Strah i kako ga prevazići

[gost 16798]

Sve sto je navedeno, nazalost, tacno je. Tacan je i razlog ali kao posledica a ne kao uzrok. Pravi razlog je slabo vaspitanje. Roditelji, koji ni sami nijesu dobro vaspitani, ne mogu djeci pruziti pravo vaspitanje. Nase vaspitanje bazira na komunizmu i suvoj nauci. Komunizam je propao, a ova nasa nauka, kako mi izgleda, proistekla je iz njega. Ako se kod vaspitanja kod djece (i odraslih) ne uzdizu istinske duhovne vrijednosti ne moze se vidjeti SMISAO i ne moze se imati energije i VOLJE za zivot. Koju duhovnu vrijednost nam je darivao komunizam?

Hellen jeste u pravu ali strah ne mora uvek da nam bude neprijatelj ...a ti se bas plasis komunista...nista posebno i oni se plase tebe

 

[Hellen]

Писала сам већ раније: страх може да буде позитиван покретач, али може и да блокира.

 

[drbob]

Mahom strah blokira,teško da može da posluži kao motivator.

 

[Tuzni_patak]

Писала сам о томе на теми ''Страсти''...о томе да је страх у ствари наша највећа страст, да му се често са неком врстом уживања предајемо, да га често пуштамо да господари нашим животом и да често немамо ни снагу, ни вољу ни жељу да му се одупремо!

Ovako napisano vrlo lako ispada da je posvećivanje strahu jedna vrsta perverzije nastala kao projekcija nemoći na bilo kom polju smisla života....Tako se osoba koja nije (po sebi ) uspela u smislu svog života okreće najvećem i najsnažnijem "zadatku". Primarnom strahu. Na taj način dokazuje sebi da ima snage za ono što je "iznad svih strahova" čak ostrašćujući taj svoj kompenzacioni napor.
Ipak u suštini , osim što može nekad da da snage za prevazilaženje inicijalnog straha,straha od socijalnih i nekih drugih odnosa, ovakav stav prema primarnom strahu obično ostaje maska za dugo opstajanje pokrivenog nekog drugog straha i on polako prelazi u mržnju prema onome šta ga izaziva...

Ovo je malo iskakanje iz onoga što je Hellen verovatno želela da kaže, ali je ovakvim sklopom ipak otvorila novo polje.....

 

[Tuzni_patak]

Tek sad sam pročitao nastavak priče, i možda je Hellen baš ovo i htela da kaže....

A posebna tema je nastala na razradi ovoga, samo na temelju projekcije straha od neizvesnosti kod animalnih karakteristika i odnosa (fizička povredjivanja, nesreće, slučajnosti) u duhovne projekcije duhovnosti (vera, pravda, sudbina, socio medjuzaštita,etika, moral pa na kraju i ljubav) koji su više predvidivi i uzročno posledični nego polazne pretnje i uzroci strahova.....

 

[Tuzni_patak]

Sve sto je navedeno, nazalost, tacno je. Tacan je i razlog ali kao posledica a ne kao uzrok. Pravi razlog je slabo vaspitanje. Roditelji, koji ni sami nijesu dobro vaspitani, ne mogu djeci pruziti pravo vaspitanje. Nase vaspitanje bazira na komunizmu i suvoj nauci. Komunizam je propao, a ova nasa nauka, kako mi izgleda, proistekla je iz njega. Ako se kod vaspitanja kod djece (i odraslih) ne uzdizu istinske duhovne vrijednosti ne moze se vidjeti SMISAO i ne moze se imati energije i VOLJE za zivot. Koju duhovnu vrijednost nam je darivao komunizam?

Neki kažu feminizam....

Neki kažu naučna tehnokratija, dok bi zapad više naginjao birokratskoj tehnokratiji....

