Sukob dve struje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Metronomy:
Da si slusao dobro razumeo bi da je Kovic politicki angazovan, sto znaci da nije podoban za bavljenje strukom koja je politicki osetljiva. Tacnije clan je grupe koja nema ime ali joj je sediste u Velikom selu....
Kliknite za proširenje...

Njegov pokret je striktno nacionalne teme...ako misliš na Pokret za odbranu Kosova i Metohije. Ne ide na izbore i ne podržava nijednu aktuelnu političku opciju.

I normalno je da neko bude društveno odgovorno biće i ima svoj stav koji ga izražava; muka mi je naučnih moljaca koji iz prostorije ne izlaze i ponašaju se kao nekakvi vanzemaljci, privrženi nauci radi nauke, izbegavajući bilo kakav javni angažman, dok ih upravo društvo finansira (aka poreski obveznici).

Normalno je da svaki intelektualac ima svoje mišljenje i da ga ne zadržava za sebe samo. To nije isto što i politički angažman. Društvo koje je bolesno jeste ono u kojem autizam prevlada i od naučne zajednice ostavi samo jednu potpuno otuđenu celinu, koja razvije od javnosti i šire populacije ne samo razlike po pitanju standarda, već bukvalno i mentaliteta i u kojoj situaciji se postavlja pitanje jesu li takvi ljudi uopšte i građani i zašto se ne prebace u neki privatni sektor, umesto da se finansiraju iz budžeta.
 
Jasno je zasto, sede i cute i naplacuju svoje cutanje, a onda iskopiraju nesto i stampaju kao svoje, a niko im ne zalazi u crevca.
Sta znaci " striktno nacionalan" ....pa placen je da radi u drzavnoj ustanovi u korist nacije, cemu onda vaninstitucionalno udruzivanje "po nacionalnim pitanjima" ? Ako nema istomisljenike u institutu postoje mnogi nacini borbe ...ovako te vaninstitucionalne organizacije zavise od ljudi sumnjivih pobuda, a tu se vidi opredeljenje iz gluposti ili interesa....
 
Metronomy:
Jasno je zasto, sede i cute i naplacuju svoje cutanje, a onda iskopiraju nesto i stampaju kao svoje, a niko im ne zalazi u crevca.
Sta znaci " striktno nacionalan" ....pa placen je da radi u drzavnoj ustanovi u korist nacije, cemu onda vaninstitucionalno udruzivanje "po nacionalnim pitanjima" ? Ako nema istomisljenike u institutu postoje mnogi nacini borbe ...ovako te vaninstitucionalne organizacije zavise od ljudi sumnjivih pobuda, a tu se vidi opredeljenje iz gluposti ili interesa....
Kliknite za proširenje...

Plaćen je da radi, a ne da se pretvori u nekog autističnog naučnika koji iz svoje sale ne izlazi i od medija beži, ignorišući i svako društveno relevantno pitanje.

Ljudi zaposleni u javnom sektoru koji vode politiku use u svoje kljuse su i društveno neodgovorni i na taj način šalju lošu poruku i omladini koju obučavaju za buduće naraštaje, jer se onda dalje generiše ta zatvorenost naučne zajednice i njena izolovanost u odnosu na šire društvo.
 
Persida Kolofon Gemischt:
Plaćen je da radi, a ne da se pretvori u nekog autističnog naučnika koji iz svoje sale ne izlazi i od medija beži, ignorišući i svako društveno relevantno pitanje.

Ljudi zaposleni u javnom sektoru koji vode politiku use u svoje kljuse su i društveno neodgovorni i na taj način šalju lošu poruku i omladini koju obučavaju za buduće naraštaje, jer se onda dalje generiše ta zatvorenost naučne zajednice i njena izolovanost u odnosu na šire društvo.
Kliknite za proširenje...
To tako izgleda samo, poenta je da nisu u stanju da u sirem okruzenju istupe, pa to rade preko svojih zastupnika....koliko je smesno da neko ko bi trebalo da ima strucne argumente cuti dok ga proziva "alternativna" "nestrucna" javnost....
 
