Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Ponovljen je konkurs. U četvrtak biraju Marjanovića umesto Maje.
-
- Popularno:
- Cetnici na Sremskom frontu
- Ne prihvatati kompliment od svakog
- "Žao mi je što je policija...
- Ko vlada politikom?
- Forumasi u pornicima
- Orlić povodom Dana BIA položio vence na...
- Sin poslanice SNS iz Niša...voli ustaše...
- Da li spavate kao medved, vuk, lav ili...
- Današnja mračna Srbija: Otkaz jer je...
- Apsolutni kolaps saobraćaja u Beogradu!
Sukob dve struje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Sevast Nikon
Početnik
- Poruka
- 33
auh, nisam ispratio... sad vidim
Sevast Nikon
Početnik
- Poruka
- 33
Branimir Nestorovic o sukobima na odeljenju za istoriju
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Jeste li svi snimili?
СтефанДечански
Početnik
- Poruka
- 12
Profesor Šuletić je izbačen, profesor Dimić je na zalasku karijere pred penzijom, profesor Ković kao svetli usamljeni primer opet zbog svoje borbe koju vodi ima mnogo obaveza van fakulteta... mislim, nažalost da odlaskom profesora Nebojše Šuletića otišla je jedna od poslednjih nada da će studenti istorije imati od koga da vide kako se razmišlja kritički, svojom glavom i kako se postaje obrazovan i dobar čovek. Ja i mnogi od nas ponosni su što su mogli da ga upoznaju i slušaju njegova predavanja, prošlo je više od godinu dana, ali i dalje za sve što radim na fakultetu motivaciju crpim iz dragocenih razgovora vođenih sa njim i njegovih saveta. Želim da verujem da će se na kraju vratiti, kad tad i da takvi ljudi kao što je on ne bivaju po pravilu žrtve onih koji vrednosni sistem zasnivaju na koristi svojih interesnih ili nekih drugih grupa.
Jedan je profesor doktor Nebojša Šuletić!
Jedan je profesor doktor Nebojša Šuletić!
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Miša je probao da se zakloni iza Slavenka. Opet su ih nadigrali. Priča je gotova.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
Imaš li isto što i ja na umu?
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.533
Поводом вијести (овдје) на коју је скренуо пажњу форумаш Zoran Grbić, заиста је непојмљиво да било ко нормалан може лајковати такав болестан и морбидан твит, осим ако грешком није лајковао. Може да се деси.
Мада од Самарџића је свашта очекивати. Свој рукопис гдје итекако провејава аутошовинизам оставља по антисрпским порталима које препотентно називају колумнама. У питању нису колумне, јер колумна би морала бити слободно мишљење аутора о некој теми, већ наручена мишљења, која поред обавезног моралисања, садрже и такође обавезно клеветања и опогањивање Србије а не ријетко богами и Срба ђутуре.
Те његове "колумне" илити наручена мишљења већ дуже времена преносе монтенегрински режимски портали ЦДМ и Побједа, воле они када неки ко бива Србин износи тако "добре" ставове.
Ако је може бит и грешком твитовао овај болестан и огаван твит, Самарџић је и међу оних 88 грла потписника декларације крајем прошле године, када су након што су почеле литије у Црној Гори, брже боље за та дешавања оптужили власти Србије и Српску православну цркву, гдје су у декларација драматично поручили да је Црна Гора изложена покушају насилне дестабилизације, угрожавању мира, територијалног интегритета и уставног поретка, тако нешто ако сам добро упамтио.
Када погледамо потписнике, одабрано друштво дежурних мрзитеља Срба и дежурних аутошовиниста, и ту је наравно Самарџићево име неизоставно.
Непојмљиво јесте да такав тип предаје на филозофском факултету, но шта да се ради, ова игра је мало за*ебанија, ваља се привикавати и на оно што би у нормалним околностима било непојмљиво.
Мада од Самарџића је свашта очекивати. Свој рукопис гдје итекако провејава аутошовинизам оставља по антисрпским порталима које препотентно називају колумнама. У питању нису колумне, јер колумна би морала бити слободно мишљење аутора о некој теми, већ наручена мишљења, која поред обавезног моралисања, садрже и такође обавезно клеветања и опогањивање Србије а не ријетко богами и Срба ђутуре.
Те његове "колумне" илити наручена мишљења већ дуже времена преносе монтенегрински режимски портали ЦДМ и Побједа, воле они када неки ко бива Србин износи тако "добре" ставове.
Ако је може бит и грешком твитовао овај болестан и огаван твит, Самарџић је и међу оних 88 грла потписника декларације крајем прошле године, када су након што су почеле литије у Црној Гори, брже боље за та дешавања оптужили власти Србије и Српску православну цркву, гдје су у декларација драматично поручили да је Црна Гора изложена покушају насилне дестабилизације, угрожавању мира, територијалног интегритета и уставног поретка, тако нешто ако сам добро упамтио.
Када погледамо потписнике, одабрано друштво дежурних мрзитеља Срба и дежурних аутошовиниста, и ту је наравно Самарџићево име неизоставно.
Непојмљиво јесте да такав тип предаје на филозофском факултету, но шта да се ради, ова игра је мало за*ебанија, ваља се привикавати и на оно што би у нормалним околностима било непојмљиво.
А да постављач питања прво напише шта он има на уму.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
ОБАВЕШТЕЊЕ
Филозофски факултет у Београду обавештава да ће приступно предавање кандидата др Уроша Шешума за радно место доцента ужа научна област Историја српског народа у Новом веку бити одржано дана 17. јула 2020. године, са почетком у 10 сади, а у складу са одлуком декана од 17.03.2020. године СИ/СИ 05/2-7 бр. 501/1, приступно предавање ће се одржати електронским путем, и то преко Zoom сервиса, са следећим подацима за приступ и праћење предавања: https://us04web.zoom.us/j/6675712191, Meeting ID: 667 571 2191, Password: 111, са темом предавања: „Краљевина Србија у 18. веку - настанак и организација“.
Стручни сарадник за радне односе
Ђорђевић Радмила с.р.
Филозофски факултет у Београду обавештава да ће приступно предавање кандидата др Уроша Шешума за радно место доцента ужа научна област Историја српског народа у Новом веку бити одржано дана 17. јула 2020. године, са почетком у 10 сади, а у складу са одлуком декана од 17.03.2020. године СИ/СИ 05/2-7 бр. 501/1, приступно предавање ће се одржати електронским путем, и то преко Zoom сервиса, са следећим подацима за приступ и праћење предавања: https://us04web.zoom.us/j/6675712191, Meeting ID: 667 571 2191, Password: 111, са темом предавања: „Краљевина Србија у 18. веку - настанак и организација“.