 

[ristob]

Hellen jeste u pravu ali strah ne mora uvek da nam bude neprijatelj ...a ti se bas plasis komunista...nista posebno i oni se plase tebe

Ne plašim se komunista. Komunizam u EX YU bio je i dobar. Jedina zamjerka, i dovoljan razlog za propast, mu je sto je lakonski amputirao jedan vrlo važan drustveni (i covjekov) organ koji je kod nas, prije njega, bio prilično prisutan i zdrav. Generacije koje su se vaspitavale bez ovog organa brzo su se suočile sa strahom od besmislenosti i nihilizma. Masovno pijanstvo, prisutno u skoro svim bivsim komunistickim zemljama, samo je prividno bilo zbog gusenja čovjekove slobode. Pravi razlog je nemanje duhovnog zivota i neshvatanje da je zdrav duhovni zivot jako bitna karika za pravilan odnos prema zivotu svakog covjeka.

 

[gost 16798]

... a sta cemo sa cinjenicom da je od propasti komunizma u svim istocno evropskim zemljama doslo do enormnog pada nataliteta - u bogatim kapitalistickim zemljama taj trend postoji od ranije i nije tako drastican dok najsiromasnije zemlje taj problem kao da i nemaju....mrzi me da objasnjavam ali ne mozes na svet gledati crno - belo

 

[nesons]

da li je STRAH i NEMATI HRABROSTI isto ?

 

[Kexi_90]

srahovi ni ne treba da budu prevaziđeni.zamislite da se ne plašite nikoga i ničega...verovatni bi ušli u kavez sa lavovima,mazili crnu udovicu,jurili otrovne zmije...
strahovi su tu zbog nekog razloga,i ne treba ni da se trudimo da im se odupremo....to su neki unutrašnji nagoni i osećaji....bez straha bi se povredili ili čak ubili...kad bi prevazišli strah od nečeg,recimo trovanja(lupam) mi bi jeli bube.........ja se recimo najviše plašim straha....i bola.

 

[SINDI]

kad se zena poradja, porod je brzi i manje opasan ako ona pomaze, odnosno gura, kako to babice kazu..guuuuraaaajjjjjj

ona zena koja uzasnuta takvim bolom nema snage da gura, odugovlaci porodjaj, i ugrazava i svoj i zivot deteta...

i nemam pojma zasto mi je ovo sad palo na pamet..ali eto, onako, u prolazu

 

[Angelico-Payne]

Strah je prirodna i normalna pojava...

On prethodi razumu i sluzi kao alat za odbranu i upozorenje, kao deo instinktivnog u coveku.

I uvek ostaje u covek dok god je ziv, bez obzira na stup njegovog razvoja.

Strah je pozitivan ali moze i da predje u extrem, gde osoba sama sebe podsvesno ubedi da nece moci da izvrsi ono na cega joj je usmeren strah.

Snaga da se prevazidje strah moze da proistice iz fizicke snage,ili psihicke, ili vere.Strah se prevazilazi suocavanjem sa objektom straha.

 

[Tuzni_patak]

da li je STRAH i NEMATI HRABROSTI isto ?

Nije.....

Još nije zrela kod mene ta ideja o postanku straha , od nelagodnosti.....

Više puta ponavljana nelagodnost ,pa još i iscrpljivanje dovode do nečega što se zove strah.
A opet nemanje hrabrosti nema veze sa tim.
Jer ne nastaju sve te nelagodnosti tako što se nema hrabrosti suočiti sa okolnostima ili odnosima ....Neke od okolnosti nastaju jednostavno zato što su okolnosti takve, tj iz nemogućnosti bilo ekonomske bilo neke druge....

Dobar uvod u nastajanje kompleksa, zar ne.....tako prvo nastaje strah, pa ako dugo traje , onda se već može reći i da postaje kompleks....a opet nigde mogućnosti da se ispolji hrabrost......Doduše to važi za jedan broj strahova , ne i za one suštinske , ali je princip primenjljiv i na te suštinske i oni isto nastaju tako što se provuku na ista vrata.
Kao nelagodnost, pa pritisak i na kraju potpuno zaobidju ideju da može nešto da se učini....Znači nije uvek problem u da li sme nešto da se učini , već i da se ukapira da može nešto da se učini......

