Stihovi za moju dusu

[Nemir]

PIŠI MI...


Da li još uvek, nekad,
kad pomisliš da stvarnost
u zaborav sve slutnje zavije,
živne u tebi iskra
kroz magičnu nestalnost
i obasja lutanja naša
i susret koji još čeka
tamo negde sred gužve
na uglu pored Slavije...

Da li još uvek snivaš
i snima bojiš sve dane
dok sivi dani teku,
razlivaju se i nose...
I da l' još u uglu usana
iste osmehe skrivaš
i isto, nehajno, rukom
otklanjaš pramenje kose...

Da li ti misli još nose
iste nijanse poleta
ili ih sad seče košava
k'o topli dah zimskim rezom...
Da li još uvek pričaš
plamenim krilima poneta...
Da l' još onako žurno
uveče koračaš Knezom...

Da li jos uvek pušiš?
Čitaš li iste knjige?
Da li još uvek voliš
da slušaš Baha i Lista...
Da li još uvek vešto
u sebi promaje gušiš,
da li još vedro grabiš
i ne haješ za brige...

Da li si još uvek ista?

Ti uvek imaš mesta
u meni i mojim danima
i zato ne pitaj čemu,
ne pitaj da li mi treba...
Kroz tvoje reči i šapate,
kroz susret koji ne presta,
sa tobom i ja šetam
pod svodom našeg neba...

Ne misli da l' i nad mene
poneki oblak se klanja...
Ne brini da l' će me možda
tvoja priča zaboleti...
Dok mi pišeš o svemu
uklanjaš sva rastojanja,
i zato, samo mi piši,
i ne pitaj da li ću voleti...

Dragana Konstantinović

 

[Maha-maja]

Saznah, i to visokom cenom,
da secas se i cekas. To znaci
da ces mozda ti i mesto naci
grobu mome bezimenom.


Ana Ahmatova

 

[Nemir]

...a htio bih da morem
ko brod na pozdrav trubim
jer nisam nego stvoren
da zauvijek te ljubim....
(Jakša Fiamengo)

 

[san_ni]

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.

Rilke

 

[san_ni]

Pismo


Kad razmishljam o tebi obuzima me nezhnost
veca nego shto mogu podneti ponekad,
i zato cutim posmatrajuci te dok me ne vidish
i, kao da je kraj godine, belezhim svakog dana
od chega se sastojish, uplashen da nestho nedostaje;
prvo ti chitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, chelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk devojchice koja plache,
oblina stomaka poput hleba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje vec skriva sena. Ali ja zatvaram ochi
jer ti se stidish i pozhelim da te chuvam
kad padne veche, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvom prozoru ne uzima vishe zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svetlo, u tami ne mogu te odvojiti od sebe samog.




Pablo Neruda

 

[^^AngelGabriel^^]

Na rubu ljubavi
stojimo nijemi
kao prvi put
kao i svaki put osjećam
možda je bolje prešutjeti
istinu

Slomljeni
od plavih riječi
u beskraju nade
kao prvi put
kao i svaki put
osjećam
koliko teško je prijeći
svojim putovima od sna

Slaži mi
nešto čemu ću moći vjerovati
i znati
da si tu
zauvijek

Možda:
čemu sad sanjati o nekoj ljubavi
jer još neko vrijeme i svemu je kraj

I jedino daleko
od tebe
potražiti ću mir
pobjeći od svega
ostaviti trag

ostaviti uspomenu
osmijeha oko tvojih očiju

u kojima me nikada
nije bilo

 

[on mercury]

Pustinja

Rascepani snovi
Neispunjene želje
Polomljene ruke moje
Od moljenja.
Ja
Kišom zalivena
Ljubav moja
Zaboravljena.
Postelja moja
Hladna.
Zapuštena.
Srce moje
Rudnik zlata
Pokraden.
Usne moje
Siromašne
Nikad željnije.
Telo moje
Zarobljeno
U sarkofagu sećanja
Pogled moj
Beži u daljine
Glas moj
Pokušava dozvati nekoga
Ukočenost savladava usne
Padam
Osećam
Pesak u očima
Stapam se sa tlom
Sada sam pustinja

