Stihovi za moju dusu

PTICA -M.Antić

I rekla mi je čaroliju:najvažnije na svetu
-to je:umeti videti vetar i čuti sneg kako pada,
umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu
i osetiti zeleni ukus mesečine.
Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici,
jer i ja imam čaroliju,najvažniju na svetu
-to je :videti nečije lice i čuti nečiji govor
i dodirnuti rukom nečiju ruku i kosu
onda-kad više nikog nemaš,
kad si ostao sam,
kad jedno veliko leto napušta ove ulice
i ostavlja za sobom žute pečate lišća
po trotoarima,
u krošnjama
i u sećanju.
 
KAD BI MOJA BILA -stara mađarska balada

Kad bi moja bila
Ne bi ti na licu počivala tuga
Kad bi moja bila
Te prekrasne oči bile bi bez suza
Kad bi moja bila
Skino bih ti sjajnu sa nebesa zvezdu
Moj ljiljane beli
Uvek bi pevala,uvek se smejala
Kad bi moja bila ...
Kad bi moja bila
Mesto hladne zime proleće bi cvalo
Kad bi moja bila
Ne bih više bdeo po čitave noći
Kraj Cige i vina
Kad bi me grlila...
Kad bi me ljubila...
Kad bi moja bila.
 
xxx

sasvim si me fino zamislila
kao bolesno jutro
naslonjeno na zatvorene oči
kao izlog neke prodavaone
kraj koje ćeš proći u nedogled
ili u najmanju ruku do mosta
ti si zaista neko nadareno dijete
s pojačanim nagonima slutnje
kod tebe u mirisnoj glavi
i bijeloj kragni
ako uopće nešto znaš o ljubavi
ne postoji hapy end
i volim te istinski i vodeno
akvarelko moja
moja filozofijo mudra
kad ćeš već jednom
malo dublje posegnuti u život
da popraviš prosjek
generaciji svoji zaljubljenih
ljubavorezaca

(Z.K.)
 
Parni Valjak - Zaplesi sa mnom ovu noc



Uzmi me sada, bez sminke, bez sjaja
Samo danas sam ovdje, samo danas sam tvoj
Vrijeme nam bjezi, nedostaju dani
Tako malo smijeha ostace iza nas
Zagrli me cvrsto
I ne brini, ja sam tu.

Jos jedna pjesma, jos jedna litra
Zaplesi sa mnom ovu noc
Znam da si sama i ne cekas nikog
A sutra je daleko, ko zna kada ce doc
Zato svu svoju ljubav
Sada mi daj.

Uzmi me, zaboravi sve
Ljubi me ko nikoga prije
Reci da zelis i vrijeme ce stati
Isprazni casu do dna.

Nasmij se, nasmij se sada
Ravno iz srca, danas je dan
Zatvori oci i pusti da traje
Pruzi mi ruku, pokloni mi san.
"veći sam gospodin bio dok sam bio drug!!"
 
LEP JE TAJ OSEĆAJ
Pratiš me stopama čežnje, koraka
Tiho kao šutljiva senka nade,
Neprimetno kao moj prijatelj vetar,
Nečujno kao blagi izvor svetlosti...
I kažem: lep je taj osećaj...

Dok mirisna noć ljubi poljupce sna,
Dok nebo šapuće poruku nežnosti,
Dok tama uzdiše željama strasti,
I dok zemlja zaljubljeno ljubi...
I kažem: lep je taj osećaj...

Na usnama osećam dodir usana
Na vratu tvoje nežne ruke,
Na postelji blagi miris parfema,
Na radiju muzika što opušta...
I kažem: lep je taj osećaj...

Zanesene misli rasprostrane na jastuku
Čuvam toplinu meke postelje
Zaljubljen čekam tvoj dolazak
Sretna, smeješ se plavim pogledom...
I kažem: lep je taj osećaj...