Стручни сарадник за радне односе
Ђорђевић Радмила с.р.
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Još da uhljebe Mariju Kocić
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
Protestno pismo povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja
Protestno pismo 26 istaknutih intelektualaca povodom izjava i postupaka Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića
Sa nevericom smo pročitali izjavu Dubravke Stojanović, redovne profesorke istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objavljenu na portalu „Nova Es“ (26. 7. 2020), o Blagoju Jovoviću, atentatoru na Antu Pavelića: „Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike. […] To je necivilizacijski sunovrat, to je slavljene osvete, principa ‘oko za oko’ i slanje poruke da je svako nasilje dozvoljeno“. Smisao ove izjave nije promenjen iskazom da je Pavelić počinio „monstruozne zločine“.
Nekoliko sedmica ranije (30. 6. 2020), Nikola Samardžić, još jedan redovni profesor na Odeljenju za istoriju, podržao je ustaški stav na društvenoj mreži Tviter, u kome se, posle niza primitivnih uvreda na račun srpskog naroda, genocid počinjen u logoru smrti Jasenovac opravdava tobožnjim srpskim zločinima i naziva „odgovorom na vladavinu“ Karađorđevića. Nešto ranije (21. 11. 2019), Samardžić je na istoj društvenoj mreži napisao da „Mora nova četrdeset osma“ i založio se za otvaranje novog logora u Hrvatskoj, po ugledu na Goli otok.
Ovo su samo najnovija u nizu višegodišnjih skandaloznih istupanja dvoje redovnih profesora istorije na Univerzitetu u Beogradu.
Legalistička osećajnost Stojanovićeve prema Paveliću i Samardžićeva apologetika Jasenovca pojavljuju se u vremenu velike obnove ustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Čak i u Makedoniji štampane su, pa povučene, ustaške poštanske markice. U javnom životu zemalja EU i SAD, nacistički i ustaški zločini danas se zamagljuju ne samo relativizovanjem i prećutkivanjem, nego i proglašavanjem branilaca za osvajače i žrtava za zločince. Rusi i Srbi, narodi koji su dali najveće žrtve u borbi protiv nacističke Nemačke, ustaške Hrvatske i njihovih saveznika, proglašavaju se za zločince i izazivače Drugog svetskog rata.
Srbi nisu jedini narod koji je pretrpeo genocid i koji, kada pravda izostane, kažnjavanje zločinaca smatra podvigom. Jevreji, Jermeni i Rusi su primer kako se zločinci kažnjavaju, ali i kako se gradi kultura sećanja koja ne dozvoljava poricanje i poigravanje sa genocidom.
Izražavamo duboko žaljenje zbog ovog urušavanja ugleda Univerziteta u Beogradu. Protestujemo zbog izjava Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića, koje smatramo uvredom na račun srpskog naroda, struke, zdravog razuma i osnovnog ljudskog morala.
U Beogradu, 29. 7. 2020.
Fotografije: Medija centar Beograd
Protestno pismo 26 istaknutih intelektualaca povodom izjava i postupaka Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića
Sa nevericom smo pročitali izjavu Dubravke Stojanović, redovne profesorke istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objavljenu na portalu „Nova Es“ (26. 7. 2020), o Blagoju Jovoviću, atentatoru na Antu Pavelića: „Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike. […] To je necivilizacijski sunovrat, to je slavljene osvete, principa ‘oko za oko’ i slanje poruke da je svako nasilje dozvoljeno“. Smisao ove izjave nije promenjen iskazom da je Pavelić počinio „monstruozne zločine“.
Nekoliko sedmica ranije (30. 6. 2020), Nikola Samardžić, još jedan redovni profesor na Odeljenju za istoriju, podržao je ustaški stav na društvenoj mreži Tviter, u kome se, posle niza primitivnih uvreda na račun srpskog naroda, genocid počinjen u logoru smrti Jasenovac opravdava tobožnjim srpskim zločinima i naziva „odgovorom na vladavinu“ Karađorđevića. Nešto ranije (21. 11. 2019), Samardžić je na istoj društvenoj mreži napisao da „Mora nova četrdeset osma“ i založio se za otvaranje novog logora u Hrvatskoj, po ugledu na Goli otok.
Ovo su samo najnovija u nizu višegodišnjih skandaloznih istupanja dvoje redovnih profesora istorije na Univerzitetu u Beogradu.
Legalistička osećajnost Stojanovićeve prema Paveliću i Samardžićeva apologetika Jasenovca pojavljuju se u vremenu velike obnove ustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Čak i u Makedoniji štampane su, pa povučene, ustaške poštanske markice. U javnom životu zemalja EU i SAD, nacistički i ustaški zločini danas se zamagljuju ne samo relativizovanjem i prećutkivanjem, nego i proglašavanjem branilaca za osvajače i žrtava za zločince. Rusi i Srbi, narodi koji su dali najveće žrtve u borbi protiv nacističke Nemačke, ustaške Hrvatske i njihovih saveznika, proglašavaju se za zločince i izazivače Drugog svetskog rata.
Srbi nisu jedini narod koji je pretrpeo genocid i koji, kada pravda izostane, kažnjavanje zločinaca smatra podvigom. Jevreji, Jermeni i Rusi su primer kako se zločinci kažnjavaju, ali i kako se gradi kultura sećanja koja ne dozvoljava poricanje i poigravanje sa genocidom.
Izražavamo duboko žaljenje zbog ovog urušavanja ugleda Univerziteta u Beogradu. Protestujemo zbog izjava Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića, koje smatramo uvredom na račun srpskog naroda, struke, zdravog razuma i osnovnog ljudskog morala.
U Beogradu, 29. 7. 2020.