 

[on mercury]

Pukotina

Misliš da sam sretna
Da mi daješ radost
A uzimaš mi mladost
Svaki dan sve više
Lediš mi dušu
I na ljubav sam već imuna
Rečima me razboliš
pa usnama lečiš
I tako stalno
Do kada ćeš mi rane lečiti
pa ih opet iznova otvarati
Ja opraštam
Grube reči,
ne zaboravljam
Iako veme odmiče
u sećanju trag ostaje
I zbog tebe
moje nebo odavno nije plavo
i na njemu nema sunca
Zbog tebe
Oluja mi razara telo
Ne nudi mi osmeh
Neće zaustaviti ovo nevreme
Samo mi pokrij oči
I ne zaboravi:
Ne vredi ljubav
kad srce pukotina postane

 

[Neozbiljni pesimista]

Ostao sam sasvim sam da lezim na suncu
Ja zvao sam te da dodes iz snova i pruzis mi ruku
Ja molio sam da se napune moja mora i reke
U njima jos jednom da osetim novu ljubav da tece.


I pevam
Budi moja voda, ja sam sada vatra
Izgorecu.
Prolij se po meni, budi sve sto zelim
Ja zivecu.


Ostao sam sasvim sam da lezim na suncu
Ja zvao sam te da dodes iz snova i pruzis mi ruku
Ja znao sam da ces doci, doci i doneti kisu
Ja cekao sam kao suva zemlja kad ceka svoju vodu.

I pevam
Budi moja voda, ja sam sada vatra
Izgorecu.
I kazem
Prolij se po meni, budi sve sto zelim
Ja zivecu.

 

[Daringo]

Daljina....
Neki čudan prizvuk,
čudan miris vremena...
Isprepleten u mojim mislima....
Odjek u meni....
Tek me ponekad okrzne....
Onako u prolazu, kao slučajno...
Predajem misli i rasipam ih
neka sipe poput pijeska....
...neka se ugnjezde....
negdje....duboko....
u hodnike tvoje duše....

(A.)

 

[Nemir]

SILNO ZADOVOLJSTVO by Milan Rakic

Ja imam casove dugog ocajanja,
beznadezne tuge,obmana,i jada;
Ja imam casove kad se slatko sanja
I pozudno zeli i blazeno strada.

Ja imam casove cedne,krotke,smerne,
Kad cistotom trepte misli moje mlade,
I u mojoj dusi,pobozne i verne,
Zasumore himne,pohvale,i nade.

Jest,dusa je moja ko kutije stare
Sto u svetom hramu na dovratku stoje,
Gde prolaznik svaki spusta skromne dare
Za smirene svece i za bliznje svoje.

Pokoljenje svako,veliku il' malu,
Spustilo je u nju milostinju koju,
Ljubav ili mrznju,pogrdu il' hvalu,
Osmeh ili otrov i zaoku svoju.

Sad kroz zile moje struje krvi razne,
Ja ropcem i pevam,ja kunem i slavim,
I koracam smelo,bez straha od kazne,
Krivudavom stazom i putima pravim!

Ocajanje,tuga,beda?Prazne reci!
Kad na zemlji vise nema moci te
Da u mojoj dusi pomuti il' spreci
Silno zadovoljstvo,osecati sve!

 

[Daringo]

Zar me ne prepoznaješ
Sa cigaretom u ruci
Sjedim na pločniku
Uživam
u nevažnim razgovorima
moja maska
odražava sve ono
kako se želim osjećati
i što želim biti
ovdje među
meni sličnima
gdje smo svi
isti među različitima
i tko zna
što ću biti sutra

 

[Zena s greskom]

 

[kalis]

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne uzimaš što bi trebalo.


