STRAH OD LETA AVIONOM.......!?

kurogane:
Plašim se ali eto letim nekako:) Popijem bromazepam i primijetio sam da mi tokom leta pomaže kad stavim slušalice i slusam neku muziku(sto glasnije).
Zadnji put sam letio iz Budimpeste za Podgoricu sa avionom koji je imao 30 sjedista-manji nikad ni vidio nisam putnicki avion i natjerao sam sebe da cijelo vrijeme zurim kroz prozor i gledam dolje ne bi li razbio strah nekako.
Vidjecemo kad budem putovao sledeci put jesam li makar malo uspio!
Kliknite za proširenje...

Provereno najefikasniji način za suzbijanje straha
od letenja je često letenje.
Ja,dok sam leteo,bilo je prilično često.
Ali, ovo pravilo nije se pokazalo uspešnim.
Uvek isti parališući strah.....
 
Poslednja izmena:
Ja uvek mislim da sam jedina koja se plaši. Zagledam ostale ljude pre poletanja, svi bre cool...jedina pratim stjuardese kada objašnjavaju proceduru iako je znam napamet, pamtim gde su izlazi i izbrojim redove do najbližeg:rumenko:, totalni fijuk.
Obavezno popijem lekić, nikada ne sedim do prozora, volim da sedim kod krila aviona, i vezana sam od momenta poletanja ne odvezujem se nikako..e to dok me stujard nije polio ledenim sokom od jabuke, pa sam morala da se odvežem da mi obrišu leđa nekako, al nisam poklekla kada su insistirali da odem do toaleta da mi daju da se presvučem, ne, ne i ne...zato sam na letovanju imala temperaturu 4 dana.
Moj strah, tj panika traju dok se avion ne popne na predviđenu visinu, tada više nemam tu paniku, napeta jesam ali mogu da pričam, da prelistam časopis , da bacim pogled na oblake...a sletanje mi je najomiljeniji deo, iako je narizičniji, ali mi nekako zemlja blizu pa mi lako.....Mislim generalno ne volim visinu, ali mi u avionu nije visina presudna za strah, ako krene da pada pa svi će se plašiti podjenako, nije ni strah od smrti..nemam pojma...ne volim taj osećaj kad nisam na čvrstom tlu.​
 
damajante:
Ja uvek mislim da sam jedina koja se plaši. Zagledam ostale ljude pre poletanja, svi bre cool...jedina pratim stjuardese kada objašnjavaju proceduru iako je znam napamet, pamtim gde su izlazi i izbrojim redove do najbližeg:rumenko:, totalni fijuk.
Obavezno popijem lekić, nikada ne sedim do prozora, volim da sedim kod krila aviona, i vezana sam od momenta poletanja ne odvezujem se nikako..e to dok me stujard nije polio ledenim sokom od jabuke, pa sam morala da se odvežem da mi obrišu leđa nekako, al nisam poklekla kada su insistirali da odem do toaleta da mi daju da se presvučem, ne, ne i ne...zato sam na letovanju imala temperaturu 4 dana.
Moj strah, tj panika traju dok se avion ne popne na predviđenu visinu, tada više nemam tu paniku, napeta jesam ali mogu da pričam, da prelistam časopis , da bacim pogled na oblake...a sletanje mi je najomiljeniji deo, iako je narizičniji, ali mi nekako zemlja blizu pa mi lako.....Mislim generalno ne volim visinu, ali mi u avionu nije visina presudna za strah, ako krene da pada pa svi će se plašiti podjenako, nije ni strah od smrti..nemam pojma...ne volim taj osećaj kad nisam na čvrstom tlu.​
Kliknite za proširenje...

Ti si,bre,heroina !
Tu dozu nelagode,kakvu ti podnosiš imaju i stjuardese.
Gotovo,sasvim lagana nelagoda.
E,kad bi kod mene bilo tako......
Ja,kao,prikrivam od ostalih putnika da sam u panici.
U nekom trenu pogledavam,nonšalantno,na sat.
Recimo - pola sedam.
Uzimam novine,kao,šatro čitam.
DESET PUTA čitam isti tekst.
I svih deset puta nemam pojma o čemu sam čitao.
Onda,smatram da je prošlo bar 20 min.
Ponovo pogledam na sat.....
Pola sedam.
Sekundara nije napravila ni pun krug.....
Prosto,kontuzujem se,mumificiram.
I,zablokiraju se sva čula.
Ali,nikada mi nije bila muka,povraćanje,ovo-ono....
Samo - strah koji me melje !
​
 
