Strah i kako ga prevazići

[ristob]

Medjutim sigurnost iako mnogo bitna nije i garancija da jesmo na pravom putu.Obrnuto rečeno , usled velike moći opsene koju um ima , moguće je da od velike želje stvori dokaze hoda po pravom putu.....

A da ne bi bilo zabune i da isuviše jake želje ne bi odvele u zabludu ovdje nedostaje ono što Charoltte pominje.

 

[drbob]

Ko se rodio taj će i umreti,Vanjušice sve potiše iz glave,naročito karcinom.Ako nešto potiče iz glave može i da se leči.Bog nas je obdario samoisceljenju,samo treba verovati i nadati se.Jesu teške situacije kada je čovek oboleo,ali se ne treba predavati.
Slučaj čoveka koji je saznao da je oboleo od karcinoma: Saznavši da je oboleo od karcinoma i da mu je ostalo manje od tri meseca života,rekli su mu da dođe na kontrolu za tri meseca,otišao je kući i zapitao se šta da uradi u ta preostala tri meseca.Uzeo je sve komedije i crtane filmove i gledao ih je.Javio se na kontrolu posle šest meseci.Doktori su ga gledali iznenađeno,a on im se izvinjavao što je zaboravio,uz osmeh.Nakon pregleda i konstatacije da se bolest povlači upitali su ga šta je koristio kao terapiju?Odgovor je bio : SMEH.
Gledajući komedije smejao se i nije razmišljao o bolesti,nije se opterećivao.
Poentu izvucite sami.

 

[Hellen]

Јаооооо.....

 

[ristob]

Ko se rodio taj će i umreti,Vanjušice sve potiše iz glave,naročito karcinom.Ako nešto potiče iz glave može i da se leči.Bog nas je obdario samoisceljenju,samo treba verovati i nadati se.Jesu teške situacije kada je čovek oboleo,ali se ne treba predavati.
Slučaj čoveka koji je saznao da je oboleo od karcinoma: Saznavši da je oboleo od karcinoma i da mu je ostalo manje od tri meseca života,rekli su mu da dođe na kontrolu za tri meseca,otišao je kući i zapitao se šta da uradi u ta preostala tri meseca.Uzeo je sve komedije i crtane filmove i gledao ih je.Javio se na kontrolu posle šest meseci.Doktori su ga gledali iznenađeno,a on im se izvinjavao što je zaboravio,uz osmeh.Nakon pregleda i konstatacije da se bolest povlači upitali su ga šta je koristio kao terapiju?Odgovor je bio : SMEH.
Gledajući komedije smejao se i nije razmišljao o bolesti,nije se opterećivao.
Poentu izvucite sami.

Drdob, smijem li ovo citirati na temi Prozimanje mistike i nauke na Prirodnim naukama?

 

[Tuzni_patak]

Evo da ja izvučem poentu....

Crkva zastupa stav da se strah može pobediti jedino verom.
Saglasan sam sa tim ali smatram da to nije jedini način.
Težaci i kuluci pobede strah, ali predavanjem prirodi. Tj realnim prihvatanjem ograničenog trajanja života. Ukidanjem straha od smrti , ti ljudi stiču i sreću i stabilnost i unutrašnju snagu i mir.Baš kao i vernici.

Kod psihičkih bolesti , psihoza (da ne ulazim u to kakve sve postoje) , destrukcija dolazi iznutra, nagomilanim strahovima i blokadama.
I ozdravljenje dolazi iznutra, ali ne borbom sa tim strahovima, naročito ne sugestijama (USA).Sugestija je kao flaster zalepljen na strah.Ne ukida ga , samo se ne vidi rana i kao manje boli.
Dobro je jedino to što je to korak ka fantaziji , a čovek pribegava koracima bliže fantaziji kad mu treba snage i volje.

Ozdravljenje ide kroz volju i želju. Želje nose i loše , ako se ne ostvare stvaraju frustraciju . Ali ako se pametno biraju , donose dogadjaje, ispunjenja , radosti i što je najbitnije volju. Zato se iznutra ljudi i pune dogadjajima , sećanjima , utiscima , scenama, radostima.

Lenjost nije zanemariva stavka u ovim procesima.
Nekada je čak jača od želje za ozdravljenjem.