nonaligned:
ne znam da li ima nekog na svojoj strani ali ovo je bas zmijarnik- kako on prica


ako je istina
Kliknite za proširenje...
Ескалација ових сукоба почела је пре неколико година, током избора за управника одељења. Од тада (а заправо и знатно дуже), постоје две фракције професора на одељењу за историју. Оне су на почетку биле готово изједначене, али разним махинацијама и убацивањем асистената и сарадника у настави да гласају фракција коју воде Дубравка Стојановић, Никола Самарџић и Радош Љушић (каква коалиција!) и византолози (међу којима је и чувени професор Радивој Радић) радила је систематски на избацивању професора из супротне фракције. Прво је избачен Милош Антоновић, затим Александар Фотић, Небојша Шулетић, Маја Николић. Професорку Миру Радојевић су такође покушали да избаце (тачније да јој одузму право избора за редовног професора). Ковић је следећи на тапету. Без његовог избацивања, чистка неће бити комплетирана. Ипак, Ковић и даље има доста професора који га подржавају, само постали су мањина. О томе је писано већ довољно и на овој теми.
 
Овдје заиста нисам упознат са генезом сукоба на Одјељењу за историју Философског факултета, зато и хвала претходном форумашу што нас е у кратким цртама упознао барем са важним актерима у том сукобу.

Е сад, код Срба је својствено, заправо не само код Срба већ је то доста честа појава и код других народа, гдје год су у питању неке позиције које са собом носе погодности, некад материјалне, некад статусне у друштву, а некад је то обједињено, ту дође и до сукоба оних који су заинтересовани и гдје да би неко засјео на позицију, неко мора отпасти. Ту се у правилу створе двије фракције, а можда је примјереније рећи кланови, тиња борба у којој побједу не однесу они способнији, квалификованији, бољих етичких и стручних врлина, већ они који се у тој игри коју прате сплеткарења и подметања боље сналазе.

То не ријетко укаља и политика, боље прођу политички подобнији кадрови, што је може бит и неизбјежно, а у овом случају међу коловођама једне од фракција која односи "побједу" су и они, а мислим прије свих на дУбравку Стојановић и Николу Самарџића, који промовишу аутошовиизам као темељну "врлину". И ту тај сукоб добија нову димензију, постаје озбиљнији, може бит се укључују и озбиљнији играчи, они који ће фаворизовањем аутошовинизма трасирати пртину поданичком менталитету и стварању лоботомисане нације која ће имати урођену гадљивост према нациналној историји, посебно оној кроз коју се настоје очувати неке традиционалне вриједности.

Како смо чули небројено пута и Стојановићеву и Самарџића, добијају они доста простора по антисрпским и режимским медијима, и електронским и принтаним и он-лајн, некад није лоше чути и "одметнике". Макар да се упознамо са профилом, интелектаним и другим, личности. Милош Ковић се изборио да се и његова чује.

Ево и аудио записа предавањa једног од "одметника", историчарке Маје Николић посвећеног Јелени Драгаш Палеологини, мајци посљедњег ромејског цара.
https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/02/19/41434335/riynica.mp3
 
Poslednja izmena:
Корисник Марко Аурелије је писао много детаљније о генези тог сукоба на овој теми.
Могу само да додам да су Самарџић, Стојановићева и њихова фракција блокирали дипломске, мастер и докторске студената њихових неистомишљеника и тако закомпликовали живот онима због којих су ту на првом месту. Студенти углавном ћуте, уплашени су да и сами не буду жртве чистке. Тај велики либерал, Дубравка Стојановић, део је режима страховладе на одељењу на историју.

Немали проблем је што су редовни професори бели медведи. Све могу да кажу, ништа не морају да ураде, њихова позиција загарантована им је до пензије. Никола Самарџић предавање није одржао годинама, а кад јесте то су били само срамотни говори који апсолутно нису имали везе са градивом. Сећам се једне ситуације када је каснио на предавања, дошао је један студент да провери да ли је ту и када га је видео у кабинету Самарџић га је упитао зашто не оду на Калемегдан или тако негде, што да троше време на предавањима. Дубравка и Самарџић су канцер који је метастазирао. Филозофском факулту у Београду нема помоћи. Уколико има неког ко се интересује да упише историју, дубоко му саветујем да то не учини.
 
