, onda se vrišti o nekakvom progonu. Ako išta, u Srbiji postoji jedna krajnje nerazumna tolerancija prema ovim ljudima. Prošetati se malo do Putinove Rusije da se vidi šta se tamo radi s takvom ljudima. Poništavaju se akademske titule, reaguje vrlo jasno preko medija i osnivaju specifične komisije sa ciljem borbe (dopuštenim sredstvima) protiv takvih ljudi. Ovo što se dešava u Srbiji, koliko se prećutno ili u nekim slučajevima čak sa odobravanjem tretiraju ljudi koji zastupaju te stavove o prošlosti sopstvenog naroda, retko je gde viđeno u svetu. A oni, skaradne li izjave, viču kao NVO sektor kada jedan Ciganin bude tamo negde blaže pretučen o državnoj orkestriranoj torturi i drame kao da dozivaju NATO pakt s uleti i zaštiti ih od mrske Srbije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neko je na FB grupu odgovor nauke Jovanu I. Deretiću baš postavio citat Nikole Radojičića iz još davne 1938. godine.

Pogledajte prilog 944771

Pre nešto više od osam decenija, bilo je ljudi koji su skretali pažnju na ovu opasnost.

Ali ne, oni pišu udžbenike za osnovne škole na isti način; metodom zaglupljivanja. Decu večito tretiraju kao glupe i nesposobne da razumeju, kontinuirano potcenjujući velike sposobnosti mladog i razvijajućeg uma, i onda ih potom, kroz obrazovni sistem, zaglupe. Taj tred prosvetnog zaglupljivanja omladine opstao je i sve do današnjih dana kod nas.

Tako baš i na pitanju teme porekla drevnih Slovena, odnosno najstarije poznate prapostojbine Starih Slovena, drušvene nauke (i naučne discipline) nemaju koncenzualno prihvaćene i decidno izgrađene teorije. Međutim, udžbenici u Republici Srbiji za osnovne škole pišu se po modelu jednoobraznosti, u kojem se prilikom pojednostavljivanja gradiva svakoj činjeničnoj informaciji pruža decidnost, a uklanjaju bilo kakve alternative. Nije to samo problem ovde, naravno; tako ako se prošetate preko granice slovenskih država, šeta se i slovenska pradomovina na zapad-istok. Počnete li u Rusiji i šetate li se preko Belorusije do Poljske, tako se i šeta nešto što se mladim učenicima i, potpuno pogrešno, predstavlja na jedan iracionalno pojednostavljeni način.

S te strane, nije ni čudno što kad odrastu neki klinci s takvim znanjem nemaju odgovore i ne razumeju uopšte odgovore koji postoje, pa bogami u ekstremnim slučajevima i klize ka teorijama zavere u potrazi za objašnjenjima (koji bi ih zadovoljili i uklopili se u sistem obrazovanja na koji su oni navikli). Sve je to suštinski nusprodukt začaurenosti obrazovnog i pedagoškog sistema, koji je proizašao iz jednog društva koje je odgovaralo svom vremenu u kojem je nastajalo, pre strašno mnogo godina. I ni po kakvom parametru ne pripada našem savremenom svetu, ali ostali smo učaureni u sistemu frontalne nastave u kojem nastavnik predaje velikoj grupi đaka, očekuje da ponove i u kojem se pišu udžbenici za bubanje podataka...i onda imamo situaciju tako da razne neznalice, kada ti pišeš o problemu migracija i doseljavanja na Balkansko poluostrvo, pričaju bukvalno kao navijeni Pripjat, Pripjat, Pripjat. Zašto? Zato što im je neko to rekao, negde su pročitali i za bolje ni ne znaju...i postavljajući pogrešna pitanja (kao i na pogrešne adrese), očekuju dobre, a ne pogrešne odgovore.

Na šta sam, otprilike, mislio:

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Видак]

Па човече докле више? Четири поста око једног питаања, а без иједног конкректног одговора али зато троловање и избегавање:

1. имамо неуспели покушај одговора,

Pa predmet diskusije nije prisustvo na Balkanskom poluostrvu pre seobe, već navodno osporavanje same seobe.

2. есеј,

Opet se laže o mojim tvrdnjama.

Stranicu ranije sam osudio one koji trpaju Jankovića u isti koš sa Deretićem, Miljkovićem i/ili Damjanovićem, a sad ispada da ja trpam u koš radi diskreditacije? Svašta...uporno se dešava da kažem jedno, a ti moje reči iskriviš do neprepoznatljivih razmera, tj. do te mere da ispadne kao da sam tvrdio nešto sasvim suprotno...

Što se tiče sudbine Jankovića na fakultetu, gomilu puta sam već pominjao; masa nastavnika na fakultetu se otpušta, što zbog neispunjavanja uslova, što zbog sujete i borbe za radna mesta. Janković je kao takav pao, kao jedan od mnogih, a teorije se konstruišu oko toga samo zato što je bio zastupnik takvih razmišljanja. Na samom Odeljenju za istoriju, jedno četiri nastavnika bilo je skoro ostalo bez radnog mesta; pritom nisu neki zastupnici pseudonaučnih teorija, štaviše, jedan od njih moderni nastavljač Ilariona Ruvarca.

Ne postoji nikakav orkestrirani izgon ljudi koji tako misle u naučnoj zajednici. Niko nije poništio diplomu Iliji M. Petroviću, nije ni Radovanu Damjanoviću, pored svega. I ne samo da nije, već Damjanović koristi komfor popularne pozicije da bude bezbrižan pa ga zbog nerada i nedisciplinosti direktor ne može otpustiti, jerbo bi ispalo kao da je izgon (što je i pretio, lično), već i dalje radi kao nastavnik istorije u srednjoj školi. Nikola Đurić je saradnik na naučnom institutu; ništa se tom istoričaru nikada nije dogodilo. I ne samo to, nego taj deretićevac objavljuje naučna dela da SANU akademikom Ljubodragom Dimićem i autor je odobrenih školskih udžbenika. Dragan Jacanović, čovek osuđen za krivično delo u okvirima svoje nauke, i dan danas rado bez ikakvog problema na mestu zločina. Deretićevski projekti s vremena na vreme dobijaju u Srbiji čak i sredstva izdvojena iz javnog budžeta.

