Quantcast

STIŽU ME SEĆANJA

Branko Lori

Elita
Poruka
20.845
0ba9b2d60fdb23fe618f2a0825c98d1e.jpg
Zar te ne uplaši pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspiš?

S kim se izležava tvoj san
sad, dok si budan?

Gde je sve ono što si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?

Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga tražiš?


M. Antić
 

Branko Lori

Elita
Poruka
20.845

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali.. ovo
ti moram reći
previše je gorkog i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše
u meni
voli i ljubi..


Ž. Krznarić
 

Branko Lori

Elita
Poruka
20.845
58ecfa3e1ab7ab6d01ae3aa4917d09e0.jpg

A ljubio bih te noćas.
Znam da je nemoguće.
I kažem to tek tako,
Da shvatiš
Kako mi nije svejedno.
Zbog onih zvijezda nad gradom,
Zbog vjetra nad rijekom.
I zbog još puno sitnica,
Koje život zaboravlja,
A one ostaju i lebde u zraku.
I oko tebe
I oko mene...


•Ž. Krznarić

:bye::zag:
 
Poslednja izmena:

Beskraj

Ističe se
Poruka
2.598
Evo vec skoro mesec dana kako je sve okiceno u mome gradu.Sve svetluca i bljesti.Onako zakopcana do grla,uvijena u sal posmatram sve te ljude koji prolaze pored mene sretni,tuzni,ljuti,euforicni,zaljubljeni besni.Ima ih raznih.Svako sa svojim i u svojim mislima.Meni licno sav taj sjaj da li je Holivudski,ili Kineski ne smeta.Neka sija,lepo je.Svojih problema imam na pretek,neke sam resila,neke resavam a neki tek treba da dodju na red,ali to ne znaci da ne razmisljam o jelci koju je moje dete okitilo,o rucku koji cu da spremim ili o neki sitnim pokloncicima koje cu meni drage ljude da obradujem.Mislim da je to sasvim normalna reakcija.Ali to nije glavna tema mog piskaranja ovde.Nesto sasvim drugo je.A to drugo je da svake godine koja se polako primice kraju polako vracam sebe unazad za sve one dane koji su prosli.Neki sporije,neki brze a neki su bogami bas proleteli.I polako pokusavam da vidim sebe gde sam u toj novoj.Naravno pozelim samoj sebi mnogo mnogo vise rada na samoj sebi.Znam da to nije dovoljno samo iskuckati,reci to je nesto gde zaista morate da zasucete rukave i da se bas potrudite da bi uspeli.Imala sam i puno padova,i uspeha.Puno srece koja se ne moze opisati,ali i tugu koja ostaje za ceo zivot.Trebalo mi je puno podrske,i hrabrosti da se izborim a i da shvatim mnoge stvari.Bitno je imati cilj koji me je gurao sve vreme napred i samo napred da ne bi posustala i poklekla.Covek mora da prihvati sve sto ga snadje u zivotu i da nastavi da koraca dalje.Tako je to sa zivotom,nema stajanja.Kako sam sve starija shvatam da je nivo igre sve tezi i da ne mogu kao malo dete stalno neke stvari da zaturam ispod tepiha.U stvari i moze se ali proces je posle toga mnogo bolniji.Velike zivotne promene kroz koje sam prosla i prolazim su kao stene u grudima.Ponekada nisam znala kako da se nosim sa time.Ali vera,ljubav i nada me nikada nisu napustali.I tako svake godine kada ostanem sama sa sobom i svojim mislima,krenem polako da se spustam niz taj tobogan.Tacnije sagledavam da vidim gde sam?Sta sam postigla i kakva zelim da budem u svakoj novoj.Naravno uvek moze mnogo bolje.
E pa neka vam je Srecna Nova godina !
Beskraj
 

Svjetlanaa

Poznat
Poruka
7.864
“Jesi li cuo za maslacke?
Kako mozes da pozelis zelju
sa njima?
Samo zatvoris oci,pozelis zelju… i onda dunes.
- Zasto duvas u njega?
- Jer je zelja u tome. Bas tu.
U sredini njega. I kad dunes,
zelja se oslobodi i moze da se
ostvari. Hoces da probas?
Zelje su vazne… i moras uvijek
verovati da ce stvari biti bolje
nego sto izgedaju sada.
- Hocemo li se opet vidjeti?
- Ne… necemo. - Zasto?
- Secas li se kad sam ti pricla
o maslacku? Kako moramo da
oslobodimo zelju? Nekad je tako
i sa ljudima. Pustis ih da odu..
ali ne i da te zaborave.”

 
Top