Zrakom odzvanjaju ljubavne reči
Pod prozorom leno se rasteže noć
Opija me čežnja u tvom dolasku
Nosnicama bride reči: volim te...
I kažem: lep je taj osećaj...

Misli mi zaokupljene venčanjem
Vidim oltar, sveštenika, cveće, tebe
Sve sam stavio na kocku ljubavi
U srcu se nižu sreća i radost...
I kažem: lep je taj osećaj...
 
Sesil Šabo - Podji
Podji kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!
 
Proci ce godine
Srebrne pehare ne volim,
Niti pozlacene bokale:
Od svega najdraze mi je
Udubljenje u dlanu tvom.

Proci ce godine. I stalno nova,
Sa istom ljubavlju devojke,
Picu iz tvog dlana, kojeg se
Necu zasititi nikada.

Kao na pocetku, na putu istom,
Lice ce nam se stalno sprziti,
I prvu brazdu poljubicu ti
Na celu obelezenu zivotom!

A ako bi mi ti, istog dana,
Dao da pijem iz velikih bokala,
Ja bih se ipak zaustavila
Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Veronika Porumbaku
 
U moj svijet si došla ti
tiha kao suton blag
moje misli i moj trag
našao je lik tvoj drag

Ispred nas dug je put
nad njim bdije strepnja strah
tražim nježni pogled tvoj
dok te ljubim gubim dah

Sav naš put, moja ljubavi
prati strah i sumnje dah
tvoje misli nekud lutaju
kuda vodi njihov trag
 
XII

I rekoh: vi ste doista neobicno drvo,
jer ste u stalnom raskoraku sa svojom senkom.

Cas brzi. Cas sporiji od nje.
Vec sam se dvoumio, izdaleka,

da li ste samo privid,
ili valjano prisustvo temeljne stvarnosti.

Imam ja, tako, obicaj da sebi izmisljam i utvare.
Ne prolazim kroz vreme, nego ono kroz mene.

Pre i posle pronalazim izmedju sad i sad,
i pokusavam da to prevedem na ljudski govor.

Mogu li dovesti sebe u iskusenje da vam postavim
ne neka opsta pitanja, vec pitanja od moje vaznosti?
M.A
 
Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem...
 
ČINI MI SE

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

NE TREBA MI NIKO

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

NIKO MI NE TREBA

Treba mi neko ko voli decu
(ali nije pedofil),
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu U Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

NIKO MI NE TREBA

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

NE TREBA MI NIKO
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

NIKO MI NE TREBA...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti... :heart:
N-Z

 
DETE:
Ženo draga dali ste me već prvi dan
A niste ni bili svijesni da to nije san
Sada se kajete I mene tražite
A ja se bojim da opet ne lažete

Ja majku želim kao što je imaju svi
Ali ne onu koja me ostavlja kao što ste vi
Oprostit vam mogu ipak majka ste mi
Ali dali me želite iskreno majčinski

Majka je majka ja to znam
Jer djete svoje imam I obožavam
Ma koliko teško sve to bilo
Djete je jedino majčinsko milo

Oprost svoj ti dajem
I smješak ti dječji šaljem
Znaj baka postala si ti
Pa Majko dođi dođi k nama ti
Sve ćemo zaboraviti
I Boga za ovu radost slaviti...

 
Povratak

Ona ima ruke od trave.
Ona ima glas od vetra i žita.
Ona ima oko od kiše.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?

Ona ima grudi od ruže.
Ona ima koleno od belutaka.
Ona ima kuk od snega i ribe.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?

Ona ima smeh od lišća.
Ona ima hod od vode i peska.
Ona ima kožu od protegnutog labuda.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?

Ona ima kosu od mojih prstiju.
Ona ima mozak od mojih godina.
Ona ima sluh od mojih koraka.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?

S.Raičković
 
Cathar Rhythm

Don't you come back now
Don't shoot in your eyes
And if you dance your look
I'll be you waiting.