Dakle, Janković gubi posao na fakultetu i od toga se pravi jedna u najblažu ruku rečeno fantazmagorija o nekakvom progonu. Pa onda kada jedan čovek napiše neki tekst ili 100-njak, mahom potpuno nebitnih pojedinaca, onda se vrišti o nekakvom progonu. Ako išta, u Srbiji postoji jedna krajnje nerazumna tolerancija prema ovim ljudima. Prošetati se malo do Putinove Rusije da se vidi šta se tamo radi s takvom ljudima. Poništavaju se akademske titule, reaguje vrlo jasno preko medija i osnivaju specifične komisije sa ciljem borbe (dopuštenim sredstvima) protiv takvih ljudi. Ovo što se dešava u Srbiji, koliko se prećutno ili u nekim slučajevima čak sa odobravanjem tretiraju ljudi koji zastupaju te stavove o prošlosti sopstvenog naroda, retko je gde viđeno u svetu. A oni, skaradne li izjave, viču kao NVO sektor kada jedan Ciganin bude tamo negde blaže pretučen o državnoj orkestriranoj torturi i drame kao da dozivaju NATO pakt s uleti i zaštiti ih od mrske Srbije.

3. Youtube изругивање,

Na šta sam, otprilike, mislio:

4. Youtube изругивање,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па човече докле више? Четири поста око једног питаања, а без иједног конкректног одговора али зато троловање и избегавање:

1. имамо неуспели покушај одговора,



2. есеј,

3. Youtube изругивање,



4. Youtube изругивање,

Ne razumem šta si u porukama prepoznao kao trolovanje?

Ijedan konkretan odgovor...na šta? Koje pitanje je izbegnuto?

 

[Kole11]

Što se tiče sudbine Jankovića na fakultetu, gomilu puta sam već pominjao; masa nastavnika na fakultetu se otpušta, što zbog neispunjavanja uslova, što zbog sujete i borbe za radna mesta. Janković je kao takav pao, kao jedan od mnogih, a teorije se konstruišu oko toga samo zato što je bio zastupnik takvih razmišljanja.

Kritika br.1: Profesor je dao čudno tumačenje carevih vesti.
Zamisli, predložio je čudno tumačenje inače kristalno jasnih misli cara Porfirogenita. Ali predložio!

U čemu je razlika između vas i inkvizicije?



KOMISIJI ODELjENjA ZA ARHEOLOGIJU

ZA REIZBOR DOC. DR Đ. JANKOVIĆA

Slobodan sam da Komisiju za reizbor docenta dr Đ. Jankovića (1947) upoznam sa sledećim činjenicama:

1. Kao odgovor na „nova tumačenja rane istorije Srba” u Vizantološkom institutu SANU održana su predavanja koja su ukazala na prekrajanja istorijskih izvora. U saopštenju akademika Božidara Ferjančića (Dolazak Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo: Osvrt na nova tumačenja. Zbornik radova Vizantološkog instituta XXXV (1996): 117-154), pored ostalog se naglašava: „Još čudnija tumačenja carevih vesti izneo je Đ. Janković, predlažući da se to prvobitno boravište Srba, odnosno kraj oko Servije, prebaci na sasvim drugu stranu Balkanskog poluostrva. Prema njegovoj kombinaciji, nečuvenoj u bilo kakvom ozbiljnom naučnom radu, car pisac nije mislio da je u pitanju grad u oblasti Soluna već Salone (Solina), a onda bi Servija bila dobro poznato mesto Srb u okolini Knina, koje je oko 150 km daleko od Salone. Tako su po predanju Srbi ustvari stigli u zaleđe Solina, odnosno u zapadnu Dalmaciju. Ne ulazeći u metodološki nedopustivo prekrajanje podataka izvora, samo bismo hteli da podsetimo na svu besmislenost kombinacije Đ. Jankovića: da li je moguće i pomisliti da je vizantijski car, govoreći o slavnom gradu Solunu (Θεσσαλονίικη) ustvari imao u vidu Salonu (Σαλωνα), glavni grad rimske provincije Dalmacije, koji se pod tim imenom više puta spominje u istom spisu De administrando imperio. Spomenuta kombinacija je očigledno napravljena da bi se potvrdila što ranija prisutnost Srba u zaleđu dalmatinske obale, a pri tome nisu poštovani osnovni principi metodologije istorijskih istraživanja.” Oštar stav i mišljenje o takvoj pseudonauci izneo je i akademik Ljubomir Maksimović (Pokrštavanje Srba i Hrvata. Zbornik radova Vizantološkog instituta XXXV (1996): 155-174).

2. Podsetimo se da su nastup i ideje Đ. Jankovića kritikovani i na skupu VI Meždunarodnый kongress slavяnskoй arheologii, Novgorod, 26-31 avgusta 1996 g., što se može proveriti i u zborniku sa ovog skupa Trudы VI Meždunarodnogo Kongressa slavяnskoй arheologii, Tom 1: Problemы slavяnskoй arheologii, ur. V. B. Sedov. Moskva 1997: Institut Arheologii Rossiйskoй Akademii nauk. Takođe i Tom 3: Эtnogenez i эtnokulьturnыe kontaktы slavяn, gde se u diskusiji o referatu Đ. Jankovića Slovenske osobine naselja poznorimskog doba na jugoistoku Panonije, ističe da zaključci Đ. Jankovića „počivaju na tezama bez ozbiljnijeg naučnog utemeljenja” (str. 375).

3. U dopisu br. 158/1, od 30.06.1999. dr Miloja Vasića, direktora Arheološkog instituta, upućenom Nastavno-naučnom veću Filozofskog fakulteta u Beogradu, povodom sporne knjige Đ. Jankovića, Srpske gromile (Beograd 1998: Sveslovenski savez [knjiga nije imala recenzente]), naglašava se: „Metodološki postupak koji je sproveden u ovoj knjizi, neprimeren je arheološkoj i istorijskoj nauci. Zaključci se grade ili na pogrešnim premisama, ili na nedokazanim hipotezama koje se u kasnijem tekstu smatraju kao nepobitni dokazi (…) ovde se radi o pseudonauci (…) knjiga je opasna kao literatura koja truje srpski narod idejama koje nemaju nikakvog naučnog osnova. Na isti način bila bi opasna za studente arheologije”.

4. Govoreći o potonjoj diskusiji organizovanoj na Filozofskom fakultetu povodom Jankovićeve sporne knjige, M. Jevtić pored ostalog, ističe “We have organized a discussion about this book, considering it particularly dangerous as the author is a lecturer at the University. There were strong negative reactions by colleagues”. (Modern Serbian archaeology and the problem of ethnic identification. Pp. 175-180 in Auf der Suche nach Identitäten: Volk – Stamm – Kultur – Ethnos, Internationale Tagung der Universität Leipzig vom 8.-9. Dezember 2000, eds. S. Rieckhoff and U. Sommer. BAR International Series 1705. Oxford 2007: Archaeopress).