- Prof. dr Slobodan Antonić
- Akademik Danilo Basta, član SANU
- Komnen Bećirović, pisac i publicista
- Prof. dr Siniša Borović, general
- Prof. dr Milan Brdar
- Prof. dr Đorđe Bubalo
- Prof. dr Slobodan Vladušić
- Prof. dr Aleksandar Jovanović
- Prof. dr Nenad Kecmanović
- Prof. dr Miloš Ković
- Prof. dr Leon Kojen
- Prof. dr Časlav Koprivica
- Akademik Vasilije Krestić, član SANU
- Emir Kusturica, reditelj
- Prof. dr Goran Latinović
- Prof. dr Aleksandar Lipkovski
- Prof. dr Milo Lompar
- Prof. dr Draga Mastilović
- Prof. dr Aleksandar Milanović
- Prof. dr Jovan Popov
- Prof. dr Slobodan Samardžić
- Prof. dr Darko Tanasković
- Dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU
- Prof. dr Srđa Trifković
- Prof. dr Bogoljub Šijaković
- Prof. dr Srđan Šljukić
Fotografije: Medija centar Beograd
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
PETICIJA PROTIV PROGONA I POZIVA NA LINČ KRITIČKIH ISTORIČARA
31 JUL PETICIJA PROTIV PROGONA I POZIVA NA LINČ KRITIČKIH ISTORIČARA
Već danima traje brutalna hajka i javni progon dvoje istaknutih istoričara, Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića. U njihovu odbranu, ali i odbranu prava na slobodnu reč, objavljujemo peticiju protiv progona i poziva na linč kritičkih istoričara s namerom da skrenemo pažnju javnosti na učestale kampanje mržnje prema neistomišljenicima u Srbiji danas.
Mi, istoričari i istoričarke, predstavnici svih akademskih profesija, umetnici i kulturni radnici i radnice, najoštrije osuđujemo i dižemo svoj glas protiv kampanje mržnje i linča koja se sve češće pokreće u Srbiji u cilju stigmatizacije i ućutkivanja kritičkih intelektualaca i umetnika. Progoni pojedinaca su deo šireg procesa brutalnih i sistematičnih obračuna s medijima i nevladinim organizacijama. Ovakve zabrinjavajuće metode represije i dehumanizacije svih kritičkih glasova pouzdano vode društvo u Srbiji u otvorenu diktaturu. Danas su progonu izloženi beogradski istoričari Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić, ali već sutra meta propagandne kampanje može biti svako od nas.
Zbog javno iznesenih stavova, tendenciozno interpretiranih do krivotvorenja, koji se ne uklapaju u dominirajuću ideološku matricu i zbog kritičkog pristupa autoritarnom režimu u Srbiji, profesori Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić izloženi su nezapamćenoj hajci i gebelsovskom targetiranju od strane režimskih medija, predstavnika vlasti i grupe ultradesničarskih intelektualaca-huškača. Sa žaljenjem konstatujemo da se i jedan broj opozicionih aktivista i medija uključio u kampanju režima protiv dvoje targetiranih istoričara.
Zahtevamo hitnu obustavu svih poziva na linč i kampanja mržnje prema neistomišljenicima. Zahtevamo beskompromisno poštovanje činjenice da je kritička istoriografija autonomna naučna disciplina i da ne sme biti pretvorena u sluškinju vladajuće politike identiteta ili bilo koje druge ideološke koncepcije. Istoričar za svoj sud može odgovarati samo naučnoj zajednici u skladu sa široko prihvaćenim metodološkim principima struke. Zbog toga osuđujemo očigledan pokušaj istorijskog revizionizma kojim se događaji iz prošlosti, potpunim izostavljanjem istorijskog konteksta, pokušavaju staviti u funkciju savremenih političkih procesa.
Zabrinuti za bezbednost naših kolega i profesora i uznemireni zbog činjenice da u ovoj kampanji mržnje i poziva na linč prepoznajemo opasne fašističke metode progona svakog kritičkog glasa, karakteristične za zločinačke i totalitarne sisteme, apelujemo na svest i solidarnost domaće, regionalne i evropske javnosti te pozivamo akademsku zajednicu i političke predstavnike da obrate pažnju na opasne pojave i ne propuste da pravovremeno reaguju na tešku situaciju u Srbiji.
Peticiju možete potpisati ovde, a imena potpisnika možete pogledati na ovom linku.
http://www.krokodil.rs/2020/07/peticija-protiv-progona-i-poziva-na-linc-kritickih-istoricara/
31 JUL PETICIJA PROTIV PROGONA I POZIVA NA LINČ KRITIČKIH ISTORIČARA
Već danima traje brutalna hajka i javni progon dvoje istaknutih istoričara, Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića. U njihovu odbranu, ali i odbranu prava na slobodnu reč, objavljujemo peticiju protiv progona i poziva na linč kritičkih istoričara s namerom da skrenemo pažnju javnosti na učestale kampanje mržnje prema neistomišljenicima u Srbiji danas.
Mi, istoričari i istoričarke, predstavnici svih akademskih profesija, umetnici i kulturni radnici i radnice, najoštrije osuđujemo i dižemo svoj glas protiv kampanje mržnje i linča koja se sve češće pokreće u Srbiji u cilju stigmatizacije i ućutkivanja kritičkih intelektualaca i umetnika. Progoni pojedinaca su deo šireg procesa brutalnih i sistematičnih obračuna s medijima i nevladinim organizacijama. Ovakve zabrinjavajuće metode represije i dehumanizacije svih kritičkih glasova pouzdano vode društvo u Srbiji u otvorenu diktaturu. Danas su progonu izloženi beogradski istoričari Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić, ali već sutra meta propagandne kampanje može biti svako od nas.
Zbog javno iznesenih stavova, tendenciozno interpretiranih do krivotvorenja, koji se ne uklapaju u dominirajuću ideološku matricu i zbog kritičkog pristupa autoritarnom režimu u Srbiji, profesori Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić izloženi su nezapamćenoj hajci i gebelsovskom targetiranju od strane režimskih medija, predstavnika vlasti i grupe ultradesničarskih intelektualaca-huškača. Sa žaljenjem konstatujemo da se i jedan broj opozicionih aktivista i medija uključio u kampanju režima protiv dvoje targetiranih istoričara.
Zahtevamo hitnu obustavu svih poziva na linč i kampanja mržnje prema neistomišljenicima. Zahtevamo beskompromisno poštovanje činjenice da je kritička istoriografija autonomna naučna disciplina i da ne sme biti pretvorena u sluškinju vladajuće politike identiteta ili bilo koje druge ideološke koncepcije. Istoričar za svoj sud može odgovarati samo naučnoj zajednici u skladu sa široko prihvaćenim metodološkim principima struke. Zbog toga osuđujemo očigledan pokušaj istorijskog revizionizma kojim se događaji iz prošlosti, potpunim izostavljanjem istorijskog konteksta, pokušavaju staviti u funkciju savremenih političkih procesa.