Podsvesno u nama često sabira i reaguje kroz samodestruktivne obrasce kao bunt za nedovoljnu aktivnost....Oblici su stvarno zadivljujuće različiti.
Obično imaju veze sa preopterećenjem osobe.Samokažnjavanje.
Recimo impulsivni angažman snaga preko ili blizu granica svojih mogućnosti, naravno što ne može dugo da traje. Ili recimo , obrazac samokažnjavanja tako što se obaveze ne izvrše kad se ima vremena za njih , već se namerno dovode do cajtnota i onda uz forsiranu i snagu i mogućnosti ostvaruju.

Dobar način kontrole samodestruktivnih obrazaca je disciplina u tim trenucima.

Tako dodjoh do toga da lečenje razorenih umova i bezvoljnosti (uglavnom zbog lenjosti i straha) ne ide borbom protiv strahova , već gomilanjem utisaka, dogadjaja, aktivnosti koje će kasnije podsvest na način transformisati u volju.....kao vezivo za zadovoljstvo , a to je već izlečenje.
----------------------------------
Psihosomatske bolesti , ili psihosomatska izlečenja su na neki način slični , jer psihološki je problem samo transliran na procese u telu.....

 

[ristob]

Evo da ja izvučem poentu....

Evo da ti i ja pomognem, tačku po tačku.

Crkva zastupa stav da se strah može pobediti jedino verom.
Saglasan sam sa tim ali smatram da to nije jedini način.
Težaci i kuluci pobede strah, ali predavanjem prirodi. Tj realnim prihvatanjem ograničenog trajanja života. Ukidanjem straha od smrti , ti ljudi stiču i sreću i stabilnost i unutrašnju snagu i mir.Baš kao i vernici.

Na čemu temeljiš ova mišljenja? Težaci, koje pominješ, su jako bolesne osobe i bukvalno ih strah od smrti gura u neprekidni rad. Oni nikad nemaju mira, uopšte nijesu srećni (ili su lažno srećni) i mnogo su daaaaleko od vernika.

Kod psihičkih bolesti , psihoza (da ne ulazim u to kakve sve postoje) , destrukcija dolazi iznutra, nagomilanim strahovima i blokadama.
I ozdravljenje dolazi iznutra, ali ne borbom sa tim strahovima, naročito ne sugestijama (USA).Sugestija je kao flaster zalepljen na strah.Ne ukida ga , samo se ne vidi rana i kao manje boli.
Dobro je jedino to što je to korak ka fantaziji , a čovek pribegava koracima bliže fantaziji kad mu treba snage i volje.

Destrukcija dolazi iznutra, ali zbog toga što čovjek ne zna pravu istinu, pa se koprca, kao pile u kučinu. (Oprosti). Autosugestija i sugestija, vlastita i (naročito) tuđa (i, normalno, ne ona USA) su istinski melem, i nije placebo. Pazi, molom te: a čovek pribegava koracima bliže fantaziji kad mu treba snage i volje. Bolestan čovjek pribegava nadi, a ispravno je da pribegne veri.

Ozdravljenje ide kroz volju i želju. Želje nose i loše , ako se ne ostvare stvaraju frustraciju . Ali ako se pametno biraju , donose dogadjaje, ispunjenja , radosti i što je najbitnije volju. Zato se iznutra ljudi i pune dogadjajima , sećanjima , utiscima , scenama, radostima.
Lenjost nije zanemariva stavka u ovim procesima.
Nekada je čak jača od želje za ozdravljenjem.

Ozdravljenje ide kroz veru koja, uvijek, dava volju. Vera nikada neće dati neostvarive želje i s verom su želje uvijek pametno odabrane i ne može biti lenosti.

Podsvesno u nama često sabira i reaguje kroz samodestruktivne obrasce kao bunt za nedovoljnu aktivnost....Oblici su stvarno zadivljujuće različiti.
Obično imaju veze sa preopterećenjem osobe.Samokažnjavanje.
Recimo impulsivni angažman snaga preko ili blizu granica svojih mogućnosti, naravno što ne može dugo da traje. Ili recimo , obrazac samokažnjavanja tako što se obaveze ne izvrše kad se ima vremena za njih , već se namerno dovode do cajtnota i onda uz forsiranu i snagu i mogućnosti ostvaruju.