Patak zove zemlju......toranj javi se......

 

[gost 16798]

kad se zena poradja, porod je brzi i manje opasan ako ona pomaze, odnosno gura, kako to babice kazu..guuuuraaaajjjjjj

ona zena koja uzasnuta takvim bolom nema snage da gura, odugovlaci porodjaj, i ugrazava i svoj i zivot deteta...

i nemam pojma zasto mi je ovo sad palo na pamet..ali eto, onako, u prolazu

...hoces da kazes da Angelina Jolie usvaja onu decu po Aziji zato sto se plasi porodjaja

 

[ristob]

srahovi ni ne treba da budu prevaziđeni.zamislite da se ne plašite nikoga i ničega...verovatni bi ušli u kavez sa lavovima,mazili crnu udovicu,jurili otrovne zmije...strahovi su tu zbog nekog razloga,i ne treba ni da se trudimo da im se odupremo....to su neki unutrašnji nagoni i osećaji....bez straha bi se povredili ili čak ubili...kad bi prevazišli strah od nečeg,recimo trovanja(lupam) mi bi jeli bube.........ja se recimo najviše plašim straha....i bola.

Bas to - a da se ništa zlo ne dogodi. Ja govorim o apsolutnom isključenju straha ali ono je ostvarivo tek uz apsolutnu veru.

 

[Angelico-Payne]

otrovne zmije...

kao onaj Australijanac...koji iako je bio gotivan lik, na kraju mu to doslo glave

 

[Lexa]

Погледај колико је људи је цео свој живот посветило избегавању бола па зато су неожењени, неудати, немају деце, нису завршили студије које су почели, живе у лошем браку и нису се развели, пију а неће да се лече, дрогирају се...све само да би избегли ЖИВОТ, мислећи да избегавају суочавање са болом!

Jeste, izbegavamo život. Lepe stvari, nesigurnost uzrokovana strahom, koja tako postane deo ličnosti da nas parališe, ne govorim o sebi, gledam ljude.
Ali ja bih volela da se definiše život i strah, najužasniji od svih, strah od nepostojanja, koje nas čeka. To je strah broj jedan, od koga sve kreće, i u životu vidimo neživot, besmisao.
Bol je podnošljiv, ako mu se ne prepuštamo. Mislim, fizički.
Psihički je tu, nekada je jači, nekada slabiji, ali uvek prođe. To znamo. Ali ono što ne znamo, to nas kompletno užasava, daje životu onu dimenziju koju sam život ne priznaje da ima, onda potražimo odgovor tamo gde ga najglasnije nude i stvorimo novi svet. Jer, strah jeste jedan od prvih, najvažnijih i najsnažnijih nagona, kao takav pokretač sveta na jedan snažan, predvidiv način.
Za sve što jesmo, kao društvo, imamo da zahvalimo strahu...
I kada svaka kriza prestane, ostaje pitanje - čemu sve to?!
Živeti život... Od danas do sutra... Lepo i pametno, daaaa... A šta ako dozvolimo prirodi da pobedi? Priroda nam je dala strah, ali i radoznalost.

Generacije koje su se vaspitavale bez ovog organa brzo su se suočile sa strahom od besmislenosti i nihilizma. Masovno pijanstvo, prisutno u skoro svim bivsim komunistickim zemljama, samo je prividno bilo zbog gusenja čovjekove slobode. Pravi razlog je nemanje duhovnog zivota i neshvatanje da je zdrav duhovni zivot jako bitna karika za pravilan odnos prema zivotu svakog covjeka.