Zabrinuti za bezbednost naših kolega i profesora i uznemireni zbog činjenice da u ovoj kampanji mržnje i poziva na linč prepoznajemo opasne fašističke metode progona svakog kritičkog glasa, karakteristične za zločinačke i totalitarne sisteme, apelujemo na svest i solidarnost domaće, regionalne i evropske javnosti te pozivamo akademsku zajednicu i političke predstavnike da obrate pažnju na opasne pojave i ne propuste da pravovremeno reaguju na tešku situaciju u Srbiji.
Peticiju možete potpisati ovde, a imena potpisnika možete pogledati na ovom linku.
http://www.krokodil.rs/2020/07/peticija-protiv-progona-i-poziva-na-linc-kritickih-istoricara/
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.680
Потписао је Миле Будак, Анте Павелић, Хитлер, а боме и Благоје Јововић.Каква брука за дотичну!
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
PETICIJA PROTIV PROGONA I POZIVA NA LINČ KRITIČKIH ISTORIČARA
31 JUL PETICIJA PROTIV PROGONA I POZIVA NA LINČ KRITIČKIH ISTORIČARA
Već danima traje brutalna hajka i javni progon dvoje istaknutih istoričara, Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića. U njihovu odbranu, ali i odbranu prava na slobodnu reč, objavljujemo peticiju protiv progona i poziva na linč kritičkih istoričara s namerom da skrenemo pažnju javnosti na učestale kampanje mržnje prema neistomišljenicima u Srbiji danas.
Mi, istoričari i istoričarke, predstavnici svih akademskih profesija, umetnici i kulturni radnici i radnice, najoštrije osuđujemo i dižemo svoj glas protiv kampanje mržnje i linča koja se sve češće pokreće u Srbiji u cilju stigmatizacije i ućutkivanja kritičkih intelektualaca i umetnika. Progoni pojedinaca su deo šireg procesa brutalnih i sistematičnih obračuna s medijima i nevladinim organizacijama. Ovakve zabrinjavajuće metode represije i dehumanizacije svih kritičkih glasova pouzdano vode društvo u Srbiji u otvorenu diktaturu. Danas su progonu izloženi beogradski istoričari Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić, ali već sutra meta propagandne kampanje može biti svako od nas.
Zbog javno iznesenih stavova, tendenciozno interpretiranih do krivotvorenja, koji se ne uklapaju u dominirajuću ideološku matricu i zbog kritičkog pristupa autoritarnom režimu u Srbiji, profesori Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić izloženi su nezapamćenoj hajci i gebelsovskom targetiranju od strane režimskih medija, predstavnika vlasti i grupe ultradesničarskih intelektualaca-huškača. Sa žaljenjem konstatujemo da se i jedan broj opozicionih aktivista i medija uključio u kampanju režima protiv dvoje targetiranih istoričara.
Zahtevamo hitnu obustavu svih poziva na linč i kampanja mržnje prema neistomišljenicima. Zahtevamo beskompromisno poštovanje činjenice da je kritička istoriografija autonomna naučna disciplina i da ne sme biti pretvorena u sluškinju vladajuće politike identiteta ili bilo koje druge ideološke koncepcije. Istoričar za svoj sud može odgovarati samo naučnoj zajednici u skladu sa široko prihvaćenim metodološkim principima struke. Zbog toga osuđujemo očigledan pokušaj istorijskog revizionizma kojim se događaji iz prošlosti, potpunim izostavljanjem istorijskog konteksta, pokušavaju staviti u funkciju savremenih političkih procesa.
Zabrinuti za bezbednost naših kolega i profesora i uznemireni zbog činjenice da u ovoj kampanji mržnje i poziva na linč prepoznajemo opasne fašističke metode progona svakog kritičkog glasa, karakteristične za zločinačke i totalitarne sisteme, apelujemo na svest i solidarnost domaće, regionalne i evropske javnosti te pozivamo akademsku zajednicu i političke predstavnike da obrate pažnju na opasne pojave i ne propuste da pravovremeno reaguju na tešku situaciju u Srbiji.
Peticiju možete potpisati ovde, a imena potpisnika možete pogledati na ovom linku.
http://www.krokodil.rs/2020/07/peticija-protiv-progona-i-poziva-na-linc-kritickih-istoricara/
Pogledajte prilog 741344
Potpisao i Rocco Siffredi
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.680
Да ли је скупила 10 имена с кредибилитетом?
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
Ako izbacimo anonimuse i šaljiva imena, ovo je spisak imena koje prepoznajem: Milivoj Bešlin, Vladimir Arsenijević, Husnija Kamberović, Latinka Perović, Živko Andrijašević, Tvrtko Jakovina, Vesna Rakić Vodelinić, Radina Vučetić, Olga Manojlović Pintar, Marko Šuica, Dušan Petričić, Aleksandar Olenik, Abdulah Sidran, Ivo Goldštajn, Srđan Milošević
suave
Domaćin
- Poruka
- 3.901
Mala mala mala grupa...
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.680
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.108
Студенти Филозофског факултета: Није филозофски ћутати – није српски увреде и издају трпети
Апелујемо овом приликом на професоре да закопају ратне секире, и да раде како наука заповеда, а не нека страна амбасада, неке западне силе
Постоји уврежено, мишљење у Србији да Филозофски факултет у Београду представља центар за мобилизацију будућих јуришника на различите фондације, на инострани капитал, који служи само у сврху блаћења и понижавања сопственог народа и отаџбине. Нажалост, као студенти поменутог Факултета, морамо се усагласити са оваквом тврдњом. То се може уочити веома лако, кроз јавне наступе многих професора, са различитих одељења, али се може увидети и унутар самих просторија факултета, када редовно похађате наставу, и имате прилику да слушате политичке трактате оних, који свој положај редовних и ванредних професора користе као маску за много опасније ствари, као што је пропагирање аутошовинистичких осећања међу омладином. Мишљења смо, не можемо засигурно тврдити, да је таква пракса могућа само у Београду, само у Србији, да они који своје плате зарађују из буџета Републике Србије, најгнусније вређају народ који их храни.
Скорашњи примери јавних речи и потеза троје професора са одељења за историју, неки би рекли, троје од четворо јахача апокалипсе, управо потврђују до сада изнете тврдње. Проф. др Радина Вучетић, проф. др Никола Самарџић и проф. др Дубравка Стојановић опет су, по ко зна који пут, показали своје право лице, показали да је једина сврха њихове јавне речи, да вређају народ, за који би кроз своје професије требало да раде.