5. Posle svega pomenutog, ne iznenađuje činjenica da se intervju sa Đ. Jankovićem koji je, kako se kaže „prvi izdvojio i osobine Srba u ranom srednjem veku, što je opširno argumentovao [sic!] 1998. u monografiji Srpske gromile” nalazi na sajtu STORMFRONT SRBIJA White Pride World Wide: www.stormfront.org/forum/...74150.html

U Pogovoru svoje knjige Srpske gromile Đ. Janković „ne želi da se pokori Vatikanu, Nemcima ili Americi”, te nakon pominjanja NATO pakta, „nakaradnih stavova” kolega koje misle drugačije od njega, i slične neakademske tematike, u istom duhu dodaje: „Nadam se da će ova knjiga biti doprinos objektivnom sagledavanju istine o srpskom etničkom prostoru, mada sam svestan da fabriku laži starog i novog svetskog poretka neće zaustaviti. (...) Prisutan je i opravdan strah da će Hrvati, naročito oni srpskog porekla, uništavati gromile u našim oblastima koje drže pod okupacijom”.

6. Kako se već pokazuje, ni sledeća, nedavno objavljena, takođe sporna i u sličnom maniru sročena knjiga Đ. Jankovića Srpsko pomorje od 7. do 10. stoleća, Beograd 2007, koju je objavilo Srpsko arheološko društvo (u vreme kada je Đ. Janković bio njegov predsednik [recenzente je angažovao sam autor: protojereja dr R. Popovića sa Bogoslovskog fakulteta SPC i dr G. Tomović iz Istorijskog instituta,]), nije u stručnim akademskim krugovima naišla na bolji prijem, što je očito iz veoma detaljnog prikaza koji je na nemačkom napisao afirmisani kolega iz Arheološkog instituta u Sofiji, S. Stanilov (Archaeologia Bulgarica 11/3 (2007): 107-111). Upadaju u pažnju karte navodne tadašnje Srbije (npr. Karta 8. na str. 205) na kojima se ona prostire bar do Istre.

7. Skrećem pažnju na neuobičajenu činjenicu da se kao potpisnici prethodnog referata za reizbor docenta dr Đ. Jankovića (27.10.2003–27.10.2008, dr Aleksandar Jovanović, dr Živko Mikić, dr Sava Tutundžić) najmanje ili uopšte (ne)javljaju kompetentni stručnjaci za arheologiju srednjeg veka. Podsećam da tadašnji šef matične katedre za arheologiju srednjeg veka prof. dr Vojislav Jovanović, koji je imao stručno znanje i uvid u rad Đ. Jankovića, nije želeo da potpiše referat o njegovom reizboru (prethodnu komisiju 25.12.1998–25.12.2003, činili su dr Vojislav Jovanović, dr Aleksandar Jovanović i dr Živko Mikić).

8. Verujem da nije uobičajeno da se u komisijama (koje praktično čine isti potpisnici), za odbranu magistarskih i doktorskih radova kojima je mentor Đ. Janković takođe najmanje javljaju kompetentni stručnjaci za arheologiju srednjeg veka. Kako tumačiti detalj da je jedini potpisnik iz domena arheologije srednjeg veka kod ovih referata i recenzije Jankovićeve knjige dr G. Tomović?

9. Na razloge ovakvom sastavu pomenutih komisija i upadljivom izbegavanju naših vodećih stručnjaka za arheologiju i istoriju srednjeg veka (dr Mihailo Milinković, dr Vujadin Ivanišević, dr Marko Popović, dr Vesna Bikić, dr Radivoj Radić itd.), možda više svetla baca podatak da je na 29. godišnjem skupu Srpskog arheološkog društva, 30. maja 2007. u Beogradu, referat Đ. Jankovića Židovar – uvod u ranohrišćansku arheologiju Ilirika i Slovena (napominjemo da naučna selekcija i verifikacija referata u smislu Scientific Committee tela sastavljenog od eksperata, koje na sličnim skupovima u svetu odobrava ili odbija referate, na dosadašnjim skupovima SAD praktično nije postojala), izazvao veoma oštru kritiku po pitanju kvazi-naučnosti i pseudo-metodologije, između ostalih, i našeg renomiranog stručnjaka za arheologiju srednjeg veka dr Vujadina Ivaniševića, predsednika Naučnog veća Arheološkog instituta u Beogradu. Uz sve to, korišćenje verskog teksta kao istorijskog dokaznog sredstva, kako se to čini u referatu Đ. Jankovića, protivno je svakoj logici egzaktne arheološke nauke.

Naglašavam da se „formalnim” i „fiktivnim” referatima, koji ne iskazuju stvarno stanje stvari i ne uvažavaju argumente već po inerciji „mehanički” produžavaju i tolerišu status kandidata koji za to više ne ispunjava uslove, a posebno kada su potpisnici nekompetentni za određenu oblast, obezvređuje ideja reizbora nastavnika i cikličnog ocenjivanja i provere njegovih akademskih dometa i delovanja. Smatram da bi Komisija, pri odluci da li docent Đ. Janković sa takvom bibliografijom treba ili ne i dalje da predaje studentima arheologije i vrši na njih uticaj, morala da ima u vidu i navedena mišljenja uglednih stručnjaka za srednji vek, kako arheologa, tako i istoričara. Poštujući svaku buduću odluku Komisije, ne dajem svoj vrednosni sud, pošto se bavim drugom oblašću arheologije. O akademskom moralu i akademskoj etici, međutim, svi koji pripadamo akademskoj zajednici pozvani smo i vlasni da iznesemo sud i mišljenje.

U Beogradu, 12.03.2008. S poštovanjem,

Docent dr. Branislav Anđelković Odeljenje za arheologiju

 

[Kole11]

Ono gde ima politike, i to se 100% slažem, to je popularna istorija. Istorija je kod nas uvek ujedno i politička tema, te kao takva strada kao rob političke korektnosti. Istorija koja se provlačila po novinama, dečjim časopisima, čak i udžbenicima, bila je često rob politike, ali to nije bio stav istorije kao nauke.

Razumem tvoju frustriranost alternativnim istoričarima, ali oni nisu tema, odnosno možda je njihova hiperprodukcija posledica lošeg stanja u sistemu.

Sistemski istoričari i njihove teze moraju biti otvoreni za kritiku, u tome je suština.