Izvinjavam se zbog nerazumevanja citata. Editovaću post.
Želim da skrenem pažnju na to da ti, ja, Patak ili Helen zaista ne znamo šta je zdravo, šta je fizički zdrav život, kamoli duhovno.
Do nedavno je biilo zdravo piti andol svaki dan, a sada provališe da to izaziva neka oboljenja, nisam u toku, ali shvatate poentu? Ni doktori ne znaju, a mi?
M, zdrav duhovni život je ljudska sloboda. To je jedina stvar za koju 100% znam da je dobra za dušu. Duh, kako god...
Prava sloboda se može postići samo bez ičijeg uticaja, ali niko ne želi da živi takvim životom, zar ne? Svima nam treba reći da život koji živimo IPAK ima smisao...?
Postoje cene koje nisam spremna da platim, utehe kojima malo fali da budu vredne slepila, ali im ipak fali. Slepilo je dvosmerno, samo treba izraziti sumnju. Ja glasam za sumnju. Uvek i svuda. Makar bili alkosi
Nekako su povezana ova dva citata...

 

[Tuzni_patak]

Imao pa nemao , je gore nego nikada ne video....eto što ti je više pijanstva u soc semljama....Znaju za bolje, a nemoćni su da sad imaju bolje.....jedino madjarska ima razloga da nema pijance....čak i češka nema dovoljno razloga.....

 

[vanjusica]

Ovo imao pa nemao me podseti na neko moje trenutno stanje koje me iz nekog razloga plasi a ja ni sama ne znam zasto. U pitanju je odsustvo emotivne reakcije (nema osecaja lepog, nema osecaja ruznog, nema osecaja besa, nema osecaja nerviranja...nema punoce), i jedino sto osecam trenutno je strah od odsustva te moje reakcije, a nikako ne uspevam da je povratim. Mozda samo na trenutke, jako blago odreagujem na nesto na sta bih inace eksplodirala i osecam uzasan strah zbog falitka mojih reakcija. Imala sam i ranije neke faze zatisja ali nikada nisam osecala strah od toga. Sada osecam taj strah jer znam koliko mi prijaju moje reakcije i zbog kojih sam se osecala lepo. Zbog njih sam se osecala zivom. One su deo mene, a ovako u mene se uselio neki strah a ja ne znam uzrok tome i upravo zbog toga ga i ne mogu prevazici.

 

[Angelico-Payne]

Imao pa nemao, je najbolje sto moze da se desi coveku... i to ne samo ekonomski.. neki se samo tako mogu probuditi....

 

[Minotaur]

Ovo imao pa nemao me podseti na neko moje trenutno stanje koje me iz nekog razloga plasi a ja ni sama ne znam zasto. U pitanju je odsustvo emotivne reakcije (nema osecaja lepog, nema osecaja ruznog, nema osecaja besa, nema osecaja nerviranja...nema punoce), i jedino sto osecam trenutno je strah od odsustva te moje reakcije, a nikako ne uspevam da je povratim. Mozda samo na trenutke, jako blago odreagujem na nesto na sta bih inace eksplodirala i osecam uzasan strah zbog falitka mojih reakcija. Imala sam i ranije neke faze zatisja ali nikada nisam osecala strah od toga. Sada osecam taj strah jer znam koliko mi prijaju moje reakcije i zbog kojih sam se osecala lepo. Zbog njih sam se osecala zivom. One su deo mene, a ovako u mene se uselio neki strah a ja ne znam uzrok tome i upravo zbog toga ga i ne mogu prevazici.

Ovo st si tako lepo opisala je cist primer kako jedna specifična vrsata straha može da blokira ceo "emocionalni sistem". To nije specifičan strah od konkretnog "objekta" (majke, krokodila, pauka, visine.....) već opšti strah koji se najčešće imenuje kao strepnja (anksioznost). Izvori ovog straha su duboko ukorenjeni u ljudsku prirodu (strah od Života, što bi primetila Hellen) i nesvesni deo naše psihe a javlja se intenzivno uvek kada smo na nekoj životnoj prekretnici i-ili kad imamo neki konflikt sa sobom ili okolinom.
Prevazilazimo ovaj strah na najrazličitije načine-povlačenjem, alkoholom, video, političkim i ostalim igricama .

