PESMA ZA NAS DVOJE
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zhudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da, mora da je tako
--------------------------------------
Da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima.......
-----------------------------------------------
NEPOVRATNA PESMA
1.
Nikad nemoj da se vracas
ako stvarno u svet kreces.
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.
Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi vecno kunja
i shunja se tvoj pocetak.
Svud se staje.
Svud se moze.
Samo ne u iste kozhe.
2.
Ne guzvaj se, ne saplici
o sopstveni rep
i trag.
Sta ti znaci staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?
To je ono za cim moze
da se pati.
To je ono cemu mozes
srce dati.
Al' ako se ikad vratis,
moras znati:
tu ces stati
I ostati.
3.
Ocima se u svet trci.
Glavom rije mlako vece.
Od reke se covek uci
ka morima da potece.
Od zvezda se covek uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muchi
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.
Nek ti chelo zore ore.
Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.
4.
Pa daj, budi takvo cudo
sto ne ume nista malo,
vec kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna kud ces?
Ko zna zasto?
Ko zna sta te tamo ceka?
Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Pa ako se i pozlatis,
il sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.
Nikad nemoj da se vratis.
---------------------------------------------
POD STARIM MOSTOM
U meni veceras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muci se,
urlice,
razmice klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce ridje,
jer mora nekuda da izidje.
U tebi veceras ista reka
cudno je meka.
Sva je od mleka.
I cas je zlatna.
I cas je plava.
U njoj se ceo svet odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su nase srece i tuge
uvek drukcije istovetne.
----------------------------------------------
ROMANSA
Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.
I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.
U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.
I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.
Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...
I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.
Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.