Navešću ti banalan primer, stalno slušamo priče kako su Iliri i Tračani, odnosno balkanski starosedeoci, narodi nestali negde na početku nove ere..
Ja postavljam legitimno pitanje, na onovu čega je formiran takav stav, kada Ilire i Tračane u etničkom smislu navode brojni autori sve do pred kraj 6.veka? Lično sam se uverio u to prelistavajući brojne izvore.
Veruj mi na ovakvo postavljeno pitanje mogu dobiti samo salvu uvreda i idiotske odgovore u smislu kako se ne razumem u naučnu metodologiju.

Gledaj dalje, za Justinijana je Prokopije, njegov savremenik, jasno i decidno napisao da je bio varvarin, da je govorio varvarskim jezikom i da je deo društva koji je pripadao političkoj partiji Veneta pod uticajem Justinijana varvarizovan. Ako je bio varvarin, to znači da nije bio ni Grk ni Latin, već Tračanin kako ga brojni izvori inače opisuju. To dalje vodi zaključku da on jeste bio Romej, ali u političkom smislu a ne u nacionalnom. Parafraziram, kako kada bi danas predsednik EU bio Srbin, sebe bi nazivao Evropljaninom, ali u nacionalnom smislu ostaje Srbin, govornik engleskog i srpskog. Zakone bi pisao na engleskom, politički bi bio Evropljanin a nacionalno Srbin.

Sada ću ti postaviti dva pitanja:

1. Da li u ovoj iznetoj ajde da kažemo tezi, ima nečega paranaučnog, paranormalnog ili tako nečega, što bi trebalo osuditi?
2. Zašto u naučnoj literaturi nećeš naći kritičku obradu Prokopijevog dela Tajna Istorija u delu u kom se on bavi varvarskom prirodom cara Justinijana?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kritika br.1: Profesor je dao čudno tumačenje carevih vesti.
Zamisli, predložio je čudno tumačenje inače kristalno jasnih misli cara Porfirogenita. Ali predložio!

U čemu je razlika između vas i inkvizicije?



KOMISIJI ODELjENjA ZA ARHEOLOGIJU

ZA REIZBOR DOC. DR Đ. JANKOVIĆA

Slobodan sam da Komisiju za reizbor docenta dr Đ. Jankovića (1947) upoznam sa sledećim činjenicama:

1. Kao odgovor na „nova tumačenja rane istorije Srba” u Vizantološkom institutu SANU održana su predavanja koja su ukazala na prekrajanja istorijskih izvora. U saopštenju akademika Božidara Ferjančića (Dolazak Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo: Osvrt na nova tumačenja. Zbornik radova Vizantološkog instituta XXXV (1996): 117-154), pored ostalog se naglašava: „Još čudnija tumačenja carevih vesti izneo je Đ. Janković, predlažući da se to prvobitno boravište Srba, odnosno kraj oko Servije, prebaci na sasvim drugu stranu Balkanskog poluostrva. Prema njegovoj kombinaciji, nečuvenoj u bilo kakvom ozbiljnom naučnom radu, car pisac nije mislio da je u pitanju grad u oblasti Soluna već Salone (Solina), a onda bi Servija bila dobro poznato mesto Srb u okolini Knina, koje je oko 150 km daleko od Salone. Tako su po predanju Srbi ustvari stigli u zaleđe Solina, odnosno u zapadnu Dalmaciju. Ne ulazeći u metodološki nedopustivo prekrajanje podataka izvora, samo bismo hteli da podsetimo na svu besmislenost kombinacije Đ. Jankovića: da li je moguće i pomisliti da je vizantijski car, govoreći o slavnom gradu Solunu (Θεσσαλονίικη) ustvari imao u vidu Salonu (Σαλωνα), glavni grad rimske provincije Dalmacije, koji se pod tim imenom više puta spominje u istom spisu De administrando imperio. Spomenuta kombinacija je očigledno napravljena da bi se potvrdila što ranija prisutnost Srba u zaleđu dalmatinske obale, a pri tome nisu poštovani osnovni principi metodologije istorijskih istraživanja.” Oštar stav i mišljenje o takvoj pseudonauci izneo je i akademik Ljubomir Maksimović (Pokrštavanje Srba i Hrvata. Zbornik radova Vizantološkog instituta XXXV (1996): 155-174).

2. Podsetimo se da su nastup i ideje Đ. Jankovića kritikovani i na skupu VI Meždunarodnый kongress slavяnskoй arheologii, Novgorod, 26-31 avgusta 1996 g., što se može proveriti i u zborniku sa ovog skupa Trudы VI Meždunarodnogo Kongressa slavяnskoй arheologii, Tom 1: Problemы slavяnskoй arheologii, ur. V. B. Sedov. Moskva 1997: Institut Arheologii Rossiйskoй Akademii nauk. Takođe i Tom 3: Эtnogenez i эtnokulьturnыe kontaktы slavяn, gde se u diskusiji o referatu Đ. Jankovića Slovenske osobine naselja poznorimskog doba na jugoistoku Panonije, ističe da zaključci Đ. Jankovića „počivaju na tezama bez ozbiljnijeg naučnog utemeljenja” (str. 375).

3. U dopisu br. 158/1, od 30.06.1999. dr Miloja Vasića, direktora Arheološkog instituta, upućenom Nastavno-naučnom veću Filozofskog fakulteta u Beogradu, povodom sporne knjige Đ. Jankovića, Srpske gromile (Beograd 1998: Sveslovenski savez [knjiga nije imala recenzente]), naglašava se: „Metodološki postupak koji je sproveden u ovoj knjizi, neprimeren je arheološkoj i istorijskoj nauci. Zaključci se grade ili na pogrešnim premisama, ili na nedokazanim hipotezama koje se u kasnijem tekstu smatraju kao nepobitni dokazi (…) ovde se radi o pseudonauci (…) knjiga je opasna kao literatura koja truje srpski narod idejama koje nemaju nikakvog naučnog osnova. Na isti način bila bi opasna za studente arheologije”.

4. Govoreći o potonjoj diskusiji organizovanoj na Filozofskom fakultetu povodom Jankovićeve sporne knjige, M. Jevtić pored ostalog, ističe “We have organized a discussion about this book, considering it particularly dangerous as the author is a lecturer at the University. There were strong negative reactions by colleagues”. (Modern Serbian archaeology and the problem of ethnic identification. Pp. 175-180 in Auf der Suche nach Identitäten: Volk – Stamm – Kultur – Ethnos, Internationale Tagung der Universität Leipzig vom 8.-9. Dezember 2000, eds. S. Rieckhoff and U. Sommer. BAR International Series 1705. Oxford 2007: Archaeopress).