EWmC1AkX0AAxUXy
 
У тексту (овдје) Слободана Владушића:имамо осврт на позадину приче коју прати сплеткарење и подметања против Милоша Ковића као и подсјећање на раније примјере када су са философског факултета избачени "одметници" Александар Фотић, Небојша Шулетић и Маја Николић.
____________________________________________________________________________________________________________________________

Слободан Владушић: Ковић мора да буде протеран са Филозофског јер не рони сузе над Павелићем​

By Стање ствари on 1. новембра 2021. • ( 0 )

Живи симболи стварају енергију и делују на друге људе, храбре их и подижу. И баш зато што је постао такав симбол Ковић мора да буде протеран са Филозофског факултета

milos-kovic.jpg

Милош Ковић (Фото: С. Гарић)

Информацију да је почело емитовање Сезоне 02 серије Избор у звање проф. др Милоша Ковића пренео ми је пријатељ док смо седили, а где другде него у кафани Мајо, у Суботици, у друштву флаше пива и чаше шприцера. Тај мој пријатељ ми казао: ,,Човече, како време брзо пролази – као да је јуче била 2017.” Наравно, мислио је на годину емитовања С01 истоимене серије. Тада су анонимне ,,силе мрака и безумља” изашле на светлост дана како би покушале да тадашњег доцента Ковића онемогуће да постане ванредни професор и да га тако нимало нежним шутом у дупе деложирају са радног места на Одељену за историју Филозофског факултета у Београду.

Срећом сезона прва, завршила се хепиендом и Ковић је ипак изабран у звање ванредног професора на радост гледалаца и његових студената оба пола. Али хепиенд је кратко трајао: од те 2017. до 2021. са Одељења за историју су приликом конкурса за избор у звање избачени на улицу Александар Фотић, Небојша Шулетић и Маја Николић док је Ковић, који је поменуте јавно бранио, добио на поклон укупно осам судских тужби (кривичних и парничних) који су поднеле следеће особе (азбучним редом послагане): Љушић Радош, Самарџић Никола, Станковић Влада, Стојановић Дубравка, од којих је првоспоменути Радош у међувремену постао пензионер, док је остала братија и сестрадија и даље упослена на поменутом Одељењу. То је био увод у ово што се сада емитује, а то је Избор у звање проф др Милоша Ковића, С02. Заплет је исти: избацити Милоша Ковића са Одељења за историју или, метафорички речено, спалити га на Студентском тргу слично као што су ономад колеге спалиле Ђордана Бруна на једном другом тргу. Његова кривица: није хтео да одустане од истине и прихвати догму иза које стоји гола Моћ.
nikola-samardzic.jpg

Никола Самарџић (Фото: Медиа Центар)

Разуме се, о ово што се (поново) догађа Ковићу, може се интерпретирати врло једноставно. На неки начин то би ми и приличило, ако се узме у обзир да сам редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду. У тој улози углавном и пишем ове текстове у Печату. Међутим, данас сам одлучио да случај Ковић исприповедам као романописац. Дакле, хајде да прво упознамо три јунака нашег романа.

Први је Самарџић Никола (СН) шеф Катедре за општу историју новог века на којој је запослен и Ковић. Црњански се у Роману о Лондону на почетку позива на Квинтилијана који каже да за познавање човечанства није потребно познавати цело човечанство. Доста је упознати, добро, и једну фамилију. Исто важи и за СН-а. Да би се упознао СН, не треба читати цео његов опус, већ је доста упознати добро само један његов лајк, односно знак слагања са следећом реченицом на твитеру (цитирана су и оригинална правописна ,,решења”): ,,Србија је у глибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, измислили СПЦ, створили светог саву и остале глупости, направили ршум у Цг и Косову Јасеновац је одговор на њихову владавину нема већих злотвора.” Ово: Јасеновац је заслужена казна за Србе – то је СН лајковао.

Да је онлајн, то би сасвим сигурно лајковао и поглавник НДХ, Анте Павелић. СН и Павелић о Јасеновцу мисле дакле, врло слично: да су сви ти људи тамо поклани оправдано.
Тај лајк је оно што је довољно знати о Николи Самарџићу.
А ко су они који ту твит фекалију не би лајковали? Пада ми на памет Јаша Алмули, аутор књиге Јевреји и Срби у Јасеновцу у којој се може пронаћи податак да је од 2 милиона Срба у НДХ њих 600.000 убијено, 250.000 је покатоличено, а исто толико протерано.
И пада ми на памет Милош Ковић.
Укратко, Милош Ковић мора да буде протеран са Филозофског факултета зато што не лајкује Јасеновац и зато што не рони сузе над атентатом на поглавника државе која је Јасеновац створила, као што је то учинила Дубравка Стојановић.
dubravka-stojanovic.jpg