Дана 30. јуна 2020. године на мрежи Твитер је освануо статус особе која се крије под псеудонимом Iggy666. Аутор текста, односно, статуса се није превише обазирао на граматику, као ни на правила коришћења знакова интерпункције, чиме је тај статус претворен у набацану гомилу вулгарности и неистина, међу којима би неке у другим државама биле чак санкционисане. Изјава аутора тог текста, да су Карађорђевићи „izmislili Kosovski boj“ (аутор се овде сетио да стави велико слово), „stvorili Spc, izmislili svetog savu i ostale gluposti,…“, је свакако за санкционисање. О догађајима као што је Косовски бој, студенте историје, на Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју уче да се неоспорно одиграо, а личности као што су први српски архиепископ Свети Сава (претпостављамо да аутор мисли на њега под „izmislili svetog savu“), неоспорно постојале, као и то да је та, од Карађорђевића „измишљена“ личност заслужна за стварање Српске православне цркве (на шта аутор алудира када каже „stvorili Spc“), коју су, ако питате аутора „измислили“ опет ти Карађорђевићи.
Свака анализа овог текста би била апсолутно губљење времена и не би јој требало придавати већи значај. Кад одједном, као гром из ведра неба, та гомила крша и лажи добија позитивну рецензију од стране редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Николе Самарџића. Проф. др Никола Самарџић је редовни професор на Одељењу за историју, што је највише звање на свим факултетима и представља највишу тачку у лествици напредовања на државном Универзитету. Са тим ауторитетом проф. др Никола Самарџић је „лајковао“ горепоменуту објаву, што значи да је сагласан са њом. Да ли је дошло до вртоглаве промене у историјској науци? Да ли је дошло до новог тумачења? Или је то прихватање овог тумачења од стране проф. др Николе Самарџића? Без сумње, у питању је ово треће. Универзитетски професор је себи дозволио да подржи анонимну, функционално неписмену особу, у тексту који је сваком Србину и Српкињи увреда.
„Председник, додуше, има прилику за поправни и да се та слика промени, а то је да призна Косово. Од тог признавања, или непризнавања Косова зависиће, чак и са тамним мрљама од деведесетих до данас, његово место у историји“, речи су проф. др Радине Вучетић, којима потврђује оно што је и врапцима на грани јасно, да нема никакве суштинске разлике између режима и само наизглед опозиционих галамџија на нашој јавној сцени.
Њима никада не смета политика режима, већ то што је место за извршење такве политике, накарадне за српски народ, преузео неко ко не припада њиховом префињеном миљеу самозваних псеудо-интелектуалаца, који имају исте иностране газде баш као и режим. Да не спомињемо колико је само антиуставних ставова предочено у само две реченице, од тога да се олако пренебрегава да председник Србије није и не може бити носилац извршне власти према Уставу Републике Србије, па самим тим, није он тај који треба или не треба нешто да призна, и тога да би признавање јужне српске покрајине, као самосталне државе од стране Београда, био директан антиуставни чин. Али, изгуби се наједном жеља за демократијом, владавином права и поштовањем Устава, када треба учинити једно такво антисрпско дело.
Ових дана остали смо затечени и изјавама Дубравке Стојановић, професорке историје на Филозофском факултету. „Poseban problem je davanje ulice Blagoju Jovoviću, čoveku koji je pokušao atentat na Antu Pavelića, nakon kojeg je ovaj i umro. Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike”, навела је поменута професорка у једном интервјуу.
Чињеницу да један од највећих монструма Анте Павелић није приведен пред лице правде, на част је тадашњем режиму Јосипа Броза. Зар толика држава није била способна да дође до највећег непријатеља наших „народа и народности“?! Како је неправда постала закон, Благоје Јововић, див-јунак, правду узима у своје руке. Пресудио је крвнику дужном за смрт милиона побијених. Правда, бар она људска, испуњена је са два метка. Поносит Србин из Црне Горе пресуђује човеку због кога генерације Херцеговаца, Личана, Крајишника… ђедове, ујаке, баке и стричеве знају само из прича. Оваквим изјавама, професорка Стојановић је увредила сваког Србина, посебно оне чији су преци уморени у НДХ, а таквих, нажалост, није мали број.
Што се тиче промена назива улица, Београд не губи „отвореност“ и „космополитски дух“, већ је проблем значајно већи. Брисањем назива улица, попут Сарајевске и Мостарске, брише се симболично, простор на коме су Срби живели вековима. Наш идентитет су обликовали и Алекса Шантић, и Петар Кочић и Момо Капор, ништа мање од великих људи са простора данашње Србије. Сужавањем Србије на „Србијанско“, добијамо оно на чему је исти тај Павелић радио.
Битно је нагласити да топоними не потичу из некима „никада прежаљене државе“ СФРЈ. Они су много старији од ње, јер историја није почела 1945. Много пре тога, Срби су живели у тим градовима и крајевима. Али, Павелић, Тито и њима слични, учинили су да се број становника драстично смањи, што 1941, а онда и 1995. Због свега тога, људи попут Благоја заувек ће бити хероји, јер нису уморили ни једну недужну жену, старицу или дете. Назив улице по његовом имену је нешто најмање што се мора урадити, а у неким бољим временима, надамо се значајно више.
Нажалост, такво је мњење међу професорима Филозофског факултета. Не свих, наравно. Част изузецима. Али они полако, једног по једног неистомишљеника одстрањују уз кумовање Управе Филозофског факултета, чију подршку уживају. Професори који су избачени су били нарочито омиљени међу студентима. Треба поменути др Небојшу Шулетића и др Мају Николић, у чију заштиту су студенти историје стали. Будно су пратили шта се дешавало на Изборном већу, све док није стигла претња од појединих професора да се клоне Амфитеатра (јер није Филозофски ћутати). Након тога су само неки устукнули, али су се многи и заинтересовали. Амфитеатар „Георгије Острогорски“ се нагледао свакаквих призора. Седнице Изборног већа су биле равне неком блажем облику ријалити програма. Овај сукоб је почео да се прелива и на студенте докторских студија, који постају предмет прогона. Одељенско веће за историју одбија да изгласа комисију коју предлаже ментор, само зато што он не припада е владајућој групације. Страшне се ствари дешавају на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Апелујемо овом приликом на професоре да закопају ратне секире, и да раде како наука заповеда, а не нека страна амбасада, неке западне силе.