5. Posle svega pomenutog, ne iznenađuje činjenica da se intervju sa Đ. Jankovićem koji je, kako se kaže „prvi izdvojio i osobine Srba u ranom srednjem veku, što je opširno argumentovao [sic!] 1998. u monografiji Srpske gromile” nalazi na sajtu STORMFRONT SRBIJA White Pride World Wide: www.stormfront.org/forum/...74150.html

U Pogovoru svoje knjige Srpske gromile Đ. Janković „ne želi da se pokori Vatikanu, Nemcima ili Americi”, te nakon pominjanja NATO pakta, „nakaradnih stavova” kolega koje misle drugačije od njega, i slične neakademske tematike, u istom duhu dodaje: „Nadam se da će ova knjiga biti doprinos objektivnom sagledavanju istine o srpskom etničkom prostoru, mada sam svestan da fabriku laži starog i novog svetskog poretka neće zaustaviti. (...) Prisutan je i opravdan strah da će Hrvati, naročito oni srpskog porekla, uništavati gromile u našim oblastima koje drže pod okupacijom”.

6. Kako se već pokazuje, ni sledeća, nedavno objavljena, takođe sporna i u sličnom maniru sročena knjiga Đ. Jankovića Srpsko pomorje od 7. do 10. stoleća, Beograd 2007, koju je objavilo Srpsko arheološko društvo (u vreme kada je Đ. Janković bio njegov predsednik [recenzente je angažovao sam autor: protojereja dr R. Popovića sa Bogoslovskog fakulteta SPC i dr G. Tomović iz Istorijskog instituta,]), nije u stručnim akademskim krugovima naišla na bolji prijem, što je očito iz veoma detaljnog prikaza koji je na nemačkom napisao afirmisani kolega iz Arheološkog instituta u Sofiji, S. Stanilov (Archaeologia Bulgarica 11/3 (2007): 107-111). Upadaju u pažnju karte navodne tadašnje Srbije (npr. Karta 8. na str. 205) na kojima se ona prostire bar do Istre.

7. Skrećem pažnju na neuobičajenu činjenicu da se kao potpisnici prethodnog referata za reizbor docenta dr Đ. Jankovića (27.10.2003–27.10.2008, dr Aleksandar Jovanović, dr Živko Mikić, dr Sava Tutundžić) najmanje ili uopšte (ne)javljaju kompetentni stručnjaci za arheologiju srednjeg veka. Podsećam da tadašnji šef matične katedre za arheologiju srednjeg veka prof. dr Vojislav Jovanović, koji je imao stručno znanje i uvid u rad Đ. Jankovića, nije želeo da potpiše referat o njegovom reizboru (prethodnu komisiju 25.12.1998–25.12.2003, činili su dr Vojislav Jovanović, dr Aleksandar Jovanović i dr Živko Mikić).

8. Verujem da nije uobičajeno da se u komisijama (koje praktično čine isti potpisnici), za odbranu magistarskih i doktorskih radova kojima je mentor Đ. Janković takođe najmanje javljaju kompetentni stručnjaci za arheologiju srednjeg veka. Kako tumačiti detalj da je jedini potpisnik iz domena arheologije srednjeg veka kod ovih referata i recenzije Jankovićeve knjige dr G. Tomović?

9. Na razloge ovakvom sastavu pomenutih komisija i upadljivom izbegavanju naših vodećih stručnjaka za arheologiju i istoriju srednjeg veka (dr Mihailo Milinković, dr Vujadin Ivanišević, dr Marko Popović, dr Vesna Bikić, dr Radivoj Radić itd.), možda više svetla baca podatak da je na 29. godišnjem skupu Srpskog arheološkog društva, 30. maja 2007. u Beogradu, referat Đ. Jankovića Židovar – uvod u ranohrišćansku arheologiju Ilirika i Slovena (napominjemo da naučna selekcija i verifikacija referata u smislu Scientific Committee tela sastavljenog od eksperata, koje na sličnim skupovima u svetu odobrava ili odbija referate, na dosadašnjim skupovima SAD praktično nije postojala), izazvao veoma oštru kritiku po pitanju kvazi-naučnosti i pseudo-metodologije, između ostalih, i našeg renomiranog stručnjaka za arheologiju srednjeg veka dr Vujadina Ivaniševića, predsednika Naučnog veća Arheološkog instituta u Beogradu. Uz sve to, korišćenje verskog teksta kao istorijskog dokaznog sredstva, kako se to čini u referatu Đ. Jankovića, protivno je svakoj logici egzaktne arheološke nauke.

Naglašavam da se „formalnim” i „fiktivnim” referatima, koji ne iskazuju stvarno stanje stvari i ne uvažavaju argumente već po inerciji „mehanički” produžavaju i tolerišu status kandidata koji za to više ne ispunjava uslove, a posebno kada su potpisnici nekompetentni za određenu oblast, obezvređuje ideja reizbora nastavnika i cikličnog ocenjivanja i provere njegovih akademskih dometa i delovanja. Smatram da bi Komisija, pri odluci da li docent Đ. Janković sa takvom bibliografijom treba ili ne i dalje da predaje studentima arheologije i vrši na njih uticaj, morala da ima u vidu i navedena mišljenja uglednih stručnjaka za srednji vek, kako arheologa, tako i istoričara. Poštujući svaku buduću odluku Komisije, ne dajem svoj vrednosni sud, pošto se bavim drugom oblašću arheologije. O akademskom moralu i akademskoj etici, međutim, svi koji pripadamo akademskoj zajednici pozvani smo i vlasni da iznesemo sud i mišljenje.

U Beogradu, 12.03.2008. S poštovanjem,

Docent dr. Branislav Anđelković Odeljenje za arheologiju

I?

 

[suave]

I?

U uvodnoj poruci nedostaju objašnjenja:

Koje su karakteristike naučnog metoda u istoriji?

Da li je u istoriji moguće spoznati objektivnu istinu?

Koja je razlika između objektivne i istorijske istine? Da li su to identični ili neidentični pojmovi?

 

[Pumpaj Dinstanović]

U uvodnoj poruci nedostaju objašnjenja:

Koje su karakteristike naučnog metoda u istoriji?

Da li je u istoriji moguće spoznati objektivnu istinu?

Koja je razlika između objektivne i istorijske istine? Da li su to identični ili neidentični pojmovi?

Delimično si u pravu, mada iako je većina ove teme, nažalost, otišla u offtopic, suština u njoj nije bila u suočavanju sa paranaučnim tendencijama, već u podnaslovu. Da budem precizniji, upravo me je razgovor sa tobom podstakao da je otvorim. Ti si, a ispravi me ukoliko grešim, jedan od onih koji se zalažu da treba ignoristi njih (ili možda čak prećutno odobravati) na domaćoj sceni, a baviti se strancima?