Dubravka Stojanović Foto: Vesna Lalić
Није Ковић једини који мисли као Алмули, а не као Павелић, али је ипак по нечему изузетан.
Наиме, мало ко је тај лајк и све остале сличне лајкове и смајлије над српским гробовима, доживео попут Ковића – као понављање злочина који се управо дешава пред нашим очима, док се његови извршиоци цере у осећању свемоћи и некажњивости. Уместо да као сав ,,поштен” свет прави каријеру, прилагођавајући се, понизно, лајковима и смајлијима нових владара наше историје, Ковић је почео да се бори против тог ужаса у својим колумнама, јавним наступима, гостовањима у медијима, предавањима…. Тиме је јавност непрекидно подсећао да се не може живети као ,,сав нормалан свет”, док неко у Београду оплакује смрт Павелића или лајкује Јасеновац.
За ту борбу Ковић није добио никаква директорска места или станове, па ни академску заштиту (која није никаква привилегија, већ базично право) – да јесте не би било овог серијског рада на његовом избацивању са радног места на улицу. Уместо тога добио је ништа.
Међутим то ништа и овај прогон, нису Ковића претворили у депресивног дефетисту, нити су га спречили да се против тих лајкова за Јасеновац бори и даље без остатка, рачуна и без предумишљаја. Ковић дакле, илуструје могућност живота као мисије. А мисија је у томе да се истина не поколеба пред догмом иза које стоји Моћ.
И последице те борбе се виде: Ковић је током времена и без своје воље, постао и симбол и доказ да се у Србији неко може борити за нешто без личног интереса, дакле из начела и принципа, ерго да није нужно бити крпа и бескичмењак, већ да је то само избор људи малог формата и слабог карактера.
А живи симболи стварају енергију и делују на друге људе, храбре их и подижу.
И баш зато што је постао такав симбол Ковић мора да буде протеран са Филозофског факултета.
Тако долазимо до трећег јунака овог романа, заправо трећег човека, који је увек ту (2021. као и 2017.) али се упорно прави да га нема.
Књижевност, међутим, има моћ да невидљиво учини видљивим и захваљујући тој моћи пред нама се управо материјализује слика и прилика декана Филозофског факултета Данијела Синанија.
Погледајмо свет нашег романа очима овог јунака. Шта он види? Види прво да је СН у својству шефа катедре, предложио састав комисије за избор Милоша Ковића у звање ванредног професора, иако је Ковић већ ванредни професор који испуњава све критеријуме за напредовање у звање редовног професора. То је дакле, прва очигледна неправилност.
Наш јунак види и то да Самарџић Никола који је предложио састав комисије врло сличан, па можда чак и идентичан оном Николи Самарџићу који је тужио неког Милоша Ковића, који је опет, врло сличан оном Милошу Ковићу кога та комисија треба да непристрасно и објективно оцени. То је дакле, очигледан сукоб интереса. На то су га подсетили и шефови катедара Одељена за историју у једном допису.
Позиција декана даје Данијелу Синанију законска овлашћења да прекине прогон Ковића. ОН сам, као декан, има законско право да предложи комисију која ће објективно и непристрасно да састави реферат о Милошу Ковићу.
И тако смо дошли до оног тренутка када сваки човек мора да одлучи на чијој ће страни бити.

Данило Киш на крају Пешчаника пише да је боље бити на страни прогоњених (што у роману односи на Јевреје) него прогонилаца (што се у роману односи на нацисте односно хортијевце).
Синани тренутно верује да је сигурније бити на страни прогонилаца.
Претпостављам да Синани размишља овако: прогон ће се једном завршити, све ће бити као што је било и раније (осим што прогоњених више неће бити на Филозофском) и све ће заборавити: ко ће се за десет двадесет година сећати неког Ковића који је некада давно био на Одељењу за историју? Нико жив. Ако се баш и сети неко, прегледајући пожутеле странице новина, које више нико не чита, замишљам како том неком Синани одговара тугаљиво: синко, таква су времена била.)