Impera belisimo
Impera samie vero
To dedi ioshoine gora

You'll hear my prayer
Don't shoot in your eyes
And if you dance to the moon
I'll be you waiting.

Impera belisimo
Impera samie vero
To dedi ioshoine gora

Emani diavole
Emore diavole
Eniere mani
Diavole

Impera belisimo
Impera samie vero
To dedi ioshoine divo

Don't you come back now
Don't shoot in your eyes
You'll hear my prayer
I'll be you waiting...
Era
 
SEM LUKE U TVOM OKU . . .

sem luke u tvom oku ja nemam drugog pristanista
i nemam gde da uspavam od lutanja poludele sipe
kad odes moj noćni leptiru
ne daj da vrata zaskripe
pokupi svoje stvari
i
nemoj da ostavljas nista

ne daj da vrata zaskripe u snu te jos zelim da krijem
u svetioniku sto jedva trepce
u moru od nocnih mora
kad nema niceg do rastanka . . .
nikako da zavristi zora
u cijoj rosi bi da te osvestam
i
kao melem da te pijem

nikako da zavristi zora
a san je tezi od krajputasa
sto vekove meri kisom koja ga i umiva i runi
ti si posljednji dragulj na mojoj osvetljenoj kruni
koji moze da ukapa suze
i
kad ih je vec prepuna casa

na mojoj osvetljenoj kruni - sazviezdju sto se vidi
samo iz oka naviknutog da u tami svetli kao plamen
i da u nevidljivom svetilistu iskopa dragi kamen. . .

. . . sem pristanista u tvom oku . . .
. . sanjam . . .
bolje je idi

M. B. R.
 
Ne ubrizgavaj prebrzo, bit ce mi šok
Mozda se onesvijestim prije samog vrhunca
A onda cu propustiti sve one male drhtaje
Koji ove trenutke ionako cine
Neponovljivima i nadasve
Odurno privlacnima
Sjecam se prosle godine
Kad je sve bilo tako jednostavno i
Neoptereceno trajanjem
I onda je nestalo
Ja sam otisla a ti si ostao
Između redova
Njusim patetiku u rijecima koje cu istresti
No neces mi zamjeriti
I tebi je vec dosta sjecanja na mene
Svako malo iskocim iz nekog grma pored ceste
Na planini, u podrumu ili trgovackom centru
I ti iskaces
Iz tekstova koji zvuce kao dobre kopije mojih
Iz umjetno stvorenih bljestavih trenutaka
Iz jeftinih goth balada
I cijele šume ostalih besmislica
Ali ne zamjeram ti
A i kako bih kad se nase nebuloze tako
Savrseno usklađuju u apsurdnosti ideja
Volis moje psihoze a ja volim tvoje
Artističke manijakalnosti
Poznajes me predobro
Jos nikako da odlucim da li je to dobro ili
Me cini samo ranjivom i ogoljelom
No kako god
Kao i uvijek ponovit cu sve greske
Ustvrdit cu jesu li to doista i bile
Prestara sam da bi se dvoumila a
Premlada da bi znala sto zelim
No kako god
Ponovo cu te zamoliti
Da me ozlijedis jos jednom, barem malo.

(h.b.)
 
NEMA MI SPASA

Bio l' alas na Begeju,
il' ljuti pirat na Egeju!
Im'o sve, il' baš ništa,
živeo u dvoru, ili bez dvorišta.

Bio niko, il' činio čuda,
bio l' kralj, ili dvorska luda!
Bio l' prvi, il' poslednji...
Mene, evo stisli jadi jedni.

Šta god bio,
mene sada neće spasti!
Od jada i muka,
meni veće sile i vlasti!

E, ti jadi,
to su slatke muke!
Jer kad je vidim,
ja sit,
jeo bih iz njene ruke!
R
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.295
soko stark
soko stark
Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
18
Pregleda
732
bezimeni1
B
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
309
Džudi S
Džudi S

Back
Top