damajante:
Ja uvek mislim da sam jedina koja se plaši. Zagledam ostale ljude pre poletanja, svi bre cool...jedina pratim stjuardese kada objašnjavaju proceduru iako je znam napamet, pamtim gde su izlazi i izbrojim redove do najbližeg:rumenko:, totalni fijuk.
Ovo sve radim :mrgreen:
Obavezno popijem lekić, nikada ne sedim do prozora, volim da sedim kod krila aviona, i vezana sam od momenta poletanja ne odvezujem se nikako..e to dok me stujard nije polio ledenim sokom od jabuke, pa sam morala da se odvežem da mi obrišu leđa nekako, al nisam poklekla kada su insistirali da odem do toaleta da mi daju da se presvučem, ne, ne i ne...zato sam na letovanju imala temperaturu 4 dana.
Uvek sedim do prozora,da bih se zabavila slikanjem oblaka,to me,kao smiruje :mrgreen:
I mene su polili ledenim cajem :lol: kada sam sedela do prolaza,i rekla sam:tad i vise nikad.Uvek trazim da sam do prozora.
Moj strah, tj panika traju dok se avion ne popne na predviđenu visinu, tada više nemam tu paniku, napeta jesam ali mogu da pričam, da prelistam časopis , da bacim pogled na oblake...a sletanje mi je najomiljeniji deo, iako je narizičniji, ali mi nekako zemlja blizu pa mi lako.....Mislim generalno ne volim visinu, ali mi u avionu nije visina presudna za strah, ako krene da pada pa svi će se plašiti podjenako, nije ni strah od smrti..nemam pojma...ne volim taj osećaj kad nisam na čvrstom tlu.​
Kliknite za proširenje...

Ovako nekako i ja :)
 
Grof Vronski:
[COLOR=""]Koliki je vaš strah od leta avionom ?
Da li on uopšte postoji ?
Malo je ljudi,koji su potpuno ležerni na visini od 11.000 metara.
Kako se borite sa strahom i kako ga suzbijate ?

Poželjno je da na temu odgovarate iskreno,
ali vam se neće zameriti ako malo i lažuckate.....

Da li ste prisustvovali nekom ne svakidašnjem događaju,
koji je prouzrokovao strah od leta.
Opišite slučaj......!


:vudu:[/COLOR]
Kliknite za proširenje...

Nemam strah od leta... vise sam takoreci u vazduhu nego na tlu,od pocetka godine do sada imala sam preko 30 letova... tako da ... vise sam oguglala,jedino sto imam problem sa pritiskom i jako me bole usi kad se spustamo...
 
Grof Vronski:
Leteo sam više od 50 x .
Ali,nikako taj strah ne mogu da potisnem.
Čak ni da umanjim....
Svega što je vezano za avionske nesreće (lokacija,uzroci,broj žrtava....)
setim se u toku leta.
To se u psihijatriji naziva "prisilne misli",koje pojačavaju paniku.
I,prosto,ne mogu da se iz toga izvučem.
Avionom idem isključivo kad drugo rešenje ne postoji.
Kliknite za proširenje...

Ni sama ne znam di san sve bila, kud san sve letila,a svaki put kao da je prvi , mozda i gore:(
Nema lipseg osjecaja od pozdrava pilota i izlaska iz aviona:)
Zadnji put( let 4 ure) sam bila recimo ok, nisam povracala, nisam imala napade migrene, nisam lezala na podu sa nogama na stolici, nisu me polivali vodom....malo sam slusala pilote, psihologe, stjuardese, mehanicare na internetu pa sam se u toku leta prisjecala njihovih rici, mislila pozitivno i eto nekako se "normalna" spustila na zemlju.:worth:

Inace nije me toliko strah letiti velikim prekooceanskim avionima, koliko ovim lokalnim frezama i motokultivatorima:think:

jednom prilikom sam letila pokvarenim avionom 2,5h ...kad san to prezivila, kad onda nisan imala infarkt malo kad cu..ali o tome ne mogu pisati jer mi srce odma pocne preskakati:roll:
Kad pricam o letenju tresen se od straha, neki da san trazila neke avionske karte i dok sam pricala sa turistickom agencijom preznojila san se 345 puta....a letiti moram, odnosno ne moram....ali ne mogu ni sidit doma i cekati da lipote svita dolete meni:mrgreen:
 
fjaka:
Ni sama ne znam di san sve bila, kud san sve letila,a svaki put kao da je prvi , mozda i gore:(
Nema lipseg osjecaja od pozdrava pilota i izlaska iz aviona:)
Zadnji put( let 4 ure) sam bila recimo ok, nisam povracala, nisam imala napade migrene, nisam lezala na podu sa nogama na stolici, nisu me polivali vodom....malo sam slusala pilote, psihologe, stjuardese, mehanicare na internetu pa sam se u toku leta prisjecala njihovih rici, mislila pozitivno i eto nekako se "normalna" spustila na zemlju.:worth:

Inace nije me toliko strah letiti velikim prekooceanskim avionima, koliko ovim lokalnim frezama i motokultivatorima:think:

jednom prilikom sam letila pokvarenim avionom 2,5h ...kad san to prezivila, kad onda nisan imala infarkt malo kad cu..ali o tome ne mogu pisati jer mi srce odma pocne preskakati:roll:
Kad pricam o letenju tresen se od straha, neki da san trazila neke avionske karte i dok sam pricala sa turistickom agencijom preznojila san se 345 puta....a letiti moram, odnosno ne moram....ali ne mogu ni sidit doma i cekati da lipote svita dolete meni:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

:heart: moje...ja te sve vreme zamisljam u tim tvojim fazama,znajuci kakva si panicarka :) (i umirem od smeha,priznajem :rumenka: )
 
Grof Vronski:
Tu ima jedno "ali"....
I prisustvo toga "ali" komplikuje stvar i pojačava strah.

Naime,kada se dogodi neka stravična nesreća na železnici,
u vozu sa 750 putnika,pogine,recimo i 150.
Ali,600 preživi.
U autobuskoj tarapani pola pogine,ali 30-tak preživi.....
Saznanje da prilikom pada aviona ginu svi - navlači jezu !

Takav je slučaj kod mene.
Jedna je Vesna Vulović.
To je neponovljiva slučajnost.
Zato je i ušla u enciklopediju svetskog aviosaobraćaja.
Kliknite za proširenje...

Nikakvo letenje n ije PRIRODNI AMBIJENT za coveka.

Neko se plasi, neko panici, a neko se samo oseca nelagodno....

Ali, nije niko bas ravnodusan...

Ko kaze da jeste - LAZE!

Ja sam puno leteo avionom, ali se uvek osetim pomalo nelagodno prilikom poletanja.

Nije to strah od smrti..

To je strah da se nesto ne dogodi, pa da odjednom POSTANES SVESTAN da ces za koji minut - umreti i da ti niko i nista ne moze pomoci...
 
...iscitah postove i prepoznah se...letela sam nekoliko puta (chak)ali su to bile krace ture...mogla sam i drugacije da stignem ali sam NAMERNO izabrala aviJon,sve u nadi da cu uspeti da susbijem strah...nisam imala muchninu niti sta slicno ali mi bude muka od straha u stilu pa boze ispod nema nista...mislim na tlo...naravno kad treba da uzleti moram da zauzmem polozaj kao kod prinudnog sletanja ono glava medju kolenima,i tek kad postigne visinu malo odahnem...i obavezno volim da sam kod krila(za svaki sluchaj)i sijaset gluposti...mozda cu imati priliku da otputujem u Ameriku...ali kad pomislim na transkontinentalni let od 8 i vishe sati,meni vec bude muka...mada mislim da se treba odvaziti i probati,ono pmagala u smislu lekica i mozda malo akohola...ono umrtvim se sa tim i bice ok..hvala Bogu da moj sin nema takvu frku,jer je vec nekoliko puta dolazio i odlazio,shta vishe spava ,gleda film klopai sl...kao ja u busu...:)

p.s.bash mrzim sto sam takva kukavica,jer to je to...
 
Oranz:
...iscitah postove i prepoznah se...letela sam nekoliko puta (chak)ali su to bile krace ture...mogla sam i drugacije da stignem ali sam NAMERNO izabrala aviJon,sve u nadi da cu uspeti da susbijem strah...nisam imala muchninu niti sta slicno ali mi bude muka od straha u stilu pa boze ispod nema nista...mislim na tlo...naravno kad treba da uzleti moram da zauzmem polozaj kao kod prinudnog sletanja ono glava medju kolenima,i tek kad postigne visinu malo odahnem...i obavezno volim da sam kod krila(za svaki sluchaj)i sijaset gluposti...mozda cu imati priliku da otputujem u Ameriku...ali kad pomislim na transkontinentalni let od 8 i vishe sati,meni vec bude muka...mada mislim da se treba odvaziti i probati,ono pmagala u smislu lekica i mozda malo akohola...ono umrtvim se sa tim i bice ok..hvala Bogu da moj sin nema takvu frku,jer je vec nekoliko puta dolazio i odlazio,shta vishe spava ,gleda film klopai sl...kao ja u busu...:)

p.s.bash mrzim sto sam takva kukavica,jer to je to...
Kliknite za proširenje...
Teši se time da je strah realan,ne imaginaran.
I da nisi jedina.....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Putovanje vozom od 11.000 evra
Odgovora
7
Pregleda
334
maybell
maybell
Lorelajn
Šta nas čeka na granicama od oktobra
3 4 5
Odgovora
118
Pregleda
2.116
soko stark
soko stark
salko dinamitas
Srbija tri dana od Beograda prema Crnoj Gori
Odgovora
2
Pregleda
263
fortes
fortes

Back
Top