Нисмо сигурни колико грађана Србије уопште зна за овакве речи и поступке оних који живе на грбачи истог овог народа. Али такође, сматрамо да кад већ сам факултет не реагује поводом оваквих срамних изјава и потеза њихових запослених, као и тренутна политичка номенклатура, да ми као студенти Филозофског факултета у Београду, морамо преузети ту функцију алармирања наше јавности, о томе ко ради у нашој институцији, кога српски народ хлебом храни, и да укажемо, да су потези и речи поменутих професора само кап у мору свих грозота, које се константно дешавају унутар Филозофског факултета у Београду. Срби, онај ко вам историју пише и тумачи, тај вам и садашњост и будућност кроји! Будите се, пре него што стварно буде и превише доцкан за било какву промену.
Марко Радић, студент социологије, представник социолога у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду
Михајло Радивојша, студент историје, студент продекан Филозофског факултета Универзитета у Београду и представник студената историје у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду
Лазар Бјелица, студент социологије, представник социолога и председник Студентског парламента Филозофског факултета у Београду
Ђорђе Николић, студент историје, представник студената историје у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду и председник Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Београду
Апелујемо овом приликом на професоре да закопају ратне секире, и да раде како наука заповеда, а не нека страна амбасада, неке западне силе
Постоји уврежено, мишљење у Србији да Филозофски факултет у Београду представља центар за мобилизацију будућих јуришника на различите фондације, на инострани капитал, који служи само у сврху блаћења и понижавања сопственог народа и отаџбине. Нажалост, као студенти поменутог Факултета, морамо се усагласити са оваквом тврдњом. То се може уочити веома лако, кроз јавне наступе многих професора, са различитих одељења, али се може увидети и унутар самих просторија факултета, када редовно похађате наставу, и имате прилику да слушате политичке трактате оних, који свој положај редовних и ванредних професора користе као маску за много опасније ствари, као што је пропагирање аутошовинистичких осећања међу омладином. Мишљења смо, не можемо засигурно тврдити, да је таква пракса могућа само у Београду, само у Србији, да они који своје плате зарађују из буџета Републике Србије, најгнусније вређају народ који их храни.
Скорашњи примери јавних речи и потеза троје професора са одељења за историју, неки би рекли, троје од четворо јахача апокалипсе, управо потврђују до сада изнете тврдње. Проф. др Радина Вучетић, проф. др Никола Самарџић и проф. др Дубравка Стојановић опет су, по ко зна који пут, показали своје право лице, показали да је једина сврха њихове јавне речи, да вређају народ, за који би кроз своје професије требало да раде.
Дана 30. јуна 2020. године на мрежи Твитер је освануо статус особе која се крије под псеудонимом Iggy666. Аутор текста, односно, статуса се није превише обазирао на граматику, као ни на правила коришћења знакова интерпункције, чиме је тај статус претворен у набацану гомилу вулгарности и неистина, међу којима би неке у другим државама биле чак санкционисане. Изјава аутора тог текста, да су Карађорђевићи „izmislili Kosovski boj“ (аутор се овде сетио да стави велико слово), „stvorili Spc, izmislili svetog savu i ostale gluposti,…“, је свакако за санкционисање. О догађајима као што је Косовски бој, студенте историје, на Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју уче да се неоспорно одиграо, а личности као што су први српски архиепископ Свети Сава (претпостављамо да аутор мисли на њега под „izmislili svetog savu“), неоспорно постојале, као и то да је та, од Карађорђевића „измишљена“ личност заслужна за стварање Српске православне цркве (на шта аутор алудира када каже „stvorili Spc“), коју су, ако питате аутора „измислили“ опет ти Карађорђевићи.
Свака анализа овог текста би била апсолутно губљење времена и не би јој требало придавати већи значај. Кад одједном, као гром из ведра неба, та гомила крша и лажи добија позитивну рецензију од стране редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Николе Самарџића. Проф. др Никола Самарџић је редовни професор на Одељењу за историју, што је највише звање на свим факултетима и представља највишу тачку у лествици напредовања на државном Универзитету. Са тим ауторитетом проф. др Никола Самарџић је „лајковао“ горепоменуту објаву, што значи да је сагласан са њом. Да ли је дошло до вртоглаве промене у историјској науци? Да ли је дошло до новог тумачења? Или је то прихватање овог тумачења од стране проф. др Николе Самарџића? Без сумње, у питању је ово треће. Универзитетски професор је себи дозволио да подржи анонимну, функционално неписмену особу, у тексту који је сваком Србину и Српкињи увреда.
„Председник, додуше, има прилику за поправни и да се та слика промени, а то је да призна Косово. Од тог признавања, или непризнавања Косова зависиће, чак и са тамним мрљама од деведесетих до данас, његово место у историји“, речи су проф. др Радине Вучетић, којима потврђује оно што је и врапцима на грани јасно, да нема никакве суштинске разлике између режима и само наизглед опозиционих галамџија на нашој јавној сцени.
Њима никада не смета политика режима, већ то што је место за извршење такве политике, накарадне за српски народ, преузео неко ко не припада њиховом префињеном миљеу самозваних псеудо-интелектуалаца, који имају исте иностране газде баш као и режим. Да не спомињемо колико је само антиуставних ставова предочено у само две реченице, од тога да се олако пренебрегава да председник Србије није и не може бити носилац извршне власти према Уставу Републике Србије, па самим тим, није он тај који треба или не треба нешто да призна, и тога да би признавање јужне српске покрајине, као самосталне државе од стране Београда, био директан антиуставни чин. Али, изгуби се наједном жеља за демократијом, владавином права и поштовањем Устава, када треба учинити једно такво антисрпско дело.
Ових дана остали смо затечени и изјавама Дубравке Стојановић, професорке историје на Филозофском факултету. „Poseban problem je davanje ulice Blagoju Jovoviću, čoveku koji je pokušao atentat na Antu Pavelića, nakon kojeg je ovaj i umro. Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike”, навела је поменута професорка у једном интервјуу.
Чињеницу да један од највећих монструма Анте Павелић није приведен пред лице правде, на част је тадашњем режиму Јосипа Броза. Зар толика држава није била способна да дође до највећег непријатеља наших „народа и народности“?! Како је неправда постала закон, Благоје Јововић, див-јунак, правду узима у своје руке. Пресудио је крвнику дужном за смрт милиона побијених. Правда, бар она људска, испуњена је са два метка. Поносит Србин из Црне Горе пресуђује човеку због кога генерације Херцеговаца, Личана, Крајишника… ђедове, ујаке, баке и стричеве знају само из прича. Оваквим изјавама, професорка Стојановић је увредила сваког Србина, посебно оне чији су преци уморени у НДХ, а таквих, нажалост, није мали број.