На жалост, морам да разочарам Синанија: ово се неће заборавити, тачније памтиће се. Наиме, врло сам близу идеје да ми цела ова прича коју овде приповедам послужи као увод у нефикционални роман типа Хладнокрвно Трумана Капотеа, који бих лично написао уколико Ковић насилно буде протеран са факултета. (До сада сам иначе написао четири романа, у 14 издања, са преко 20.000 продатих примерака и 4 књижевне награде. Толико о компетенцијама). Или као што би казао Квинтилијан: не морате знати судбину сваког Србина, ако желите да упознате Србију на почетку 21. века. Довољно је да упознате судбину једног човека. На пример, Милоша Ковића.
Ако Синанија ово не чини срећним, онда нека престане да глуми духа и појави се пред свима нама као декан. Уосталом, закон му даје могућност да прекине прогон Ковића. Нека спаси своје достојанство као и достојанство установе у којој је декан.
 
Протестно писмо поводом прогона проф. др Милоша Ковића са Филозофског факултета у Београду

By Стање ствари on 4. новембра 2021.

На Филозофском факултету у Београду у току је прогон проф. др Милоша Ковића, који за циљ има његово протеривање са радног места

filozofski-fakultet.jpg

Фото: Стање ствари

На Филозофском факултету у Београду у току је прогон проф. др Милоша Ковића, који за циљ има његово протеривање са радног места професора опште историје новог века на Одељењу за историју. Неколико његових колега са Одељења, који су против њега претходно поднели осам кривичних и парничних судских тужби, покушавају да спрече његов избор у звање редовног професора, који би му дао неповредив статус стално запосленог, и за који он има све научне и педагошке услове. Тиме су се, на основу члана 40. Закона о општем управном поступку и члана 30. Кодекса професионалне етике на Универзитету у Београду, нашли у сукобу интереса. Уместо да се због тога изузму из процедуре, они покушавају да му наметну непријатељску комисију за избор у звање, која би га натерала да буде прво реизабран у привремено звање ванредног професора, потом и коначно протеран са факултета. Подсећамо да је на различите начине са Одељења за историју у последње три године, одстрањено још троје професора историје.

Осим сукоба интереса, ово је пример дискриминације према Милошу Ковићу. Члан 34. Кодекса професионалне етике на Универзитету у Београду утврђује да сви чланови академске заједнице имају право на једнаке услове за напредовање. У односу на своје колеге, Милош Ковић је у потпуности дискриминисан.

Обавештени смо и да декан Филозофског факултета проф. др Данијел Синани, уместо да на основу закона заштити законитост рада Факултета, проф. др Милошу Ковићу неформално предлаже да прихвати непринципијелне и неакадемске захтеве његових колега са Одељења за историју, у првом реду проф. др Николе Самарџића, који води овај прогон.

Захтевамо од проф. др Данијела Синанија, декана Филозофског факултета, да заштити права проф. др Милоша Ковића, и да на основу члана 128. Статута Филозофског факултета предложи непристрасну и компетентну комисију, која ће испитати научна и педагошка постигнућа Милоша Ковића и на основу њих предложити његов избор у одговарајуће звање.

