MaranAta:
Ako se držiš zakona...
Да ли то значи да се треба и даље обрезивати, јер је и то део закона ? Ако не треба, како то да пропаде та титла закона ? Шта пише у (Рим 3,20) ? Да ли и тамо говори Фарисејима ? Или твоје објашњење како је у (Лука 16, 16) говори о "фарисејском закону", а одмах иза о "Божјем закону" има проблема јер то није једино место где се говори о крају закона Старог Завета ? Шта да радимо са "сипањем новог вина у старе мехове" на пример ? Или, о "оном што је старо и ветхо, и близу краја" ? Или о оном да "нисмо више под законом него под благодаћу" ? Ха ?
Otac i Sin jedno su.
Како се ово уклапа у суботарску тврдњу како је Исус Христос заправо - Арх. Михајло ? Како то анђео може бити једно са Богом ? Нису ли анђели исто тако Божја креација ? Како креација може бити једно са Креатором ? Ако су једно, како то да по суботарима, Син има "мање моћи" од Оца ?
Да ли себе сматраш да си под законом, или под благодати Божјом ?
ПС: Надам се да ти ова гомила питања коју си изазвао неће личити на "свађање". :wink:
Dobronamerna pitanja mi nikada ne smetaju i uvek želim da odgovorim na njih. Naravno onoliko koliko znam i onako kako ja shvatam sve ovo o čemu ovde diskutujemo. Svađanje je zla namera i zla želja da svog sagovornika bez argumenata optužuješ i negativno ga kvalifikuješ bez argumentacije.
Ma naravno da sam blagodaću Božjom. To si verovatno video i iz mog predhodnog teksta. Bio sam valjda sasvim jasan kada sam ti rekao da se niko nikada, niti će se ikada spasti isključivo poštovanjem zakona. Probaću da budem malo jasniji i konkretniji.
Apostol Pavle na više mesta u Svetom pismu (Rimljanima, Kološanima) govori o opravdanju verom. To je upravo jedini način na koji se čovek može spasti. Verom u Gospoda Isusa Hrista. Znači ne ispunjavanjem slova zakona. Ali Ap. Pavle takođe kaže da mi time ne kvarimo zakon. ( Kada govorim zakon, mislim na deset Božjih zapovesti II Mojsijeva 20. 2 do 17. jer je najverovatnije mislio i Ap. Pavle kada je pisao o njemu.) Hrišćanima u Rimu se obraća na veoma jasan način govoreći im da obrezanje ne znači ništa ukoliko čovek ne veruje. Isto tako ni neogrezanje ne znači da je čovek van blagoslova i bez mogućnosti da bude spasen. Isusova žrtva je načinila nešto daleko veće i veličanstvenije. Upravo ono što je prorok Jeremija rekao dosta vekova ranije, da će Gospod svoj novi zavet upisati ljudima na srcima njihovim. Prorok Jezekilj takođe piše o tome govoreći da će Gospod iz ljudi izvaditi kameno srce i u njih staviti srce mesno da bi hodili po Njegovim uredbama i držali Negove zakone i izvršavali ih.Te reči proroka Jezekilja nikako ne znači da je Bog od nas napravio poslušnike Njegovih zakona i uredaba. Naprotiv upravo tim novim srcima mi živimo po Njegovim zakonima ne obraćajući pažnju na propise. Mi jednostavno tako živimo. Ne znam da li sam dovoljno jasan? Mislim na to da ne poštujemo zakon da bi zadobili Božju nakolonost, nego Božjom blagodaću mi živimo po zakonu.
Apostol Pavle i kaže da mi verom ne kvarimo Zakon. Naprotiv mi ga verom izvršavamo i ne vodeći računa o tome. Jer Gospod je u nas «metnuo nov duh» (parafraza Jezekilj 11. 19). Živeći tako po novom Božjem duhu u blagodati, mi zapravo izvršavamo zakon. Tako kao što ap. Pavle kaže nije više bitno obrezanje ili neobrezanje, već obrezanost srca. Tako nas novi Duh vodi na to da ne krademo, ne ubijamo, ne poželimo tuđe, da se klanjamo jednom jedinome Bogu, koji je, kroz Pismo se vidi Otac, Sin i Sveti duh, itd.
Zašto sve ovo govorim? Ostajem na stanovištu da ne možemo razdvojiti blagodat od Zakona. Jer opravdanje verom ne znaši da ako si jednom spašen, da si onda i zauvek spašen. Mi smo grešni i skoloni grehu. Blagodat bez zakona bi nas mogla strašno da «zavara». Stavljam ovu reč pod navodnike da nebi posumnjao da o blagodati govorim kao o zavaravanju ili nečemu sličnom. Bože sačuvaj. Mislim na našu grešnu prirodu. Evo prostog primera.