Што се тиче промена назива улица, Београд не губи „отвореност“ и „космополитски дух“, већ је проблем значајно већи. Брисањем назива улица, попут Сарајевске и Мостарске, брише се симболично, простор на коме су Срби живели вековима. Наш идентитет су обликовали и Алекса Шантић, и Петар Кочић и Момо Капор, ништа мање од великих људи са простора данашње Србије. Сужавањем Србије на „Србијанско“, добијамо оно на чему је исти тај Павелић радио.
Битно је нагласити да топоними не потичу из некима „никада прежаљене државе“ СФРЈ. Они су много старији од ње, јер историја није почела 1945. Много пре тога, Срби су живели у тим градовима и крајевима. Али, Павелић, Тито и њима слични, учинили су да се број становника драстично смањи, што 1941, а онда и 1995. Због свега тога, људи попут Благоја заувек ће бити хероји, јер нису уморили ни једну недужну жену, старицу или дете. Назив улице по његовом имену је нешто најмање што се мора урадити, а у неким бољим временима, надамо се значајно више.
Нажалост, такво је мњење међу професорима Филозофског факултета. Не свих, наравно. Част изузецима. Али они полако, једног по једног неистомишљеника одстрањују уз кумовање Управе Филозофског факултета, чију подршку уживају. Професори који су избачени су били нарочито омиљени међу студентима. Треба поменути др Небојшу Шулетића и др Мају Николић, у чију заштиту су студенти историје стали. Будно су пратили шта се дешавало на Изборном већу, све док није стигла претња од појединих професора да се клоне Амфитеатра (јер није Филозофски ћутати). Након тога су само неки устукнули, али су се многи и заинтересовали. Амфитеатар „Георгије Острогорски“ се нагледао свакаквих призора. Седнице Изборног већа су биле равне неком блажем облику ријалити програма. Овај сукоб је почео да се прелива и на студенте докторских студија, који постају предмет прогона. Одељенско веће за историју одбија да изгласа комисију коју предлаже ментор, само зато што он не припада е владајућој групације. Страшне се ствари дешавају на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Апелујемо овом приликом на професоре да закопају ратне секире, и да раде како наука заповеда, а не нека страна амбасада, неке западне силе.
Нисмо сигурни колико грађана Србије уопште зна за овакве речи и поступке оних који живе на грбачи истог овог народа. Али такође, сматрамо да кад већ сам факултет не реагује поводом оваквих срамних изјава и потеза њихових запослених, као и тренутна политичка номенклатура, да ми као студенти Филозофског факултета у Београду, морамо преузети ту функцију алармирања наше јавности, о томе ко ради у нашој институцији, кога српски народ хлебом храни, и да укажемо, да су потези и речи поменутих професора само кап у мору свих грозота, које се константно дешавају унутар Филозофског факултета у Београду. Срби, онај ко вам историју пише и тумачи, тај вам и садашњост и будућност кроји! Будите се, пре него што стварно буде и превише доцкан за било какву промену.
Марко Радић, студент социологије, представник социолога у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду
Михајло Радивојша, студент историје, студент продекан Филозофског факултета Универзитета у Београду и представник студената историје у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду
Лазар Бјелица, студент социологије, представник социолога и председник Студентског парламента Филозофског факултета у Београду
Ђорђе Николић, студент историје, представник студената историје у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду и председник Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Београду
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Ovo je posprdno, na stranu sto je skroz nenormalno. Slika i prilika jednog skroz posrnulog drustva. Najbolje od svega je to - izdaja... 
Kako se moze izdati i biti protiv neceg cega nikad nijesu bio dio i ne osjecas se kao dio istoga?? Skroz zanimljivo i suludo.
Kako se moze izdati i biti protiv neceg cega nikad nijesu bio dio i ne osjecas se kao dio istoga?? Skroz zanimljivo i suludo.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.533
Пуна подршкаСтуденти Филозофског факултета: Није филозофски ћутати – није српски увреде и издају трпети
Апелујемо овом приликом на професоре да закопају ратне секире, и да раде како наука заповеда, а не нека страна амбасада, неке западне силе
Постоји уврежено, мишљење у Србији да Филозофски факултет у Београду представља центар за мобилизацију будућих јуришника на различите фондације, на инострани капитал, који служи само у сврху блаћења и понижавања сопственог народа и отаџбине. Нажалост, као студенти поменутог Факултета, морамо се усагласити са оваквом тврдњом. То се може уочити веома лако, кроз јавне наступе многих професора, са различитих одељења, али се може увидети и унутар самих просторија факултета, када редовно похађате наставу, и имате прилику да слушате политичке трактате оних, који свој положај редовних и ванредних професора користе као маску за много опасније ствари, као што је пропагирање аутошовинистичких осећања међу омладином. Мишљења смо, не можемо засигурно тврдити, да је таква пракса могућа само у Београду, само у Србији, да они који своје плате зарађују из буџета Републике Србије, најгнусније вређају народ који их храни.
Скорашњи примери јавних речи и потеза троје професора са одељења за историју, неки би рекли, троје од четворо јахача апокалипсе, управо потврђују до сада изнете тврдње. Проф. др Радина Вучетић, проф. др Никола Самарџић и проф. др Дубравка Стојановић опет су, по ко зна који пут, показали своје право лице, показали да је једина сврха њихове јавне речи, да вређају народ, за који би кроз своје професије требало да раде.
Дана 30. јуна 2020. године на мрежи Твитер је освануо статус особе која се крије под псеудонимом Iggy666. Аутор текста, односно, статуса се није превише обазирао на граматику, као ни на правила коришћења знакова интерпункције, чиме је тај статус претворен у набацану гомилу вулгарности и неистина, међу којима би неке у другим државама биле чак санкционисане. Изјава аутора тог текста, да су Карађорђевићи „izmislili Kosovski boj“ (аутор се овде сетио да стави велико слово), „stvorili Spc, izmislili svetog savu i ostale gluposti,…“, је свакако за санкционисање. О догађајима као што је Косовски бој, студенте историје, на Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју уче да се неоспорно одиграо, а личности као што су први српски архиепископ Свети Сава (претпостављамо да аутор мисли на њега под „izmislili svetog savu“), неоспорно постојале, као и то да је та, од Карађорђевића „измишљена“ личност заслужна за стварање Српске православне цркве (на шта аутор алудира када каже „stvorili Spc“), коју су, ако питате аутора „измислили“ опет ти Карађорђевићи.