 

[Tuzni_patak]

Imao pa nemao, je najbolje sto moze da se desi coveku... i to ne samo ekonomski.. neki se samo tako mogu probuditi....

I to se zove prišivanje sisa piletu.
Zato što je neko "dupe" ti bi svakog da smestiš na šolju.
Uopšte se ne slažem sa ovom izjavom iz jednog razloga a to je što strah koji se javlja uvek nosi pretvaranje širih pogleda u uske i sebične. A pošto je duša ko žvaka , to ta sebičnost ne bude onoliko koliko bi hteli već uvek predje i na drugu stranu....

Ovo je u potpunosti analogna izjava sa sledećom : " Osoba koja se ne plaši , ne može imati mere u ponašanju."
I u 99,99% slučajeva je tačna, ali ja znam da nije tačna, zato što postoji i onaj mali broj ljudi koji imaju meru , a ne plaše se ničega....

 

[ristob]

Ovo st si tako lepo opisala je cist primer kako jedna specifična vrsata straha može da blokira ceo "emocionalni sistem". To nije specifičan strah od konkretnog "objekta" (majke, krokodila, pauka, visine.....) već opšti strah koji se najčešće imenuje kao strepnja (anksioznost). Izvori ovog straha su duboko ukorenjeni u ljudsku prirodu (strah od Života, što bi primetila Hellen) i nesvesni deo naše psihe a javlja se intenzivno uvek kada smo na nekoj životnoj prekretnici i-ili kad imamo neki konflikt sa sobom ili okolinom.
Prevazilazimo ovaj strah na najrazličitije načine-povlačenjem, alkoholom, video, političkim i ostalim igricama

Zavaravanje je da je time strah prevaziđen. On je i dalje prisutan, samo što ga, potiskujući, ne primjećijemo. Time je situacija još gora. Rešenje je apsolutno odbacanje straha. Može se postići ali je neminovno povezanao sa promjenom čitave životne filozofije, jer znanje koje već znamo nije dobro. Ono nas je i dovelo do te situacije.

 

[vanjusica]

U bre, a ja mislila da sam samo upala u neku letargiju koja meni apsolutno nije svojstvena. Mislim da je Minotaur u pravu jer se meni trenutno desava nesto zivotno (najbolja drugarica vodi borbu sa teskom bolescu) i da me je ta situacija dovela do momenta kada shvatam da je zdravlje najvece bogatstvo. Mozda me to saznanje uzelo malo vise pod svoje - odlazak u totalno drugu krajnost ali moja podsvest radi svoje.Podsvest trazi akciju i reakciju, a njih trenutno nema. I tacno je da se malo zavaravam boravkom na foumu ali.... U svakom slucaju mi taj strah nije nimalo prijatno saznanje, ali barem sam ga svesna.Pojavice se moje reakcije, suvise sam ja veliki zivac da bih se pretvorila u zombija.

 

[sognoBlu]

Колико људи на свету је спремно да се суочи са извором свог страха, а колико их је спремно да се избори са њим???

Погледај колико је људи је цео свој живот посветило избегавању бола па зато су неожењени, неудати, немају деце, нису завршили студије које су почели, живе у лошем браку и нису се развели, пију а неће да се лече, дрогирају се...све само да би избегли ЖИВОТ, мислећи да избегавају суочавање са болом!

Hellen,
slazem se sa tobom, ali ne sasvim, jer bih sagledala i onu drugu stranu STRAHA...konkretno u primjeru gore navedenom. Smatram da se vecina, bas iz straha odlucuje za brak, jer nisu spremni na suocavanje sa sobom, sto zna da bude bolno. Jasno je da govorim o strahu od samoce...Vjerujem da je najteze upravo onima koji su okrenuti sebi, koji zive samocu...
Mozda dio istine lezi i u samoj prirodi savremenog drustva, u antropocentricnoj kulturi, odnosno potrebi covjeka za individualizacijom, za samodovoljnoscu, sto predstavlja vec novu temu..mozda i izvor novih strahova i borbi..
Pozz