R.Tagore

 

[miwka]

ODAVNO SI MI IZ OCIJU

Nazuljih oci
cekajuci
da izronis iz daljina

Na raskrscu
zelje i snage
nada moja vec utrnula
vremenu se odupire

Prolaznike pitam
za tebe
pokusavam
da te docaram
po secanju
ali niko jos nije sreo
zenu sa takvim ocima
zenu izmisljene lepote

Jer nije uvek lako
nasim zeljama
da se nose sa godinama
sa daljinama

Odavno si mi iz ociju

Sada da te sretnem
zelja te moja
ne bi prepoznala
jer i ona je
ostarila sa godinama

Milan Visnjic-miwka

 

[Jennifer Jennin]

KOGA SI VOLELA

Ako si žena
voli ko žena,
ako si dete
budi dete do kraja,

ni žena
a ljubila,
ni dete
a volela

ljubav se otela
opna popustila
a koga
al drugoga
ko to zna.

 

[apocalypse_iki]

Da su meni oci tvoje
Jovan Ilic

Da su meni oci tvoje,
zvezdama bih prkosio,
nit' bi sunce pozelio,
da su meni oci tvoje!

Da su meni oci tvoje,
ma s' u njima rastopio,
ja bih opet srecan bio,
da su meni oci tvoje!

Da su meni oci tvoje,
voleo bih neg' sve blago,
neg' kamenje sjajno drago!

Raj bi sami pregoreo,
u njima bih slatko mreo,
da su meni oci tvoje!

 

[apocalypse_iki]

Bila jednom ruza jedna
Milorad Mitrovic

U majke je cerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet cedna,
pa zavole momce jedno, -
bila jednom ruza jedna.

Al' to momce leptir bese
i nju prezre srca ledna,
drugoj momi ruku dade, -
bila jednom ruza jedna.

U crkvu se svati krecu,
razleze se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca, -
bila jednom ruza jedna.

 

[Jennifer Jennin]

"Život je more,
pučina crna,
po kojoj tonu
mnogi što brode.

Nije mi srce
plašljiva srna,
ja se ne bojim
velike vode."

 

[Nemir]

Kad se stopi nebo i zemlja

Kad bi se ti vozila u kočiji,
a ja nosio slamnati šešir,
i mi se jednog dana sreli na cesti,
ti bi sišla i naklonila se.
Kad bi ti hodala u dronjcima,
a ja jahao na konju,
i mi se jednog dana sreli na cesti,
ja bih sišao i naklonio ti se.


Želim ti biti prijatelj zauvijek,
bez prekida i raspada....


Kad se brda sravne i rijeke presuše,
kad munje i gromovi zavladaju zimom,
kad sunce i snijeg opustoše ljeto,
kad se stopi nebo i zemlja

tek tada ću se rastati od tebe....
Remember .......a ni tada!!!



(kineska poezija 1.st. naše ere)

 

[Jennifer Jennin]

VJERUJEM TI

Vjerujem ti,
Jer želim da ti vjerujem.
Ne odustajem od sna da je
Naša ljubav ona prava-

Ne liči na filmske,
Ali traje-

Ima i ljepših,
Ali ja želim ovu našu.

Nakon toliko vremena
Strast plamti u nama,
Strast koja nas sjedinjava
I nakon najveće svađe;

Strast koja mi ne daje
Prostora
Da mislim na druge.

I zbog koje ti vjerujem
Da nemaš druge...

Jer, ne želim živjeti
U strahu i strepnji.

Ako druga makar jednom
Bude tamo gdje je moje mjesto,
To će biti kraj.

S tobom ne pristajem
Na kompromis.

Tebe želim imati u potpunosti;
Tebe ne želim slušati
Kako si pogriješio
I kako se kaješ;
Tebi ne želim praštati,
Jer ne mogu.