Što se tiče definisanja, koje je uvek nužno; pa, ukratko...karakteristike naučne metodologije u istoriji jesu, nekako najgrubljim crtama i najjednostavnije rečeno, podrazumevaje postojanja istraživačkog procesa koji se oslanja na sakupljanje dostupne građe, njeno proučavanje (famozna kritika izvora ukoliko se koriste izvori) i onda temeljno predstavljanje od prvog do poslednjeg koraka tačne putanje kojom se došlo do zaključaka (kao i kakve su oni prirode). Nekoliko stavki koje su ključne u tome jesu:
* Razlikovanje istorijskih izvora i naučne literature (kao i prepoznavanje šta je uopšte naučna literatura)
* Poznavanje tipologije istorijskih izvora i osobenosti svake pojedinačne vrste; dokumentarnih i narativnih izvora, odnosno na ostatke i tradiciju; podela na izvore prvog i drugog reda, primarnih i sekundarnih izvora, kao i svih distinkcija koje donose žanrovske vrste izvora (žitija, povelje, biografije, dela, istorije - i sve njene podvrste, crkvene, lokalne, opšte,... - rodoslovi, letopisi, hrisovulje, pisma, nadgrobni natpisi, dnevna štampa i još bezbroj drugih...).
* razumevanje hronologije i principa istoricizma koje je utemeliio Fon Ranke
* u slučaju obrade nekog istorijskog izvora, odnono njegove kritike; vrlo preciznu metodologiju koja podrazumeva složeni proces prikupljanja svih do tada dostupnih podataka o tom izvoru, učenje jezika na kom je taj izvor i/ili upotreba više različitih prevoda ukoliko je na nekom stranom i/ili starom jeziku; unutrašnja i spoljašnja kritika izvora
* poznavanje i oslanjanje na pomoćne istorijske nauke
* nakon završenog istraživačkog procesa, sastavljanje pismenog dela koje odgovara principima strukture konkretnog bibliografskog dela (bilo da se radi o raspravi, o monografiji, sintezi,..)

Naravno, postoje i razlike u školama misli, ali suština je, grubo govoreći, unutar tih okvira. Pre svega, kada se neki problem analizira, prvi korak jeste temeljno upoznavanje sa svim dosadašnjim stavovima o tom problemu, odnosno kompletna analiza stanja u literaturi. To se radi kako bi se proverilo da se ne obrađuju možda već obrađene stvari, ili da li je zaista nova ideja potpuno nova, ili postoji ranije citirani autor kojeg treba navesti. Nakon toga, ukoliko se predloži nešto novo, to treba napasti svim raspoloživim sredstvima; sabotirati samog sebe što je više moguće. Treba posmatrati iz svakog ugla u obrušiti se što je surovije moguće na sopstvene zaključke; i onda, ako proću kroz tešku artileriju sopstvenog preispitivanja, pristupiti obrazlaganju tačne putanje kojom se do zaključaka došlo, a potom to i u jasnoj stručnoj formi u zapisanom obliku objaviti.

Nije teško razaznati razlike između naučne metodologije i njenog odsustva, jer smo imali čak i na ovoj temi, pa i ponekoj susednoj, dosta slučajeva primera neaučne metodologije. To se može najviše videti na objavama forumaša Kole11. On je krenuo da čita tekstove na stranim jezicima, koje ne razume, uključujući i da ispravlja stručne prevodioce, uprkos tome da ne može sa razumevanjem jednu rečenicu da pročita, jerbo su sve to španska sela za njega. To je možda jedan najidealniji primer kako izgleda razlika između naučnog i nenaučnog pristupa, jerbo po osnovama naučne metodologije kakve se koriste u istoriji (bilo da govorimo o njoj kao o nauci ili naučnoj disciplini) osnovni je preduslov da se koriste kredibilni, ozbiljni stručni prevodi, ili da se nauči dobro jezik i onda čita, a ne da se lupa napamet. Taj nedostatak znanja metodologije kod svih nadriistoričara je opšte mesto, zato što oni brkaju različite vrste istorijskih izvora, a onda zato što su pročitali da se u slučaju jednog izvora primenjuju jedna pravila (recimo, arhivske dokumentacije birokratije) primenjuju ih na druge (potpuno neupućeni da su, primera radi, memoari i putopisi prilično ozloglašeni po svojoj pouzdanosti autentičnog prenosa informacija, te ih tretiraju kao nekakve arhivske knjige sa profakturama i izvodim iz banaka i trezora).

Drugi jedan primer koji smo skoro imali prilike da vidimo jeste i suštinsko nerazumevanje hronologije. Ne postoji nijedna osoba koja razume principe naučne metodologije i koja bi, vezano za Deretićeve tvrdnje da je Aleksandar Makedonski bio Srbin, izgovorila pa šta to je Gundulić pisao, je li i on ludak. To je nešto što ne bi nikada nikome palo na pamet i može pasti samo njima, jer oni ne shvataju prostorno-vremenske dimenzije, bez kojih ne postoji uopšte ni najpovršnije razumevanje istorije. Pa tako pišu i objavljuju razne knjige, primera radi, o tome kako su srednjovekovni srpski monarsi bili bolesni pedofili jerbo su uzimali žene po 14 godina stare. Radi se o tom pokušaju relativizacije, tako što se primenjuju opšta pravila za svako doba, umesto autentična, unutrašnja pravila, razdoblja i sveta o kojem govorimo. To je, u principu, i zaostavština naučnog pozitivizma, koji je pokušavao da nametne istoriji matematički precizne i univerzalne obrasce.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koja je razlika između objektivne i istorijske istine? Da li su to identični ili neidentični pojmovi?

Naravno da nisu identični pojmovi. Objektivna istina je uvek ista; ne može nikada postojati drugačija interpretacija. S druge strane, istorijska istina, ili ako hoćeš naučna istina promenljiva je u skladu sa novim, do tada neviđenim, pristupima postojećih dokaza, ili pronalaskom novih dokaza. Ona je proizvod dotadašnjih saznanja koja su proizišla iz principa naučne metodologije, i kroz vekove može se i drastično menjati, pa i neretko.