Zadivljujuća samozabluda. Kada se ovlada verom preopterećenost (više od vlastitih mogućnosti), mazohizam, samokažnjavanje, cajtnot (?) ... su nepoznate kategorije.

Dobar način kontrole samodestruktivnih obrazaca je disciplina u tim trenucima.

Tako dodjoh do toga da lečenje razorenih umova i bezvoljnosti (uglavnom zbog lenjosti i straha) ne ide borbom protiv strahova , već gomilanjem utisaka, dogadjaja, aktivnosti koje će kasnije podsvest na način transformisati u volju.....kao vezivo za zadovoljstvo , a to je već izlečenje.

Najveći stepen vere postiže se besprekornom disciplinom. Samo vera može izliječiti razorene (bezvoljne) umove (lenjost i strah nijesu uzrok, nego neznanje) i, baš, totalnim ukidanjem straha.

 

[Tuzni_patak]

E pa ristobe, mogao bi da pročitaš ono što si mi napisao , i ako se staviš kao advokat na moju stranu tumačenja videćeš da lako može ispasti da si žestoko u fantaziji svog , posebnog oblika.
Tačnije da okarakterišem , verskoj fantaziji....

Detalji koju upućuju na to :
Pa najviše od tačke "Bolestan čovjek pribegava nadi, a ispravno je da pribegne veri."
A koliko smatraš da je dobro biti u iluzijama i zabludama kazuje i "Autosugestija i sugestija, vlastita i (naročito) tuđa (i, normalno, ne ona USA) su istinski melem, i nije placebo".

Mogao bih i dalje da navodim , ali mislim da je i ovo dosta da pokaže da si ovde pristupio isključivo, tj nijedan drugi put osim tvog nije pravi ni dobar.
Tolika gordost jednog vernika je dobar put ka fanatiku , ali ne i ka istinskoj dobroti duha....

---------------------------------------------------------------------------------
Ipak moram da dodam nešto što ide uz tvoju gordost vernika.
A to je da je iz mnogo dublje analize nego što je ova koja je ovde trenutno u toku, ispalo da mora doći do razdvajanja staništa ljudi onih sklonih realnom prihvatanju i prirodnom od onih koji su skloni fantastičnim , virtuelnim , imaginacijama i dopunskim metodama (bilo umnih , bilo hemijskih, bilo vizuelnih) radi povećanja emotivnog iskustva.
Ovo razdvajanje mora da dodje radi preživljavanja ljudske vrste.
Sasvim drugo razdvajanje je ono po interesnim grupama, koje bi doprinelo većem ispunjenju i zadovoljenju grupa.Medjutim nije esencijalno po opstanak kao ovo....

Stanovanje po ovim podvojenim principima ne znači da bi i sav socijalni život bio getoiziran po datim podelama , jer bi radne aktivnosti bile i dalje u izmešanim sredinama (poželjno i potrebno) .
Tako ispada da prateći totalno ateistički pristup stvarima dolazimo do one verske "ne živi sa nevernikom pod istim krovom" . Naravno ovde smatrajte da je ovo samo moje lično mišljenje (jer stvarno nemam nameru da obrazlažem putanju i sve okolnosti dokaza gorepomenute teze).

 

[flashdance]

Drbob,potpuno se slazem sa tvojom konstatacijom,SMEH je lek za sve nedace u zivotu.
Koliko god da smo tuzni i da kazem nesrecni,pozitivnu energiju trebalo bi izvuci iz najmanjeg delica naseg tela i krenuti u bolje sutra.Negativom se nista ne dobija samo se pada sve dublje i dublje.
Zato ljudi, smejte se svakom novom danu kakav god on bio.A onda ce sigurno biti dobar.

 

[Hellen]

Drbob,potpuno se slazem sa tvojom konstatacijom,SMEH je lek za sve nedace u zivotu.
Koliko god da smo tuzni i da kazem nesrecni,pozitivnu energiju trebalo bi izvuci iz najmanjeg delica naseg tela i krenuti u bolje sutra.Negativom se nista ne dobija samo se pada sve dublje i dublje.
Zato ljudi, smejte se svakom novom danu kakav god on bio.A onda ce sigurno biti dobar.

Лепо звучеће фразетине!
Хахахаха....