Свака анализа овог текста би била апсолутно губљење времена и не би јој требало придавати већи значај. Кад одједном, као гром из ведра неба, та гомила крша и лажи добија позитивну рецензију од стране редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Николе Самарџића. Проф. др Никола Самарџић је редовни професор на Одељењу за историју, што је највише звање на свим факултетима и представља највишу тачку у лествици напредовања на државном Универзитету. Са тим ауторитетом проф. др Никола Самарџић је „лајковао“ горепоменуту објаву, што значи да је сагласан са њом. Да ли је дошло до вртоглаве промене у историјској науци? Да ли је дошло до новог тумачења? Или је то прихватање овог тумачења од стране проф. др Николе Самарџића? Без сумње, у питању је ово треће. Универзитетски професор је себи дозволио да подржи анонимну, функционално неписмену особу, у тексту који је сваком Србину и Српкињи увреда.
„Председник, додуше, има прилику за поправни и да се та слика промени, а то је да призна Косово. Од тог признавања, или непризнавања Косова зависиће, чак и са тамним мрљама од деведесетих до данас, његово место у историји“, речи су проф. др Радине Вучетић, којима потврђује оно што је и врапцима на грани јасно, да нема никакве суштинске разлике између режима и само наизглед опозиционих галамџија на нашој јавној сцени.
Њима никада не смета политика режима, већ то што је место за извршење такве политике, накарадне за српски народ, преузео неко ко не припада њиховом префињеном миљеу самозваних псеудо-интелектуалаца, који имају исте иностране газде баш као и режим. Да не спомињемо колико је само антиуставних ставова предочено у само две реченице, од тога да се олако пренебрегава да председник Србије није и не може бити носилац извршне власти према Уставу Републике Србије, па самим тим, није он тај који треба или не треба нешто да призна, и тога да би признавање јужне српске покрајине, као самосталне државе од стране Београда, био директан антиуставни чин. Али, изгуби се наједном жеља за демократијом, владавином права и поштовањем Устава, када треба учинити једно такво антисрпско дело.
Ових дана остали смо затечени и изјавама Дубравке Стојановић, професорке историје на Филозофском факултету. „Poseban problem je davanje ulice Blagoju Jovoviću, čoveku koji je pokušao atentat na Antu Pavelića, nakon kojeg je ovaj i umro. Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike”, навела је поменута професорка у једном интервјуу.
Чињеницу да један од највећих монструма Анте Павелић није приведен пред лице правде, на част је тадашњем режиму Јосипа Броза. Зар толика држава није била способна да дође до највећег непријатеља наших „народа и народности“?! Како је неправда постала закон, Благоје Јововић, див-јунак, правду узима у своје руке. Пресудио је крвнику дужном за смрт милиона побијених. Правда, бар она људска, испуњена је са два метка. Поносит Србин из Црне Горе пресуђује човеку због кога генерације Херцеговаца, Личана, Крајишника… ђедове, ујаке, баке и стричеве знају само из прича. Оваквим изјавама, професорка Стојановић је увредила сваког Србина, посебно оне чији су преци уморени у НДХ, а таквих, нажалост, није мали број.
Што се тиче промена назива улица, Београд не губи „отвореност“ и „космополитски дух“, већ је проблем значајно већи. Брисањем назива улица, попут Сарајевске и Мостарске, брише се симболично, простор на коме су Срби живели вековима. Наш идентитет су обликовали и Алекса Шантић, и Петар Кочић и Момо Капор, ништа мање од великих људи са простора данашње Србије. Сужавањем Србије на „Србијанско“, добијамо оно на чему је исти тај Павелић радио.
Битно је нагласити да топоними не потичу из некима „никада прежаљене државе“ СФРЈ. Они су много старији од ње, јер историја није почела 1945. Много пре тога, Срби су живели у тим градовима и крајевима. Али, Павелић, Тито и њима слични, учинили су да се број становника драстично смањи, што 1941, а онда и 1995. Због свега тога, људи попут Благоја заувек ће бити хероји, јер нису уморили ни једну недужну жену, старицу или дете. Назив улице по његовом имену је нешто најмање што се мора урадити, а у неким бољим временима, надамо се значајно више.
Нажалост, такво је мњење међу професорима Филозофског факултета. Не свих, наравно. Част изузецима. Али они полако, једног по једног неистомишљеника одстрањују уз кумовање Управе Филозофског факултета, чију подршку уживају. Професори који су избачени су били нарочито омиљени међу студентима. Треба поменути др Небојшу Шулетића и др Мају Николић, у чију заштиту су студенти историје стали. Будно су пратили шта се дешавало на Изборном већу, све док није стигла претња од појединих професора да се клоне Амфитеатра (јер није Филозофски ћутати). Након тога су само неки устукнули, али су се многи и заинтересовали. Амфитеатар „Георгије Острогорски“ се нагледао свакаквих призора. Седнице Изборног већа су биле равне неком блажем облику ријалити програма. Овај сукоб је почео да се прелива и на студенте докторских студија, који постају предмет прогона. Одељенско веће за историју одбија да изгласа комисију коју предлаже ментор, само зато што он не припада е владајућој групације. Страшне се ствари дешавају на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Апелујемо овом приликом на професоре да закопају ратне секире, и да раде како наука заповеда, а не нека страна амбасада, неке западне силе.
Нисмо сигурни колико грађана Србије уопште зна за овакве речи и поступке оних који живе на грбачи истог овог народа. Али такође, сматрамо да кад већ сам факултет не реагује поводом оваквих срамних изјава и потеза њихових запослених, као и тренутна политичка номенклатура, да ми као студенти Филозофског факултета у Београду, морамо преузети ту функцију алармирања наше јавности, о томе ко ради у нашој институцији, кога српски народ хлебом храни, и да укажемо, да су потези и речи поменутих професора само кап у мору свих грозота, које се константно дешавају унутар Филозофског факултета у Београду. Срби, онај ко вам историју пише и тумачи, тај вам и садашњост и будућност кроји! Будите се, пре него што стварно буде и превише доцкан за било какву промену.
Марко Радић, студент социологије, представник социолога у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду
Михајло Радивојша, студент историје, студент продекан Филозофског факултета Универзитета у Београду и представник студената историје у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду
Лазар Бјелица, студент социологије, представник социолога и председник Студентског парламента Филозофског факултета у Београду
Ђорђе Николић, студент историје, представник студената историје у Студентском парламенту Филозофског факултета у Београду и председник Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Београду
студентима