Recimo da imaš svoju ženu. Zavoliš drugu i ono što prema toj drugoj osećaš nije ništa telesno, već duhovno. Nije u pitanju želja, nego ljubav. Ako odbaciš Zakon i sedmu zapovest, otićićeš drugoj, koju voliš, od prve, prema kojoj više ne osećaš ništa tako jako. Naravno ne mrziš je, ali drugu voliš. Mislićeš da tu nema greha jer je u pitanju ljubav. I naravno načinićeš greh, jer ćeš time naneti prvoj strahovitu bol i sve ostale posledice koje prate rasturanje porodice. To ne verujem da je put u carstvo nebesko.
Ako si puki poštovalas zakona i zbog sedme zapovesti ostaneš pored prve, voleći drugu, i uništavajući i svoj i njen žvot svojom laži i nepoštovanjem, takođe ne verujem da ćeš dospeti u carstvo nebesko.
Mi blagodaću Božjom živimo po Božjem duhu, ali svoju sklonost ka grehu možemo kontolisati jedino zakonom.
Ako bi smo prihvatili da ako prihvatimo i primimo Isusov duh, znači da nam više ne treba Zakon, onda smatramo da nemožemo više nikada pogrešiti i da postajemo bezgrešni, što je naravno netačno.
Sve ovo naravno govori da nismo pod zakonom, nego pod blagodaću, ali ne znači da zakon ne važi. Takvo shvatanje bi bilo i suviše bukvalno i neispravno. To bi značilo da bi mi Gospod oprostio i krađe, i ubistva, i prevare, i mnogoboštvo, i nepoštovanje Njegovog imena i ko zna šta još sve. Ne bih se usudio da toliko očekujem od Njega. To je veoma široko i nepravilno shvatanje blagodati Božje. Ljudi, koliko ja shvatam, mogu da pogreše ali je neposlušnost nešto sasvim drugo. Potpuno odbacivanje zakona dovelo bi nas u nemogućnost da znamo šta je dobro a šta zlo. Život pod Božjom blagodaću nikako ne znači da možeš da radiš šta ti je volja. Kao što znaš i ljudi sa najpozitivnijim emocijama mogu drugima naneti zlo. I sam znaš da to što smo pod blagodaću nikako ne znači da smo bezgrešni i da ne možemo pogrešiti. Kao što znamo nema malih i velikih grehova. Greh je jednostavno greh i odvajanje od Boga i Njegove volje odnosno Njegove blagodati. Znamo obojica da je se slažemo u svemu osim u četvrtoj zapovesti. O sedmom danu koji je deo Zakona. Ne želim sada da počinjem novu temu ali, ja bar tako mislim, hrišćanstvo je krajnje radikalna religija. Ne možeš biti hrišćanin do nekle. Odnosno ne možemo Božju reč i volju prihvatati onoliko koliko nam sedopada i koliko to odgovara našim tradicionalnim shvatanjima. Bibliju su pisali jevreji nadahnuti Svetim Duhom i ona predstavlja Božju volju koju ćemo ili prihvatiti u potpunosti ili nećemo biti hrišćani.
Kada je reč o «učenju» da je Isus Arhangel Mihajlo, očigledno je u pitanju tvoja neprecizna obaveštenost. Adventisti govore o tome da Biblija na nekim mestima govoreći o Arh. Mihajlu, upućuje zapravo na Hrista. Kao što napr. Malahija govoreći o Iliji zapravo najavljuje Jovana Krtitelja.(Vidim da je neka od tih mesta već naveo Nikodim Ljutić.) Hoću da kažem da adventisti ne uče, niti iz učenja adventističke crkve može da se nasluti da je Hristos kao i Arh. Mihajlo stvorenje i da ima manje moći od Oca zato što je Njegova kreacija. To je, koliko ja znam učenje Jehovinih svedoka sa kojim adventistička crkva nema nikakve veze. Na kraju kako bi adventisti mogli da budu hrišćani ako Hristos nije Bog. Tako da znaš da to što si naveo u vezi Mihajla i Hristosa jednostavno nije tačno. Na kraju mislim da i SPC ima nešto slično u svom učenju, jer se za Aranđelov dan (Sveti Arhangel Mihajlo) ne kuva žito, jer je to živi svetac. Znamo ko je jedini živi svetac – Isus Hristos. Ako nisam u pravu, ispravi me jer ne žeim da nešto neistinito ostane nesipravljeno.
Uz izvinjenje što se dugo nisam javljao,
pozdrav svima.
,neka me neko ispravi, adventista, JS, ILI NEKO KO JE UPUCENIJI) .