 

[flashdance]

Лепо звучеће фразетине!
Хахахаха....

Hvala na obracanje paznje,drago mi je da mogu cuti nesto pametno i od tebe!
Pozdrav!

 

[Hellen]

Ето, може се понекад чути нешто паметно и од мене.
А што се ти не смејеш?

Negativom se nista ne dobija samo se pada sve dublje i dublje.

А мени си баш помогла у превенцији малигних обољења и учинила да ми дан буде добар!
Извуци позитивну енергију из сваког делића свог тела и крени у боље сутра!

 

[flashdance]

HAHAHAH,e sada si me stvarno nasmejao hvala ti.Super si!

 

[ristob]

Tolika gordost jednog vernika je dobar put ka fanatiku , ali ne i ka istinskoj dobroti duha....
---------------------------------------------------------------------------------
Ipak moram da dodam nešto što ide uz tvoju gordost vernika.
A to je da je iz mnogo dublje analize nego što je ova koja je ovde trenutno u toku, ispalo da mora doći do razdvajanja staništa ljudi onih sklonih realnom prihvatanju i prirodnom od onih koji su skloni fantastičnim , virtuelnim , imaginacijama i dopunskim metodama (bilo umnih , bilo hemijskih, bilo vizuelnih) radi povećanja emotivnog iskustva.
Ovo razdvajanje mora da dodje radi preživljavanja ljudske vrste.
Sasvim drugo razdvajanje je ono po interesnim grupama, koje bi doprinelo većem ispunjenju i zadovoljenju grupa.Medjutim nije esencijalno po opstanak kao ovo....

Stanovanje po ovim podvojenim principima ne znači da bi i sav socijalni život bio getoiziran po datim podelama , jer bi radne aktivnosti bile i dalje u izmešanim sredinama (poželjno i potrebno) .
Tako ispada da prateći totalno ateistički pristup stvarima dolazimo do one verske "ne živi sa nevernikom pod istim krovom" . Naravno ovde smatrajte da je ovo samo moje lično mišljenje (jer stvarno nemam nameru da obrazlažem putanju i sve okolnosti dokaza gorepomenute teze).

Slažem se. Dobro si uočio momenat moje emoutivne slabosti, odnosno duhovne neuzdržanosti. Međutim, htio sam samo da ti skrenem požnju da tvoji postovi (na mnogim temama) vrve od, ničim utemeljene, naučne gordosti. Problemi rezultiraju iz tvojih baznih polazišta. U većini slučajeva zaključci su lično tvoji. Takav ti je i post gore citirani (ispod crte). Nemam volje ni da ga komentarisem, izuzev da se ne slažem, skoro, ni sa jednom tvrdnjom. Ostavljaš mnogo mogućnosti (kao namjerno) višestruke, pa i pogrešne, shvaćenosti.
Ne mislim da ću biti žrtva fanatizma, fantazija ili bilo kakvih zabluda.

 

[ristob]

QUOTE=flashdance]
Drbob,potpuno se slazem sa tvojom konstatacijom,SMEH je lek za sve nedace u zivotu.
Koliko god da smo tuzni i da kazem nesrecni,pozitivnu energiju trebalo bi izvuci iz najmanjeg delica naseg tela i krenuti u bolje sutra.Negativom se nista ne dobija samo se pada sve dublje i dublje.
Zato ljudi, smejte se svakom novom danu kakav god on bio.A onda ce sigurno biti dobar.[/QUOTE]

Лепо звучеће фразетине!
Хахахаха....

Zašto? To je najbolje što čovjek može da učini u bilo kojoj situcaji, pa i kad je, na izgled i neizlečivo, bolestan. Optimizam, nada i vera povećavaju imunitet čovjeka. Citiraću jedan post sa teme Stres, efekti i posledice i kako ga prevazici (Zdravlje).

 

[ristob]

"17.10.2006. Optimizam za dug život"

Pozitivne su emocije povezane sa smanjenim izlučivanjem hormona stresa kortizola, boljom imunološkom odbranom i smanjenim rizikom od hroničnih bolesti - pokazala je američka studija.