U tom smislu, naravno, postoji preklapanje između objektivne i naučne istine, jer postoji mogućnost da će se ona poklopiti. Evo jednog primera...pošto neki forumaši baš često lažu o meni i mojim tvrdnjama na forumu, da se osvrnem i na nešto što je nedavno bilo. Na ovoj stranici trajala je ta diskusija: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42396704

Uopšte ne ulazeći u njegove motive, kao i koliko je to posledica nenamerne greške ili malicioznog ponašanja, to što je Aranko tvrdio je uvek bilo objektivna neistina. U scenariju u kojem sa Foruma Krstarice nestanu stare objave na kojima se ta diskusija vodila, u potpunoti, kao i mene i bilo kojih učesnika koji bi imali sećanje o takvom događaju. To što Aranko tvrdi (naravno, pod uslovom i da ne postoje neki drugi slučajevi zapisani u arhivi Foruma Krstarice koji ga ne bi kompromitovali u smislu upitnog izvora autentičnog prenošenja događaja) bio bi jedan jedini postojeći zapis o dotičnom događaju. U tom smislu, bez obzira na to što je istina bukvalno sušta suprotnost od onog što je Aranko napisao, odnosno što bi objektivno govoreći to bila laž, to bi bila istorijska istina, bez obzira što bi ona bila potpuno suprotna u odnosu na objektivu istinu.

Naravno, kada se govori o naučnim i istorijskim istinama, treba paziti i na jednu vrstu podvale. Iza nje se krije, naravno, politika. Govorim o upornoj pojavi relativizacije. Neki tako pokušavaju podmetnuti političke ciljeve pod šinjel nauke tako što bi zastupali stanovište da je istina relativna (kako za koga) te da to znači da postoje različita viđenja. Najčešće se može tako reći ovde na Balkanu da susedi drugačije gledište imaju, pa tako Srbi imaju jedno viđenje, recimo, a Hrvati drugo. Takve relativizacije su podvale iz razloga što, s jedne strane, služe da budu izgovor za političku propagandu jerbo
1) ako svako ima neku svoju istinu, onda znači da postoji sloboda i da se štošta izmišlja
2) ako dva naroda imaju neke svoje dve istine, onda pomirenje treba ostvariti tako što se pomire veštački pravljenjem kompromisa između ne dve naučne istine, već dva narativa koji se podmeću kao da su naučna istina.
Tako da, u suštini, ne postoji relativna naučna istina. Naravno, to se ne odnosi na dva fundamentalno različita viđenja koja su posledica različitih dimenzija te osobe. Npr. za jednog čoveka terorista, a za drugog heroj, nije posledica relativizacije već činjenice da taj pojedinac ima složenu ulogu u svom životu. Tako da je naučna istina tj. istorijska istina uvek objektivna, ali nije isto što i, naravno, iz već obrazloženih razloga, objektivna istina.

 

[Kole11]

Što se tiče definisanja, koje je uvek nužno; pa, ukratko...karakteristike naučne metodologije u istoriji jesu, nekako najgrubljim crtama i najjednostavnije rečeno, podrazumevaje postojanja istraživačkog procesa koji se oslanja na sakupljanje dostupne građe, njeno proučavanje (famozna kritika izvora ukoliko se koriste izvori) i onda temeljno predstavljanje od prvog do poslednjeg koraka tačne putanje kojom se došlo do zaključaka (kao i kakve su oni prirode). Nekoliko stavki koje su ključne u tome jesu:
* Razlikovanje istorijskih izvora i naučne literature (kao i prepoznavanje šta je uopšte naučna literatura)
* Poznavanje tipologije istorijskih izvora i osobenosti svake pojedinačne vrste; dokumentarnih i narativnih izvora, odnosno na ostatke i tradiciju; podela na izvore prvog i drugog reda, primarnih i sekundarnih izvora, kao i svih distinkcija koje donose žanrovske vrste izvora (žitija, povelje, biografije, dela, istorije - i sve njene podvrste, crkvene, lokalne, opšte,... - rodoslovi, letopisi, hrisovulje, pisma, nadgrobni natpisi, dnevna štampa i još bezbroj drugih...).
* razumevanje hronologije i principa istoricizma koje je utemeliio Fon Ranke
* u slučaju obrade nekog istorijskog izvora, odnono njegove kritike; vrlo preciznu metodologiju koja podrazumeva složeni proces prikupljanja svih do tada dostupnih podataka o tom izvoru, učenje jezika na kom je taj izvor i/ili upotreba više različitih prevoda ukoliko je na nekom stranom i/ili starom jeziku; unutrašnja i spoljašnja kritika izvora
* poznavanje i oslanjanje na pomoćne istorijske nauke
* nakon završenog istraživačkog procesa, sastavljanje pismenog dela koje odgovara principima strukture konkretnog bibliografskog dela (bilo da se radi o raspravi, o monografiji, sintezi,..)

Evo sta se dogodi kada se BBjac ne pridrzava internih pravila, vec komentarise podatak koji bi morao da ignorise kao nepozeljan.

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2016/0350-76531647055N.pdf

Vojin Nedeljkovic sa FF raspravlja o maternjem Justinijanovom jeziku polazeci od cuvene Prokpijeve izjave da je Justinijan pricao varvarskim jezikom.
Ovaj autor donosi zakljucak da je taj varvarski Justinijanov jezik zapravo latinski.

Nema veze to sto je Prokopije pisao kako se Justinijan udaljio od drevne rimske tradicije, kako je naseljavao varvare na rimsku zemlju, kako je dopustao varvarima pljackaske pohode pod izgovorom da mu trebaju za borbu protiv Gota. Nema veze ni to sto su rimski gradjani za vreme Justinijana poceli da pustaju brade i kose i da se oblace kao varvari. Nema veze ni sto su mu supruga kao i strina, Justinova supruga, bili svi od reda varvari u Prokopijevim ocima.

Sve to dopusta ovom autoru sa FF da donese zakljucak kako je maternji Justinijanov jezik, varvarski kako ga Prokopije naziva, upravo latinski jezik.

Hoćeš biti ljubazan da objasniš na koji način je Nedeljković povezao Justinijanov varvarizam sa upotrebom latinskog jezika, kako je testirao ovu tezu, gde je tu teška artiljerija samokritike...itd?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hoćeš biti ljubazan da objasniš na koji način je Nedeljković povezao Justinijanov varvarizam sa upotrebom latinskog jezika, kako je testirao ovu tezu, gde je tu teška artiljerija samokritike...itd?

