Stižu me sećanja


BOSA

Izula sam cipele i tiho gazim
sa nadom da neću prekinuti ti san
koji je namamio taj osmijeh na lice
nježan,kao nacrtan...

Koga li sanjaš dragi stvore
nad čijom srećom ja to strepim
dok bosa po ovom hladnom podu
kao lav po kavezu čepam
od zida do zida?

Lice ti je pozornica
na kojoj igraju i zavode
duša,ljubav,radost i tuga
nijemi sam posmatrač
vjerna publika
koja iza zadnjih redova,s tobom pati i uživa.

Svjetlost od prozora,nakoso,nekako sa desna
od tvog lika umjetnost stvara
zora je vrijeme kad ti živiš
noć kad te za sebe prisvajam.

Dok te kradem,kad te ne vidi niko
pazim da mi riječ ne potekne niz usta.
Već odavno bose krvare mi noge
rasječene krhotinama
polomljenih,odbjeglih uzdaha...

SOFIJA SONJA PEROVIĆ
 
60645649_2370484323236946_4852480430709932032_n.jpg
 

Volio sam je
kao travu
i kao jesenje,
ko trstiku i kanarinca,
ko uspavanku
i majčino buđenje.
Zaljubio sam se u nju,
u malu djevojku,
u njezine prstiće nemoćne
u struk kostelje moje
zelene.

Volio sam je,
vodu divljeg jezera,
dijete u povoju,
vitku i brzu
jegulju.
Nju,u čijim se kosama
migoljila magla,
nju,čiji je vrat
skladni snop žita,
čiji je hod
šetnja paprati.

Nazivao sam je
vidrom i lasicom,
rijekom i pašnjakom,
srnom
i janjetom.

Jer se svlačila ko zora,
jer se podavala kao svijeća
i otimala
kao živica.

Volio sam je kao ženu,
ko dijete,
volio sam je kao mir
i kao povratak;
nju,vodu divljeg jezera,
dijete u povoju,
vitku i brzu
jegulju.
Josip Pupačić
 
Nadam se da nikada necu biti dementan.Zato sto verujem,Jos uvek,da je demencija ,jednog momenta, svesno izabran put.
I zato sto zelim svima , bez izuzetaka,da se zahvalim na svemu sto sam video ovih dana.
Ne vise od mnogih drugih,ali po nekada I vise nego sto sam mogao,odvojio sam svoga vremena za vas.I zato mi je drago sto sam video
da ce Romantika biti poslednje mesto
odakle ce ljubav I sreca otici.
:heart:
 

Crvena Jesen
Kad dodje crvena jesen i čokot krvlju rodi,
devojke neka raspletu kurjuka debeli švigar.
Gologlav ću se kroz polja klatarati po vodi
pijan od vetra, a iskren k’o materina briga.
Poliću košulju vinom preko celih nedara.
Pevaću nešto iz grla i otegnuto niz kuće.
Još sam toliko momak, još imam toliko para
da kupim usne sveta mokre, crvene i vruće.
Žene, čuvajte oči! Ja sve odreda ločem.
Sakrijte negde ramena. Gladan sam belih tajni.
Budem li malo divalj, oprosti meseče – oče,
do umora sam željan krovova zavičajnih.
Neće mi biti teško ako sve nije plavo.
Nisam ja ovom kraju daleki putnik stran

Mika Antic
 

U boji jeseni došla je,
nečujno naslonila usne na njegovo uho
i šapnula mu:
– Toliko je svetova, a mi se nađosmo na pogrešnom.
Pogled mu se gubio u daljinu.
Reka drveća kuljala je međ krovovima sprženog grada.
Pokušavao je da zamisli da neće više biti tu.
Ni on, ni ona.
Pokušavao je da otera strah koji se uvlačio u kosti.
Pokušavao je da zamisli da u redu je sve.

Nije bilo u redu sve.

Odlazila je i vraćala se.
Bila tu i onda kad nije,
u boji jeseni uvek,
kao neka princeza izgubljenog carstva,
a on lutalica betonskog sveta,
nikad je nije tražio i uvek ju je pronalazio.

Sve je bilo u redu.

U toj nekoj izmišljenoj dimenziji.
Gde jednostavnosti nisu bile komplikovane,
gde uvek su bili tu.
I on i ona.
I reka drveća nije nosila mirise rastanka.
I nije bilo straha.
I nije morao da zamišlja da sve je u redu.

– Toliko je svetova, a mi se nađosmo u pogrešnom.
Posle toga je zaćutala.
Zagledala mu se u oči i bujicu reči nemo sručila mu u lice.
Svaku je razumeo i svaku je čuo.
Svaku je oduvek želeo čuti.
I od svake je bio na smrt bio preplašen,
jer znao je da nemaju sutra,
oni nikad nisu imali sutra.

Ali..

Biće sve u redu.

xx
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Plavooki Treptač
Љуби ме много
Odgovora
5
Pregleda
305
VranV
VranV
Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
425
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.311
soko stark
soko stark

Back
Top