NEREJ
Aktivan član
- Poruka
- 1.735
ne sеri
Po tebi ?! Uvek !
Eh, smradovi "filozofske" Pink parade !
Pazi, ovo je sto rekoh "boldovano" (ja bih rekao- pod kurzivom,a kada se opismenis,razumeces!)
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
ne sеri
...Zara može uvek snova da se čita i kapira -- bar ja tako mislim !
Naravno da moze,ali boli sto mi glupani tesko kapiramo neke metafore...Nice(ne onaj "Sloteru Nice-Srbija ti klice!)je kroz usta Zaratustre takve metafore izvaljivao++ da "to boli"...Ne znam nemacki i samo zbog Zaratustre mi zao sto ga nisam ucio...Na srpskom bih rekao da je nedorecen i moram da domisljam...
...svakako da nepoznavanje jezika autora uvek stvara probleme , pogotovo kad je tako važan kao Niče .... pored toga , stvara i populističko viđenje njegovih tekstova koje se ugrađuje u prevode .... meni smeta nerazumevanje njegove teze nadčoveka i njeno povezivanje sa populističkom nemačkom ili sa našom paralelom na tu temu kroz čovekovo oboženje / poboženje .... no , na kraju to je moj hendikep - štaću , moram stim u prašinu ( ono prah prahu ...... ) ...
Vidi,nije bas tema Nice,ali njegov zahtev"Nemoj mi pricati o istini-pokazi mi je..."kvalifikuje ga i u stoike...Ma jedinstven je bar sa Zaratustrom...Populisticko shvatanje je inace masovni kretenizam-Sholevic trans,Hofini sindikati,Gospel trans...Mocni covek ne treba bogove...A onom na umoru ni Bog ne moze pomoci...
No to je malo neozbiljno i to su samo reci...Sta ovde ozbiljno reci?Ti vec i sam znas donekle (odnekle svi fuckamo),a ostali tek poneko...Stvarno,tuga...U srcu Bosna u glavi fosna...Mada volim bosance i druzim se s njima-nije to ozbiljno...
.... ali ostaje ono : ma bem ti čoveka , kome bosanac dođe kao neki zapadnjak ?
Otprilike...Tesi me da su grci juzno od nas...
Svuda, od najniže do najviše vrste organskog sveta, svuda je jedan isti veliki napor. Ali, najčešće, se ovaj napor zaustavi naglo, čas paralisan oprečnim silama, čas rasejan onim što čini za ono što mora da čini, čas zanet oblikom koji hoće da proizvede, hipnotisan njim kao nekim ogledalom. On je na milosti i nemilosti materijalnosti koju je sebi morao da da, baš i onda kad izgleda da je trijumfovao, sve do svojih najviših dela, nad otporima spoljnim kao i svojim sopstvenim.
To je ono o čemu se svaki od nas može uveriti na samome sebi. Naša sloboda, samim pokretima kojima se potvrđuje, začinje navike koje bi je ugušile kada se ne bi obnavljala jednim stalnim naporom: automatizam je vreba. Naša najživlja misao mrzne se u formuli koja je izražava. Reč se okreće protiv ideje. Slovo ubija duh. I naše najvatrenije oduševljenje, kada prelazi u akciju, steže se katkad tako prirodno u hladnu računicu interesa i sujete.
Bergson iz Stvaralacke evolucije
Разум опази мотив. Опажање покрене вољу. Воља створи механизам, и то је то. Од тада па надаље заробљеници смо тог механизма и разум може само да сведочи његовом јављању на присутне мотиве, не и да га мења. То је наш усуд.Почео сам са стањем у коме сам разликовао само моју перцепцију; завршавам стањем у коме сам само свестан мог аутоматизма.
У овим Бергсоновим речима исказана је суштина која нас спречава да остварујемо било какву практичну филозофију, или да контролишемо свој живот онако како нам диктира разум. Јер аутоматизам нас вреба!
Како опет на другом месту у "Материји и меморији" каже Бергсон:
Разум опази мотив. Опажање покрене вољу. Воља створи механизам, и то је то. Од тада па надаље заробљеници смо тог механизма и разум може само да сведочи његовом јављању на присутне мотиве, не и да га мења. То је наш усуд.
Писао сам о томе на блогу о "Лисици и роди"
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital-lisica-i-roda.848945/
Рода не може променити свој кљун, нити лисица своје чељусти. Те животиње су заробљене својим обликом, телесним механизмима које је створила њихова воља, али којима оне могу само сведочити, не и мењати их.
Исто је и са нама. Рецимо, хладно је и осећам хладноћу. То је један телесни механизам који је креирала моја сопствена воља, али који ја не могу мењати, само му могу сведочити. Могу трпети хладноћу, не могу је уклонити. Разум нема снагу за то.
Али ту заправо не би било много штете када би постојали само урођени механизми који су прошли испит еволуције и који помажу нашем опстанку, већ нажалост, постоје и они несрећни стечени механизми, пре свега у детињству, а који нам загорчавају живот. Разум ни пред њима нема никакву снагу. Наступа мотив, телесни механизам реагује, а разум ту само констатује без икакве снаге да ишта промени.
Толико о "практичној филозофији". О вођењу кроз живот разумом.
Pustis da te struje odnosu i budes srecan dok letis ili se opires pa dobijes rak ili nadjes sredinu. Dosta se ralikuje tvoj zadnji post od postavka teme ali poucan je i jedan i drugi.Толико о "практичној филозофији".
У овим Бергсоновим речима исказана је суштина која нас спречава да остварујемо било какву практичну филозофију, или да контролишемо свој живот онако како нам диктира разум. Јер аутоматизам нас вреба!
Како опет на другом месту у "Материји и меморији" каже Бергсон:
Разум опази мотив. Опажање покрене вољу. Воља створи механизам, и то је то. Од тада па надаље заробљеници смо тог механизма и разум може само да сведочи његовом јављању на присутне мотиве, не и да га мења. То је наш усуд.
Писао сам о томе на блогу о "Лисици и роди"
https://forum.krstarica.com/threads/elan-vital-lisica-i-roda.848945/
Рода не може променити свој кљун, нити лисица своје чељусти. Те животиње су заробљене својим обликом, телесним механизмима које је створила њихова воља, али којима оне могу само сведочити, не и мењати их.
Исто је и са нама. Рецимо, хладно је и осећам хладноћу. То је један телесни механизам који је креирала моја сопствена воља, али који ја не могу мењати, само му могу сведочити. Могу трпети хладноћу, не могу је уклонити. Разум нема снагу за то.
Али ту заправо не би било много штете када би постојали само урођени механизми који су прошли испит еволуције и који помажу нашем опстанку, већ нажалост, постоје и они несрећни стечени механизми, пре свега у детињству, а који нам загорчавају живот. Разум ни пред њима нема никакву снагу. Наступа мотив, телесни механизам реагује, а разум ту само констатује без икакве снаге да ишта промени.
Толико о "практичној филозофији". О вођењу кроз живот разумом.