Ne, neću. I da ne pitaš sad zašto, pokušaću najljubaznije da barem objasnim ukratko...ponavlja se već ciklično da ja prelazim preko tvog izuzetno neprimerenog ophođenja prema meni, pa onda napišeš nešto tako kao hoćeš li biti ljubazan čime manipulišeš zapravo sa mnom, oslanjajući se na moju osnovnu pristojnost jer lepa reč i gvozdena vrata otvara i jerbo mi je inače teško da uslišim takve zahteve...mada je prilično jasno da je reč samo o manipulativnom ponašanju jerbo je evidentno da nisi iskren u tome. I onda, iznova i iznova (prestao sam da brojim koliko puta) ja ti izađem u susret kao znak dobre volje, saslušam i tvoje argumente i predložim protivargumente, otkrivajući da ti zapravo samo pokušavaš nagađanjem da čitaš strane tekstove bez poznavanja jezika kojim su pisani (sic!) i onda na to se nadovezuješ tako što se razbesniš i zasipaš me plejadom uvreda na ličnoj onovi (ad hominem); došli smo i do Ilije Čvorovića.

Ti možeš lupiti na ovo jedan ha-ha smajli ili u odgovoru sad pokušati da spinuješ malo, tvrdeći da ja izbegavam navodno da dam odgovor i to je tvoja sloboda...ono, da je jednom, pa i samo dva ili tri puta, ali...bio bih pravi magarac kada bih nasedao na istu stvar. Tako da; nema ljutnje, samo me nemoj ništa više pitati, niti tražiti od mene (čini mi se da ti čak ne kažem ni ovo prvi put, mada izgleda da prostom upornošću to s vremena na vreme zaboravim; ovog puta, nadam se, vrlo sam ozbiljan).

 

[Kole11]

Naravno da ne možeš komentarisati, uostalom komentar nije ni potreban


Medjunarodna akademska zajednica je 2011. godine prihvatila stav da narativ Porfirogenita u vezi sa migracijom Srba i Hrvata nema istoriografsku vrednost nagrađujući rad Frančeska Borija o tom problemu. Samo tri godine nakon toga Komatina i dalje insistira na Porfirogenitu kao pouzdanom izvoru, nekritički prihvatajući njegov narativ o dogadjaju udaljenom 350 godina i za koji ne postoji ni jedan pisani izvor.

The emperor then allowed them to settle in the countries known to Porphyrogenitus in his time as Serblia, Pagania, country of the Zachloumoi, Trebounia and the country of the Kanalitai, which were, according to him, devastated and depopulated by the Avars at the end of the 6th and the beginning of the 7th century.22 Th ough the Migration of the Serbs to the Balkans in the beginning of the 7th century surely did not occur exactly in the way Porphyrogenitus described it, it is nevertheless certain that after it a part of the Serbs settled in the vicinity of Thessalonica, around the city in the later centuries, and also to this day, known as Servia upon Bistritsa.

Ovakav stav je privukao pažnju možda najpoznatijeg savremenog istoričara Florina Kurte, koji 2019. godine primećuje


Упркос одсуству било каквих остатака материјалне културе и доказаном ослањању цара Константина на касније изворе, као и његовој манипулацији тим изворима у циљу јачања византијских тврдњи о суверенитету, идеја да су Срби мигрирали са севера показала се изузетно отпорном на историјску критику

Dalje u komentaru,

Коматина, „Насељавање Словена.“ Коматина прихвата наводе ДАИ без критичког преиспитивања, али наводи да Живковић, De conversione, стр. 149–162, чини темељну деконструкцију 32. поглавља на основу претпоставке да је цар Константин користио латински извор вероватно папског порекла.



Mislim da je ovo možda nabolji primer domaće pseudonauke....

 

[Baad_Boy]

Dobro.

Nisi odgovorio na moja pitanja.

U tome je kljuc razumevanja tvog mog internet konflikta.

Stvari koje si radio protiv srpskog faktora kako bi tvoji poslodavci rekli u modernoj novijoj istoriji:

Sta je ovo:

Da li je ovo srpsko pismo jer se razlikuje u 4 karaktera od reformisane cirilice?

Da li su Srbi starosedeoci?

Da li je Vincanska kultura srpsko nasledje ili cije da nije mozda albansko?

Zasto se od Vince pravi najveca deponija u evropi?

Ko je naslednik Ribolikog odnosno najstarije figurine isoopane uz tla - ikada.

Ciji je najstariji kalendar na svetu? Da nije kineski?

Gde su pale prve bombe na bg u drugom svetskom ratu?

Gde su pale prve bombe na Irak?

Ko stampa i pise srpske udzbenike?

Ko je najobrazovaniji Srbin u istoriji organizovanog obrazovanja?

Da li je Kosovo Srbija?

Da li je Crna Gora Srbija?

Da li su okolne nove stare drzave Srbija?

Da li je albanija Srbija?

Da li je Milos Obilic mitska figura kako pise u novim udzbenicima a Murat je izvrsio sta Hari Kiri ne razumem.

Da li je Marko Kraljevic mitska figura?

Amm bonus pitanje posto tvrdis da je Saric pokrao tvoje int. Vlasnistvo da li imas naucne radove, knjige?

Zasto te zovu Milanovic?

Koji je to narod stariji od Srba?

A bugari da li su Srbi?

I hocu predikciju buduce povijesti, odnosno hocu da mi kazes tvoje stavove i predvidjanja kako ce se tocak istorije okretati narednih decenija verujem da si pomalo upucen u geopolitiku i trenutak u kom zivimo.

Takodje, da li si sluzio vojsku i da li stojis mirno dok se intonira himna na televizoru i da li odajes pocast i gledas u moju i mozda tvoju zastavu dok se vijori ili saginjes glavu.

Ako je CG Srbija da li se slazes da su to elitni Srbi, nadsrbi?

To je kljucno za razumevanje naseg teritorijalnog spora jer odcepio si pdf Istorija i povijest i pripojio ga nznm Kroaciji ili tamo nekij novoj vatikanskoj Srbiji.

Pocni da odgovaras na ono sto te pitam, pitanja su gore, ako odg NESELEKTIVNO i kratko ja cu sagnuti glavu i dobices izvinjenje. Sta izvinjenje trazicu banovanje zato sto tvrdim da nisi Srbin nego placen iz raznih fondova, ODNOSNO promenio si tabor i ne boris se za srpski faktor. Ali prvo dokazi argumentuj svojim ubedjenjima odnosno stvarima kojima si zatrpao pdf istorija. Videli smo svi na temi o Dereticu ciji si autor da ste napljuvali coveka koji je sakupio najvredniju
Istorijsku gradju tokom svog fizickog boravka.

Jos jedno bonus pitanje, gde sahraniti Deretica dal da ga itnemo uz put i da se tako oslobodimo viska prtljaga istorijske gradje.

Jos jedno bonus pitanje, da li je debatu dobila Mila ili knjizevnik Vesic.

Izvoli kreni lagano, na vecinu pitanja znam sta ces odg, a na nekim me mozda iznenadis.