Покретачи:​

Проф. др Часлав Д. Копривица
Проф. Емир Кустурица, редитељ
Проф. др Слободан Антонић
Проф. др Слободан Владушић
Проф. др Срђан Шљукић
Проф. др Дарко Ђого, протојереј-ставрофор
Потписници:
Данило Баста, академик САНУ
Матија Бећковић, академик САНУ
Часлав Оцић, академик САНУ
Проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ
Проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ
Проф. др Владимир Маљавин, НИУ Висока школа економије, Москва (Русија)
Др Зоран Аврамовић
Др Драган Алексић
Др Јана Алексић, научни сарадник
Доц. др Дејан Антић
Проф. др Зоран Арсовић
Проф. др Синиша Атлагић
Милана Бабић, књижевник
Др Драган Бакић, виши научни сарадник
Доц. др Владан Бартула
Проф. др Јован Базић
Проф. др Бранко Бешлин
Проф. др Миленко Бодин
др Душица Бојић, директорка ИМС
Проф. др Владимир Божовић
Проф. др Синиша Боровић, генерал
Проф. др Ђорђе Бубало
Доц. др Жељко Будимир
др Борис Булатовић
др Марија Васиљевић, научни сарадник
Предраг Васиљевић, новинар
Проф. др Драгиша Васић
Проф. др Наташа Вилић
Проф. др Владан Виријевић
Доц. др Александар Врањеш
Проф. др Јасмина Вујић
Проф. др Татјана Вулић
др Андреј Вујновић
Александар Вујовић, уредник Новог стандарда
Доц. др Жарко Вујошевић
др Небојша Вуковић, научни сарадник
Проф. др Миодраг М. Вукчевић
Доц. др Вук Вучетић
Маринко Вучинић, публициста
Александар Гајшек, новинар и издавач
Проф. др Славица Гароња Радованац
Проф. др Василије Гвозденовић
Проф. др Миланко Говедарица
Ранко Гојковић, публициста
Доц. др Ведран Голијанин
др Предраг Голубовић
Драган Давидовић, историчар
др Немања Девић, научни сарадник
Проф. др Сунчица Денић Михаиловић
Проф. др Ирина Деретић
Проф. др Љубиша Деспотовић
др Владимир Димитријевић, научни сарадник
Феђа Димовић, Београдски синдикат
Проф. др Рајна Драгићевић
др Драгана Дракулић Пријма, виши научни саветник
Проф. др Јован Душанић
Проф. др Александар Ђикић
Ранко Ђиновић, књижевник
Бора Ђорђевић, рок музичар
Проф. др Немања Ђукић
Проф. др Ђорђе Ђурић
Проф. др ум. Катарина Ерић
др Богдан Живковић
др Валентина Живковић, научни саветник
Др Милош Живковић, научни сарадник
Никола Н. Живковић, публициста
Бранко Жујовић, публициста
др Младенка Иванковић, научни сарадник
Игор Ивановић, публициста
Др Милош Ивановић, виши научни сарадник
Доц. др Слађана Илић
др Тамара Илић, научни сарадник
Проф. др Валерија Јанићијевић
Проф. др Снежана Јанићијевић
Доц. др Александар Јанковић
др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
Проф. др Милица Јанковић
Др Зоран Јањетовић, научни саветник
Доц. др Јован Јањић
Проф. др Зоран Јевтовић
Проф. др Александар Јовановић
др Бојан Јовановић
Доц. др Милош Јовановић
Проф. др Растко Јовић
проф. др Иван Јордовић
Проф. др Ратко Кафивић
Весна Капор, књижевник
др Дејан Карадаглић
Владимир Кецмановић, писац
Проф. др Ненад Кецмановић
Проф. др Зоран Кинђић
др Снежана Кирин, научни саветник
Проф. др Микоња Кнежевић
Проф. др Митар Ковач
Проф. др Војо Ковачевић
Проф. др Милош Ковачевић
Проф. др Вања Ковић
Проф. др Леон Којен
др Александра Колаковић, виши научни сарадник
др Владимир Коларић
Зоран Колунџија, издавач
др Предраг Коматина, виши научни сарадник
Проф. др Владимир Копривица
Проф. др Бисерка Кошарац
Проф. др Милија Краишник
др Огњен Крешић, научни сарадник
др Бојана Крсмановић, научни саветник
др Александар Крстић, виши научни сарадник
Доц. др Душан Крцуновић
Проф. др Мишо Кулић
Доц. др Огњен Куртеш
др Иван Лаковић, научни сарадник
Доц. др Маја Лаковић
Проф. др Дејан Лаловић
Проф. др Милан Лекић
Проф. др Александар Липковски
Проф. др Радомир В. Лукић
Проф. др Марко Маловић
Проф. др Смиља Марјановић Душанић
Проф. др Горан Марковић
Дејан Мастиловић, издавач
Проф. др Драга Мастиловић
Проф. др Горан Машановић
Др sci. med. Данило Медин
Проф. др Александар Милановић
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
Доц. др Данијела Милинковић