S tobom želim jedino kako vrijedi:
Ti samo moj, jer
I ja sam samo tvoja.

Do vječnosti ili do sutra.
Svejedno.

Jer jedino tako
Ljubav ima smisao.

 

[Daringo]

TRINAESTANĐELINA

imao bog jato anđela
dvanaest njih
i dok ga ljuljaše u san
on sni
trinaest mora
trinaest planeta
trinaest zvijezda
trinaest poeta
i u snu odluči bog
da stvori anđela trinaestog
i rodi se anđeo s velikim očima
kao dva svijeta
s velikim krilima
ljepši od cvijeta
rodi se anđeo s trinaest ljeta
jer bog ga stvori
i bog ga sni
i bi ljepši od anđela svih
trinaeste noći
trinaesti anđeo
uljulja boga u san
te noći je bog ljutit bio
pa je trinaest mora ispio
i trinaest zvjezdanih pehara razbio
na svih trinaest planeta
posvadio se s trinaest poeta

II

pa sada hrče
i svemir srče
probudi se veliki nebeski mag
na crveni sag
uzjaši vrag
o rame okači krčag
i dok su anđeli spavali svi
trinaesti anđeo budan bi
što ti vrijedi tijelo bez užitka
što ti vrijedi život bez opitka
trinaestanđelino
trinaestanđelino
kušaj ovo vino
ne vina
ne vina
nevina
nevina
skini rogove

III

ako me poljubiš trinaest puta
nestat će mi ova dva roga
i biti ćemo jedno tijelo
sa dva boga
i prevari se anđeo
ugrize ga vrag
zajedno uzjašu
na crveni sag
o rame okače krčag
nebo je ličilo na modru krpu
vrag se ljuljao na mjesecu srpu
s trinaestim anđelom
a kada se jutrom probudi
svemirnomamurni bog
s oblogom oblaka oko glave
i ne spazi anđela trinaestog
prokune da svijetu jave
neka je na vijeke vjekova
nesretan trinaesti dan
i ču ga vrag
i odgovori
neka je sretan kome je drag

(Enes Kišević)

 

[kalis]

A kad te za mnom srce zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah,niko nema časti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli.
M.Crnjanski

 

[đurđevak]

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako;
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Po obrazima vetar me mlati
čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?
Dan je niz mutne ulice prosut.
Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.
Koga da pitam smešan i mokar
zašto je nisam sreo nikad.
Il` je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla,
al` ja; za ugao skrenuo..gorak.,
a ona ne znajući prošla.
Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj,podjednakoj
a za korak se mimoišli.
Da, mora biti da je tako.

M.Antić

 

[kalis]

Lirski razgovor


- Reci kako me voliš.
- I reći ću ti,
- Pa?
- Volim te pod Suncem.I kada sveća sja.
Volim kad nosiš bere, volim pod šeširom.
Kada oluja dune na drumu, i za klavirom.
Kraj zove, breze, klena i kraj svih drveta.
I kad spavaš. I kada radiš sva zaneta.
I kad razbijaš jaja i kada jaja mutiš -
čak i kad ispustiš kašiku, pa se ljutiš.
U automobilu.U taksiju. Bez izuzetka.
Od kraja ulice. I od njenog početka.
I kada češljem deliš kose svoje svilu.
Kad ti opasnost preti. I na ringišpilu.
U moru.U planini.U kaljačama.I bosu.
Danas.Juče.I sutra.I danju i noću.
I u proleće,kad ljubičica procveta.
- A leti kako me voliš ?
- Ko sadržinu leta.
- A u jesen,kad kiša curi niz crne grane ?
- Volim čak i onda kad gubiš kišobrane.
- A kada zima srebrom ospe prozorska
okna?
- Po zimi ja te volim poput veselog ognja.
Kraj samog tvoga srca.I svud oko njega.
A za prozorom sneg.I vrane usred snega.

Konstantin Ildefons Galčinski