Ljudi koji razmišljaju optimistično upola manje oboljevaju od bolesti srca i lakše se oporavljaju poslije teških operacija. - Razlika je u načinu doživljavanja stvarnosti. Naime, sve dolazi iz naših glava - objašnjava dr Vejl.
Optimisti aktivno pokušavaju da riješe životne probleme i proživljavaju manje stresa, svjesni uticaja na sopstveni život. Pesimisti srećne periode u životu vide kao rijetke i prolazne, a loše događaje kao svakodnevicu, što ih obeshrabruje i često dovodi do različitih obilika depresije. Oni krive sebe kada nešto pođe po zlu, češće očekuju loše situacije i osjećaju se bespomoćno. Dakle rade sve suprotno optimistima, koji na loše događaje gledaju kao prolaznu fazu, aktivno mijenjajući sopstvenu budućnost. Istraživanje provedeno u jednoj američkoj bolnici nad 839 pacijenata oba pola pokazalo je da pesimisti (što je određeno testom ličnosti) imaju 19 odsto veću stopu smrtnosti. Istraživači su se bavili i uzrocima stresa, pa su zaključili da je potiskivanje osjećanja jedan od razloga negativnog raspoloženja. Ljekari smatraju da je jasno izražavanje mišljenja i osjećanja lijek su za dušu. Otvorene karte s ljudima donose jasne situacije koje smanjuju vjerovatnoću da dođe do nesporazuma. Čuvanje emocija u sebi dovodi do nagomilanog stresa i opasnosti od “pucanja po šavovima”, kao i gubitka kontrole nad životom.Stručnjaci, takođe, savjetuju da redovnim treningom misli možete da se oslobodite negativnih misli. Koliko god problemi ponekad izgledali nerješivo, cijelu sliku treba sagledati i na optimističan način. Čak i vidjeti smiješne strane, jer linija između tragedije i komedije je tanka. Mnoge situacije zavise od načina na koji ih shvatate. Poslije nekog vremena i mozak stvara naviku pozitivnog razmišljanja".

 

[vanjusica]

Zašto? To je najbolje što čovjek može da učini u bilo kojoj situcaji, pa i kad je, na izgled i neizlečivo, bolestan. Optimizam, nada i vera povećavaju imunitet čovjeka. Citiraću jedan post sa teme Stres, efekti i posledice i kako ga prevazici (Zdravlje).

Ako je ovo tacno, kako objasnjavas da baksuzi, negativni, namcorasti i sebicni ljudi zive duze?

 

[Minotaur]

Ako je ovo tacno, kako objasnjavas da baksuzi, negativni, namcorasti i sebicni ljudi zive duze?

Ma većina ljudi s godinama izgube nadu veru i optimizam, pa onda ispada da namćorasti duže žive, a u stvari su samo bliži realnosti. Ovo je samo jedna od mogućih teorija, druga bi bila da sebični više brinu o sebi, dok optimisti obično upadnu u bunar misleći da je to u stvari, mesto gde je yakopano blago

 

[MocniRumendzer]

plasim se da pricam o tome...

 

[ristob]

Ako je ovo tacno, kako objasnjavas da baksuzi, negativni, namcorasti i sebicni ljudi zive duze?

To je pogrešan zaključak. Citirano je izvještaj vodećih svetskih stručnjaka za mentalno zdravlje. Naš problem je što nemamo poverenja ni u koga.

 

[vanjusica]

Nije ovo moj pogresan zakljucak, vec parafrazirana narodna izreka. A kada nesto dolazi iz naroda...
Da bi covek uvek bio pozitivan, morao bi biti vrlo praznoglav. Odsustvo straha se cesto poistovecuje sa neznanjem. Banalan primer... Svake godine na skijanju vidjam decu koja skijaju opasnim stilom na vrlo opasnim stazama. Imala sam tezak pad koji nije rezultirao fobijom od skijanja, ali je uneo dozu opreznosti u moj stil skijanja.

 

[SilverSurfer]

o kako je pametna...

 

[Tuzni_patak]

I pijana kad vozi skije....

 

[vanjusica]

A tek da vidis kakav strah me obuzme kada ugledam musko celjade u svojoj blizini ;-)

 

[Tuzni_patak]

Ti ih gledaj zguza pa će ti biti manje strašni , ako ne i smešni....

 

[vanjusica]

A pa to je onda vec negativan pristup sto znaci da ce mi imunitet oslabiti... Potrebne su mi pozitivne misli...