др Борис Милосављевић, виши научни сарадник
др Владимир Милисављевић, научни саветник
др Никола Милованчев, публициста
Проф. др Аца Милојевић
др Бојан Миљковић, виши научни сарадник
Проф. др Мирјана Мирић
др Александар Митић, научни сарадник
Мирослав Цера Михаиловић, књижевник
др Владимир Михајловић, научни сарадник
Проф. др Радивоје Младеновић
др Милица Мустур, научни сарадник
Проф. др Михаило Мучибабић
др Бранко Надовеза, научни саветник
Бранимир Нешић, издавач
др Драгана Николић, научни сарадник
др Маја Николић, научни сарадник
Александра Нинковић Ташић, писац
др Александра Новаков
др Синиша Новковић, адвокат
Проф. др Зорана Опачић
Проф. др Слободан Орловић, продекан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, члан Државног већа тужилаца
Др Станиша Остојић
Александар Павић, политиколог и публициста
др Бојана Павловић, научни сарадник
др Војислав Павловић, научни саветник
доц. др Мирослав Павловић
Доц. др Винко Пандуревић
Доц. др Марија Панић
Проф. др Наталија Панић Церовски
Проф. др Јасмина Пекић
Проф. др Радмило Пекић
Проф. др Здравко Пено
Проф. др Славиша Перић
Проф. др Драго Перовић
Доц. др Милорад Перовић
др Игор Перишић, виши научни сарадник
Доц. др Срђан Перишић
Проф. др Митар Перушић
Проф. др Жарко Петковић
др Владимир Петровић, научни саветник
Проф. др Далибор Петровић
Проф. др Драгољуб Петровић
Проф. др Милан Петровић
Проф. др Петар Пијановић
Доц. др Миљан Попић
Проф. др Небојша Порчић
др Срђан Пириватрић, виши научни сарадник
Проф. др Јован Попов
др Даница Поповић, научни саветник
Доц. др Милош Прица
Проф. др Душан Пророковић
Милорад Раваси, уредник Радио Чикага
Проф. др Ифигенија Радуловић
др Марко Радуловић, научни саветник
Доц. др Милица Радуловић
Селимир Радуловић, писац
Гојко Раичевић, новинар
др Јагош Раичевић
др Александар Раковић, научни саветник
Живојин Ракочевић, писац
Доц. др sci. med. Дејан Рашић
Проф. др Митра Рељић
Проф. др Слободан Рељић
Проф. др Бранислав Ристивојевић, декан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, посланик у Скупштини АП Војводине
Милан Ружић, писац
Проф. др Александар Савановић
Проф. др Мирко Сајиловић
Проф. др Глигор Самарџић
Проф. др Слободан Самарџић
Проф. др Александар Седмак
Проф. др Владе Симовић
Проф. др Платон Совиљ
др Анемари Сореску Маринковић, виши научни сарадник
др Станислав Сретеновић, научни саветник
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Проф. др Миломир Степић
Проф. др Рада Стијовић
Др Богдан Стојановић, научни сарадник
Проф. др Јелица Стојановић
Слободан Стојичевић, публициста
Др Биљана Стојић, виши научни сарадник
Др Александар Суботић
Др Момчило Суботић, научни саветник
др Урош Татић, научни сарадник
др Ивица Тодоровић, научни саветник
др Милица Томашевић
Гордана Томић, сликар
др Марка Томић, научни сарадник
Проф. др Владислав Топаловић, протојереј-ставрофор
Проф. др Срђа Трифковић
Проф. др Александар Ћорац
Доц. др Горан Ћеранић
Проф. др Димитрије Ћеранић
Проф. др Предраг Ћеранић
др Владимир Умељић
др Александар Фотић, историчар
др Душан Фундић, научни сарадник
др Драган Хамовић, научни саветник
Зоран Хамовић, издавач
др Милош Цветковић, научни сарадник
Проф. др Ђорђе Чантрак
Проф. др Зоран Чворовић
Доц. др Душко Челић
др Велибор Џомић, протојереј-ставрофор, виши научни сарадник
др Светлана Шеатовић, научни саветник
Проф. др Богољуб Шијаковић
др Јована Шијаковић, научни сарадник
Проф. др Стојан Шљука
Проф. др Марица Шљукић
Доц. др Анђела Шошкић
Проф. др Ирена Шпадијер
Радомир Штула, судија
Проф. др Урош Шуваковић
др Небојша Шулетић, научни сарадник
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
236
Nina
Nina
Nina
Sukob zbog jedne svinje
Odgovora
3
Pregleda
226
Casual Observer
Casual Observer
Mrkalj
Argumenti za nelegalnost Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije
Odgovora
5
Pregleda
273
DzoniDzon
D

Back
Top